1.
Posmatrajući tamni nebeski svod, po kojem je veličanstveno iskrila svetlost razasutih zvezda, David je razmišljao o nastanku svemira. To nije bila slučajna uzgredna tema, već nešto što je godinama proučavao. Ponekad mu se dešavalo da ga misli prenesu u sferu čudnog, lucidnog stanja svesti. Tada mu se činilo da oseća naviranje odgovora. Nije znao odakle dolaze, ali bili su tu. Tako blizo. Okruživali su ga kao senke koje se primiču i postaju sve jasnije. Uzbudjeno je očekivao da se pojave; da ekslplodiraju u svetlost spoznaje i u potpunosti otkriju misteriju života.
Ali, odgovori su uvek nestajali u trenutku objavljivanja. Isčezavali su poput nade. David je s uzdahom sklapao oči i pitao se čemu to traganje? Zašto ga oseća kao dužnost koju mora izvšiti u ovozemaljskom životu? Da li je uklet ili blagosloven? Jer, iako je bilo naporno donosilo mu je i momente ogromne radosti i ushićenja kad god je uočio neku skrivenu vezu ili zakonitost koje do tada nije bio svestan. Sa novim, proširenim shvatanjem se budila i nova nada. Davala mu je podstreh, obnavljala snagu i vraćala entuzijazam za daljnjim istraživanjem. Udubljen u misli nije primetio da su se vrata kupea otvorila. Trgao se kada je čuo prijatan ženski glas.
- Dobro veče. Da li je slobodno?
- Dobro veče. Da. Udjite!
- Hvala.
Dok je atraktivna crnka, neodredjenih godina, ulazila izgledalo je kao da unosi blagu, prozračnu atmosferu koja je ispunila svaki kutak polumračnog kupea. David je obično bio zbunjen u prisustvu lepih dama, ali je ovoga puta ostao sabran. Mirno je sedeo oslonjen na rasklimani prozor voza koji je punom brzinom hrlio napred. Nije bilo potrebe da ustaje pošto žena nije imala prtljag. Elegantna torbica joj je bila prebačena preko ramena. U ruci je držala samo reciklažnu kesu sa nekoliko knjiga.
- Ja sam Sofija.
- David.
Sofija se ljupko osmehnula i sela pored prozora naspram njega. Nonšalantno je skinula torbicu s ramena. Stavila je na sedište pored kese s knjigama i pogledala napolje. David je to iskoristio da je bolje razmotri. Imala je tako beo ten da je skoro blještao u kontrastu s crvenom haljinom koja joj je graciozno obavijala telo. Glatka, crna kosa se utapala u tamu noći. Iznenada se okrenula. Oči su joj zablistale čudnim sjajem. David nikada nije video takve oči. Prelivale su se u različe boje. Na trenutak su izgledale plave, a potom nekako zelenkaste ili čak svetlo smedje s dubokim tamnim senkama.
- I, šta ste zaključili?... Da li sam ostavila dobar utisak? - s osmehom je upitala Sofija.
- Ne razumem?
- Zar mislite da nisam primetila kako me posmatrate?
- Izvinjavam se. Nisam želeo da budem neprijatan. Naprosto, bilo je jače od mene. Sklon sam tome da sve analiziram.
- U redu je. Razumem vas. I sama sam takva.
- Drago mi je zbog toga - s olakšanjem je rekao David i dodao: - To može učiniti putovanje zanimljivim i neobičnim. -
- Zašto neobičnim?
- Neobično se od običnog razlikuje po učestalosti pojavljivanja. Ne dešava se često da srećem tako zagonetnog saputnika.
- Susreti nisu slučajni. Univerzum nam uvek šalje što nam treba ili kao lekciju ili kao nagradu za istrajnost.
- Univerzum?
- Da. Univerzum.
- Šta podrazumevate pod tim pojmom?
- Sve što postoji. Vidljivo i nevidljivo.
- Kako to mislite?
- Vidljivo je ogromno mnoštvo različith materijalnih tela i pojava. Nevidljivo je njihova zajednička suština.
- Hm... Šta je ta suština?
- Svest.
- Nije li svest raznovrsna? Dovoljno je poći od naše. Svaki čovek ima subjektivno ili različito razumevanje.
- Nesumnjivo. Medjutim, pored subjektivnih postoji i objektivna. Ona je viši, zajednički smisao koji spaja subjektivnosti. Omogućava im i individualni i kolektivni razvoj. Bez objektivnosti ne bi moglo biti sporazuma izmedju subjektivnih svesti kao ni njihovog razvoja.
- Vaše objašnjenje objektivne svesti ima dosta sličnosti s logosom. Stoička filozofija ga je definisala kao univerzalni božanski razum koji daleko nadmašuje inteligenciju ljudi ili sposobnost njihovog razumevanja.
- Inteligencija ljudi je izuzetna samo na planeti Zemlji, ali ne i u vasioni. Šta znamo o ostalim planetama u Mlečnom putu? A tek o životu u drugim galaksijama?
- Ne mnogo. Gotovo ništa.
- Šta to govori?
(Nastaviće se)
Posmatrajući tamni nebeski svod, po kojem je veličanstveno iskrila svetlost razasutih zvezda, David je razmišljao o nastanku svemira. To nije bila slučajna uzgredna tema, već nešto što je godinama proučavao. Ponekad mu se dešavalo da ga misli prenesu u sferu čudnog, lucidnog stanja svesti. Tada mu se činilo da oseća naviranje odgovora. Nije znao odakle dolaze, ali bili su tu. Tako blizo. Okruživali su ga kao senke koje se primiču i postaju sve jasnije. Uzbudjeno je očekivao da se pojave; da ekslplodiraju u svetlost spoznaje i u potpunosti otkriju misteriju života.
Ali, odgovori su uvek nestajali u trenutku objavljivanja. Isčezavali su poput nade. David je s uzdahom sklapao oči i pitao se čemu to traganje? Zašto ga oseća kao dužnost koju mora izvšiti u ovozemaljskom životu? Da li je uklet ili blagosloven? Jer, iako je bilo naporno donosilo mu je i momente ogromne radosti i ushićenja kad god je uočio neku skrivenu vezu ili zakonitost koje do tada nije bio svestan. Sa novim, proširenim shvatanjem se budila i nova nada. Davala mu je podstreh, obnavljala snagu i vraćala entuzijazam za daljnjim istraživanjem. Udubljen u misli nije primetio da su se vrata kupea otvorila. Trgao se kada je čuo prijatan ženski glas.
- Dobro veče. Da li je slobodno?
- Dobro veče. Da. Udjite!
- Hvala.
Dok je atraktivna crnka, neodredjenih godina, ulazila izgledalo je kao da unosi blagu, prozračnu atmosferu koja je ispunila svaki kutak polumračnog kupea. David je obično bio zbunjen u prisustvu lepih dama, ali je ovoga puta ostao sabran. Mirno je sedeo oslonjen na rasklimani prozor voza koji je punom brzinom hrlio napred. Nije bilo potrebe da ustaje pošto žena nije imala prtljag. Elegantna torbica joj je bila prebačena preko ramena. U ruci je držala samo reciklažnu kesu sa nekoliko knjiga.
- Ja sam Sofija.
- David.
Sofija se ljupko osmehnula i sela pored prozora naspram njega. Nonšalantno je skinula torbicu s ramena. Stavila je na sedište pored kese s knjigama i pogledala napolje. David je to iskoristio da je bolje razmotri. Imala je tako beo ten da je skoro blještao u kontrastu s crvenom haljinom koja joj je graciozno obavijala telo. Glatka, crna kosa se utapala u tamu noći. Iznenada se okrenula. Oči su joj zablistale čudnim sjajem. David nikada nije video takve oči. Prelivale su se u različe boje. Na trenutak su izgledale plave, a potom nekako zelenkaste ili čak svetlo smedje s dubokim tamnim senkama.
- I, šta ste zaključili?... Da li sam ostavila dobar utisak? - s osmehom je upitala Sofija.
- Ne razumem?
- Zar mislite da nisam primetila kako me posmatrate?
- Izvinjavam se. Nisam želeo da budem neprijatan. Naprosto, bilo je jače od mene. Sklon sam tome da sve analiziram.
- U redu je. Razumem vas. I sama sam takva.
- Drago mi je zbog toga - s olakšanjem je rekao David i dodao: - To može učiniti putovanje zanimljivim i neobičnim. -
- Zašto neobičnim?
- Neobično se od običnog razlikuje po učestalosti pojavljivanja. Ne dešava se često da srećem tako zagonetnog saputnika.
- Susreti nisu slučajni. Univerzum nam uvek šalje što nam treba ili kao lekciju ili kao nagradu za istrajnost.
- Univerzum?
- Da. Univerzum.
- Šta podrazumevate pod tim pojmom?
- Sve što postoji. Vidljivo i nevidljivo.
- Kako to mislite?
- Vidljivo je ogromno mnoštvo različith materijalnih tela i pojava. Nevidljivo je njihova zajednička suština.
- Hm... Šta je ta suština?
- Svest.
- Nije li svest raznovrsna? Dovoljno je poći od naše. Svaki čovek ima subjektivno ili različito razumevanje.
- Nesumnjivo. Medjutim, pored subjektivnih postoji i objektivna. Ona je viši, zajednički smisao koji spaja subjektivnosti. Omogućava im i individualni i kolektivni razvoj. Bez objektivnosti ne bi moglo biti sporazuma izmedju subjektivnih svesti kao ni njihovog razvoja.
- Vaše objašnjenje objektivne svesti ima dosta sličnosti s logosom. Stoička filozofija ga je definisala kao univerzalni božanski razum koji daleko nadmašuje inteligenciju ljudi ili sposobnost njihovog razumevanja.
- Inteligencija ljudi je izuzetna samo na planeti Zemlji, ali ne i u vasioni. Šta znamo o ostalim planetama u Mlečnom putu? A tek o životu u drugim galaksijama?
- Ne mnogo. Gotovo ništa.
- Šta to govori?
(Nastaviće se)
Poslednja izmena:
Ne znam koliko forma priče trpi dijalog o Apstraktu i Apsolutu, no hajd da vidimo.