Raskid

B

bladebbr

Zainteresovan član
Poruka
299
Prvo mislim da sam namerno otvorio temu bas u ovom podforumu,jer me bas i interesuju zenska misljenja.

Uglavnom sa devojkom sam bio skoro 3 godine,najduza i moja i njena veza u zivotu. Bilo je i lepih i ruznih trenutaka naravno ovih drugih nikako u nekom ekstremnom slucaju,ali bilo je i zahladjenja odnosa u tom nekom smislu.
Ona je odlucila da raskine samnom krajem juna jer jednostavno kako je tad rekla vise me ne gleda na isti nacin i izgubila je ljubav mojom greskom,nepaznjom nekom...Rekla je videcemo se kad se vrati,pricati...posto je u julu i otisla iz grada.

Moram da kazem da sam prvi put propatio posteno zbog raskida,patio sam i ranije ali daleko manjim intezitetom i daleko manji je bol bio,medjutim sve sam se tesio da je to mozda i kao neka navika jer ipak 3 godine u vezi,delili smo mnogo toga,skrojili za te tri godine dosta toga zajednickog...Medjutim bol nije prolazio,trajao je,jul,avgust,septembar,oktobar...ali me tesilo to da ona dolazi kuci u oktobru i da cemo imati prilike da pricamo,da opet dobijem neku priliku da se borim za nju. Uglavnom tu sam shvatio da ipak to nije bio nikakav sok zbog raskida,da nije bio bol toliko jer sam navikao na nju,da nije bilo ne znam sta drugo,vec iskreno i istinski da je volim.

Tako je ona skoro i vratila se u zemlju,videli smo se pre nekoliko dana jako kratko,ona mi je ponovila ono sto smo i na raskidu pricali,jednostavno vise me ne gleda na taj nacin,ali ono sto jos vise boli je to sto cak ne zeli ni prijateljstvo samnom... Skapirao sam da je toliko volim da mislim da cak zbog nje nikad ne bi potencirao pricu o tome da budemo zajedno jer vidim da je skoro pa nemoguce,ali je toliko volim da mislim da makar prijateljski bi voleo da budemo u ok odnosima i da je makar vidjam koliko god meni to bilo tesko bar u toj nekom prijateljskom druzenju.
I prosto ostavljen sam bez ikakvog teksta,ne znam sta da radim...najteze je suociti se sa cinjenicama i sve me tera da se i dalje borim za nju...Moram da kazem da me neko ne bi smatrao pacenikom bas tolikim:mrgreen: da sam celo leto imao dosta prilika da se smuvam sa nekom drugom osobom,mozda su bile realno i lepse devojke i mozda bi mi i vise odgovarale na neki nacin ali jednostavno srce ne da...sve to bude ovako onako ali kad se vratim kuci mislim i dalje na nju,bivsu.


Previse sam opsiran dolazimo mozda do toga da neko zbog toga nece ni citati,ali eto mene interesuje iskustvo zena,sta misle sta je glavni uzrok svemu tome? da napomenem da nema druge neke osobe,da nema drugog decka...Onda me takodje interesuje da me savetujete nekako sta da cinim a da se jednostavno ne pomirim i pustim je? strpljenje,saveti kako sta...
 
To što si opisao je sasvim normalno kad se raskine duga veza msm znam iz iskustva i nije baš lako naći nekog drugog jer još uvek imaš osećaj tog nekog s kim si bio, što te može dovesti u situaciju da druga strana(neka buduća devojka) ne može da razume.Treba malo vremena da sve to prođe a ne odmah se zaletati sa nekom drugom osobom jer ćeš uvek tražiti u njoj onu sa kojom si bio.Nekad se upornost isplati, nekad ne ali ti si imao pauzu od nekih par meseci i ona je sad sigurna da bez tebe može i u to što ti je rekla.
Ne bi baš bila sigurna da ne postoji druga osoba što se nje tiče ali sasvim je moguće da si joj dosadio i da je istina to što ti je rekla.Možda vam je veza bila monotona a to svakoga zna da umori, pogotovo pošto se već toliko znate da ona može da predviti svaku tvoju reakciju i potez, niste razgovarali o vezi kad je trebalo, sada ne znam ima li svrhe posle toliko vremena.Ima dosta ljudi koji se u tako dugim vezama opuste i misle da se sve podrazumeva ali na žalost to nije tako;)... ili ako imaš dinamičnu osobu pored sebe, to zna da je otera, iako naizgled za tebe ne postoji neki naročit razlog za raskid.:aha:
 
Poslednja izmena:
malo zvocalo ♥:
To što si opisao je sasvim normalno kad se raskine duga veza msm znam iz iskustva i nije baš lako naći nekog drugog jer još uvek imaš osećaj tog nekog s kim si bio, što te može dovesti u situaciju da druga strana(neka buduća devojka) ne može da razume.Treba malo vremena da sve to prođe a ne odmah se zaletati sa nekon drugom osobom jer ćeš uvek tražiti u njoj onu sa kojom si bio.Nekad se upornost isplati, nekad ne ali ti si imao pauzu od nekih par meseci i ona je sad sigurna da bez tebe može i u to što ti je rekla.
Ne bi baš bila sigurna da ne postoji druga osoba što se nje tiče ali sasvim je moguće da si joj dosadio i da je istina to što ti je rekla.Možda vam je veza bila monotona a to svakoga zna da umori, pogotovo pošto se već toliko znate da ona može da predviti svaku tvoju reakciju i potez, niste razgovarali o vezi kad je trebalo, sada ne znam ima li svrhe posle toliko vremena.Ima dosta ljudi koji se u tako dugim vezama opuste i misle da se sve podrazumeva ali na žalost to nije tako;)... ili ako imaš dinamičnu osobu pored sebe, to zna da je otera, iako naizgled za tebe ne postoji neki naročit razlog za raskid.:aha:
Kliknite za proširenje...

Da vrlo verovatno da si pogodila jer sam se bio opustio,preslo je u neku monotoniju posle nekog vremena,medjutim to tek sa ove tacke gledista vidim koliko je bilo lose od mene,medjutim i ona se nekako prepustila tim istim stvarima,znalo se dosta toga unapred.
Imali jesmo pauzu od tih par meseci ali ja sam ostao na istome gde sam bio i u junu,a ona je bila na putovanju u evropi zbog studija i jednostavno tek sad se vratila na neki stari kolosek i zivot tako da bi bez mene nekako morala svakako i da smo u najboljim mogucim odnosima bili u tih par meseci. Ja se nadam da ce vracanje u normalan da tako kazem zivot otvoriti opet neke vidike da vidi tj to mi je san da vidi da sam joj ipak bilo kako potreban,medjutim ovih prvi par nedelja,to ne pokazuju.
Sa drugim osobama se ne zalecem kazem imao sam i preko leta dosta mogucnosti ali jednostavno nisam zeleo.

Znam da cu preziveti i znam da je manje vise i definitivno sve gotovo,ali opet ta neka bol traje bas predugo iako sam u startu mislio i da kazem nadao se da cu za mesec dva zaboraviti potpuno na nju i okrenuti novi list,ali nazalost nisam uspeo.
Imam snage i volje da se i dalje borim,verovatno je to unapred osudjeno na propast iako nisam mazohista ne mogu sad da stanem,ako jos neko ima sta da da kao savet ili doda,zahvalan bi bio :)
 
bladebbr:
Prvo mislim da sam namerno otvorio temu bas u ovom podforumu,jer me bas i interesuju zenska misljenja.

Uglavnom sa devojkom sam bio skoro 3 godine,najduza i moja i njena veza u zivotu. Bilo je i lepih i ruznih trenutaka naravno ovih drugih nikako u nekom ekstremnom slucaju,ali bilo je i zahladjenja odnosa u tom nekom smislu.
Ona je odlucila da raskine samnom krajem juna jer jednostavno kako je tad rekla vise me ne gleda na isti nacin i izgubila je ljubav mojom greskom,nepaznjom nekom...Rekla je videcemo se kad se vrati,pricati...posto je u julu i otisla iz grada.

Moram da kazem da sam prvi put propatio posteno zbog raskida,patio sam i ranije ali daleko manjim intezitetom i daleko manji je bol bio,medjutim sve sam se tesio da je to mozda i kao neka navika jer ipak 3 godine u vezi,delili smo mnogo toga,skrojili za te tri godine dosta toga zajednickog...Medjutim bol nije prolazio,trajao je,jul,avgust,septembar,oktobar...ali me tesilo to da ona dolazi kuci u oktobru i da cemo imati prilike da pricamo,da opet dobijem neku priliku da se borim za nju. Uglavnom tu sam shvatio da ipak to nije bio nikakav sok zbog raskida,da nije bio bol toliko jer sam navikao na nju,da nije bilo ne znam sta drugo,vec iskreno i istinski da je volim.

Tako je ona skoro i vratila se u zemlju,videli smo se pre nekoliko dana jako kratko,ona mi je ponovila ono sto smo i na raskidu pricali,jednostavno vise me ne gleda na taj nacin,ali ono sto jos vise boli je to sto cak ne zeli ni prijateljstvo samnom... Skapirao sam da je toliko volim da mislim da cak zbog nje nikad ne bi potencirao pricu o tome da budemo zajedno jer vidim da je skoro pa nemoguce,ali je toliko volim da mislim da makar prijateljski bi voleo da budemo u ok odnosima i da je makar vidjam koliko god meni to bilo tesko bar u toj nekom prijateljskom druzenju.
I prosto ostavljen sam bez ikakvog teksta,ne znam sta da radim...najteze je suociti se sa cinjenicama i sve me tera da se i dalje borim za nju...Moram da kazem da me neko ne bi smatrao pacenikom bas tolikim:mrgreen: da sam celo leto imao dosta prilika da se smuvam sa nekom drugom osobom,mozda su bile realno i lepse devojke i mozda bi mi i vise odgovarale na neki nacin ali jednostavno srce ne da...sve to bude ovako onako ali kad se vratim kuci mislim i dalje na nju,bivsu.


Previse sam opsiran dolazimo mozda do toga da neko zbog toga nece ni citati,ali eto mene interesuje iskustvo zena,sta misle sta je glavni uzrok svemu tome? da napomenem da nema druge neke osobe,da nema drugog decka...Onda me takodje interesuje da me savetujete nekako sta da cinim a da se jednostavno ne pomirim i pustim je? strpljenje,saveti kako sta...
Kliknite za proširenje...

Prvo da ti kazem da si se zayebo sto si ovde otvorio temu a sad odo pa procitam o cem se radi
 
bladebbr:
Prvo mislim da sam namerno otvorio temu bas u ovom podforumu,jer me bas i interesuju zenska misljenja.

Uglavnom sa devojkom sam bio skoro 3 godine,najduza i moja i njena veza u zivotu. Bilo je i lepih i ruznih trenutaka naravno ovih drugih nikako u nekom ekstremnom slucaju,ali bilo je i zahladjenja odnosa u tom nekom smislu.
Ona je odlucila da raskine samnom krajem juna jer jednostavno kako je tad rekla vise me ne gleda na isti nacin i izgubila je ljubav mojom greskom,nepaznjom nekom...Rekla je videcemo se kad se vrati,pricati...posto je u julu i otisla iz grada.

Moram da kazem da sam prvi put propatio posteno zbog raskida,patio sam i ranije ali daleko manjim intezitetom i daleko manji je bol bio,medjutim sve sam se tesio da je to mozda i kao neka navika jer ipak 3 godine u vezi,delili smo mnogo toga,skrojili za te tri godine dosta toga zajednickog...Medjutim bol nije prolazio,trajao je,jul,avgust,septembar,oktobar...ali me tesilo to da ona dolazi kuci u oktobru i da cemo imati prilike da pricamo,da opet dobijem neku priliku da se borim za nju. Uglavnom tu sam shvatio da ipak to nije bio nikakav sok zbog raskida,da nije bio bol toliko jer sam navikao na nju,da nije bilo ne znam sta drugo,vec iskreno i istinski da je volim.

Tako je ona skoro i vratila se u zemlju,videli smo se pre nekoliko dana jako kratko,ona mi je ponovila ono sto smo i na raskidu pricali,jednostavno vise me ne gleda na taj nacin,ali ono sto jos vise boli je to sto cak ne zeli ni prijateljstvo samnom... Skapirao sam da je toliko volim da mislim da cak zbog nje nikad ne bi potencirao pricu o tome da budemo zajedno jer vidim da je skoro pa nemoguce,ali je toliko volim da mislim da makar prijateljski bi voleo da budemo u ok odnosima i da je makar vidjam koliko god meni to bilo tesko bar u toj nekom prijateljskom druzenju.
I prosto ostavljen sam bez ikakvog teksta,ne znam sta da radim...najteze je suociti se sa cinjenicama i sve me tera da se i dalje borim za nju...Moram da kazem da me neko ne bi smatrao pacenikom bas tolikim:mrgreen: da sam celo leto imao dosta prilika da se smuvam sa nekom drugom osobom,mozda su bile realno i lepse devojke i mozda bi mi i vise odgovarale na neki nacin ali jednostavno srce ne da...sve to bude ovako onako ali kad se vratim kuci mislim i dalje na nju,bivsu.


Previse sam opsiran dolazimo mozda do toga da neko zbog toga nece ni citati,ali eto mene interesuje iskustvo zena,sta misle sta je glavni uzrok svemu tome? da napomenem da nema druge neke osobe,da nema drugog decka...Onda me takodje interesuje da me savetujete nekako sta da cinim a da se jednostavno ne pomirim i pustim je? strpljenje,saveti kako sta...
Kliknite za proširenje...

Kucke bre kucke..nemoj vise razmisljati srcem nego glavom..da si nesto navato ili da si joj samo reko da si krenuo dalje i naso novu ribu isekla bi se za tobom..nemoj mi zahvaljivati nego se baci na poso ko je yebe
 
bladebbr:
Da vrlo verovatno da si pogodila jer sam se bio opustio,preslo je u neku monotoniju posle nekog vremena,medjutim to tek sa ove tacke gledista vidim koliko je bilo lose od mene,medjutim i ona se nekako prepustila tim istim stvarima,znalo se dosta toga unapred.
Imali jesmo pauzu od tih par meseci ali ja sam ostao na istome gde sam bio i u junu,a ona je bila na putovanju u evropi zbog studija i jednostavno tek sad se vratila na neki stari kolosek i zivot tako da bi bez mene nekako morala svakako i da smo u najboljim mogucim odnosima bili u tih par meseci. Ja se nadam da ce vracanje u normalan da tako kazem zivot otvoriti opet neke vidike da vidi tj to mi je san da vidi da sam joj ipak bilo kako potreban,medjutim ovih prvi par nedelja,to ne pokazuju.
Sa drugim osobama se ne zalecem kazem imao sam i preko leta dosta mogucnosti ali jednostavno nisam zeleo.

Znam da cu preziveti i znam da je manje vise i definitivno sve gotovo,ali opet ta neka bol traje bas predugo iako sam u startu mislio i da kazem nadao se da cu za mesec dva zaboraviti potpuno na nju i okrenuti novi list,ali nazalost nisam uspeo.
Imam snage i volje da se i dalje borim,verovatno je to unapred osudjeno na propast iako nisam mazohista ne mogu sad da stanem,ako jos neko ima sta da da kao savet ili doda,zahvalan bi bio :)
Kliknite za proširenje...

Eto vidiš šta ti je samoobmana:aha:..... nije ona bila u komi pa da se vraća u normalan život -ona je živela život, ti si ostao da čamiš....ona je samo imala vremena u svemu tome da bude sigurna u ono što ti je rekla...i nisi se nikad zapitao zašto te je ostavila baš pred put? ...nisi jer nisi hteo da vidiš problem a bilo ih je...to poturanje pod tepih uvek izađe na videlo, jer i tepih ima svoje granice....ne znam šta da ti kažem jer vidim da samog sebe lažeš a tako samo gubiš vreme.:aha:
 
ma mislim u normalan zivot,u svoj grad,okruzenje,normalan zivot...svakako odlazak u inostranstvo medju nepoznate ljude,nastava koja traje 9-10h,nije bas skroz normalan ili bar standardan zivot,tu verovatno nije mogla ni previse da misli o meni jer ja u takvoj situaciji i nisam bio nikad sa njom tako da tu i retko mogu u pravom smislu da joj na neki nacin nedostajem.
Ne znam sto je raskinula bas pred put,pretpostavio sam da ne zeli pored svih tih stvari za to vreme i neku da tako kazem obavezu naravno stoji ono sto si navela da je razlog za raskid ali moje misljenje da se to nije odigralo za tako kratko vreme u fazonu 2 nedelje pre put,te njen odlazak,da bi postojala veca mogucnost da izgladimo nas odnos... Ne kazem ja da ona nije imala vremena samo nije zivela u istim uslovima dakle od nase veze i naseg raskida postoji taj neki vakuum od tih par meseci,druga stvar bi bila da je ona svo vreme bila kuci,moguce i da si opet u pravu da se tesim time i obmanjujem i samog sebe,ali ne znam sta da kazem,jadan sam :)
 
bladebbr:
ma mislim u normalan zivot,u svoj grad,okruzenje,normalan zivot...svakako odlazak u inostranstvo medju nepoznate ljude,nastava koja traje 9-10h,nije bas skroz normalan ili bar standardan zivot,tu verovatno nije mogla ni previse da misli o meni jer ja u takvoj situaciji i nisam bio nikad sa njom tako da tu i retko mogu u pravom smislu da joj na neki nacin nedostajem.
Ne znam sto je raskinula bas pred put,pretpostavio sam da ne zeli pored svih tih stvari za to vreme i neku da tako kazem obavezu naravno stoji ono sto si navela da je razlog za raskid ali moje misljenje da se to nije odigralo za tako kratko vreme u fazonu 2 nedelje pre put,te njen odlazak,da bi postojala veca mogucnost da izgladimo nas odnos... Ne kazem ja da ona nije imala vremena samo nije zivela u istim uslovima dakle od nase veze i naseg raskida postoji taj neki vakuum od tih par meseci,druga stvar bi bila da je ona svo vreme bila kuci,moguce i da si opet u pravu da se tesim time i obmanjujem i samog sebe,ali ne znam sta da kazem,jadan sam :)
Kliknite za proširenje...

Prestani da mislis i pricas o njoj i da ulazis u njen mozak zasto je to i kad i na koji nacin uradila..misli svojom glavom o sebi
 
pa ovako raskid krajem juna,u julu sam bio ocajan sto zbog raskida sto i zbog cinjenice da nije vise u gradu uopste,u avgustu sam resio da sve misli usmerim na to kad se ona vrati dakle u oktobru i da do tad ne mislim o njoj koliko god budem mogao,nekad sam manje uspevao nekad vise,ali uspeo sam nekako da izguram,septembar takodje...dosao oktobar vratila,videli se...i ja sam se vratio skoro potpuno na onaj isti jul tj na isto kako sam se osecao,mozda i gore posto sam nekako gubim i nadu.

Jednostavno suma sumarum nisam mazohista i nisam neko ko zeli sebe da muci,ali jednostavno nekad je tesko tj meni bar prvi put izrazito tesko da ne mislim o svemu tome i da konstatno ne pokusavam da pronadjem neku iskricu malu koja bi me vratila u zivot a sto se naravno opet tice nje. Mi se cujemo telefonom uglavnom na moje insistiranje tj na moje zvanje i preko telefona mi uglavnom deluje mnogo vise ok nego sto je uzivo prica,sad sam eto u zelji da se ne mucim toliko,da kuliram,da je ne zovem,tesko jeste ali opet...I opet znam koliko ovo sve pacenicki izgleda i ne stidim se da kazem da i jesam zbog ovoga pacenik,ali stvarno nije moja volja da se osecma kako se osecam,da mislim toliko...voleo bi da nije tako,voleo bi da je u startu bilo kako sam i zamisljao tugovacu 20-mesec dana posle ce me proci i bicu ko nov,ali prosto nije tako.
 
bladebbr:
pa ovako raskid krajem juna,u julu sam bio ocajan sto zbog raskida sto i zbog cinjenice da nije vise u gradu uopste,u avgustu sam resio da sve misli usmerim na to kad se ona vrati dakle u oktobru i da do tad ne mislim o njoj koliko god budem mogao,nekad sam manje uspevao nekad vise,ali uspeo sam nekako da izguram,septembar takodje...dosao oktobar vratila,videli se...i ja sam se vratio skoro potpuno na onaj isti jul tj na isto kako sam se osecao,mozda i gore posto sam nekako gubim i nadu.

Jednostavno suma sumarum nisam mazohista i nisam neko ko zeli sebe da muci,ali jednostavno nekad je tesko tj meni bar prvi put izrazito tesko da ne mislim o svemu tome i da konstatno ne pokusavam da pronadjem neku iskricu malu koja bi me vratila u zivot a sto se naravno opet tice nje. Mi se cujemo telefonom uglavnom na moje insistiranje tj na moje zvanje i preko telefona mi uglavnom deluje mnogo vise ok nego sto je uzivo prica,sad sam eto u zelji da se ne mucim toliko,da kuliram,da je ne zovem,tesko jeste ali opet...I opet znam koliko ovo sve pacenicki izgleda i ne stidim se da kazem da i jesam zbog ovoga pacenik,ali stvarno nije moja volja da se osecma kako se osecam,da mislim toliko...voleo bi da nije tako,voleo bi da je u startu bilo kako sam i zamisljao tugovacu 20-mesec dana posle ce me proci i bicu ko nov,ali prosto nije tako.
Kliknite za proširenje...

Izvini a čija je volja ako nije tvoja:aha:.....i sam kažeš da je TI zoveš da TI potenciraš.....ona nije napravila ni najmanji korak da bi ti davala nadu i mislim da je ispala fer po tom pitanju...mogla je da te zivka da ti baca kost pa zatim da ti nabacuje neke stupidne izgovore kako ne možete da budete zajedno ali ona to ne radi.Znači skroz je ostala postojana u onome što ti je rekla.:aha:
 
da jeste po tom pitanju korektna,po nekom drugom pitanju nije ali opet duga sad prica. Da ja to radim,ali evo npr "vec" dva dana nisam je zvao...dakle mogu sam da odlucim da nesto ne uradim,ali ne mogu da odlucim da je sad zaboravim,da ne mislim na nju,da nekako skroz tu ljubav izbrisem koju imam prema njoj,e posto to ne mogu onda padam u ta neka stanja i losa osecanja ali mislim da to nije stvar odluke ma koliko god ja to zeleo i pitaj Boga koliko ce sve to potrajati.
Takodje se trudim da ona ne zna kako se ja i koliko lose osecam.
 
Poslednja izmena:
ma nije problem u tome...celo leto sam sto vise izbegavao da blejim gajbi,izlazio,jurio,isao vamo tamo...medjutim em mi ovih par dana zaista nije ni do cega,em spremam ispit,em znam da to konkretno nece resiti stvari,mogao sam da budem sa xxx devojki od raskida ali jednostavno ne zelim,ne mogu ili sta god. Hvala brate.
 
E, tačno znam kako se ta tvoja bivša oseća. Verovatno joj je već odavno bilo dosta te veze, a odlučila je da raskine pred odlazak jer je znala da će te se tako najlakše rešiti.
Računala je da će ti biti nedostupna tih nekoliko meseci, da nećeš moći da je daviš da se pomirite, a dok se ona vrati, proći će dovoljno vremena da se ti koliko-toliko ohladiš.
Jedini je problem što se ti još uvek nisi ohladio.
Ali definitivno nema ništa od pomirenja.
Ostaje ti samo da čekaš, a vreme će učiniti svoje. E sad, da li ćeš se ti dostojanstveno povući ili ćeš nastaviti da je zivkaš svakih par dana, to ostaje na tebi...
 
verovatno si u pravu..stim sto se vracam na prvu svoju poruku da to sto osecam prema njoj je dovoljno i da prihvatim da ne budem vise nikad sa njom i da ne bude tog pomirenja koliko god meni tesko to bilo samo da ostanemo u korektnim odnosima i da se ponekad cujemo,vidimo,a ne da bude vidimo se npr jos ovaj put i mozda ili verovatno vise nikad jer ja sam takav da mene to jos gore tera prema tome necemu. Verujem da njoj smeta to sto vidi da ja i dalje osecam jedno te isto prema njoj,te cu to pokusati na najbolji nacin prikriti i suzbijati sto vise mogu. Hvala na odgovoru u sv slucaju.
 
Ako se vidite ili cujete u svakoj njenoj reci ces traziti iskru pomirenja..posle toga ces razmisljati sta je time htela reci i sta je mislila..i sve tako u krug dok ona vodi svoj zivot..veruj da je najbolje da nemate nikakav kontakt i kad bi ponovo poceli to ne bi bilo to..koliko god je voleo svaka sledeca ce biti bolja:ok:
 
Prvo...razumijem i saosjecam. Drzi te jos i ljubav, ali i navika. A znas kako kazu-navika jedna muka, odvika dvije...ok je dati sebi oduska, i prepustiti se nostalgiji, ali uzme to maha neprimjetno, pa tones sam kao u zivo blato...sto se vise trgas, dublje zagazis...Tuzno, ali istinito-klin se klinom izbija...
Nije se dalo, nije bilo namjenjeno, shavtis i prihvatis u svojojglavi kako god hoces i ides dalje, ili se bar ne vracas na staro...ako ti se ne da odmah sa drugim djevojkama, bacis se na razno razne aktivnosti, nadjes sebi posla preko glave, i ne mislis...pogotovo ne "podgrijavas" kako ti vec rece G. cini mi se...Srecno ;)
 
Kao prvo, možemo da se opkladimo da si ovoliko patio iz prostog razloga jer si gajio tajnu nadu da će, kad se ona vrati, sve biti po starom. To ti je maksimalno otežavalo bilo kakvu mogućnost da je preboliš i kreneš dalje. Ne voli te kao pre. Ne želiš da bude s tobom iz sažaljenja, zar ne? Zato, glavu gore, dovoljno je vremena prošlo da po svim medicinskim pravilima odboluješ i odtuguješ. Sve ovo ostalo je samosažaljenje. Biće ti teško, ali šta da se radi, svi smo se bar jednom u životu našli u istoj situaciji.
Na prijateljstvo zaboravi. Ono između bivših partnera može da postoji samo kada partnerske emocije potpuno nestanu. I onda kad ti prestaneš da se nadaš i iščekuješ, i svaki njen pokret tumačiš pogrešno....
 
bladebbr:
koji sam djavo otvarao temu :)

hvala ljudi...ne znam videcu,verovatno ste u pravu,iskuliracu jedno vreme,pa cemo videti dokle cu uspeti.
Kliknite za proširenje...

A šta si želeo, da ti kažemo da se prijaviš u ''Sve za ljubav'', da joj skineš zvezde s neba? :think:
Što pre staviš tačku i izdigneš se iznad situacije, biće ti lakše... samo ne odugovlači, zaboravićeš na kraju i što si je voleo kad se tako izjalovi...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top