RADJANJE,ŽIVOT,UMIRANJE I SMRT...

[jerohinac]

wichian maad
Re: RADJANJE,ŽIVOT,UMIRANJE I SMRT...

Ne mogu biti siguran da je tvoje poznavanje bez iskustva, ali mi tako delujes.Nacin na koji pricas i pristupas temi.Sve u svemu to je samo moje subjektivno misljenje.Ocuvanje bindua je veoma jednostavno, nauci se jako brzo, mnogo teze je energiju usmeriti ka gore.Ne, nisam tantrik.Lepo je to sto ti je blisko ucenje o energiji ako imas znanje i razumevanje o tome onda to iskoristi.Taoizam mi je takodje blizak.Po nekom mom vidjenju stvari bog je samo personifikacija te sile i tog puta.Krajnji cilj je isti.Kao i pristup i vezbe, ako ne iste onda dosta slicne, bar koliko je meni poznato.

Tvoje mišljenje u vezi tao puta,te da je Bog samo personifiokacija tao sile je odlično i apsolutno se slažem sa tim.I tačno je da su pristup i vežbe skoro identični kod svih ,naravno sa onim modifikacijama zbog da kažem potreba sadašnjeg vremena.Kako ti je taoizam blizak (mnogi nikada čuli za to) shvatičeš me kada ti kažem da osećaj sreće uspevam doživljavati na Lao Ce-ovski način,u stanju bez ikakvih želja,težnji i sličnog.To je ono Lao Ce-ovsko delovanje iz nedelovanja.U potpunoj harmoniji sa sobom.Da ti ne pišem kakve su moje noći koje obično započinju pranajamama.Godinama sam učio da dišem što izgleda apsurdno kada se kaže.A ti znaš da nije tako.Tao kao apsolutno,relativno i jedinstvo je po meni neprevazidjen.Ja verovatno nikada neću dospeti do onog stadijuma kada bi moj um bio zamenjen kosmičkom i na kraju onom čistom svešču.Ali mogu da malo odem izvan onog najprizemnijeg stanja uma.Ti znaš o čemu govorim.

To je ono energija,energija i energija.

Kada pričam sa nekim o ovakvim temama obično volim da pitam ono tipa...da li oseća da je telo ili misli da ima telo...A ti si mi u prethodnom nekom pisanju naznačio da sam se ja samo poistovetio sa telom.Umem ja da budem mnogo izvan onog da kažem klasičnog verovanja ali su to neki moji svetovi.To pitanje one granice,gde sam gde započinjem a gde se završavam je toliko kompleksno da ume da zaboli glava.Ne uskračujem ja telu ono što je njmu potrebno pa tako i JA doživljavam zadovoljstva čulnog ali umem i da ''izadjem'' po malo izvan njega na način delovanja iz nedelanja.

 

[jerohinac]

wichian maad
Re: RADJANJE,ŽIVOT,UMIRANJE I SMRT...

Ako jesi sada i ovde kako onda da smo na pocetku pricali o istim stvarima a nismo se razumeli, jer nisi procitao ono sto sam napisao, vec napravio sliku i shodno tome odgovorio.Meni iskreno delujes kao da si vise u mislima nego sada i ovde ali to je samo moje subjektivno misljenje.

I sam stičem utisak da se na početku nismo razumeli.A zanimljivo je ono da ti delujem da sam više u mislima nego što sam sada i ovde.To je zanimljivo.Kada diskutujem kao sada sa tobom ja jesam u mislima,jer razmišljam šta ću da ti napišem.Medjutim,same misli samu misao umem da doživljavam i na neki drugi način.Možda će neko pomisliti da sam blago narodski rečeno''odlepio''.U nekim meditacijama je ono prvo i početno,umeti dospeti do nekog prvog nivoa kada se ili stopiš sa onim što je sama misao ili na neki način budeš samo prisutan tamo gde je ona.Ti zasigurno znaš do kakvog stanja opuštenosti može da se dodje onim dugim ali sporim udisanjem pa dugim zadržavanjem vazduha pa postepenim i laganim izdisanjem a sve to tako da ''vidiš'' taj vazduh ali...u boji.Odoh ja malo previše u nešto o čemu obično čutim.Evo neću više.

Sto se reinkarnacije tice taj deo mi nije poznat znam samo gomilu i gomilu teorija a ne bi o tome.

Ni ja ne bih o tome.Samo ću napisati da lično mislim da je to personifikacija Biblijske besmrtnosti odnosno obrnuto.Ali da u toj ''priči'' nešta nije kakvim bi trebalo biti.

Ja takodje izbegavam da pricam o prosvetljenjima, oslobodjenjima i reinkarnacijama, ali eto ovde smo se dotakli toga, mada mi nije to bio cilj nego prica o zivotu, ali zivot i duhovnost se medjusobno prozimaju, tacnije cine jedno.

Verovatno si primetio da na ovoj temi nisam želeo da diskutujem o životu u Biblijskom smislu ali me je diskusija sa tobom zaintrigirala kao izuzetno zanimljiva.Smorim se od onih Biblijskih floskula o savršenosti života ali tamo negde.O životu mogu da diskutujem a to sam i naglasio bilo sa kog aspekta izuzev Biblijskog.Imam jednu temu tamo na religiji i tamo sa zadovoljstvom diskutujem o bilo čemu iz domena Biblije i svega u vezi sa njom.

Energiju, mozemo videti, doduse neko da neko ne, primer aure, energetsko telo, dokazano naucno pravili fotografije, svako ko je probao da pokusa da vidi aure uverio se da moze, samo, oko treba biti trenirano, da bi videli bolje i jasnije, entitete, oblike energije mozemo videti, ako bas ne mozemo, kao sto kazes, mozemo da osetimo i dozivimo.Svest.

Upravo tako.A jedino bih dodao da svaka bolest ili poremećaj nastaje upravo onda kada se negde prekine energetski tok,kada se poremeti energetska ravnoteža.I na kraju da ti citiram jednu Budinu misao koja mi se dopada...

Na putu ka istini covjek moze da napravi samo dve greske.Da ne predje celim putem,
ili - da ne krene.

 

[wichian maad]

Ako tako doživljavas sreću to je jako lepo.To je po meni sreća... neuslovljena.Sva ostala stanja sreće su prolazna.Ne ne zvuči mi apsurdno, poznato mi je koliko dugo se uči pravilno disanje.Zašto misliš da nikad nećeš dospeti do tog stadijuma ?

Rekao sam da si se poistovetio sa telom jer sam stekao takav utisak kroz priču sa tobom.
Da se ne vraćam na početak diskusije.
U suštini nebitno je, ali kako ja vidim stvari ovaj život je jedan od mnogih, nastavljamo tamo gde smo stali u prošlom , sada i ovde stvaramo svoju sledeću inkarnaciju.To ne znači da se trebamo vraćati u prošlost ili gledati budućnost ali je poželjno barem po meni imati svest o tome.

 

[wichian maad]

Nemoj me pogrešno shvatiti, ali kada razmišljaš, analiziraš, predpostavljaš donosiš zaključke.Kada piše um to se primeti, kada piše srce, svest to se oseti.

Zašto razmišljati i biti zarobljen u mislima i umu kada je tema život u kome za misli nema mesta, zar je sve što si planirao i zamišljao ispalo kako si mislio ? Kada očekuješ bude suprotno kada si spreman na sve bude kako treba da bude.

Zašto bi te zanimalo šta će ko pomisliti, seti se Lao Cea, "U meni kuca srce budale"

Meni ne smeta.

Život po meni nema svoj biblijski ili drugačiji smisao, moj stav je da se kao što sam rekao prožimaju.Ali to je već druga priča.

Nema tamo negde već samo ovde i sada.

Upravo tako.A jedino bih dodao da svaka bolest ili poremećaj nastaje upravo onda kada se negde prekine energetski tok,kada se poremeti energetska ravnoteža.I na kraju da ti citiram jednu Budinu misao koja mi se dopada...

Na putu ka istini covjek moze da napravi samo dve greske.Da ne predje celim putem,
ili - da ne krene.

Upravo tako.
Poznat mi je citat, sviđa mi se.

 

[jerohinac]

wichian maad
Re: RADJANJE,ŽIVOT,UMIRANJE I SMRT...

Ako tako doživljavas sreću to je jako lepo.To je po meni sreća... neuslovljena.Sva ostala stanja sreće su prolazna.Ne ne zvuči mi apsurdno, poznato mi je koliko dugo se uči pravilno disanje.Zašto misliš da nikad nećeš dospeti do tog stadijuma ?

Nije mi strana ni ona sreća uslovljena sitnicama u životu ali ona mi nije,da kažem neki prioritet u životu.Kada bih kao sreću doživljavao samo one trenutke koji je čine kao ishod nekih okolnosti, bilo bi to nedovoljno.Po meni je ono pravo kada taj osećaj sreće da kažem nečim uslovljenim ili nečim prouzrokovanim,bude samo sastavni deo onog što kao sreću u onom esencijalnom doživljavam.

Nekako mi nije u potpunosti razumljivo.zašto većina ljudi SREĆU poistovećuje sa stanjima ZADOVOLJSTVA. Nekim mojim poznanicima objašnjavam da to nije isto ali oni ostaju u uverenju da ne mogu biti srećni ako nisu zadovoljni.Ne uspevam da im objasnim da to nije tako.Nekako sam uveren da čovek ne mora biti zadovoljan da bi
mogao ''doživeti'' osećaj one uslovljene,prouzrokovane sreće.Ja mogu biti zadovoljan celim nizom nečega ali to nikako ne znači da sam istovremeno i srećan samo zbog tog zadovoljstva.A isto tako na trenutke mogu biti srećan neovisno od činjenice da sam baš tada nezadovoljan nekim stvarima,stanjima ili dešavanjima.Govorio sam o onoj sreći u da kažem opšte prihvaćenom smislu.

A o onom kada veliki broj njih sreću poistovećuje sa bilo kakvim statusnim simbolima u smislu imati ovo ili ono neću ništa pisati.Sreća se ne može pronaći tamo negde.Sreća obitava u samom čoveku samo je potrebno da komunicirajući sam sa sobom toga bude svestan barem koliko toliko.A preduslov svega toga je spoznati samog sebe.Strašno je koliko ljudi ima a da su stranci sami sebi. Ja svoju sreću doživljavam kao ono stanje kojem sam ja izvor.

U suštini nebitno je, ali kako ja vidim stvari ovaj život je jedan od mnogih, nastavljamo tamo gde smo stali u prošlom , sada i ovde stvaramo svoju sledeću inkarnaciju.To ne znači da se trebamo vraćati u prošlost ili gledati budućnost ali je poželjno barem po meni imati svest o tome.

Sa ovim se nekako ne bi mogao usaglasiti sa tobom.Kada je bilo šta u bilo kakvoj vezi sa inkarnacijom to mi nekako nije u potpunosti prihvatljivo.Ono tipa ''silaznih'' i ''uzlaznih'' inkarnacija nikako mi nije prihvatljivo.Po jednoj se duša inkarnira u telo u kojem zadržava one osobine kojih je onaj prethodni bio svestan i koje su bile vidljive drugima.A po drugoj se duša inkarnira u telo u kojem ispoljava ona svojstva prethodnog tela koja su bila prikrivena negde u podsvesnom.Nekako mi to ne ide.Mislim to sa inkarnacijama a u kontekstu reinkarnacije.Jeste to nekako ''zanimljivo'' ali ja radije ostajem na,da kažem sadašnjoj inkarnaciji,zadovoljavajući se sa onim što jesam, onim što sada jesam.

 

[jerohinac]

wichian maad
Re: RADJANJE,ŽIVOT,UMIRANJE I SMRT...

Nemoj me pogrešno shvatiti, ali kada razmišljaš, analiziraš, predpostavljaš donosiš zaključke.Kada piše um to se primeti, kada piše srce, svest to se oseti.

Slažem se.Ali nekako ipak,ne uvek,ali u datim situacijama,više volim da razmišljam umom nego srcem.Srce ume da stvori i neke lepršave zablude,pogotovo onda kada se radi o osećaju ljubavi.To je ono kada neko ko je recimo zaljubljen,prosto ne želi da zaspi jer ga je srce uverilo da je stvarnost zaljubljenosti, mnogo lepša od snova koje sanjati može.Pa onda čovek prosto ne zna da li mu je život nedosanjan san ili mu je san nedoživljen život.

Zašto razmišljati i biti zarobljen u mislima i umu kada je tema život u kome za misli nema mesta, zar je sve što si planirao i zamišljao ispalo kako si mislio ? Kada očekuješ bude suprotno kada si spreman na sve bude kako treba da bude

Ponekad volim da razmišljam,ali ne da budem zarobljen u mislima i umu.Činim to zbog samog mozga.Kada je čovek u nekim godinama,kao ja recimo,kažu da je intelektualno naprezanje mozga najbolja preventiva od onih poremećaja u smislu senilnosti.Razmišljanje je po meni neka vrsta male ''teretane'' za mozak.Naravno,ono fizičko telo ima svoje ''zadovoljstvo'' u svojoj teretani.

A o planiranju i zamišljanju mogu da ti kažem da već odavno nikada i ništa niti planiram niti zamišljam kakvim bi šta trebalo biti.Oduzeo sam sebi pravo da se opterećujem takvim stvarima.Svako planiranje svojim neostvarenjem prouzrokuje razočaranost a što mi uopšte nije potrebno.Teško da bih rečima mogao da ti objasnim jednostavnost onoga što mi čini život a njegovu puninu u toj jednostavnosti.

Zašto bi te zanimalo šta će ko pomisliti, seti se Lao Cea, "U meni kuca srce budale"

Nisam ni napisao da me interesuje već da će neko pomisliti ali što u svakom slučaju mene ne opterečuje.Onaj ''malogradjanski'' fazon tipa ...šta će reći komšiluk...ili ti bilo ko...prevazišao sam mnogo,mnogo davno.Oni koji me poznaju to znaju.Nikada nisam imao potrebu da me bilo ko doživljava onakvim kakvim nisam.A kada ljude interesuje i što je još gore brine,šta će drugi reći onda takvi veoma malo budu ono što zapravo jesu.

Život po meni nema svoj biblijski ili drugačiji smisao, moj stav je da se kao što sam rekao prožimaju.Ali to je već druga priča.

Slažem se.

Nema tamo negde već samo ovde i sada.

Apsolutno tako.

A šta misliš o razmišljanju u smislu neke ''životne'' realnosti...

''Razmišljanje da trebaš odmor
čini te nemirnim.
Razmišljanje da moraš naporno
raditi čini te umornim.
Razmišljanje da si naporno radio
donosi samosažaljenje.'' Sri Ravi Shankar

 

[jerohinac]

Evo jedne male zen pričice koja je veoma zanimljiva u smislu pojma sreće.

Jednog dana, neki se čovek, dok je šetao divljinom, namerio se na razjarenog tigra.Bežao je pred njim, ali ubrzo je došao do ruba provalije. Uhvatio se za neku puzavicu i počeo se spuštati. Ali na dnu ga je vrebao drugi tigar.Zatim pojaviše se dva vredna glodavca i stadoše grickati baš tu puzavicu.Iznenada spazi jednu zanimljivu jagodu za oči... Ubere je i stavi u usta...- Mmmm... Kako je dobra.

Ne zadrzavajte se na prošlosti, ne brinite o budučnosti. Posvetite punu pažnju trenutku! Iskusite ga!Sreća je u delovanju u skladu s okolnostima kakve god one bile.

Meni se nekako dopada a Vama...

 

[stnco]

A tebi bih oduzeo poen, jer si loš sagovornik. Tvrd si. Nije bilo pljuski. Bilo je različitosti u mišljenja i stavovima, koje je još uvek prisutno. A ako ti smatraš da su bile pljuske, odna je pljuštalo obostrano. Ti misliš da moji stavovi nisu istiniti, ali ja znam da su tvoji stavovi po nekim pitanjima zablude.

Ja neću da ti uzvratim ali Copy Paste je čudo, pa evo:
"Sto se mene licno tice, ja sam veoma siguran da je veliki deo tvog pogleda na svet pogresan, a sto se kljucnih stvari tice - kao sto je postojanje neke vrste Boga - prilicno sam siguran da je situacija mnogo kompleksnija od one koju zamisljas...".
Nisi verovao meni ali... I ovo je još i dobro šta sve tamo ima. No odoh ja u van teme.

 

[wichian maad]

wichian maad
Re: RADJANJE,ŽIVOT,UMIRANJE I SMRT...



Nije mi strana ni ona sreća uslovljena sitnicama u životu ali ona mi nije,da kažem neki prioritet u životu.Kada bih kao sreću doživljavao samo one trenutke koji je čine kao ishod nekih okolnosti, bilo bi to nedovoljno.Po meni je ono pravo kada taj osećaj sreće da kažem nečim uslovljenim ili nečim prouzrokovanim,bude samo sastavni deo onog što kao sreću u onom esencijalnom doživljavam.

Nekako mi nije u potpunosti razumljivo.zašto većina ljudi SREĆU poistovećuje sa stanjima ZADOVOLJSTVA. Nekim mojim poznanicima objašnjavam da to nije isto ali oni ostaju u uverenju da ne mogu biti srećni ako nisu zadovoljni.Ne uspevam da im objasnim da to nije tako.Nekako sam uveren da čovek ne mora biti zadovoljan da bi
mogao ''doživeti'' osećaj one uslovljene,prouzrokovane sreće.Ja mogu biti zadovoljan celim nizom nečega ali to nikako ne znači da sam istovremeno i srećan samo zbog tog zadovoljstva.A isto tako na trenutke mogu biti srećan neovisno od činjenice da sam baš tada nezadovoljan nekim stvarima,stanjima ili dešavanjima.Govorio sam o onoj sreći u da kažem opšte prihvaćenom smislu.

A o onom kada veliki broj njih sreću poistovećuje sa bilo kakvim statusnim simbolima u smislu imati ovo ili ono neću ništa pisati.Sreća se ne može pronaći tamo negde.Sreća obitava u samom čoveku samo je potrebno da komunicirajući sam sa sobom toga bude svestan barem koliko toliko.A preduslov svega toga je spoznati samog sebe.Strašno je koliko ljudi ima a da su stranci sami sebi. Ja svoju sreću doživljavam kao ono stanje kojem sam ja izvor.



Sa ovim se nekako ne bi mogao usaglasiti sa tobom.Kada je bilo šta u bilo kakvoj vezi sa inkarnacijom to mi nekako nije u potpunosti prihvatljivo.Ono tipa ''silaznih'' i ''uzlaznih'' inkarnacija nikako mi nije prihvatljivo.Po jednoj se duša inkarnira u telo u kojem zadržava one osobine kojih je onaj prethodni bio svestan i koje su bile vidljive drugima.A po drugoj se duša inkarnira u telo u kojem ispoljava ona svojstva prethodnog tela koja su bila prikrivena negde u podsvesnom.Nekako mi to ne ide.Mislim to sa inkarnacijama a u kontekstu reinkarnacije.Jeste to nekako ''zanimljivo'' ali ja radije ostajem na,da kažem sadašnjoj inkarnaciji,zadovoljavajući se sa onim što jesam, onim što sada jesam.

Lepo je kad se covek raduje zivotu kao dete, kad nemora nista da se desi da bi bio srecan, kad je srecan samo zato sto postoji.Kako A.C. Kaze “postojanje je radost”.

Tvoji poznanici tako razmisljaju i to je ok, ja se slazem da tobom da ne moramo biti zadovoljni da bi bili srecni.Slazem se u potpunosti sa tobom.

Sto se inkarnacije tice, necu ulaziti u tacnost toga, posto sam vec rekao da necu da pricam o reinkarnaciji, ali ajde da preformulisem ono sto sam rekao u sadasnju inkarnaciju, danas, ti stvaras sutra, tvoj odnos prema zivotu i ljudima ce stvoriti sutrasnji dan.To je jos jedan od razloga zasto treba biti ovde i sada.

 

[wichian maad]

Slažem se.Ali nekako ipak,ne uvek,ali u datim situacijama,više volim da razmišljam umom nego srcem.Srce ume da stvori i neke lepršave zablude,pogotovo onda kada se radi o osećaju ljubavi.To je ono kada neko ko je recimo zaljubljen,prosto ne želi da zaspi jer ga je srce uverilo da je stvarnost zaljubljenosti, mnogo lepša od snova koje sanjati može.Pa onda čovek prosto ne zna da li mu je život nedosanjan san ili mu je san nedoživljen život.

Ako si prisutan,svestan otvorenog srca onda srce ne moze stvoriti leprsave zablude.

Ponekad volim da razmišljam,ali ne da budem zarobljen u mislima i umu.Činim to zbog samog mozga.Kada je čovek u nekim godinama,kao ja recimo,kažu da je intelektualno naprezanje mozga najbolja preventiva od onih poremećaja u smislu senilnosti.Razmišljanje je po meni neka vrsta male ''teretane'' za mozak.Naravno,ono fizičko telo ima svoje ''zadovoljstvo'' u svojoj teretani.

Nije to lose ali zasto ne treniras na primer tai chi ili yogu koji su takodje odlicna preventiva, takodje I meditacija.Vezbanje prisutnosti je takodje preventiva a opet te ne tera da razmisljas.

A šta misliš o razmišljanju u smislu neke ''životne'' realnosti...

''Razmišljanje da trebaš odmor
čini te nemirnim.
Razmišljanje da moraš naporno
raditi čini te umornim.
Razmišljanje da si naporno radio
donosi samosažaljenje.'' Sri Ravi Shankar

Eto odgovora, zato i ne treba razmisljati nego ziveti.

 

[wichian maad]

Odlicna zen prica.

 

[jerohinac]

wichian maad
Re: RADJANJE,ŽIVOT,UMIRANJE I SMRT...

Pazi kada sam tek sada primetio gde mi se nalazi ova tema.I nastavićemo da diskutujemo koliko sutra.Par dana sam bio u ''gostima'' na budizmu ali kako više tamo neću gostovati,posvetiću dovoljno vremena ovoj temi.

 

[cikProbaj]

wichian maad
Re: RADJANJE,ŽIVOT,UMIRANJE I SMRT...

Pazi kada sam tek sada primetio gde mi se nalazi ova tema.I nastavićemo da diskutujemo koliko sutra.Par dana sam bio u ''gostima'' na budizmu ali kako više tamo neću gostovati,posvetiću dovoljno vremena ovoj temi.

jel mozes da mi das neki mail na koji mogu da te kontaktiram?