gost 170502
Veoma poznat
- Poruka
- 13.608
I meni je Azra bolja, jos vise SMAK itd. ali i dalje su bili super bend.
-
- Popularno:
- Objavljene nominacije za Gremi nagrade
- Windows 10 који неће ам да се апдејтује...
- Brza evropska železnica premrežiće ceo...
- Zasto u Srbiji nikada politicari ne...
- Zasto N1 cuti
- Како су радикали Вучић и Шешељ успели...
- Kavčić vs Trninić
- Poziv Danice Grujičić
- Deca ne idu u skolu zbog Dijane Hrke
- Da li bi ste se razveli ukoliko?
R.I.P.
- Začetnik teme Windows 7
- Datum pokretanja
I meni je Azra bolja, jos vise SMAK itd. ali i dalje su bili super bend.
Neozbiljni pesimista
Elita
- Poruka
- 18.635
.pissbottleman
Iskusan
- Poruka
- 6.368
Koliko god je Firci ispo govedo (bas me razocarao, a odusevio na pocetku) revisited je stvarno odlican. Stvarno steta sto taj drugi nije dovrsio i objavio, mislim da mu je bas malo rada jos trebalo...ali eto , skrenuo covek u drugom pravcu....... a obecavao i neke snimke sarla, limunovog drva......
gost 170502
Veoma poznat
- Poruka
- 13.608
Skydancer
Elita
- Poruka
- 23.426
Godišnjica smrti: Margita Stefanović (1.4.1959. - 18.9.2002)
Prvi i poslednji dan
Pisao: Petar Luković
Margita je verovala, ipak, da se muzika mora isplatiti: bila je kreator serije CD izdanja EKV ploča koje su zadovoljavale najviše estetske standarde; samostalno je radila na svojim projektima, trudila se da EKV-zaostavština dobije svoj pun smisao u gotovo nemogućim ekonomskim uslovima. Bila je tvrdoglava: plasirala je stare EKV albume u novim okolnostima, uverena - s pravom - da ono što radi jeste Misija
Umrla Margita Stefanović: nestao poslednji fizički trag nečeg što se zvalo EKV i što je bilo ili rock'n'roll ili život ili par godina iza nas ili ti si sav moj bol ili krvava politika ovih prostora na kojima su EKV - a ne JNA ili SKJ - ostali kao jedini simboli nečeg što se zvalo The Država; kraj ove muzičko/političko/emocionalne priče okončan je na bežanijskom groblju gde je u svojoj 43. godini sahranjena Margita, da se negde u nebesko-verujućim dimenzijama pridruži svojim muzičkim saputnicima, Milanu Mladenoviću (umro 1994), Ivici Vdoviću (1992), i Bojanu Pečaru (1998).
Postoje svi elementi za tešku patetičnu priču: o umrlom bendu koji se preselio na onaj svet, o drogama koje su uništavale "mlade generacije", o grupi čiji se kolokvijalni rad prenosi s kolena na koleno... ali je sve to tako malo da se objasni kako su Margita i Milan i Bojan, recimo, njih troje, ušli u takav đavolski dil koji je serijom albuma poništio svako iskustvo tzv. yu-rocka.
Kad se iz posleratne perspektive devedesetih - nakon svih ratova, masakara, ubistava i zločina - sabere nešto što se zove Muzika + Reči, izgleda da su EKV prečesto bili vizionari, pesimisti, vidioci grozota ili užasa. Pamtim: nekoliko meseci uoči smrti, u Domu omladine, u Beogradu, sreo sam Milana Mladenovića. Vratio se iz Brazila, imao dovoljno snage da pokuša da me uveri kako će u njegovoj muzici sve biti drukčije. Onda je rekao: "Ali, šta vredi muzika pored ovakve politike?"
Margita je verovala, ipak, da se muzika mora isplatiti: bila je kreator serije CD izdanja EKV ploča koje su zadovoljavale najviše estetske standarde; samostalno je radila na svojim projektima, trudila se da EKV-zaostavština dobije svoj pun smisao u gotovo nemogućim ekonomskim uslovima. Bila je tvrdoglava: plasirala je stare EKV albume u novim okolnostima, uverena - s pravom - da ono što radi jeste Misija.
Tu negde, oko rata, oko zločina, oko ubistava, oko mržnje - stižemo do EKV generacije koja je uništena/preživela, tek kao lahki dokaz da se nešto kao "Muzika" moglo formirati u onim zlosrećnim vremenima kad je sve, naizgled, bilo happy; ali, iza oblaka, stizali su Miloševići i Karadžići i Mladići i Tuđmani... gde više nije bilo mesta za rock'n'roll, gde se folklorna genitalija sa domoljubnog ognjišta poštovala iskonskom snagom patriotizma, i gde su, najednom iz većine, EKV, prešli u manjinsku manjinu, zbunjenu folklornim napevima i krvavim refrenima.
Činjenica da danas, posle tolikih godina, EKV slovi za bend koji nema nikakav jugo-prefiks, govori o nekoliko stvari: da Milan, Bojan i Margita nisu nijednog časa imali nikakvu otadžbinsku ideju upotrebljivu za buduće ratove; da su jedino i samo postojali kao eho izgubljene generacije zazidan između titoizma sedamdesetih i depresije osamdesetih; u toj crnoj rupi - trenutku uhićene slobode - EKV započeli su svoj rad koji danas, posle toliko godina, izgleda/zvuči svežije, modernije i, nažalost, aktuelnije nego pre deset-petnaest godina.
O tome je reč: je li jedna smrt samo početak ili kraj priče koja nam se ponavlja? Akordi koje nam je podarila Magi, simbol urbanih osamdesetih - kazuju da je sve, after all, imalo smisla.
Preslušajte bilo koju EKV ploču večeras; ugasite svetla; zaboravite na izbore; čućete Sadašnjost u najsurovijem/najemocionalnijem obliku.
Milan, Bojan, Vd, Margita - bez obzira na bolesničke dijagnoze - žrtve su rata: zajedno s njima, svi slušaoci.
Možda je to početak kraja ili kraj početka: da EKV bude tema oko koje ćemo se svi, uvek/uvijek, lako složiti.
Peace!
http://www.e-novine.com/index.php?news=71592
Prvi i poslednji dan
Pisao: Petar Luković
Veličina slova: 
Photo: cooltura.mk
Margita je verovala, ipak, da se muzika mora isplatiti: bila je kreator serije CD izdanja EKV ploča koje su zadovoljavale najviše estetske standarde; samostalno je radila na svojim projektima, trudila se da EKV-zaostavština dobije svoj pun smisao u gotovo nemogućim ekonomskim uslovima. Bila je tvrdoglava: plasirala je stare EKV albume u novim okolnostima, uverena - s pravom - da ono što radi jeste Misija
Umrla Margita Stefanović: nestao poslednji fizički trag nečeg što se zvalo EKV i što je bilo ili rock'n'roll ili život ili par godina iza nas ili ti si sav moj bol ili krvava politika ovih prostora na kojima su EKV - a ne JNA ili SKJ - ostali kao jedini simboli nečeg što se zvalo The Država; kraj ove muzičko/političko/emocionalne priče okončan je na bežanijskom groblju gde je u svojoj 43. godini sahranjena Margita, da se negde u nebesko-verujućim dimenzijama pridruži svojim muzičkim saputnicima, Milanu Mladenoviću (umro 1994), Ivici Vdoviću (1992), i Bojanu Pečaru (1998).
Postoje svi elementi za tešku patetičnu priču: o umrlom bendu koji se preselio na onaj svet, o drogama koje su uništavale "mlade generacije", o grupi čiji se kolokvijalni rad prenosi s kolena na koleno... ali je sve to tako malo da se objasni kako su Margita i Milan i Bojan, recimo, njih troje, ušli u takav đavolski dil koji je serijom albuma poništio svako iskustvo tzv. yu-rocka.
Kad se iz posleratne perspektive devedesetih - nakon svih ratova, masakara, ubistava i zločina - sabere nešto što se zove Muzika + Reči, izgleda da su EKV prečesto bili vizionari, pesimisti, vidioci grozota ili užasa. Pamtim: nekoliko meseci uoči smrti, u Domu omladine, u Beogradu, sreo sam Milana Mladenovića. Vratio se iz Brazila, imao dovoljno snage da pokuša da me uveri kako će u njegovoj muzici sve biti drukčije. Onda je rekao: "Ali, šta vredi muzika pored ovakve politike?"
Margita je verovala, ipak, da se muzika mora isplatiti: bila je kreator serije CD izdanja EKV ploča koje su zadovoljavale najviše estetske standarde; samostalno je radila na svojim projektima, trudila se da EKV-zaostavština dobije svoj pun smisao u gotovo nemogućim ekonomskim uslovima. Bila je tvrdoglava: plasirala je stare EKV albume u novim okolnostima, uverena - s pravom - da ono što radi jeste Misija.
Tu negde, oko rata, oko zločina, oko ubistava, oko mržnje - stižemo do EKV generacije koja je uništena/preživela, tek kao lahki dokaz da se nešto kao "Muzika" moglo formirati u onim zlosrećnim vremenima kad je sve, naizgled, bilo happy; ali, iza oblaka, stizali su Miloševići i Karadžići i Mladići i Tuđmani... gde više nije bilo mesta za rock'n'roll, gde se folklorna genitalija sa domoljubnog ognjišta poštovala iskonskom snagom patriotizma, i gde su, najednom iz većine, EKV, prešli u manjinsku manjinu, zbunjenu folklornim napevima i krvavim refrenima.
Činjenica da danas, posle tolikih godina, EKV slovi za bend koji nema nikakav jugo-prefiks, govori o nekoliko stvari: da Milan, Bojan i Margita nisu nijednog časa imali nikakvu otadžbinsku ideju upotrebljivu za buduće ratove; da su jedino i samo postojali kao eho izgubljene generacije zazidan između titoizma sedamdesetih i depresije osamdesetih; u toj crnoj rupi - trenutku uhićene slobode - EKV započeli su svoj rad koji danas, posle toliko godina, izgleda/zvuči svežije, modernije i, nažalost, aktuelnije nego pre deset-petnaest godina.
O tome je reč: je li jedna smrt samo početak ili kraj priče koja nam se ponavlja? Akordi koje nam je podarila Magi, simbol urbanih osamdesetih - kazuju da je sve, after all, imalo smisla.
Preslušajte bilo koju EKV ploču večeras; ugasite svetla; zaboravite na izbore; čućete Sadašnjost u najsurovijem/najemocionalnijem obliku.
Milan, Bojan, Vd, Margita - bez obzira na bolesničke dijagnoze - žrtve su rata: zajedno s njima, svi slušaoci.
Možda je to početak kraja ili kraj početka: da EKV bude tema oko koje ćemo se svi, uvek/uvijek, lako složiti.
Peace!
http://www.e-novine.com/index.php?news=71592
Farmer Bojsi
Obećava
- Poruka
- 88
Ono sto im nikada nece oprostiti, to je zelja za slobodom, kosmopolitizam i ismevanje primitivizma. U zemlji sa toliko nepismenih i polupismenih, hrabrost da se ide svojim putem nikada nije bila dobrodosla. Gledao sam onaj intervju sa Megi danas na You tube-u. Njen glas, njeni odgovori, odeca, skromnost, nacin razmisljanja... uporedjivao sam to sa "zvezdama granda" i sve je bilo jasno.
Droga je zlo - slazem se i njihove sudbine opominju vise nego bilo sta na to. Ali isto tako ne mogu a da ne volim njihove pesme.
Zasto danas nema grupa kao EKV ili Azra? Zato sto su clanovi tih sastava poticali iz srednjeg sloja koji je danas zbrisan. Nesto kao Rock'n'Roll je uguseno sadasnjim trendom "kes, kolica i laganica", navijacima, nacionalizmom, mrznjom, ksenofobijom, laznom poboznoscu i laznim patriotizmom. Starletama, pohlepom i muzikom za koju nije potreban mozak. Da, Rock'n'Roll je ugusen ali ne i ubijen, dokle god postoji i poslednji mohikanac koji ga slusa.
Droga je zlo - slazem se i njihove sudbine opominju vise nego bilo sta na to. Ali isto tako ne mogu a da ne volim njihove pesme.
Zasto danas nema grupa kao EKV ili Azra? Zato sto su clanovi tih sastava poticali iz srednjeg sloja koji je danas zbrisan. Nesto kao Rock'n'Roll je uguseno sadasnjim trendom "kes, kolica i laganica", navijacima, nacionalizmom, mrznjom, ksenofobijom, laznom poboznoscu i laznim patriotizmom. Starletama, pohlepom i muzikom za koju nije potreban mozak. Da, Rock'n'Roll je ugusen ali ne i ubijen, dokle god postoji i poslednji mohikanac koji ga slusa.
gospodjica14
Poznat
- Poruka
- 7.429
Da. Kao na slici...poceli smo s ovim...a zavrsili s onim. Bukvalno mi je fizicki muka kad vratim film i setim se svega....muka...
http://www.freeimagehosting.net/khe3x
Poslednja izmena:
gost 223714
Buduća legenda
- Poruka
- 27.559
rolingstonsi su bili praktichna komercijala... poza, imidz, pare...nesumljivo da je postojala i ogromna energija, al neshto mi emocije nisu u igri... mozda samo na pochetku, a i tad je diskutabilno , tachnije dobro su procenili na cemu mogu da se obogate....
magi je bila eterichni dah dushe i osecanja, prenosila je svoje bice kroz muziku, zivela za nju... krhka i neshvacena nije mogla da nadje izlaz il lavirinta uzasa nerazumevanja vremena i okolnosti u kojima postoji , a videla je mnogo dalje...
sve shto je ishlo ispred svog vremena bilo je osudjeno na propast ...
Neozbiljni pesimista
Elita
- Poruka
- 18.635
Posle više od godinu dana borbe sa rakom pluća i grla, Frontmen „KUD Idijota“ Branko Črnac Tusta je preminuo.
Nešto pre ponoći 14. oktobra, u 56. godini, preminuo je Branko Črnac Tusta, frontmen legendarnih „KUD Idijota", javljaju hrvatski mediji.
Početkom 2011. godine pevaču je dijagnostikovan rak pluća i grla, a za 24. oktobar bio je planiran humanitarni koncert posvećen Tusti, na kojem je trebalo da nastupe „Dubioza kolektiv" i „Ateist rep".
Pank bend „KUD Idijoti" osnovan je 2. februara 1981. godine, a Tusta im se pridružio tek 1985. godine.
Slavu širom nekadašnje Jugoslavije stekli su dve godine kasnije kada su od gotovo 300 prijavljenih bendova proglašeni za najbolji na Omladinskom festivalu u Subotici.
Nakon trijumfa nastupaju i van granica tadašnje države, najviše u Švajcarskoj, Nemačkoj, Mađarskoj i Italiji.
Na festivalu mediteranskih zemalja u Italiji karabinjeri su prekinuli nastup „KUD Idijota" za vreme izvođenja poznate radničke pesme Bandiera Rossa, što je umalo izazvalo međunarodni incident, a bend je dospeo na stranice dnevne štampe, ali ne u sektor zabave već međunarodne politike.
Prvi „pravi" album Mi smo ovdje samo zbog para snimili su 1990. godine na kojem je bila i Bandiera Rossa.
Usledili su Glupost je neuništiva, Tako je govorio ZaraTusta, Istra ti materina, Megapank, Cijena ponosa i Remek-djelo.
Izvor: RTS
Pocivaj u miru legendo...
gost 310014
Aktivan član
- Poruka
- 1.329
wild_dark_sick
Aktivan član
- Poruka
- 1.010
gost 223714
Buduća legenda
- Poruka
- 27.559
nisam fan bila, iako sam ih slušala i uživo, pa ne bih da cvilim, ali bio mi je gotivan uvek lik, i iskren, svoj. bog baš uzima preko reda. :/
Skydancer
Elita
- Poruka
- 23.426
15.10.2012 - 09:51
Preminuo Branko Črnac Tusta
e-Novine
Pevač legendarnog punk-rock sastava KUD Idijoti, Branko Črnac Tusta, preminuo je 14. oktobra u 57. godini, nakon duge i teške bolesti, javili su hrvatski mediji, a potvrđeno je Radiju Slobodna Evropa u njegovoj porodici
Tusti je pre više od godinu dana dijagnostikovan rak grla i pluća. Iako je njegovo stanje u jednom trenutku bilo bolje, pre nekoliko meseci se naglo pogoršalo i pevač je izgubio glas.
Tusta je u KUD Idijote ušao 1985., četiri godine nakon njihovog osnivanja, kao tridesetogodišnjak bez ikakvog prethodnog pevačkog iskustva. Kako piše Petar Janjatović u "Ex-Yu rock enciklopediji", frontmen puslkih punkera hipi eru je prošao stopirajući po Evropi, oženio se, dobio kćerku i zaposlio se u personalnom odeljenju fabrike brodova "Uljanik" u Puli, ali je i dalje nosio kožnu jaknu, dugu kosu i muvao se po rock mestima.
Dve godine po Tustinom dolasku, KUD Idijoti postaju poznati široj publici, nakon što su proglašeni za najbolji bend na Omladinskom festivalu u Subotici. Slede nastupi u Švajcarskoj, Nemačkoj, Mađarskoj i Italiji, gde će italijanski karabinjeri prekinuti nastup Idijota tokom izvođenja pesme "Bandiera Rossa", čiji refren glasi "Živeo komunizam. Živela sloboda!". Incident će bendu doneti dodatnu popularnost, te će se punk bend naći u spoljnopolitičkoj rubrici "Politike".
Prvi album "Bolivija R'nR", objavljuju 1989. godine, a nakon što su se povezali sa jednom malom izdavačkom kućom iz Nemačke. Prvi pravi LP izlazi 1990. "Mi smo ovdje samo zbog para", nakon čega su usledili albumi "Glupost je neuništiva", "Tako je govorio ZaraTusta", "Istra ti materina", "Megapunk", "Cijena ponosa" i "Remek-djelo".
Pesmama na srpskohrvatskom i, katkad, italijanskom jeziku, kritikuju društveni poredak u kojem moćni profitiraju na radnicima, ali na koncertima koje su držali širom bivše zemlje, pevali su i o životu u Puli te marginalcima koji su bili deo svakodnevice tog grada.
Tokom godina agresije Srbije na Hrvatsku, Idijoti su bili glasni kritičari nacionalističke ideologije koju se vodili političari kako u Beogradu, tako i u Zagrebu.
Nakon što je Tusti dijagnostikovana teška bolest, u Puli i Beogradu održani su humanitarni koncerti od kojih su prikupljena sredstva za njegovo lečenje. U klubu "Uljanik" u Puli na još jednom takvom koncertu 24 oktobra trebalo je da sviraju bendovi Dubioza kolektiv i Atheist rap.
Preminuo Branko Črnac Tusta
e-Novine
Photo: rtl.hr
Pevač legendarnog punk-rock sastava KUD Idijoti, Branko Črnac Tusta, preminuo je 14. oktobra u 57. godini, nakon duge i teške bolesti, javili su hrvatski mediji, a potvrđeno je Radiju Slobodna Evropa u njegovoj porodici
Tusti je pre više od godinu dana dijagnostikovan rak grla i pluća. Iako je njegovo stanje u jednom trenutku bilo bolje, pre nekoliko meseci se naglo pogoršalo i pevač je izgubio glas.
Tusta je u KUD Idijote ušao 1985., četiri godine nakon njihovog osnivanja, kao tridesetogodišnjak bez ikakvog prethodnog pevačkog iskustva. Kako piše Petar Janjatović u "Ex-Yu rock enciklopediji", frontmen puslkih punkera hipi eru je prošao stopirajući po Evropi, oženio se, dobio kćerku i zaposlio se u personalnom odeljenju fabrike brodova "Uljanik" u Puli, ali je i dalje nosio kožnu jaknu, dugu kosu i muvao se po rock mestima.
Dve godine po Tustinom dolasku, KUD Idijoti postaju poznati široj publici, nakon što su proglašeni za najbolji bend na Omladinskom festivalu u Subotici. Slede nastupi u Švajcarskoj, Nemačkoj, Mađarskoj i Italiji, gde će italijanski karabinjeri prekinuti nastup Idijota tokom izvođenja pesme "Bandiera Rossa", čiji refren glasi "Živeo komunizam. Živela sloboda!". Incident će bendu doneti dodatnu popularnost, te će se punk bend naći u spoljnopolitičkoj rubrici "Politike".
Prvi album "Bolivija R'nR", objavljuju 1989. godine, a nakon što su se povezali sa jednom malom izdavačkom kućom iz Nemačke. Prvi pravi LP izlazi 1990. "Mi smo ovdje samo zbog para", nakon čega su usledili albumi "Glupost je neuništiva", "Tako je govorio ZaraTusta", "Istra ti materina", "Megapunk", "Cijena ponosa" i "Remek-djelo".
Pesmama na srpskohrvatskom i, katkad, italijanskom jeziku, kritikuju društveni poredak u kojem moćni profitiraju na radnicima, ali na koncertima koje su držali širom bivše zemlje, pevali su i o životu u Puli te marginalcima koji su bili deo svakodnevice tog grada.
Tokom godina agresije Srbije na Hrvatsku, Idijoti su bili glasni kritičari nacionalističke ideologije koju se vodili političari kako u Beogradu, tako i u Zagrebu.
Nakon što je Tusti dijagnostikovana teška bolest, u Puli i Beogradu održani su humanitarni koncerti od kojih su prikupljena sredstva za njegovo lečenje. U klubu "Uljanik" u Puli na još jednom takvom koncertu 24 oktobra trebalo je da sviraju bendovi Dubioza kolektiv i Atheist rap.
Skydancer
Elita
- Poruka
- 23.426
16.10.2012 - 13:44
In Memoriam: Branko Črnac Tusta
Mi sjećamo se...
Piše: Željko Kuhar
Tusta je otišao a svi mi koji smo sve ove godine pratili rad Idijota znamo što je ostalo iza njega. Ostaju pjesme i sjećanja na koncerte i drage ljude s kojima smo se družili i uživali u muzici Idijota. Jedino što mogu reći je: vrijedilo je! Mi sjećamo se...
Branko Črnac Tusta, pjevač KUD Idijota preminuo je u nedjelju 14.10. Tužna vijest je dan poslije osvanula na svim relevantnim regionalnim portalima.
I teško je sada reći išta što već nije rečeno, svima koju su pratili rad Idijota svih ovih godina nema smisla ponavljati koliko su antologijskih pjesama, dobrih albuma i singlica objavili Idijoti u ovih 30 godina, kao i koliki je bio njihov utjecaj na gomilu bendova i muzičku scenu u regiji ili Jugoslaviji (odabrati po volji). A kod Idijota nije sve bilo samo muzika, i kad se o njima govori ne spomenuti svjetonazor (dosljedno antifašistički) koji su širili svojim djelovanjem ne bi bilo pravedno jer je to neizostavni dio onoga što su Idijoti bili.
Prošle godine sam napisao tekst povodom 30 godina djelovanja Idijota, a ovom prilikom ne mogu a da ne ubacim završni dio teksta:
“Sve u svemu prošlo je 30 godina na koje Idijoti mogu biti ponosni. U devedesetima dok su se svuda okolo uzvikivali ratni pokliči i pjevale ratne pjesme, njihova poruka je bila jasna - ***** ti rat. Blago budalama je upućeno obožavateljima nacional-demagoga, pred čijim sjajem hulje i ulizice padaju ničice. Nacionalno oslobođenje iz tamnice i promjene koje su nam se desile su nazvalisrećom i slobodom u lancima. Pjevali su o zastavama, koje imaju dvije strane,za prije i za kasnije, pod kojima svi ponosno stoje, skupljaju srdžbu umjesto osmijeha, i secirali su precizno ove prostore u kojima se samo luduje.“
Isto tako ne mogu a da ne spomenem dvodnevni koncert za Tustu koji je održan prošli mjesec u dobro popunjenom beogradskom klubu Gun na kom su nasupili zaista respektabilna imena – Dža ili bu, Električni orgazam, Disciplina kičme, Partibrejkersi, Horkestar, KBO!, Atheist Rap, Rambo Amadeus i Kanda Kodža i Nebojša. Kompletan prihod je išao Tusti - lijepa gesta sjajnih bendova.
Početkom godine u Uljaniku je također održan koncert "Svi za Tustu“ na kom su između ostalih nastupili Hladno pivo, Psihomodo pop, Sale iz Idijota, Sva gore nabrojana imena dovoljno govore o značaju Tuste i Idijota. Na istom mjestu će se 24.10. održati koncert "***** ti rak! Branko Črnac Tusta - Za tebe!" na kom će nastupiti Atheist Rap i Dubioza kolektiv, a prihod će ići Tustinoj obitelji.
Tusta je otišao a svi mi koji smo sve ove godine pratili rad Idijota znamo što je ostalo iza njega. Ostaju pjesme i sjećanja na koncerte i drage ljude s kojima smo se družili i uživali u muzici Idijota. Jedino što mogu reći je: vrijedilo je! Mi sjećamo se...
* Tekst prenosimo sa bloga HoćemoCenzuru
In Memoriam: Branko Črnac Tusta
Mi sjećamo se...
Piše: Željko Kuhar
Photo: ravnododna.com
Tusta je otišao a svi mi koji smo sve ove godine pratili rad Idijota znamo što je ostalo iza njega. Ostaju pjesme i sjećanja na koncerte i drage ljude s kojima smo se družili i uživali u muzici Idijota. Jedino što mogu reći je: vrijedilo je! Mi sjećamo se...
Branko Črnac Tusta, pjevač KUD Idijota preminuo je u nedjelju 14.10. Tužna vijest je dan poslije osvanula na svim relevantnim regionalnim portalima.
I teško je sada reći išta što već nije rečeno, svima koju su pratili rad Idijota svih ovih godina nema smisla ponavljati koliko su antologijskih pjesama, dobrih albuma i singlica objavili Idijoti u ovih 30 godina, kao i koliki je bio njihov utjecaj na gomilu bendova i muzičku scenu u regiji ili Jugoslaviji (odabrati po volji). A kod Idijota nije sve bilo samo muzika, i kad se o njima govori ne spomenuti svjetonazor (dosljedno antifašistički) koji su širili svojim djelovanjem ne bi bilo pravedno jer je to neizostavni dio onoga što su Idijoti bili.
Prošle godine sam napisao tekst povodom 30 godina djelovanja Idijota, a ovom prilikom ne mogu a da ne ubacim završni dio teksta:
“Sve u svemu prošlo je 30 godina na koje Idijoti mogu biti ponosni. U devedesetima dok su se svuda okolo uzvikivali ratni pokliči i pjevale ratne pjesme, njihova poruka je bila jasna - ***** ti rat. Blago budalama je upućeno obožavateljima nacional-demagoga, pred čijim sjajem hulje i ulizice padaju ničice. Nacionalno oslobođenje iz tamnice i promjene koje su nam se desile su nazvalisrećom i slobodom u lancima. Pjevali su o zastavama, koje imaju dvije strane,za prije i za kasnije, pod kojima svi ponosno stoje, skupljaju srdžbu umjesto osmijeha, i secirali su precizno ove prostore u kojima se samo luduje.“
Isto tako ne mogu a da ne spomenem dvodnevni koncert za Tustu koji je održan prošli mjesec u dobro popunjenom beogradskom klubu Gun na kom su nasupili zaista respektabilna imena – Dža ili bu, Električni orgazam, Disciplina kičme, Partibrejkersi, Horkestar, KBO!, Atheist Rap, Rambo Amadeus i Kanda Kodža i Nebojša. Kompletan prihod je išao Tusti - lijepa gesta sjajnih bendova.
Početkom godine u Uljaniku je također održan koncert "Svi za Tustu“ na kom su između ostalih nastupili Hladno pivo, Psihomodo pop, Sale iz Idijota, Sva gore nabrojana imena dovoljno govore o značaju Tuste i Idijota. Na istom mjestu će se 24.10. održati koncert "***** ti rak! Branko Črnac Tusta - Za tebe!" na kom će nastupiti Atheist Rap i Dubioza kolektiv, a prihod će ići Tustinoj obitelji.
Tusta je otišao a svi mi koji smo sve ove godine pratili rad Idijota znamo što je ostalo iza njega. Ostaju pjesme i sjećanja na koncerte i drage ljude s kojima smo se družili i uživali u muzici Idijota. Jedino što mogu reći je: vrijedilo je! Mi sjećamo se...
* Tekst prenosimo sa bloga HoćemoCenzuru
još jedan popularan pevač hje postao deo istorije , večeras je Fabio Fritelli poznati italijanski pevač frontmen grupe Mo-Do pronađen mrtav u svome stanu u Rimu , policija pretpostavlja da se o samoubistvu , RIP Fabio kako god bilo uz pesmu sa kojom je postao popularan u evropi , imao je svega 47 godina.
Sagittarius1242
Aktivan član
- Poruka
- 1.815
In Memoriam: OFRA HAZA ( 19. novembar 1957. - 23. februar 2000. godine )
božanski glas - divine voice
prelepa žena - beautiful woman
snažna ličnost - great personality
njena smrt ogroman gubitak za čitav svet
Her death is enormous loss for the whole World
Počivaj u miru, draga Ofra, a mi ćemo Te čuvati u svojim srcima
sa puno ljubavi i poštovanja.
Rest in peace, dear Ofra, and we will keep you in our hearts with
sincere love and respect.
božanski glas - divine voice
prelepa žena - beautiful woman
snažna ličnost - great personality
njena smrt ogroman gubitak za čitav svet
Her death is enormous loss for the whole World
Počivaj u miru, draga Ofra, a mi ćemo Te čuvati u svojim srcima
sa puno ljubavi i poštovanja.
Rest in peace, dear Ofra, and we will keep you in our hearts with
sincere love and respect.
