Misterija mirovnog plana: Šta znamo, a šta ne znamo o predlogu primirja u Ukrajini
Foto: Rokas Tenys / Shutterstock.com
Oko predloga za okončanje borbi u Ukrajini vlada velika neizvesnost, a u javnosti se pojavljuju potpuno kontradiktorne tvrdnje.
Prema nekima, Rusija traži samo predaju Krima, Donjecke i Luganske oblasti, dok bi u Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti navodno pristala na primirje duž linije fronta, pa čak ih i napustila. U okviru razmene teritorija, navodno bi bila spremna povući se iz Harkovske i Sumske oblasti.
Različite verzije unapred dogovorenog sporazuma objavili su agencija Blumberg, list Vol strit žurnal i Kijev independent, dok je neka od njihovih navoda osporio nemački list Bild.
Šta znamo?
Rusija zahteva od Ukrajine predaju Donjecke i Luganske oblasti. Jedan od izgovora ruske invazije bilo je „oslobađanje“ separatističkih republika Donjeck i Lugansk, koje je Moskva priznala neposredno pre rata. Bez „oslobađanja“ ovih teritorija, prema ruskoj interpretaciji, ne bi bio ispunjen jedan od početnih ratnih ciljeva.
Rusija se neće povući iz Hersonske i Zaporoške oblasti. Tvrdnje da će to učiniti nastale su zbog pogrešnog tumačenja izjava Moskve. Odustajanjem od tih oblasti izgubila bi kopnenu vezu s Krimom.
Pregovori na Aljasci neće doneti brzo primirje. Ruska strana želi prekid vatre tek nakon završetka pregovora, a u međuvremenu bi nastavila s vojnim operacijama. Moskva je već poručila da će posle aljaškog samita uslediti još jedan sastanak.
Rusija je spremna na razmenu pojedinih okupiranih delova Ukrajine. Kao znak „dobre volje“, mogla bi, uz predaju preostalog dela Donjecke oblasti (u kojoj se nalaze Slovjansk, Kramatorsk i Pokrovsk), napustiti okupirane delove Harkovske i Sumske oblasti.
Šta ne znamo?
Sudbina Zaporoške i Hersonske oblasti ostaje nejasna. Nije poznato hoće li Rusija pristati na primirje duž linije fronta, kako navodi Vol strit žurnal ili će tražiti njihovu potpunu predaju. Prihvatanje primirja po liniji fronta značilo bi da je Moskva spremna na veće ustupke zbog pretnje sankcijama. Međutim, Rusija je te oblasti, zajedno s Donjeckom i Luganskom, već proglasila delom Ruske Federacije, što ukazuje da bi mogla zahtijevati njihovu predaju.
Opseg razmene teritorija nije jasan. Ne zna se koje bi okupirane delove Ukrajine Rusija bila spremna menjati za neokupirana područja, niti u kojem obimu.
Sigurnosne garancije za Ukrajinu su nepoznate. Otvoreno je pitanje hoće li Rusija i dalje tražiti neutralnost Ukrajine, ograničavanje njenog vojnog kapaciteta i raskid postojećih odbrambenih sporazuma.
Nije sigurno hoće li predsednik Volodimir Zelenski učestvovati na sastanku na Aljasci. Predsednik SAD-a Donald Tramp prvobitno je želeo trostrani sastanak, no ruski predsednik Vladimir Putin insistira na bilateralnom formatu s Amerikom.
Bela kuća i dalje razmatra opciju trostranih pregovora. Od početka rata, Putin i Zelenski se nisu sastali, a Moskva ga naziva nelegitimnim predsednikom. Ranije je čak tražila da eventualne sporazume potpiše neka druga osoba.
Nije jasno hoće li Rusija ponovo tražiti „denacifikaciju“ Ukrajine i promenu vlasti.
Ne zna se kada bi moglo doći do makar delimičnog primirja. Ranije su se Rusija i Ukrajina dogovorile o moratoriju na napade na energetska postrojenja i gradove u zaleđu, ali ga nijedna strana nije poštovala.
Rusija je tvrdila da se dogovor odnosi samo na energetska postrojenja, dok je napade na gradove nastavila, uključujući i gađanje trafostanice u Hersonu blizu linije fronta.
Ne zna se koje bi sankcije protiv Rusije bile ukinute.
