PUTOPISI

Sanovnik

Sanovnik

Buduća legenda
Poruka
37.010
Другари,
У договору са администраторима, реших да отворим нову тему. Надам се да ће вам се допасти.
Тему сам замислио као путопис, у више фотографија које прати текст. И фотографије и текст треба да осликају ваш лични доживљај неке дестинације. Наравно, обзиром да се ради о серији фотоса са текстом, није могуће да један пост буде један путопис, па очекујем да се сваки путопис протегне на више постова. Како се различита путовања не би преклапала, потребно је да у свом компјутеру сложите текст, и да га постујете тако да га ппрошарате фотографијама у више постова, један испод другог, а све то .одједном. Наравно, фотографије морају бити ваших руку дело.
Ја ћу сад овде дати пример, како би то требало да изгледа. Свака сугестија и предлог су добродошли.
 
Poslednja izmena:
ПРАГ



Уз Мораву па кроз Бохемију, аутопутем који је задњих 100 километара прилично грбав, стигосмо у Праг неких стотинак километара од Српских Каменица. Град који никад није рушен и у који нас је довела жеља мојих укућана. Праг је отмен град. Ал на органиски и народски начин. Природно отмен, за разлику од неких других европских градова у којима је сјај резервисан за вишу класу становништва или посетиоце дубљег џепа. У Прагу свако може да буде Господин. Чак бих рекао да се то се од сваког и очекује. Он је тачно онолико народскији и природнији од великих европских градова, колико је источније од њих. Топлији од других, онолико колико је словенскији.



О лепоти прашке архитектуре већ је и онако довољно речено. Осим што није рушен, град је и бржљиво негован. Свуда се могу видети симболи дубоке побожности разних владара Бохемије, Шлезије и Моравске. На све стране су фигуре црквених поглавара. Са сваког ћошка смеше вам се херувими, свеци са металним ореолима, високи свештеници у позлаћеним одорама, Богородица и Апостоли сви до једног.







 
Poslednja izmena:
Карло IV Луксембуршки ( Вацслав) посебно га је уредио и обогатио чувеним мостом. На њему су у фигурама престављене етапе голготе. Те фигуре су додате на тај мост тек 1700 године, а име Карлов мост, добио је тек 1870 године. Пре тога се звао прашки, или камени мост. То за призоре голготе, заправо се поклапа са епидемијом бубонске куге. После ње, људи на западу су тежиште у свом веровању бацили на муке Христове и отворили шаку кад се крсте, да би скренули пажњу на христове ране. Ведри становници Прага, којима су призори голготе мрачни, смислили су легенду да пар који се на њему пољуби, остаје доживотно заједно.


Уз то, изградио је монденску бању, која ни сад није ништа мање монденска, ( Карлове Вари ) и заиста велелепну катедралу Светога Вита, која је једна од обавезних окретница за стада туриста, ( какви смо и сами били), из целог света. Осим тога, Карло четврти, подигао је универзитет, и дворац Карлштејн.



Испод моста тече река Влтава. Узводно чиста, низводно страшно загађена.







Град је пун музеја. А има и једно својеврсно светилиште. Они га зову Музеј Мухе. Алфонс Муха је био сликар и Графичар, ал је пре свега био отац дизајна. Словенофил, заљубељен у Русе и до краја живота надао се постојано да ће се сви Словени ујединити под руском заставом. Уз то, наравно, био је чешки родољуб и највећа његова дела односе се на чешку историју.
Потпуно је променио начин на који људи виде паковање сапуна, парфема, колача, плакате који најављују позоришне преставе... ма све. Он је тако монуменатлна фигура, да место где су постављена његова дела, никако не може бити само музеј, него нешто далеко више. Уосталом, цео ужи центар града ишаран је сликама младих и једрих девојака, које је он лично сликао. Због њега је центар Прага, уједно и центар меке еротике.


 
Чеси не воле странце. А то је и разумљиво и за то постоји више разлога. Први разлог је тај што су били стално имеђу чекића ( Германа ) и наковња ( Угара). Кад су главне битке изгубили, научили су да своје освајаче дочекују полеђушке, да би избегли разарања. А да би сачували душу, идентитет и самопоштовање, украшавали су Праг до у детаље и потрудили су се да сваки Чех који је по било чему значајан добије улицу, трг, музеј, парк, булевар, или бар воштану фигуру. Цео Праг је зато музеј чешке културе, који се пажљиво негује и одржава. И заиста није чудо што је Праг одшколовао толико великих људи. Толико припадника оригиналне и природне светеске елите, а међу њима и многе Србе. Нити је чудо што је најбоља филмска школа на свету смештена баш у овај град, коме нису могли да доакају нити да му униште дух ни Германи ни Угари ни Совјети. Нису успели јер су Чеси развили механизме тихе одбране у духовном и мирне предаје у физичком смислу.. А тако се и презир научи. Тихи, али постојани.



А и због тога што освајачима то није ни била намера. Све су преживели у осталом као и њихов јунак, добри војник Швејк. Други разлог због ког Чеси мрзе странце ( не све, на срећу), је поплава милона туриста који тумарају чистом и уредном градском калдрмом горе доле, са фотоапратима око врата и оједеним гузицама, зверајући у фасаде и дивећи се архитектури, коју ће свакако заборавити за неколико дана. У Центру Прага, чете туриста јуришају за водичима који носе заставице. Унезверени посетиоци у мањим и већим групама форсирају тргове и дијагонално и попреко. Армије у шареним кошуљама упадају у Цркве или се тискају испред ма какве виђеније зграде ( каквих је у Прагу сијасет) са камерама или фотоапратима. Улице су потпуно закрчене. Сви кафићи и кафанице су опседнути гостима који, пали с ногу од разгледања града, коначно успеју да нађу место да седну и одморе болне табане. Батаљони Енгеза нападју готово свако вече пивнице, а то је гадан призор. Њихов конзул сваке ноћи има десетине интервенција. И сви пију Старопрамен.

 

Сви имућнији Чеси су избегли из центра Прага у предграђа или мања места која га окружују, јер нико не може да поднесе овакву инвазију свакодневно. У Праг су дошли Чеси из унутрашњости, а
богами и странци, с'коца и конопца, да се баве туризмом. Кад кажем да Чеси не воле странце, морам да додам да се то не односи на Србе. У Прагу и у Чешкој и Словачкој уопште, још је могуће отопити неко срце, кад кажете да сте Србин, у шта сам се лично уверио неколико пута.
Везе и симпатије међу нама су дугогодишње. Чеси никад нису заборавили како су српски тек ослобођени заробљеници учествовали у успостављању њихове државе 1918 године. Нити су заборавили колика су српска гробља у чешкој. А једно, у Јандриковцима је веће од Зејтинлика. Чеси су то српско гробље уређивали и одржавали све до 1938 године, док по наређењу Немачке, цео тај део Чешке, нису морали да дају Мађарима. Онда је све девастирано, а после 1945, никог и онако није било брига,јер су нашу државу тада водили наши непријатељи из првог светског рата. Нису Чеси заборавили да је Томаш Масарик, кад је био прогнан у времем рата, добио од српског Конзула пасош Краљевине Србије, што му је омогућило кретање и да избегне хапшење.



А с друге стране, по неки Србин зна да је Масарик бранио и одбранио од смртне казне 50 највиђенијих Срба у Загребу, кад су били оптужени за некакву велеиздају, а у ствари је њихова имовина неком запала за око. Да је Иричек писао историју Срба.
На сам Ускрс, били смо у Руској Цркви Ћирила и Методија, који су описменили Чехе, баш ко и нас.

 
Poslednja izmena:

У Прагу је систематско пљачкање туриста детаљно разрађено и добро организовано. И то је тако од пренатрпаних продавница са сувенирима, преко улазница за музеје, па до просјака, који просе четвороношке. Такси је тачно дупло скупљи него у Берлину или у Риму. Највештији мађионичари из целе Европе, џепаре у удобним, али пренатрпаним шкодиним трамвајима. У колико се поглед спусти са фасада, у граду се могу видети оштри контрасти.
Праг свакако треба обићи и трудити се по сваку цену да се не буде туриста. Не треба зверати у фасаде, јер се могу видети и преко интернета. Чисто да би вас домаћини боље схватили и да би вам се један овакав град отворио. Бар ја то тако видим.




 
Poslednja izmena:
Lima je glavni i najveći grad Perua. Nalazi se u dolini reka Ciljon,Rimak i Lurin,iznad pacifičke obale u središtu Perua. Sa susednim gradom Kaljao koji je i velika luka,cini jedinstvenu celinu koja ima oko 9 200 000 stanovnika (približno jedna trećina ukupnog broja stanovnika Perua), što ga čini petim gradom po veličini u Latinskoj Americi iza Meksiko sitija, Sao Paola, Buenos Ariesa i Rio de Zaneira.

dscn2863-1.jpg


dscn2866-1.jpg


dscn2907-1.jpg


dscn2911-1.jpg
 
Limu je osnovao konkvistador Francisko Pizaro 1535. godine kao Grad kraljeva koji je postao glavni i najvažniji grad toga vremena. Iako je više puta oštećen potresima, sačuvane su mnoge značajne kolonijalne građevine poput Samostana sv. Franje (najveći samostan Novog Sveta) koji se nalazi na UNESCO-voj, listi svetske bastine. Turisticka atrakcija je glavno gradski trg Trg oruzja na kome su gradska skupstina, predsednicka palata iz 1038.g. i crkve iz 16 i 17 veka, Mersed i San Pedro.


U Limi ne pada kisa ili pada jako retko u razmacima po nekoliko godina, iz razloga sto se Limanalazi se usred velike pustinje koja se proteže duž južnoameričke obale Tihog oceana,na području koje karakterise jedna od najneobičnijih klima na svetu. Taj suvi uski pojas pruža se od pustinje Sechure na krajnjem severu Perua pa sve do pustinje Atacame u severnom Čileu.

Lanac visokih planina Andi cine prirodnu barijeru vetrovima , a ni hladna Humboldtova, morska struja koja teče od Antarktika prema severu ni vetrovi s južnog Pacifika ne donose sa sobom mnogo vlage, tako da je u Limi zadnji put kisa pala pre 7 godina.Klima je vlazna, zna da se pre podne na primer naoblaci ali kisa ne padne i ubrzo se pojavi Sunce.U Limi morate da se oblacite slojevito.Ujutro i uvece zna da bude prohladno a preko dana vlazno i pretoplo

dscn3029-1.jpg


dscn3015-1.jpg




 
Ineteresantno, ali koliko znam takva tema postoji na Putovanjima, sećam se da sam sa oduševljenjem čitala Ljupčetove putopise potkrepljene fotkama
i čekala nova javljanja.

Ako ostane ovde, nemojte preterivati sa tekstom, ipak je ovo fotografija, a istorija i geografija su druge stvari.
 
- odlican serijal S , moram priznati da mi je Prag promakao u tom delu sveta pa sam se uglavnom koncentrisao na fotke .
veoma dobre vecina , u tvom prepoznatljivom editingu '' na pola puta od hdr do realnosti '' . neke si odradio bas turisticki
:confused: ali 2-9 -18-19 su zaista dobre .


sanjaj Sanovnice , o cemu drugom ako ne o fotografiji ? :ok:
 
Poslednja izmena:
Одлично Нина. Егзотична земља, Перу. Одичне и слике и пропратни текст.
Иначе, текстиални део даје лично печат путписној серији фотографија. УЗ фотосе, из текста се види како је сам аутор фотографија доживео неко место У осталом, цео ПДФ су фотографије, Једна тема може бити малкице другачја, чисто да се разбије монотонија. Мотонија је опасна ствар. Текст вде у овом случају не смета. А ко баш не воли да чита, може и да га не види.
 


Споменик српском војнику у Краљеву је споменик изгинулим српским официрима и војницима у ратовима 1912-1918.
 
Sanovnik je postavio lepe slike Praga..Ja cu samo da dodam ..praske krovove po kojima je Prag takodje poznat kao i Karlov most koji je jedno od obelezja Praga uz Hradcane.Izgradjen je 1357 god.tako sto su se klesane kamene kocke lepile jajima.Preko 400 godina ovaj most je bio jedina veza izmedju dve obale Vltave, Starog grada i Male strane..Po legendi sa Karlovog mosta bacen je u Vltavu Janez Nepomuka kome je u pocast podignut spomenik na Karlovom mostu i ko stavi ruku na ovog sveca i zazeli zelju,, zelja ce mu se ispuniti i opet ce se vratiti u Prag..Istina je jer ja sam to uradila i vise puta sam se vracala Pragu...

p-1.jpg


pp-1.jpg


ppp-1.jpg


pppp-1.jpg

 
Kiki_GNR:
Ineteresantno, ali koliko znam takva tema postoji na Putovanjima, sećam se da sam sa oduševljenjem čitala Ljupčetove putopise potkrepljene fotkama
i čekala nova javljanja.

Ako ostane ovde, nemojte preterivati sa tekstom, ipak je ovo fotografija, a istorija i geografija su druge stvari.
Kliknite za proširenje...

Na protiv, ovde bi tekst trebao da bude U RAVNOTEZI sa fotografijom!
 
La Paz je glavni politički, ekonomski i kulturni centar Bolivije.Ima oko pola miliona stanovnika i nalazi se jugoistočno od jezera Titikaka. Južnoamerička država Bolivija nije velika, ali drži mnoge svetske rekorde u visini, jer se dobrim delom prostire po planinskim masivima Anda.
Uz Paragvaj, Bolivija spada u juznoamericku drzavu koja nema izlaz na more, a zbog svoje visine nazivaju je Tibetom Južne Amerike. U njoj se nalazi najviši glavni grad na svetu La Paz sa 3660m, najviši grad na svetu Potosí sa 4090m, najvise selo na svetu Čakaltaja,na 5.130 metara nadmorske visine, što je više od najvišeg vrha Evrope Mon Blana ,najviši put na svetu kod vulkana Uturuncu na 5900m, najviša šuma na svetu ispod vulkana Sajame na 6000m, najvise jezero na svetu Titikaka koje Bolivija deli sa Peruom, se nalazi na 3.821 m ..itd.
Superlativ „ najvisi“ može zahvaliti svom smeštaju na najvišem delu planinskog lanca Anda koji je ponege širok i 800 km. Andi se protežu sa severa na jug u dva lanca, istočnim i zapadnim Kordiljerima .Vrhovi Kordiljera su najčešće vulkani, a najviši među njima je Sajama sa 6520m. Između dva lanca Kordiljera smestila se prostrana visoravan Altiplano u kojoj je smesten i La Paz koji sa El Altom kao predgradjem u kome se nalazi aerodrom cini najvisi glavni grad jedne drzave na svetu.

dscn4101-1.jpg


dscn42271-1.jpg


dscn4229-1.jpg


dscn4231-1.jpg

 
Bolivija ima najveći procenat indijanske krvi od svih zemalja Južne Amerike. Indijanaca je 55% mestika 30% a belaca tek 15%.
Indijanci uglavnom pripadaju jednom od dva plemena Quechua i Aymara koji su direktni potomci Inka.
Osim službenog španskog jezika, najviše se govori drevni kečuanski, kojim su govorile i stare Inke.

dscn4275-1.jpg



dscn4083-1.jpg


dscn3967-1.jpg



dscn3965-1.jpg


dscn3962-1.jpg

 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top