Raspućin - Sveti đavo?

[Poli46]

Grigorij Raspućin,

Makarij,Theofan of Poltava and Rasputin 1909

Ko je bio Grigorij Raspućin, ruski iscelitelj, dobročinitelj i osoba od poverenja poslednjeg ruskog
cara Nikolaja II Romanova i carice Aleksandre?

Poznati istraživač ruskih religioznih kretanja V. D. Bonč – Brujevič smatrao je Grigorija Raspućina
jednom od najistaknutijih ličnosti svoje epohe. Iznoseći svoje utiske o susretima sa Raspućinom,
naučnik je posebno pričao: „Imao sam prilike da vidim mnoge zanesene ljude iz narodne sredine
koji tragaju za nečim, pobunjene, gorde, ‘koji se čine većim od gradova’, koji nekuda streme, koji
nešto grade i ruše, ali G. J. Raspućin je nekako drugačiji, ne liči na nas. Nema nikakvu političku
tačku gledišta, on teži da nešto stvori“. Za koga?

Carska porodica Romanovih

„Za narod mili treba živeti, na njega misliti…“ – voleo je da kaže.

Sveti Jovan Kronštatski verovao je u Grigorija Raspućina, smatrajući ga za istaknutog strastvenika
i molitvenika, to jest čoveka čija je molitva Bogu ugodna. Mnoštvo ljudi dolazilo je kod Raspućina sa
molbom da se pomoli za njihov posao, slali su mu telegrame i pisma. U arhivima je sačuvano mnogo
telegrama koji sadrže tu molbu. Za vernika početkom XX veka ta molba je bila potpuno prirodna.

 

[Poli46]

„Ako je bolesna bila sestra, ili brat, ili ja“, pričala je Virubova, „ja sam pisala telegrame da bi se
on pomolio, ili ako bi bilo nešto posebno u porodici pisala sam mu i dobijala odgovor telegramom.“

Ali, više od svega, naravno, cenio se neposredni kontakt sa njim. Nepodmitljivi izvori svedoče
da je on u ličnom susretu jednostavno očaravao ljude nekom svojom sigurnošću, umećem da
se postavi, dobronamernošću i jednostavno dobrotom. Mnogi starci iz sela Pokrovskog govorili
su da je kod njega glavna bila dobrota. „On je bio dobar i krasan čovek, samo nekako jurodiv,
nije bio kao drugi“ – pričali su mi starci u Pokrovskom. Zlo o ljudima nije govorio. To potvrđuju izjave ministra unutrašnjih poslova Protopopova: „Zlo ne govori o ljudima, to mi se dopalo“,
a takođe i lični utisci drugih ljudi koji su se susretali sa njim, kao na primer grofa Vitea:
„…Raspućin je…dobar čovek, uvek čini dobro.

https://standard.rs/2019/12/10/istina-o-grigoriju-raspucinu/

 

[Poli46]

Mnogi primećuju duboku Raspućinovu pronicljivost i intuiciju. Samo što bi se upoznao sa čovekom, on je mogao vrlo precizno da ga okarakteriše. Izoštreno psihološko čulo za ljude iznenađivalo je mnoge, ali to ne znači da nikada nije grešio. Grešio je i te kako! Prema svom budućem ubici F. Jusupovu on se odnosi kao prema sinu, sa posebnom dobrotom i toplinom i čak ga od milošte zove „mali“. Očigledno, nikakvo najizoštrenije poznavanje čoveka ne može da uobliči sve načine ponašanja ljudske duše. Ali je sam Raspućin govorio da je bolje prevariti se u čoveka nego misliti
da je lošiji nego što u stvari jeste.

Raspućinove naročite psihološke sposobnosti očigledno su bile osnovna veština lečenja bolesti. Dokumentarno je poznat niz slučajeva koji potvrđuju njegov izuzetan psihološki dar. Te slučajeve potvrđuju i materijali komisije Privremene vlade. Najtipipčniji primer bilo je isceljenje carskog sina Alekseja koji je bolovao od nasledne bolesti hemofilije (slabo zgrušavanje krvi).

Carević Aleksej doživeo je 1915. jako krvarenje iz nosa, čega su se svi bojali, jer je zbog sporog zgrušavanja krvi moglo doći do smrti. Do krvarenja je došlo u vozu, na putu za Stavku. Dotkor Derevenko, izgubivši nadu da će zaustaviti krvarenje, molio je da se voz vrati u Carsko Selo.
I samo je Raspućinova intervencija toga dana uspela da spreči tragediju.

https://standard.rs/2019/12/10/istina-o-grigoriju-raspucinu/

 

[Poli46]

Isceliteljsku sposobnost Raspućin je pokazao mnogo puta u svom životu. O toj njegovoj veštini
pričali su mi neki žitelji Pokrovskog. Pričaju o tome i njegovi poštovaoci. O. Lahtina, koja je patila
od neurastenije creva, pet godina ne napuštajući krevet, bila je pravi bogalj i kada je izgubila nadu
da će je doktori izlečiti, Raspućin ju je vratio u život. Islednik komisije Privremene vlade V. Rudnev utvrdio je nesumnjivu činjenicu izlečenja napada horeje (vidovica, živčano obolenje) kod sina Rasupućinovog bliskog poznanika Simanoviča, studenta trgovačkog instituta, pri čemu su sve
pojave bolesti iščezle zauvek posle dve seanse kad je Raspućin uspavao bolesnika.

Poslednji ruski car Nikolaj Drugi Romanov (1868-1918)

https://standard.rs/2019/12/10/istina-o-grigoriju-raspucinu/

I tako dalje i tako dalje..ali ima i druga priča i druga strana ove ličnosti..

 

[The Graeat Gatsby]

Grigorij Raspućin,
Pogledajte prilog 1078966
Makarij,Theofan of Poltava and Rasputin 1909

Ko je bio Grigorij Raspućin, ruski iscelitelj, dobročinitelj i osoba od poverenja poslednjeg ruskog
cara Nikolaja II Romanova i carice Aleksandre?

Poznati istraživač ruskih religioznih kretanja V. D. Bonč – Brujevič smatrao je Grigorija Raspućina
jednom od najistaknutijih ličnosti svoje epohe. Iznoseći svoje utiske o susretima sa Raspućinom,
naučnik je posebno pričao: „Imao sam prilike da vidim mnoge zanesene ljude iz narodne sredine
koji tragaju za nečim, pobunjene, gorde, ‘koji se čine većim od gradova’, koji nekuda streme, koji
nešto grade i ruše, ali G. J. Raspućin je nekako drugačiji, ne liči na nas. Nema nikakvu političku
tačku gledišta, on teži da nešto stvori“. Za koga?

Pogledajte prilog 1078969
Carska porodica Romanovih

„Za narod mili treba živeti, na njega misliti…“ – voleo je da kaže.

Sveti Jovan Kronštatski verovao je u Grigorija Raspućina, smatrajući ga za istaknutog strastvenika
i molitvenika, to jest čoveka čija je molitva Bogu ugodna. Mnoštvo ljudi dolazilo je kod Raspućina sa
molbom da se pomoli za njihov posao, slali su mu telegrame i pisma. U arhivima je sačuvano mnogo
telegrama koji sadrže tu molbu. Za vernika početkom XX veka ta molba je bila potpuno prirodna.

е кад будеш писао ћирилицом, е онда ћу да те читам

 

[Poli46]

е кад будеш писао ћирилицом, е онда ћу да те читам

Onda znači nikad

 

[Poli46]

Opsenar, "seks mašina", svetac, "reptil", Grigorije Raspućin skončao je pre 105 godina.
Ubili su ga ruski plemići kojima se nije dopao uticaj koji je mistik iz Sibira imao nad
porodicom cara Nikolaja II.

Pošto nije uspeo da se zamonaši, Grigorije Jefimovič Raspućin je postao lutalica i na kraju je, zahvaljujući navodnim isceliteljskim moćima, dospeo na dvor cara Nikolaja II. Poznat kao prorok, postao je miljenik Nikolajeve žene Aleksandre Fjodorovne, ali je njegov politički uticaj zapravo
bio mali. U jeku ruske revolucije doživeo je brutalnu smrt 1916.

Jedno vreme se verovalo da njegovo ime "Raspućin“ na ruskom znači "razuzdani“. Istoričari
sada veruju da je "Rasputin“ značilo "gde se susreću dve reke“, fraza koja opisuje oblast u
blizini mesta gde je rođen u Sibiru.

https://stil.kurir.rs/lifestyle/168211/raspucin-zivotna-prica

 

[Poli46]

U manastir Verhoture u Rusiji ušao je sa namerom da se zamonaši, ali je ubrzo otišao,
verovatno da bi se venčao. Sa 19 godina oženio se Proskovijom Fjodorovnom, a kasnije
su dobili troje dece (dvoje umrlo ubrzo nakon rođenja). Međutim, u svojim ranim dvadesetim, Raspućin je napustio svoju porodicu i otputovao u Grčku i Bliski istok, odlazeći nekoliko puta
na hodočašće u Svetu zemlju.

U stvarnosti, Raspućinov uticaj u to vreme bio je ograničen na brigu o Aleksejevom zdravlju.

Po izbijanju rata 1914. godine, nastala je histerija zbog "mračnih sila oko trona". Nikolaj II preuzeo je komandu nad ruskom vojskom 1915. godine, a Aleksandra se bavila unutrašnjom politom.

Uvek na strani Raspućina, smenjivala je ministre za koje se govorilo da su sumnjičavi prema "ludom monahu“. Vladini zvaničnici su pokušali da je upozore na Raspućinov neprimeren uticaj, ali je ona nastavila da ga brani, ostavljajući utisak da je njen najbliži savetnik.

U noći 29. decembra 1916, grupa zaverenika, uključujući carevog rođaka, velikog kneza
Dmitrija Pavloviča i princa Feliksa Jusupova, pozvala je Raspućina u Jusupovu palatu i
napojila ga vinom i kolačima sa cijanidom.

Iako se Raspućin na kraju prilično napio, izgledalo je da otrov nije imao efekta. Zbunjeni, ali ne i obeshrabreni, zaverenici su konačno upucali Raspućina više puta, a zatim su ga umotali tepih i bacili u Nevu, gde je otkriven tri dana kasnije.

Pred smrt, Raspućin je poslao pismo Nikolaju upozorivši ga da će, ako ga ubiju vladini zvaničnici, celu carsku porodicu pobiti ruski narod.

Njegovo proročanstvo se obistinilo 15 meseci kasnije, kada su cara, njegovu ženu i svu njihovu decu ubili tokom Ruske revolucije.

https://stil.kurir.rs/lifestyle/168211/raspucin-zivotna-prica

 

[Neprilagođena]

Sergey Levin
Grigorij Raspućin-2011

 

[Neprilagođena]

Raspućin je bio kontroverzna ličnost, vodeći skandalozni lični život sa ženama petrogradskog visokog društva.
Šta više, viđan je često kako odlazi sa prostitutkama, opija se i ne vraća kući do rano ujutru.
Bio je uvek prljav, retko se kupao i nekulturno se ponašao na javnim mestima.
Zbog svega toga, petrogradska elita ga nije baš širokogrudo prihvatala.

Imao je i konflikt sa Ruskom pravoslavnom crkvom zbog svoga uverenja
da se povezanost sa Bogom stvara kroz greh, jer po njegovom mišljenju,
greh je neizostavni element ljudskog ponašanja, i da kroz vernikovo priznanje
o počinjenom grehu i prihvatanju poniženja od drugih, zadobija milost Boga.

https://24sedam.rs/svet/vesti/10102...o-zagonetka-propasti-ruske-imperije-foto/vest

 

[Poli46]

Njegove ubice su bile zapanjene kada mu nije bilo ništa od kolača otrovanog većom
dozom cijanida. Jusupov je onda dosuo još otrova u čašu, ali ni od toga mu nije bilo ništa.
Raspućin je i dalje delovao začuđujuće mirno, smejao se, jeo i pio, kao da mu je organizam
otporan na smrtonosno dejstvo svakog otrova. Mora da je to pomislio i knez kada je
izvukao pištolj i pucao. Raspućin je pao ranjen na šta su ga zaverenici, misleći da je
mrtav, odneli u podrum.

„Raspućin je bio mrtav“, napisao je kasnije Jusupov. „Kapi krvi su tekle iz rane i kapale
granitni pod. Odjednom, malo je pogledao na levo oko… i presekao me demonskim
pogledom, punim mržnje, koja je zračila Raspućina iz očiju, čudno zelenih i nepomičnih
poput zmijskih.“

Ali Raspućin još nije bio mrtav, pa su stali da ga udaraju motkama dok mu nisu polomili glavu. Onda su ga bacili u Nevu.

Kada je Raspućinov leš pronađen kako pluta rekom, primećeno je nešto neobično. Smrt nije nastupila od otrova i metaka, niti od udaraca po glavi, već od davljenja?!

Velika moć i hipnotički uticaj koji je Grigorij Jefimovič Raspućin imao na ljude oko sebe te
njegova nesvakidašnja otpornost na smrt, i dalje predstavljaju misteriju i izazov za nauku.

https://www.portalmladi.com/velike-zagonetke-covecanstva-4-svetac-ili-prevarant-grigorij-raspucin/

 

[Samsonight]

Bog sami zna šta je, ali pamtim i svedok sam vremena kad je to bila izuzetno mračna ličnost i delio je mračnjaštvo sa grofom Drakulom.
To je moć propagande. Sa koje strane vetar duva, sa te strane ćeš i kreirati priču jer.... od nečega treba da se živi, a od čega drugo nego od para?
Platiš muziku da ti svira... to je isti princip odavno, ali mi je milo da je došlo vreme kad tragovi govore da sve to i nije bilo baš tako.

 

[Poli46]

Bog sami zna šta je, ali pamtim i svedok sam vremena kad je to bila izuzetno mračna ličnost i delio je mračnjaštvo sa grofom Drakulom.
To je moć propagande. Sa koje strane vetar duva, sa te strane ćeš i kreirati priču jer.... od nečega treba da se živi, a od čega drugo nego od para?
Platiš muziku da ti svira... to je isti princip odavno, ali mi je milo da je došlo vreme kad tragovi govore da sve to i nije bilo baš tako.

Dobro ali on je stvarna ličnost..nije iz romana.

 

[Poli46]

Aron Simanovič nam, kroz knjigu,opisuje..

čoveka koji uživa u ciganskoj muzici, društvu lepih žena i dobrom vinu, ali koji je, pre svega, osoba zdravog razuma i humanista.Kao Raspućinov najbliži saradnik, prijatelj i kao njegov lični sekretar, kroz svoj i Raspućinov životni put daje nam slike ruskog društva tokom poslednjih godina carevine. Pominje prve ozbiljne pokrete narodnih masa (1905.), opisuje mukotrpan život na selu, sazrevanje radničke svesti po gradovima, korumpiranost državne administracije, nehaj plemstva i samovlašće carskog para.

https://www.knjizare-vulkan.rs/biografije-memoari-dnevnici-pisma/18918-raspucin-vecna-tajna

 

[Neprilagođena]

Marija Grigorijevna Raspućin
(Iz dnevnika)

Marija i Varvara


Marija je svoje rano detinjstvo provela u relativno dobrostojećoj seljačkoj porodici.
Njena majka je bila praktična, vredna žena. Njen otac Grigorije, bio je neosvećeni sveti čovek koji je putovao zemljom propovedajući i tešeći one u nevolji. Čini se da je Marija od početka imala zdrav osećaj skepticizma. Ona i njen brat i sestra plašili su se dugih sati prisilne molitve i posta „za koje su sve, godišnjice ili pokajanja, služile kao izgovor“.

Godine 1906. život porodice se promenio kada je Grigori, koji je u istoriji postao poznat samo kao „Rasputin“, predstavljen kraljevskoj porodici u Sankt Peterburgu. Ubrzo mu je carica Aleksandra pripisala zasluge za spasavanje života Aleksija, hemofiličnog naslednika ruskog prestola.
Godine 1910. Marija i njena sestra Varvara poslate su da žive kod oca u Sankt Peterburgu kako bi se preobrazile u „male dame“.
Njena majka nije bila zainteresovana za život u velikom gradu i ostala je u Pokrovskom sa sinom.
Pošto je njihov otac bio zauzet kraljevskim i drugim dužnostima, njihova dugogodišnja porodična sluškinja
(i poznata Rasputinova ljubavnica) je imala zadatak da brine o deci.

Raspućin sa svojom decom


Marija se na kraju nastanila u Sankt Peterburgu i postala očeva nezvanična domaćica.
Kako je Rasputinov uticaj rastao, posetioci (uglavnom žene) su dolazili u njihov mali stan tokom dana i noći
čekajući priliku da se sretnu sa mističnim i moćnim Raspućinom...

Za Mariju, Rasputin je bio samo nesofisticiran, jednostavan čovek sa magnetnim jasnim plavim očima,
lepim dugim rukama i seljačkim verovanjem u moć molitve.
U njenim sećanjima on je bio strog otac, blagosiljao ih je svako veče pred spavanje
i starao se da devojke budu obrazovane i pobožne:


"Nikada nismo smeli da izlazimo sami, retko smo smeli da idemo na matine, a kasnije, kada su mladići počeli da gravitiraju oko nas, pokazao se kao najstroži mentor. Niko od njih nije imao pravo na više od pola sata sa nama...tada bi moj otac upao u sobu i pokazao jadnom momku vrata. Ali ono što nije bilo ograničeno na pola sata je dužina vremena posvećenog molitvama! Svako jutro i noć zajedno smo se molili. Nedeljom smo prepodne išli u crkvu, a veći deo popodneva u bogosluženju. Moja sestra i ja smatrale smo da su ovi sati provedeni na kolenima na kamenom podu bili izuzetno dugi, mada moram priznati da nam je moda tog vremena, sa svojim dugim suknjama, dozvoljavala da malo prevarimo tajno sedeći za petama kada oči našeg oca nisu bile fiksirane na nas!"

https://www.atlasobscura.com/articles/the-many-lives-of-maria-rasputin-daughter-of-the-mad-monk?

Rasputin, c. 1914.

 

[Poli46]

Najveći broj Raspućinovih poseta drugim licima u vezi je sa pozivima za pomoć bolesnima.
Po pravilu nikog nije odbijao. Dolazeći kod bolesnika, on se pre svega molio, prelazeći rukom
iznad njegovog tela. Uzgred rečeno, lečio je Raspućin i svog budućeg ubicu F. Jusupova od
raznih psihičkih poremećaja i one poslednje noći nije išao kod njega na pijanku, već da pomogne njegovoj ženi koja je, tobože, po rečima ubice, bila bolesna. Takav povod našle su ubice da bi namamile Raspućina.

MISLI IZ DNEVNIKA
Braćo moja, imajte veru u Isusa Hrista našega! Jer će i Carevi dozvati k sebi sluge i reći im:
„Vi ćete biti primer apostola Jakova, ne obzirući se na položaj i titule, ugledajte se samo na
dela njegova, čisti razum je viši i od sunca“. A čovek neiskren s mislima dvoličnim nije sluga
carski. Takvoga ubrzo Bog sapliće.

 

[Neprilagođena]

Hari Mitroshi
Rasputin

 

[leki1]

Najveći problem je što je to pitanje ostalo nerešeno .... al se uzima zvanična verzija RPC