Blues Brothers
Elita
- Poruka
- 20.410
“Rusija, nekada ponosna na imidž energetske supersile, danas se suočava s ponižavajućom realnošću: u zemlji koja izvozi naftu i gas, građani više ne mogu da natoče gorivo. Sve češći ukrajinski napadi na rafinerije i skladišta nafte i gasa ostavljaju drastične posledice.
Od Kalinjingrada do Vladivostoka, kao i na okupiranom Krimu, benzinske pumpe uvode restrikcije – vozačima se dozvoljava najviše 10 do 20 litara po poseti, a ponegde se toči samo dizel.
Prema podacima koje prenosi Kommersant, polovina benzinskih stanica na Krimu već je presušila, dok se najteža situacija beleži u regionima Dalekog istoka i uz Volgu.
Cene goriva su eksplodirale. Veleprodajni benzin je od početka godine poskupeo više od 50%, a dizel skoro 10% za samo mesec dana. Pavel Baženov iz Nezavisne unije distributera goriva pokušao je da umiri javnost rečima da su mere „privremene“ i uvedene kako bi se stanice održale u životu.
Ali, prema Izvestiji, i giganti poput Lukoila pribegavaju očajničkim potezima — zabranjuju prodaju benzina u kanisterima i ograničavaju upotrebu kartica, ne bi li suzbili paničnu kupovinu.
Iza nestašica se, kako piše Moskov tajms, krije kombinacija više faktora: ukrajinski dronovi koji pogađaju rafinerije, poremećeni lanci snabdevanja i pokušaji Kremlja da javnosti predstavi sve kao „privremeni tehnički problem“. U pojedinim danima, rafinerijski kapaciteti pali su i do 20%, a izvoz iz ključnih luka znatno je smanjen.
U septembru je zamenik premijera Aleksandar Novak potvrdio da će zabrana izvoza benzina i dizela biti produžena do kraja godine. Iako je pokušao da deluje smireno, priznao je da je „bilans za septembar i oktobar izuzetno težak“. Iza birokratskog jezika krije se činjenica da seljaci nemaju goriva za poljoprivredne mašine, a kamiondžije strahuju od bankrota.Kremlj, naravno, ne priznaje krizu. Portparol Dmitrij Peskov ponavlja da su građani „ujedinjeni oko predsednika Putina“ i da država ostaje „stabilna i predvidiva“. Ali ekonomski pokazatelji pričaju drugu priču: razvojna banka VEB predviđa pad BDP-a od 0,6% u dva uzastopna kvartala, dok je šef Sberbanke German Gref priznao da se zemlja nalazi u „tehničkoj stagnaciji“. Ministarstvo finansija planira da poveća PDV sa 20 na 22% kako bi obezbedilo sredstva za vojsku i bezbednost — što praktično znači da će obični građani platiti cenu rata i nestašica.
Ruski propagandisti pokušavaju da predstave situaciju kao „redovno održavanje rafinerija“, ali sve više lokalnih vlasti otvoreno priznaje da se gorivo raspoređuje po kvotama. Prema Komersantu, čak i u Moskvi vozači satima čekaju ispred pumpi, dok im radnici šapatom govore da „nema čime da se toči“.
Neki posmatrači, poput ekonomiste Džejsona Korkorana, upozoravaju da bi kriza goriva mogla imati političke posledice slične onima u Kazahstanu 2022. godine, kada je poskupljenje prirodnog tečnog gasa (LPG-a) izazvalo masovne proteste i kraj tridesetogodišnje vlasti Nursultana Nazarbajeva.
Putin može da ućutka kritičare, ali ne može da prevari prazan rezervoar“, piše autor.
I dok Kremlj pokušava da pokaže kontrolu, stvarnost je sve teže prikriti. Rusija, koja je decenijama gradila moć na izvozu nafte i gasa, sada se bori da snabde sopstvene pumpe. Gorivo je postalo simbol propadanja sistema koji se urušava iznutra – imperija koja je rasla na nafti sada rizikuje da se sruši upravo zbog nje.
https://nova.rs/vesti/svet/rusija-ostaje-bez-goriva-nestasice-redovi-i-panika-na-pumpama/
////////////
Voditi rat je mac sa dve ostrice i djavola rabota…
Od Kalinjingrada do Vladivostoka, kao i na okupiranom Krimu, benzinske pumpe uvode restrikcije – vozačima se dozvoljava najviše 10 do 20 litara po poseti, a ponegde se toči samo dizel.
Prema podacima koje prenosi Kommersant, polovina benzinskih stanica na Krimu već je presušila, dok se najteža situacija beleži u regionima Dalekog istoka i uz Volgu.
Cene goriva su eksplodirale. Veleprodajni benzin je od početka godine poskupeo više od 50%, a dizel skoro 10% za samo mesec dana. Pavel Baženov iz Nezavisne unije distributera goriva pokušao je da umiri javnost rečima da su mere „privremene“ i uvedene kako bi se stanice održale u životu.
Ali, prema Izvestiji, i giganti poput Lukoila pribegavaju očajničkim potezima — zabranjuju prodaju benzina u kanisterima i ograničavaju upotrebu kartica, ne bi li suzbili paničnu kupovinu.
Iza nestašica se, kako piše Moskov tajms, krije kombinacija više faktora: ukrajinski dronovi koji pogađaju rafinerije, poremećeni lanci snabdevanja i pokušaji Kremlja da javnosti predstavi sve kao „privremeni tehnički problem“. U pojedinim danima, rafinerijski kapaciteti pali su i do 20%, a izvoz iz ključnih luka znatno je smanjen.
U septembru je zamenik premijera Aleksandar Novak potvrdio da će zabrana izvoza benzina i dizela biti produžena do kraja godine. Iako je pokušao da deluje smireno, priznao je da je „bilans za septembar i oktobar izuzetno težak“. Iza birokratskog jezika krije se činjenica da seljaci nemaju goriva za poljoprivredne mašine, a kamiondžije strahuju od bankrota.Kremlj, naravno, ne priznaje krizu. Portparol Dmitrij Peskov ponavlja da su građani „ujedinjeni oko predsednika Putina“ i da država ostaje „stabilna i predvidiva“. Ali ekonomski pokazatelji pričaju drugu priču: razvojna banka VEB predviđa pad BDP-a od 0,6% u dva uzastopna kvartala, dok je šef Sberbanke German Gref priznao da se zemlja nalazi u „tehničkoj stagnaciji“. Ministarstvo finansija planira da poveća PDV sa 20 na 22% kako bi obezbedilo sredstva za vojsku i bezbednost — što praktično znači da će obični građani platiti cenu rata i nestašica.
Ruski propagandisti pokušavaju da predstave situaciju kao „redovno održavanje rafinerija“, ali sve više lokalnih vlasti otvoreno priznaje da se gorivo raspoređuje po kvotama. Prema Komersantu, čak i u Moskvi vozači satima čekaju ispred pumpi, dok im radnici šapatom govore da „nema čime da se toči“.
Neki posmatrači, poput ekonomiste Džejsona Korkorana, upozoravaju da bi kriza goriva mogla imati političke posledice slične onima u Kazahstanu 2022. godine, kada je poskupljenje prirodnog tečnog gasa (LPG-a) izazvalo masovne proteste i kraj tridesetogodišnje vlasti Nursultana Nazarbajeva.
Putin može da ućutka kritičare, ali ne može da prevari prazan rezervoar“, piše autor.
I dok Kremlj pokušava da pokaže kontrolu, stvarnost je sve teže prikriti. Rusija, koja je decenijama gradila moć na izvozu nafte i gasa, sada se bori da snabde sopstvene pumpe. Gorivo je postalo simbol propadanja sistema koji se urušava iznutra – imperija koja je rasla na nafti sada rizikuje da se sruši upravo zbog nje.
https://nova.rs/vesti/svet/rusija-ostaje-bez-goriva-nestasice-redovi-i-panika-na-pumpama/
////////////
Voditi rat je mac sa dve ostrice i djavola rabota…
