Putovanje busom kad ste dete

[Umri_muski]

Posto je mnogo toga danas ljudima nepoznato , niti imaju pojma zasto je nesto bolje od nekog drugog izbora, evo jednog uvida..

Kad putujete busom , to je uvek pomalo mucenje pomalo avantura, narocito sa ovim nasim mentalitetom kad se zna i ne zna da li ce bus doci i kad ce doci ...
Zatim tu razne nezgodacije, pa jedete ne znate ni gde niti sta cete i tako do uvece..
Ali to donosi jednu drugu stvar....odvlacenje paznje od odluka i od razloga putovanja....
To zvuci kao minus ali nije...

Kad dete putuje 20 30 put, i dalje je putovanje shok za sebe ili avantura za sebe, i jedno i drugo..
Jednom prokliza kamion i bukvalno gledas da li ce tebe da spljeska..drugi put predje bus preko zaspalog vozaca i presece auto na pola...treci put se pokvari pa se ceka novi...itd itd..

Uzmimo da ste svih tih 30 puta bili ugodno odvezeni na cilj od strane roditelja, ....strasno , sav pritisak usled takmicenja, ili promene zivljenja sledecih 15 dana vas udari u glavu...
Ovako ne...muka po muka...
Umesto u 17h stignes u 03h ujutro , pa mali test kako se otvaraju vrata na vratima u hotelu...itd itd..

Pa vam sve postane normalno ili potrebna avantura, da proverite da li je taj i taj peron , zamisli nije, pa da li je taj i taj gejt ili zasto nema poziva za avion, a ono totalno drugi let je ukljucen kao presedanje...
Postajete deo svetskog cirkusa zvanog putovanje....
Da u to spada i putovanje vozom, koje uvek unosi strahopostovanje...nema zamene za to klecanje kad stojis na 1m koloseka dok tutnji lokomotiva i trese sve i prolazi tik pored vas i imate 5 min da se ukrcate....
A nema zezanja da se drzite na vratima i visite jer cesto iz cista mira lokomotiva cimne jako kad vozi sporo kompoziciju...isto iskustvo...vidjao sam povredjenu decu na taj nacin..

Hteo ne hteo postajes avanturista a ne samo dete koje se plasi takmicenja, putovanja kod dede na selo , 15 dana prvog odvajanja od roditelja ili slicne decije traume....Nema traume...jer danas si kuci sa roditeljima, sutra prvo putovanje pa sve ostalo...treba putovanje preziveti...
Ako nema toga, e onda je trauma te odlazak kod dede te takmicenje te prvo odvajanje od roditelja...inace ovako dete nema vremena za to...Naravno prvih desetak putovanja busom uradite sa roditeljima...uvek ima muke i sa njima...i bez njih..

Dete bolje zna da proceni ljude, narocito kad se tako uci dok je malo da gleda i putuje...opreznije je , sve gleda i tumaci....
Jeste da zvanicno dete ne bi smelo da putuje samo ni u 16 godina...ali to je prema mozgu....krenite sa roditeljima u 6, pa cete do 12 biti maher....
Djaci putnici putuju od 7 pa do kraja zivota....svaki dan...samo to nije avantura na ovaj nacin...