Potvrđujem, čak i nakon što je prošla letnja sezona, da je tačno to što piše u članku.
Evo sada, početkom oktobra, vraćao sam se sa još tri druga autom iz Beča. Na prelasku iz Austrije u Mađarsku bukvalno nismo ni čekali, samo smo prošli preko granice kao da ne postoji. Ali zato kad smo došli na prelaz Röszke sa mađarske strane... nepregledna kolona. 'Ajde što je dugačka kolona, nego što se pomerala brzinom puža. Mislim da se u jednom momentu bar pola sata, ako ne i više, kolona uopšte nije pomerila. Je li bila smena ili nešto drugo, tek, načekasmo se dosta. I posle jedno, pa sigurno dva sata a moguće i više, mađarski graničari se aktiviraju, krenu od auta do auta što su stajali u koloni i počnu da pregledaju ljudima pasoše. Tada je već krenulo mnogo brže (ne znam što to ranije nisu mogli da urade) i konačno smo prošli granicu. Drug koji je vozio je rekao, pošto nam je gepek bio pun odeće i slatkiša koje smo nakupovali u Beču i Parndorfu, da će naši carinici, kad otvore naš gepek, da nas »istresu iz gaća«. A kako je tekao razgovor sa našim carinikom:
Carinik: Imate li nešto da prijavite?
Drug: Ne.
Carinik: Dobro, prolazite.
Nije morao ni da izađe iz auta, a kamoli da otvara gepek. Prosto neverovatno. Ali eto, posle onolikog čekanja, to mu je došlo kao neko osveženje što nam nisu još i rovarili po prtljažniku.
