Reyna
Aktivan član
- Poruka
- 1.094
Jutro je osvanulo.Prvi zrak sunca dotakao je moje lice.Probudila sam se.Sva uzbudjena ustala sam iz kreveta,raduci se predstojecem dogadjaju.Uzurbano sam se spremila i krenula da prosetam pse.Za samo dva sata i na hipodrom stize moja kobila.Proteklih godinu dana brinula sam se o konju mog gazde,medjutim morao je da ga proda.Trebao je da dovede novog konja o kome bih se ja brinula.Taj dan je dosao.Dva sata su se oduzila kao cetiri,a toliko sam se radovala tome da mi je to bilo mnogo.Napokon sam sve zavrsila i krenula.Pola puta sam trcala.Kolena su mi klecala,i sva sam drhtala vidno uzbudjena.Oci su mi blistale poput zvezda.Dosla sam na hipodrom i videla gazdu koji mi se osmehuje."Stigla je?" Potvrdno je klimnuo glavom.Nasmejala sam se i potrcala ka stali.Par dana pre toga rekao mi je da stize beli konj,kobila,i da je stara oko 3,4 godine.I to je sve sto je on znao,sve sto sam ja znala.Zamisljala sam veliku belu kobilu,bele dlake i bele grive,velikih crnih ociju.Razmisljala sam i o imenu.Sve sam smislila unapred.Dosla sam do boksa i jos nisam videla konja.Ako je lipicaner,konj kakvim sam je zamisljala,trebao bi da se vidi.Ali nisam je videla.Nagla sam se preko vrata od boksa i ugledala malu kobilicu,prljave dlake i rascupane grive koja me je posmatrala njenim velikim uplasenim ocima.Nije bila ni blizu lipicaneru.Bila je bela,prosarana sa sivim,gusto zbijenim pegama.Pocela sam da se smejem i istrcala iz stale."Kakvo si ono magare doneo?Ako mislis da cu ja o onoj ragi da se brinem prevario si se.." Bila sam ljuta.Umesto lepog rasnog konja,doneo je konja koji je vise licio na magare nego na konja.I to prljavu,smrdljivu seljacku kobilu.Vratila sam se u stalu.Bilo mi je krivo sto nije onakva kakvom sam je zamisljala.Cak je bila i niska,sto znaci ne dovoljno visoka da je jasem.I bila je ruzna.Al ipak mi je bilo krivo sto sam tako mislila.Ona nije nista kriva sto je takva.Povrh svega,dosla je na nepoznato mesto,bez ijednog poznatog lica ili mirisa.Posto se nisam brinula ni o jednom konju,odlucila sam da se ipak brinem o njoj,dok ne stigne neki bolji konj.Odlucila sam da je sredim.Okupali smo je,osisali i ocetkali grivu,istimarili dlaku i to je odjednom bila druga kobila.Odvela sam je da pase.Bile smo same.Nekako pocinjala je da mi se svidja pomalo.Ali samo malo.To je bilo negde daleko u mojoj podsvesti.Nisam htela da je nazovem onako kako sam nazvala kobilu koju sam zamislila.Nije joj stajalo.Obicna kobila,obicno ime,htela sam da joj dam neko bilo koje ime,cisto da se zove nekako.Pegi.Odlicno.I gazda se slozio sa tim.
Dani su prolazili i Pegi i ja smo se sve vise i vise zblizavale.Svaki dan sam je timarila,hranila i vodila do livade.Dala sam joj drugo ime.Mala razlika.Pegi Lu.Bas je bilo nekako taman za nju.Podsecala me je na zene iz "onog" vremena,koje su obicno bile svetlokose u onim lepim,velikim balskim haljinama,koje su kroz grad setale sa kisobranom u ruci.A ona belo-plavo-sive dlake,braonkasto-sive grive,bas je slicila njima.Cak sam je i jahala.Nije ona mnogo niska.A i jaka je ona kobila.Zajedno smo prolazile kroz nova iskustva.Ucila sam ja nju,ucila je ona mene.Cesto sam dolazila uvece kad nema nikog,da bih je malo pustila da seta.Pratila me je kao kuce.Kada bi je gazda vezao za kamen na livadi,cesto je kad me vidi vukla kamen i dolazila do mene.Vezala se.Ipak sam ja bila prva osoba koja je bila sa njom,dok su oko nje bili nepoznati ljudi i konji.Za nju je sve to bilo novo.Vezala sam se i ja.O Pegici se brinem i dalje.Svaki put zanjisti kad dodjem.Voli da me lize i gricka za kosu.Cesto me stipne za ruku ili majicu i pravi se kao da nije to ona uradila.Ja je samo pomazim i poljubim u njusku.Zapamtila je da cesto po dzepovima nosim secer ili sargarepe pa mi stalno njuska dzepove.Izvadim jedan i dam joj.Jer,to je ipak moja Pegica,moja lepa kobila..
Pismeni zadatak iz srpskog jezika, 13.4.2010.
Prekopirala sam tekst sto sam postavila na zid na fejsbuku da ne bih morala ponovo da pisem..
Evo ovako ljudi..vecina vas me zna vrlo dobro..I znate koliko sam vezana za moju kobilu..znate koliko imamo problema sa Leskovcaninom..Treba mi pomoc..Ne mogu sama.zaista.vise.ne mogu da odustanem od nje.Ona i ocekuje moju pomoc.Zivim za dan kada cemo ponovo biti zajedno.Same.Kod nas nikako nije dobro.Tesko mi je da je gledam,da budem sa njom,jer sve to lepo provedeno vreme sa njom je samo iluzija,i jos par koraka do novih suza. Ne mogu vise to da izdrzim.Ni svadje sa njim,ni to sto znam u kakvom se paklu nalazi.Jos mi je i teze da je ne gledam,da ne znam gde je,ko je jase i maltretira i kad je bije zbog koje sitnice i gluposti.Koju ce novu ranu da joj napravi? Mene mnogo vise boli nego nju.Radi ko konj bukvalno.I to znam,a sedim skrstenih ruku,jer sam nemocna.Dokle cu vise da gledam kako se ljuti na mene i chulji usi kad dodjem,jer nisam dolazila duze vreme.Treba mi samo da mi svako od vas ko moze,odvoji sto dinara.Svako od nas ima bar toliko,i nece se osiromasiti za te pare,a meni ce znaciti mnogo.Napravicu peticiju i nadam se da me podrzavate i da cete mi pomoci koliko mozete..Pozz
Naime,ajde da ispricam ukratko al da skratim..Prosle godine na leto sam rizikovala i upustila se u nesto sto nije nimalo jednostavno.Novi teren veoma klizav..Al ja sam hrabra i drzim se dobro.Ucinila bih sve za one koje volim.Krenula sam da otkupljujem Pegi.Ona se kasnije i ozdrebila,Tako da su u prici i Pegi i Dejzi..Vladimir,njen polu vlasnik,Leskovcanin,nam pravi najvise problema,Jednostavno je takav covek,zao,sebican i samo gleda na novac.Svadjala sam se sa njim milion puta i dovodio me je do suza i mnogih losih scena.Tukao je kobilu za svaku sitnicu,sa glavnom recenicom "Ja sam gazda i ja komandujem,kada ti budes bila gazda onda ti odredjuj"i sibne je jako po ledjima toliko da joj ostane crvena crta tamo gde udari,a moje srce se slomi na gomilu delica.Jednostavno je takav,njemu je konj samo predmet pomocu koga zaradjuje novac.Otkupio je od cigana za 200 evra,a meni je prodao za 1000,ja koja sam bila kod njega dve godine u klubu,ja koja sam bila kod njega prva,dok se klub jos nije oformio,ja koja sam ostajala po deset sati kad svi odu da bih mu pomogla u bilo cemu.Nije hteo da mi spusti ni za 100 evra manje.Uslov je bio da mu placam sto evra mesecno,tj 110..al ja iako sam znala da nemam te pare,jer zivim sama sa kevom i imam toliko cetvoronozaca u kuci,ipak sam pristala jer sam bila primorana,nisam mogla da je ostavim u tom paklu.Placala sam mu samo ratu,a pansion nisam.Rata je 60evra a pansion 50..Ostalo mi je jos 500..Ali on trazi da mu dam 900(a vec sam mu dala 500,sto znaci da mi se svakog meseca povecava,a pansion ne mogu da placam),da mu dam 900 i vodim i kobvilu i zdrebe.Cula sam na hipodromu cak do mene je doslo! da on misli kako ja nikad necu otplatiti kobilu i da ce ako je do leta ne otplatim odvesti u klanicu.A meni je zabranjeno da joj prilazim.Neki dan je potegao noz na nju jer nije htela da slusa ucenicu.Moj drug je odbranio ,bukvalno ga je molio da ne uradi nista.Meni je vise puta pretio kako ce da je proda meni za inat.Samo da je ja ne otkupim.Ona takodje nema oko jer su joj cigani izbili dok je bila kod njih.Slusala sam svakakve prozivke "kupila si coravu kobilu,jer ide ta raga ili moras da joj dajes steroide da bi se pokrenula"..Svasta smo prozivele i cule.Al mene bas briga.I ne zanima me sto je takva.Ja nju volim bas takvu kakva jeste i nikad je ne bih menjala ni za jednog mnogo skupljeg konja.Moram podhitno da skupim te pare.Ako svako od vas da po sto dinara,a nece propasti za te pare,a meni ce mnogo znaciti,mozda napokon uspem da je izvedem iz tog pakla.Ajde,molim vas..Vec sam nemocna.Pozdrav..i hvala..Naknadna obavestenja bice postavljena,ziro racun i to..i peticija koju treba da napravim..
Dani su prolazili i Pegi i ja smo se sve vise i vise zblizavale.Svaki dan sam je timarila,hranila i vodila do livade.Dala sam joj drugo ime.Mala razlika.Pegi Lu.Bas je bilo nekako taman za nju.Podsecala me je na zene iz "onog" vremena,koje su obicno bile svetlokose u onim lepim,velikim balskim haljinama,koje su kroz grad setale sa kisobranom u ruci.A ona belo-plavo-sive dlake,braonkasto-sive grive,bas je slicila njima.Cak sam je i jahala.Nije ona mnogo niska.A i jaka je ona kobila.Zajedno smo prolazile kroz nova iskustva.Ucila sam ja nju,ucila je ona mene.Cesto sam dolazila uvece kad nema nikog,da bih je malo pustila da seta.Pratila me je kao kuce.Kada bi je gazda vezao za kamen na livadi,cesto je kad me vidi vukla kamen i dolazila do mene.Vezala se.Ipak sam ja bila prva osoba koja je bila sa njom,dok su oko nje bili nepoznati ljudi i konji.Za nju je sve to bilo novo.Vezala sam se i ja.O Pegici se brinem i dalje.Svaki put zanjisti kad dodjem.Voli da me lize i gricka za kosu.Cesto me stipne za ruku ili majicu i pravi se kao da nije to ona uradila.Ja je samo pomazim i poljubim u njusku.Zapamtila je da cesto po dzepovima nosim secer ili sargarepe pa mi stalno njuska dzepove.Izvadim jedan i dam joj.Jer,to je ipak moja Pegica,moja lepa kobila..
Pismeni zadatak iz srpskog jezika, 13.4.2010.
Prekopirala sam tekst sto sam postavila na zid na fejsbuku da ne bih morala ponovo da pisem..
Evo ovako ljudi..vecina vas me zna vrlo dobro..I znate koliko sam vezana za moju kobilu..znate koliko imamo problema sa Leskovcaninom..Treba mi pomoc..Ne mogu sama.zaista.vise.ne mogu da odustanem od nje.Ona i ocekuje moju pomoc.Zivim za dan kada cemo ponovo biti zajedno.Same.Kod nas nikako nije dobro.Tesko mi je da je gledam,da budem sa njom,jer sve to lepo provedeno vreme sa njom je samo iluzija,i jos par koraka do novih suza. Ne mogu vise to da izdrzim.Ni svadje sa njim,ni to sto znam u kakvom se paklu nalazi.Jos mi je i teze da je ne gledam,da ne znam gde je,ko je jase i maltretira i kad je bije zbog koje sitnice i gluposti.Koju ce novu ranu da joj napravi? Mene mnogo vise boli nego nju.Radi ko konj bukvalno.I to znam,a sedim skrstenih ruku,jer sam nemocna.Dokle cu vise da gledam kako se ljuti na mene i chulji usi kad dodjem,jer nisam dolazila duze vreme.Treba mi samo da mi svako od vas ko moze,odvoji sto dinara.Svako od nas ima bar toliko,i nece se osiromasiti za te pare,a meni ce znaciti mnogo.Napravicu peticiju i nadam se da me podrzavate i da cete mi pomoci koliko mozete..Pozz
Naime,ajde da ispricam ukratko al da skratim..Prosle godine na leto sam rizikovala i upustila se u nesto sto nije nimalo jednostavno.Novi teren veoma klizav..Al ja sam hrabra i drzim se dobro.Ucinila bih sve za one koje volim.Krenula sam da otkupljujem Pegi.Ona se kasnije i ozdrebila,Tako da su u prici i Pegi i Dejzi..Vladimir,njen polu vlasnik,Leskovcanin,nam pravi najvise problema,Jednostavno je takav covek,zao,sebican i samo gleda na novac.Svadjala sam se sa njim milion puta i dovodio me je do suza i mnogih losih scena.Tukao je kobilu za svaku sitnicu,sa glavnom recenicom "Ja sam gazda i ja komandujem,kada ti budes bila gazda onda ti odredjuj"i sibne je jako po ledjima toliko da joj ostane crvena crta tamo gde udari,a moje srce se slomi na gomilu delica.Jednostavno je takav,njemu je konj samo predmet pomocu koga zaradjuje novac.Otkupio je od cigana za 200 evra,a meni je prodao za 1000,ja koja sam bila kod njega dve godine u klubu,ja koja sam bila kod njega prva,dok se klub jos nije oformio,ja koja sam ostajala po deset sati kad svi odu da bih mu pomogla u bilo cemu.Nije hteo da mi spusti ni za 100 evra manje.Uslov je bio da mu placam sto evra mesecno,tj 110..al ja iako sam znala da nemam te pare,jer zivim sama sa kevom i imam toliko cetvoronozaca u kuci,ipak sam pristala jer sam bila primorana,nisam mogla da je ostavim u tom paklu.Placala sam mu samo ratu,a pansion nisam.Rata je 60evra a pansion 50..Ostalo mi je jos 500..Ali on trazi da mu dam 900(a vec sam mu dala 500,sto znaci da mi se svakog meseca povecava,a pansion ne mogu da placam),da mu dam 900 i vodim i kobvilu i zdrebe.Cula sam na hipodromu cak do mene je doslo! da on misli kako ja nikad necu otplatiti kobilu i da ce ako je do leta ne otplatim odvesti u klanicu.A meni je zabranjeno da joj prilazim.Neki dan je potegao noz na nju jer nije htela da slusa ucenicu.Moj drug je odbranio ,bukvalno ga je molio da ne uradi nista.Meni je vise puta pretio kako ce da je proda meni za inat.Samo da je ja ne otkupim.Ona takodje nema oko jer su joj cigani izbili dok je bila kod njih.Slusala sam svakakve prozivke "kupila si coravu kobilu,jer ide ta raga ili moras da joj dajes steroide da bi se pokrenula"..Svasta smo prozivele i cule.Al mene bas briga.I ne zanima me sto je takva.Ja nju volim bas takvu kakva jeste i nikad je ne bih menjala ni za jednog mnogo skupljeg konja.Moram podhitno da skupim te pare.Ako svako od vas da po sto dinara,a nece propasti za te pare,a meni ce mnogo znaciti,mozda napokon uspem da je izvedem iz tog pakla.Ajde,molim vas..Vec sam nemocna.Pozdrav..i hvala..Naknadna obavestenja bice postavljena,ziro racun i to..i peticija koju treba da napravim..
znam al moram da ti kazem za svaki slucaj,nase devojcice lepe..
pozzic :*
