Koh Samet na Tajlandu-mali eskejp sa rute,nedelju dana plaznog lencarenja pre nego saberem utiske iz Vijetnama i zakljucim ovogodisnji redovni servis tela i uma u jugoistocnoj Aziji. Brzi fix sa konzervisanim nes latte i pitom od kokosa kupljenoj u 7eleven kojom se tesim da doruckujem, flasica u ranac i idem u svoj komad raja da iskljucim mozak na par sati uz isceliteljski zvuk talasa. A onda shok. Zvuk pikap vozila koji idu jedni za drugim a u njima gomile kosookih „agresora“ naoruzanih selfie stick-ovima i huawei telefonima. Kinezi jbt. 
Gledam verovatno sllicnim pogledom kao stari Egipcani dok su im najezde skakavaca odnosile letinu,nemocnim i besnim pogledom koji kaze „ode sve u ****“. Dovoljno iskustva imam da znam sta to znaci. Kineski turisti...horor za svakoga ko trazi mir i tisinu.
Na plazi zvuk turiranja motora glisera,jetski,one banane i svi ostali plazni gedzeti spremni za izvlacenje para od grupe ljudi koja ima dijametralno suprotne poglede na to kako treba da izgleda dan na rajskoj plazi od mene. Lezaljke su izvucene do mora,probijam se kroz sumu visoko podignutih tripoda i selfi stikova kojim „osvajaci“ obelezavaju za vecnost svoj novi plen dok se medjusobno dovikuju kao da su kilometrima razdvojeni a ne pola metra i odlazim sa glavne plaze uz molbu Bogu da je ono malo parcence izmedju dve „izvikane“ ostrvske plaze do kojeg se mora malo i lomatati preko stena ostalo neotkriveno i nepoplavljeno plimskim talasom. Dobro je! Nekoliko ruskih parova, neki nemacki hipsteri i par engleskih penzosa. Sve je ok. Dan je spasen. Pri povratku prezrivo gledam na hordu i kroz glavu mi prolazi „jebeni turisti“. I u sebi se nasmejem ovoj misli.
Cekaj a sta sam ja? Kada sam prestao da budem turista i sa kojim pravom se izdizem iznad bilo koga bez obzira na razlike u vaspitanju i poimanju kulture i prihvatljivih obrazaca ponasanja. Da li sam odbacivsi masovni turizam i organizovane turisticke ture apgrejdovao sebe u nesto drugo? Za lokalce sam ja isto kao i oni samo bankomat sa koga treba podici sto vise pare u sto kracem roku. Stranac u svakom smislu.
I onda dolazim do pojma „putnik“. Gledam nadahnute opise po blogovima tipa „putnik spava u hostelima a turista u hotelima“ , „putnik lokalnim autobusom a turista taxijem“ „putnik samo spakuje ranac i krene a turista kupuje povratnu kartu“ i sl.
Da, sa mojih 40 godina bas mi pristaje da smucam sa studentarijom u zajednickim spavaonama(verovatno bi ista blogerka da me vidi u svom hostelu mislika da sam perveznjak ili propalitet u krizi srednjih godina koji nema za bolje), to sto do tacke b od tacke a stignes zagusljivim busom uz lokalnu baku sa pilicima tesko da ce ti doneti duhovno prosvetljenja a ni usteda u rangu od 5dolara max ti nece mnogo produziti odmor(da ne pricam sto ce te ta baka sa pilicima smatrati debilom i dzimrijom a ne nekim postovaocem njene kulture), a to da imam povratnu kartu govori da pored ljubavi prema putovanjima imam i posao i neke obaveze prema drugim ljudima ...drugim recima nisam student backpacker na roditeljskom budzetu ili hipster freelancer pa da mogu da radim uz wifi iz kafica na plazi i da mi je vreme nebitno, i da imam o kome kuci da brinem.
Ne, ako me nesto cini putnikom to je cinjenica da sam od prvih zaradjenih i ustedjenih para otputovao na Kubu a ne kupio kola koja su mi trebala iz toliko prakticnih razloga, da sam jedini put kada sam „do krvi“ ispraznio karticu i iskoristio kredit to uradio da bih poplacao hotele i letove na Tajlandu, da kada se vratim sa jednog vec pocinjem da planiram drugo,da volim putovanja toliko da prakticno zivim za te tri nedelje i cesto svesno zrtvujem neke prilike...a sve ostalo,kakav komfor sebi priustim,gde se hranim i kako putujem...sve je to tehnikalija koja nikako ne bi smela da bude osnov za kategorizaciju. I lazan osecaj superiornosti.
Uostalom da li je bitno da li se smatrate putnikom ili turistom i ima li konkretne razlike ako uzivate u putovanju? Pa makar to bili selfiji sa sirom familijom uz preplacenu voznju gliserom kao ovi Kinezi koji su me toliko iznervirali i danas i mnogo puta pre toga. Koliko god bih voleo da dam sebi na znacaju takvom kategorizacijom mislim da ne bih bio u pravu. Zato Kinezi izvinite i uzivajte na svoj nacin.Nije moje da vam sudim i da vas smestam u neke kalupe. Ja cu samo pobeci sto dalje od vas jer mozda nemam prava da se smatram vishim nivoom postojanja u putnickom smislu ali imam prava da smatram da imam visi nivo vaspitanja i obzira prema drugima.
Gledam verovatno sllicnim pogledom kao stari Egipcani dok su im najezde skakavaca odnosile letinu,nemocnim i besnim pogledom koji kaze „ode sve u ****“. Dovoljno iskustva imam da znam sta to znaci. Kineski turisti...horor za svakoga ko trazi mir i tisinu.
Na plazi zvuk turiranja motora glisera,jetski,one banane i svi ostali plazni gedzeti spremni za izvlacenje para od grupe ljudi koja ima dijametralno suprotne poglede na to kako treba da izgleda dan na rajskoj plazi od mene. Lezaljke su izvucene do mora,probijam se kroz sumu visoko podignutih tripoda i selfi stikova kojim „osvajaci“ obelezavaju za vecnost svoj novi plen dok se medjusobno dovikuju kao da su kilometrima razdvojeni a ne pola metra i odlazim sa glavne plaze uz molbu Bogu da je ono malo parcence izmedju dve „izvikane“ ostrvske plaze do kojeg se mora malo i lomatati preko stena ostalo neotkriveno i nepoplavljeno plimskim talasom. Dobro je! Nekoliko ruskih parova, neki nemacki hipsteri i par engleskih penzosa. Sve je ok. Dan je spasen. Pri povratku prezrivo gledam na hordu i kroz glavu mi prolazi „jebeni turisti“. I u sebi se nasmejem ovoj misli.
Cekaj a sta sam ja? Kada sam prestao da budem turista i sa kojim pravom se izdizem iznad bilo koga bez obzira na razlike u vaspitanju i poimanju kulture i prihvatljivih obrazaca ponasanja. Da li sam odbacivsi masovni turizam i organizovane turisticke ture apgrejdovao sebe u nesto drugo? Za lokalce sam ja isto kao i oni samo bankomat sa koga treba podici sto vise pare u sto kracem roku. Stranac u svakom smislu.
I onda dolazim do pojma „putnik“. Gledam nadahnute opise po blogovima tipa „putnik spava u hostelima a turista u hotelima“ , „putnik lokalnim autobusom a turista taxijem“ „putnik samo spakuje ranac i krene a turista kupuje povratnu kartu“ i sl.
Da, sa mojih 40 godina bas mi pristaje da smucam sa studentarijom u zajednickim spavaonama(verovatno bi ista blogerka da me vidi u svom hostelu mislika da sam perveznjak ili propalitet u krizi srednjih godina koji nema za bolje), to sto do tacke b od tacke a stignes zagusljivim busom uz lokalnu baku sa pilicima tesko da ce ti doneti duhovno prosvetljenja a ni usteda u rangu od 5dolara max ti nece mnogo produziti odmor(da ne pricam sto ce te ta baka sa pilicima smatrati debilom i dzimrijom a ne nekim postovaocem njene kulture), a to da imam povratnu kartu govori da pored ljubavi prema putovanjima imam i posao i neke obaveze prema drugim ljudima ...drugim recima nisam student backpacker na roditeljskom budzetu ili hipster freelancer pa da mogu da radim uz wifi iz kafica na plazi i da mi je vreme nebitno, i da imam o kome kuci da brinem.
Ne, ako me nesto cini putnikom to je cinjenica da sam od prvih zaradjenih i ustedjenih para otputovao na Kubu a ne kupio kola koja su mi trebala iz toliko prakticnih razloga, da sam jedini put kada sam „do krvi“ ispraznio karticu i iskoristio kredit to uradio da bih poplacao hotele i letove na Tajlandu, da kada se vratim sa jednog vec pocinjem da planiram drugo,da volim putovanja toliko da prakticno zivim za te tri nedelje i cesto svesno zrtvujem neke prilike...a sve ostalo,kakav komfor sebi priustim,gde se hranim i kako putujem...sve je to tehnikalija koja nikako ne bi smela da bude osnov za kategorizaciju. I lazan osecaj superiornosti.
Uostalom da li je bitno da li se smatrate putnikom ili turistom i ima li konkretne razlike ako uzivate u putovanju? Pa makar to bili selfiji sa sirom familijom uz preplacenu voznju gliserom kao ovi Kinezi koji su me toliko iznervirali i danas i mnogo puta pre toga. Koliko god bih voleo da dam sebi na znacaju takvom kategorizacijom mislim da ne bih bio u pravu. Zato Kinezi izvinite i uzivajte na svoj nacin.Nije moje da vam sudim i da vas smestam u neke kalupe. Ja cu samo pobeci sto dalje od vas jer mozda nemam prava da se smatram vishim nivoom postojanja u putnickom smislu ali imam prava da smatram da imam visi nivo vaspitanja i obzira prema drugima.
za putnika kroz vreme