Dok su američki kupci smederevske železare Sartid zadovoljni obavljenom trgovinom, oštećeni međunarodni konzorcijum Sartidovih poverilaca, sa austrijskim i nemačkim bankama na čelu, upozorava srpsku vladu da bi neuvažavanje njegovih zahteva moglo imati dalekosežne ekonomske i pravne posledice
Najznačajnija privatizacija u Srbiji posle petooktobarskih promena, prodaja smederevskog koncerna Sartid američkom gigantu US Stil, dobija razmere afere koja će teško moći da se reši oprobanim domaćim metodama - ignorisanjem. Sudeći po prirodi sukoba, slučaj Sartid spada u onu kategoriju dugoročnih i složenih sporova koji neminovno traže neko rešenje. U pitanju su pare, ali i više od toga - politika i uticaj.
Činjenice su manje-više poznate. Krajem jula prošle godine pokreće se stečajni postupak nad Sartidom, najvećem ali teško obolelom proizvođaču čelika u Srbiji. Krajem marta ove godine američka kompanija US Stil (U.S. Steel Corporation) iz Pitsburga preko svog slovačkog ogranka USS Košice ugovara direktnom pogodbom sa stečajnim upravnikom kupovinu smederevskog koncerna za, kako se ocenjuje u upućenim krugovima, “smešnu” sumu od 23 miliona dolara. U stoprocentno vlasništvo US Stil-a ulazi najveći deo osnovnog preduzeća Sartid zajedno sa šest akcionarskih društava unutar koncerna: fabrikama Beli limovi, “Veljko Dugošević”, Spin i Stara železara kao i Lukom i Slobodnom trgovinskom zonom Smederevo. Nakon konačne akvizicije US Stil preuzima obavezu da u naredne tri godine uloži 150 miliona dolara u modernizaciju i obrtni kapital i da se sa dodatnih pet miliona dolara pobrine o razvoju lokalne zajednice.
Međutim, u sporazumu između američke korporacije i stečajnog upravnika nigde nije predviđeno da US Stil preuzima dugove Sartida koji iznose 1,7 milijardu dolara. Poveriocima, među kojima su najveće zajmove davali Londonski i Pariski klub, pa zatim domaće i strane banke i firme, ostaje da se zadovolje odgovarajućim procentom od 23 miliona dolara srazmerno njihovim potraživanjima.
Prigovori na način i proceduru prodaje Sartida kao i na njen ishod dolaze pre svega od strane konzorcijuma deset uglednih evropskih banaka zajedno sa deset jakih stranih preduzeća koji su 1997. godine Sartidu odobrili kredit u visini od 80 miliona maraka. Međunarodni konzorcijum poverilaca je, odmah po otvaranju stečajnog postupka, stečajnom upravniku Sartida uredno prijavio svoje potraživanje koje je od 1997. naraslo na sumu od oko 110 miliona dolara. Pošto je ovaj odbio da prizna potraživanje, jer ono navodno nije evidentirano u poslovnim knjigama Sartida, međunarodni konzorcijum poverilaca podneo je tužbu Trgovinskom sudu u Beogradu za utvrđivanje potraživanja, koju je ovaj odbacio. Žalba na ovu odluku podneta je u aprilu ove godine Višem trgovinskom sudu u Beogradu, a taj postupak je još u toku.
(...)
