Путин је агресијом на Украјину довео десничаре у Европи на руб политичке пропасти

[Гамбино]

Jansa nije desnica vec cebat, tzv. epp.
Orban je pobedio sa preko 50% a Le Pen je uzela nikad vise glasova. Polako.

Скоро три милиона Француза је гласало више за Ле Пенову, него на прошлим изборима. Шта ако је Кадиров повукао део исламске мањине ?

Пази ову песму, једног од најпопуларнијих репера из Француске, из околине Париза.

 

[комшија]

Скоро три милиона Француза је гласало више за Ле Пенову, него на прошлим изборима.

А да твој Путинко није напао Украјину, победила би. У томе и јесте фора. Значи, репетицио ест матер студиорум: Путин је агресијом на Украјину довео десничаре у Европи на руб политичке пропасти

​

 

[Гамбино]

Ма бре, ти си по свом обичају, ко зна који пут, издао идеје које као пропагираш на форуму. Овог пута си стао уз Кадирова, Чечене & КГБ, и ставио си слово Z на аватар умето руна "Азова". И онда очекујеш да те неко чита озбиљно. Смешан си човече.

Каже ми неко ко је био за ону малу што скида патике из 5 милиона, па се покајао, па сада прича глупости да Ђилас није опозиција.

А да твој Путинко није напао Украјину, победила би. У томе и јесте фора. Значи, репетицио ест матер студиорум: Путин је агресијом на Украјину довео десничаре у Европи на руб политичке пропасти

​

Три милиона гласова више, није пораз Ле Пенове, већ још јача подршка Русији, што се тиче Француза.

 

[KPCTAHK]

Слично као овде са вашим Вољеним чија је странка de facto изгубила Београд, али ће он и даље да влада захваљујући покраденим парламентарним изборима и лажној опозицији типа Уједињени Ђилас д.о.о., Zavijetnici и други.

Опет те, као и сваку дангубу којој је то једино задовољство, занимају други уместо да хвалиш, славиш, величаш и опеваваш свој народ и чиниш све да му буде боље... Шта ти лично чиниш за свој народ? Да ли провокација припадника других народа помаже твом народу? Ко је твој народ и зашто га толико занемарујеш? Када би ту своју патолошку мржњу преточио у љубав до свог народа били би свима много боље ... Што се тиче твог народа можда га је најбоље, баш онако из душе, описао Меша Селимовић у свом ремек делу "Дервиш и смрт" нагласивши:

«Najzamršeniji ljudi na svijetu. Ni sa kim istorija nije napravila takvu šalu kao sa nama. Do juče smo bili ono što danas hoćemo da zaboravimo. Ali nismo postali ni nešto drugo. Stali smo na pola puta, zabezeknuti. Ne možemo više nikud. Otrgnuti smo, a nismo prihvaćeni. Kao rukavac što ga je bujica odvojila od majke rijeke, i nema više ni toka ni ušća, suviše malen da bude jezero, suviše velik da ga zemlja upije. S nejasnim osjećanjem stida zbog porijekla, i krivice zbog otpadništva, nećemo da gledamo unazad, a nemamo kud da gledamo u naprijed, zato zadržavamo vrijeme, u strahu od ma kakvog riješenja. Preziru nas i braća i došljaci, a mi se branimo »ponosom« i mržnjom. Htjeli smo da se sačuvamo a tako smo se izgubili, da više ne znamo ni šta smo…«

 

[Гамбино]

Да, таква демократима нацистима прија и права штета је за чвечанство што ће је Руси у корену сасећи ... жао ми је ујки, они су оличење демократије, што се пресвлаче у женске одоре, а Руси ипак њихов смрад осете и баце их на ђубриште ...

Ма какви Руси, највећи непријатељ Украјинаца је режим у Кијеву и украјинска војска, посебно ови екстремисти. Милиони Украјинаца не желе рат и желе да изађу из земље, па макар дошли овде на Балкан, али фашистички закон их спречава у томе, а на папиру је могуће само ако си самохрани родитељ, са бар троје деце.
И било је примера да су неки се облачили у женску одећу, да су се крили у пртљажницима, да су покушавали на сваки начин да побегну од рата, али украјинска војска их спречава у томе.
Врло мало људи је довољно да се води рат, а већина ће бити између две ватре. Циљ Зеленског је да што више његовог народа страда, он свакако не припада том народу. Израел га не мирише нешто, али С.А.Д. су увек ту за њега.

 

[KPCTAHK]

највећи непријатељ Украјинаца

Највећи непријатељи Руса, Украјинаца, Срба и целог човечанства су Амери ... То је свезло и семе сатанино ...

 

[комшија]

Највећи непријатељи Руса, Украјинаца, Срба и целог човечанства су Амери ... То је свезло и семе сатанино ...

Чекај, чекај, нешто се ту баш и не уклапа ...

Руски император брани наслеђе америчке револуције

 

[Гамбино]

Rusi masovno u egzilu u Beogradu​

Ruski došljaci u Srbiji „ne moraju da se pravdaju za Putinov rat koji ionako mahom osuđuju. Umesto toga ih muči sasvim drugi fenomen: u Beogradu nailaze na domaće Putinove obožavatelje“, piše Frankfurter rundšau.

https://www.dw.com/sr/rusi-masovno-...lwLUEwXG3qc-o4ubu6zTKogCAsgehEro_NUb_s99o4ozU

 

[KPCTAHK]

Чекај, чекај, нешто се ту баш и не уклапа ...

Руски император брани наслеђе америчке револуције

Прочитај ову животну исповест једног изгубљног идентитета, дозволи оном интуитивном, божанственом, у себи да то осети и ум ти у правом правцу усмери ...Верујем да је то једини начин да се спасиш од лудила ...

Учествујући на једном СРПСКОМ форуму имах част да добијем ово за мене највеће признање до сада. Веома ми је драго што су моје добронамерне речи допрле до човека који је дуго година муку мучио непрестано се запиткујући ко је, шта је и чији је, што је, поверовавши у добронамерност мојих речи, напокон добио прави одговор на сва питања која је себи сам постављао и вратио се Народу, Вери и Отаџбини својој. Верујем да не постоји ништа шта се може са овим упоредити и човека више обрадовати. Молим Господа да оваквих и сличних примера буде што више, да се изгубљена заблудела браћа врате Вери прадедова својих.


***************************************************************************

Subota, 22. Mar. 2003. - EJ, RAJO, SJUTRA ĆU DA SE ODTURČIM

Riječi gospodina Kovjenića veoma su me uznemirile. Cijelu noć nijesam oka sklopijo. Buljio sam ko izbezumljen u ekran, imao sam osjećaj da lebdim, mislim da sam i stenjao kao osuđenik na smrt a i vrštao kao Damjanov Zelenko. Prvo sam pomislijo da se opet radi o nekakvom velikosrpskom pamfletu, ludorije raznih šupljoglavaca na koje sam već poodavno oguglao, a opet od teksta se nijesam mogao odvojiti. Isčitavao sam ga i isčitavao - napamet sam ga naučio. Imao sam osjećanje da živu žeravicu držim u rukama... Pekla me je do granica izdržljivosti, ali apsolutno sam bio svjestan situacije u kojoj se nalazim - ako je ispustim zapaliću kuću, a ako je bacim kroz prozor sjutra neću imati s čime potpiriti vatru. Konture svega i svačega su mi lebdjele pred očima. Uprezao sam se iz petnih žila da pravilno shvatim i što bolje razumijem sve ovo što mi je taj pravedni čovjek i htio saopštiti. Samog sebe sam veoma brzo ubijedio da se sigurno radi o načitanom, iskusnom, hrabrom i dobronamjernom čovjeku. Ubijedio sam samoga sebe da taj čovjek nije imao ni jednog jedinog razloga da laže. Sve ovo što je svakako već poodavno znao imao je potrebu da prenese na nekoga ne sebe radi već da bi, kako on kaže "vratio izgubljne ovčice..." Moj košmar se je uskoro razblinio. Apsolutno sam siguran u dvije stvari, a to je: da se je i moj pradjed borio na Kosovu i da se nije borio na strani Turaka. Neko je, ne znam ko, kad i gdje presjekao pupčanu vrpcu koja ga je bratski do tada vezala sa srpskim narodom. Ne trudim se da dobijem odgovor na sva ta moja pitanja, ali hiljadu posto sam siguran da je tog nekoga upravo velika nevolja, muka i jad natjerala da učini to što je učinio i da bi svakako On bio najsrećniji da se i ja vratim Njegovoj izvornoj vjeri i njegovom pravom i istinskom bratstvu SRPSKOM . ODLUČAN SAM KO NIKAD DO SADA. OD SJUTRA NEĆE DA BUDE FUADA BARJAKTAREVIĆA već će biti KRSTAN BARJAKTAREVIĆ. Gospodinu Krstanu Kovjeniću se od srca zahvaljujem što mi je otvorio oči i javno mu saopštavam da ću njegovo ime DOSTOJANSTVENO I NEOBLAĆENO DA NOSIM. TEK SADA SAM VEOMA SREĆAN ČOVJEK.

Hvala Ti od srca, brate Krstane Kovjeniću

 

[ves.bole]

А да твој Путинко није напао Украјину, победила би. У томе и јесте фора. Значи, репетицио ест матер студиорум: Путин је агресијом на Украјину довео десничаре у Европи на руб политичке пропасти

Kakva arhiglupost.
Onaj patuljak i babojebac Makron ima sreće što su izbori bili sada.
Da su za 2-3 meseca, ne da ne bi pobedio, nego bi ostao na nivou statističke greške.

 

[dixieland]

Па добро, јесу Јевреји код многих народа замишљани свакако, али ипак немају 168 зуба и чељусти као ајкуле, па да Фирер набере толико златних зуба.

Ti ne znas nemacku filozofiju . Nemci su bili zevisni ili da se kaze prisiljeni kad Britanija i Francuska imaju kolonije da moraju i oni. Rat su finansirali dragocenostima Jevreja umesto da su ih naselili u Israel.

 

[комшија]

​

Rascepi u evropskoj desnici i rat u Ukrajini​

​

​

Andrej Ševo​

Master politikolog

Da mi je pre samo par meseci neko rekao da će Nemačka najaviti istorijsko povećanje svojih vojnih izdataka, a Holandija snabdevati Ukrajinu samohodnim haubicama simpatičnog imena Panzerhaubitze, verovatno bih se slatko nasmejao. Onda bih možda pustio mašti na volju i pokušao da zamislim šta je to što bi moglo da se dogodi i izazove ovakve reakcije inače dosadnih država.

Pitanje je koliko bi i tada bio kadar da predvidim istorijske razmere događaja koji su usledili i još uvek se odvijaju. Rat u Ukrajini prekretnica je u evropskoj politici jer je Zapadne zemlje ohrabrio i ujedinio na način koji je do skora delovao nezamislivo čak i tamošnjim analitičarima, a o našim kafanskim stručnjacima za geopolitiku da ne govorimo.

Novootkriveno jedinstvo za sada deluje prilično čvrsto i kao da daje sasvim nov elan Evropskoj uniji i NATO savezu na čijem, Đekna nije umrla raspadu i promeni geopolitičkih okolnosti koje samo što nisu, još od kraja 80-ih tavori konvencionalna politička mudrost u Srba, a bogami i dugoročna nacionalna politika.

Ali da stvar po srpske mudrosti bude još gora (tim gore po stvar) rat u Ukrajini uneo je pravu pometnju u redove onih zdravih snaga na evropskom kontinentu koje imaju simpatija za našu vekovnu borbu. Evropska desnica zatečena je ratom u Ukrajini spuštenih pantalona i još uvek ne može da razume kakva joj uloga pripada u novim okolnostima. Drugim rečima, ne da nam u dogledno vreme neće vratiti Kosovo nego preti opasnost da će se još i raspasti u paramparčad oko teme koja sa njihovim nacionalnim državama i ljubomorno čuvanim suverenitetom nema mnogo veze. No krenimo redom.

Pre samog rata u Ukrajini evropska desnica odavala je utisak jedinstva i uzajamne solidarnosti. Zato su mnogi koristili kišobran termine kada bi govorili o ovoj ideološkoj grupaciji, obično je određujući epitetima poput populističke, radikalne ili suverenističke.

Nisu ovi nazivi uvek bili najsrećnije upotrebljavani ali su služili svrsi, da grupišu i ideološki približnije odrede one političke snage koje su delile istovetne stavove po pitanju briselske birokratije, postojećih imigracionih zakona i globalizacije u celosti. Ovaj poslednji, antiglobalistički naboj unutar evropske desnice od posebnog je značaja za našu temu jer u njemu se krije klica razdora koji sa ukrajinskom krizom dolazi do izražaja. Naime, iako nominalno antiglobalisti desničari nisu ništa manje skloni uzajamnom deljenju ideja, retorike i operativnih rešenja, od svojih liberalnih i levičarskih takmaca.

Suština globalizma je, između ostalog i u slobodnom protoku ideja, pa se tako u poslednjih dvadesetak godina, evropska desnica globalizuje pod snažnim uticajem ličnosti i grupa, pre svega iz SAD, Rusije i Ukrajine gde se, usled specifičnih okolnosti stvaraju narativi i izvlače pouke o oblicima (para)političkog organizovanja koje valja usvojiti.

Američki uticaj zasijao je zajedno sa zvezdom Donalda Trampa koja se doduše ugasila veoma brzo posle njegovog izbornog poraza i sada živi kroz ostatke internet alt-right kulture. Međutim, strujanja ruskog i ukrajinskog uticaja na evropsku desnicu daleko su trajnija i konsekventnija i na ovoj ravni se savremena evropska desnica račva na dva dela.

Jedan deo evropskih desničara inspirisan je ukrajinskom jedinicom Azov, koja je od grupe ultranacionalističkih dobrovoljaca avanzovala u legalnu jedinicu. Opsesija Azovom počiva u činjenici da je ovo najbolje ustrojena i jedina dobro naoružana desničarska paravojska na kontinentu. Iz tih razloga, ona ima veliki ugled među neonacistima i nacionalistima širom evropskog kontinenta koji u do zuba naoružanoj druzji koju država toleriše jer joj se ne može suprotstaviti vide organizacioni ideal. Pomenimo i to da u ovim krugovima nekadašnji Arkanovi tigrovi uživaju slično poštovanje.

Pored toga, Azov je pružio priliku mnogim evropskim desničarima da u Ukrajini steknu neku vrstu vojničke obuke i da se vrate nazad u svoje zemlje što je tamošnjim policijama zadavalo glavobolje. Privlačnost Azova se, možda i nadasve, može objasniti njegovim revolucionarnim potencijalom jer on obično šarmira one koji zauzimaju izrazitije antisistemske stavove o političkoj borbi, tj. avangardno, revolucionarno tkivo desnog političkog pola koje pripada mahom podzemlju.

Ovakvih pojedinaca i organizacija u Srbiji nema ili ih je jako malo ali nam je zato druga grupa mnogo poznatija. Ona obuhvata poštovaoce lika i dela Vladimira Putina, što je stanje koje kod nas već poprima razmere faraonskog kulta kome nedostaju samo hramovi sa redovima korintskih stubova. U Evropi je taj odnos ipak nešto umereniji i nema mističnu dimenziju.

Ipak, nemali broj tamošnjih desničara veruje da Putinova Rusija pruža uzor političke i društvene organizacije kakav bi trebalo primeniti u njihovim zemljama, što bi naposletku rešilo probleme vezane za imigraciju i ostale socijalno liberalne devijacije. Ova grupa politički je bolje organizovana i deluje u okvirima postojećeg parlamentarnog i demokratskog sistema u vidu stranaka poput Alternative za Nemačku ili francuskog Nacionalnog saveza, ex-fronta.

Opsesija putinizmom u dobrom delu evropske mejnstrim desnice i Rusijom kao modelom koji treba slediti dovela je ove partije u položaj sličan gore pomenutim poklonicima Azova. Zagledani u nedostižni ideal na istoku, revolucionarna avangardna sa jedne i mejnstrim sistemska desnica sa druge strane dovele su sebe u podređen, gotovo satelitski položaj.

Tu je dabome dosta teže drugoj grupi, političkim partijama od kojih se, zbog prirode njihove javne uloge, očekuju odgovori i zauzimanje stava. Njihova reakcija bila je dvojaka, od nemušte i trapave zbunjenosti Alternative za Nemačku koja ne može da poveže dve koherentne misli, do osude Rusije od strane Marin Le Pen čiju je iskrenost u TV debati, zbog činjenice da joj Putin kreditira kampanju, uspešno doveo u pitanje novi stari predsednik Makron.

Tu dolazimo do srži problema. Ako je postojeća evropska mejnstrim desnica u rebusu jer ne može da zauzme jasan ili iskren stav o situaciji čije razmere rastu i već sada imaju istorijski značaj, onda je ona utoliko u opasnosti od razvodnjavanja unutrašnjeg jedinstva usled gubitka kredibiliteta. Članstvo ovih stranaka naviklo je na omnipotentnost desnice i njenu sposobnost da daje jasne odgovore i nudi jednostavne solucije tamo gde liberali zamuckuju.

Do sada su ti jasni odgovori podrazumevali upiranje prstom u Putina kao rešenje do te mere da je Mateo Slavini, duče italijanske Lege, nosio majicu sa njegovim likom po evropskim institucijama kao kakav beogradski srednjoškolac na ekskurziji. U međuvremenu je Salvini neke od tih slika uklonio sa Fejsbuka ali ga to nije poštedelo uvreda i zvižduka na poljsko – ukrajinskoj granici prilikom posete izbeglicama.

Možda bi bilo pretenciozno prognozirati raspad mejnstrim desničarskih stranaka usled trenutne smušenosti ali nekakva prekompozicija njihovog članstva i fragmentacija je sada izvesnija usled znakova jasne slabosti i neiskrenosti koji prvi put dolaze do izražaja.

Sledstveno tome, ne bi me iznenadilo i ako bi se pojedine grupe iz redova tzv. revolucionarne desnice osmelile da u zategnutim uslovima, na krilima popularne antiputinovske retorike otmu deo kolača mejnstrim desnici i steknu sistemski status. Biti protivu Putina je u političkom smislu vrlo isplativ potez u trenutnim evropskim okolnostima i za razliku od političkih partija u Srbiji, prilično sam siguran da na kontinentu postoje oni koji to razumeju.

Između mejnstrim i revolucionarne desnice nema značajnijih idejnih razilaženja. Politički stavovi obe grupe identični su i na obema stranama nalaze se ljudi sličnog kova čije su vizije srećne budućnosti podudarne. Razlike se tiču simbolike i političkih metoda ali možda i najvažnije, odanosti različitim nacionalističkim kultovima.

Ovde leži najveća, fatalna slabost desnice, njena nesposobnost da se suoči sa ratom kao potencijalnim krajnjim ishodom tzv. suverenističke politike koju zastupa, a koja je eufemizam za nacionalističku realpolitiku. Time je bačena senka na koncept Evrope suverenih nacija koje žive u miru i slozi bez briselske političke integracije, a koji su nam desničari, zagrljeni i razdrljenih belih košulja prodavali sve ove godine kao alternativu Evropskoj uniji.

Danas se prvi put vidi da oni nisu sposobni da se jedinstveno i uverljivo postave protiv rata kao takvog, a kamoli da stvore nadnacionalni mehanizam sprečavanja sukoba što je od samog početka bila najprimamljivija funkcija evropskih integracija. No, to je već tema za naredno čitanje.

 

[savasavanovic]

Када оснујемо нови СССР, од Атлантика до Пацифика, неће бити избора...

 

[комшија]

​

​

SLAVOJ ŽIŽEK: Putin i nova desnica​

"Kremlj je preko svojih posrednika intervenisao ne samo na Kosovu već i u Bosni"​

26. avg 2022.

Nedavna kriza na severu Kosova izbila je i ubrzo zamrla, jer niko nije želeo eskalaciju. Ali izbiće opet, jer Rusija manevriše u balkanskoj senci kako bi podstakla tenzije koje su krizu i izazvale. Trivijalni okidači pokazuju koliko je lako od varnice napraviti požar.

Vlada Kosova najavila je meru kojom se od Srba sa severa Kosova zahteva da se prijave za lokalne registarske tablice i njima zamene postojeće srbijanske. Međutim, Srbi su organizovali proteste (mediji su izvestili da je bilo i pucnjave) i blokade puteva na dva granična prelaza, zbog čega su kosovske vlasti odložile meru na mesec dana.

Srbija već dugo ima slično pravilo za kosovske vlasnike registarskih tablica na svojoj teritoriji, pa je Kosovo pokušalo da primeni isti standard. Problem je, naravno, u tome što Srbija ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu, iako su je priznale SAD i još oko 100 drugih zemalja.

Bila bi to samo još jedna lokalna priča, da nije umešana u geopolitičku dinamiku koju je pokrenula ruska agresija na Ukrajinu. Kako je nedavno naglas razmišljao Vladimir Đukanović, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke, kanališući rusko obrazloženje za invaziju na Ukrajinu, Srbija bi mogla „biti prinuđena da krene u denacifikaciju Balkana“. Izraz „prinuđena da krene“ odražava farsičnu repliku Kremlja kako ga je agresija Natoa isprovocirala da izvrši invaziju na Ukrajinu.

Đukanovićeva referenca na „Balkan“ sledi istu logiku kao i Rusija, koja podrazumeva da će cela Evropa, uhvaćena u vrtlog samodestruktivne degeneracije (LGBTQ+, istopolni brakovi, bez jasnih granica roda itd) na kraju morati da bude „denacifikovana“. Kako objašnjava Aleksandar Dugin, dvorski filozof ruskog predsednika Vladimira Putina: „Mi se borimo protiv apsolutnog zla, oličenog u zapadnoj civilizaciji, njenoj liberalno-totalitarnoj hegemoniji, u ukrajinskom nacizmu“.

Prema ovom novom konzervativizmu, nacizam, komunizam i woke hedonizam predstavljaju istu stvar. Ali stavljanje svih ovih suprotnosti u istu vreću previše je čak i za nas tvrdokorne hegelijance. Ono otkriva nedoslednost propagandista Kremlja i proruske američke i evropske alt-desnice, koja tvrdi da otelotvoruje tradicionalne hrišćanske vrednosti, dok rečima i delima podržava genocid i veliča seksualno nasilje.

Kao vodeći igrač u ovom kulturalnom ratu, Kremlj je preko svojih posrednika intervenisao ne samo na Kosovu već i u Bosni, koju je upozorio da ne pomišlja na članstvo u Nato savezu. Nažalost, zapadni levičari i pacifisti ignorišu geopolitičku dimenziju Putinovog projekta „denacifikacije“. Kako se Džeremi Korbin, bivši lider britanske Laburističke partije, nedavno požalio: „Slanje oružja u Ukrajinu neće doneti rešenje, samo će produžiti ovaj rat. Rat u Ukrajini bi mogao da potraje godinama“.

Ova pozicija podrazumeva da zapadne vlade prosto treba da puste Rusiju da okupira Ukrajinu. Čudan je to „pacifizam“ koji pritiska žrtvu (da ne sme da se brani previše energično) i njene pristalice (da ne smeju previše da pomažu žrtvi agresora), a ne agresora.

Zapadni „pacifisti“ zahtevaju da „de-demonizujemo“ Putina. Pre ili kasnije će morati da dođe do nekakvih pregovora, pa treba da ga tretiramo kao budućeg partnera. Zapravo bi trebalo da uradimo upravo suprotno: napad na Ukrajinu nas tera da re-demonizujemo Putina, ne lično već kao eksponenta opasnog geopolitičkog i ideološkog projekta.ž

Sve je više dokaza da se Rusija pretvara u nešto radikalno strano stanovnicima današnjih zapadnih demokratija, ali dobro poznato studentima evropske istorije. Uzmite nedavni predlog ruske liberalno-demokratske partije da se izraz „predsednik“ zameni sa „pravitel“ („vladar“). Postojeći izraz nas je, tvrde u ovoj partiji, „uvek sramotio“ jer je prvi put upotrebljen u SAD, a na ostatak sveta se proširio tek „mnogo kasnije“.

„Degenerisanost“ zapada je glavna ideološka meta nove desnice, uz nezdravu fascinaciju autoritarnim vladarima. Nedavno je Keri Lejk, republikanska kandidatkinja za guvernerku Arizone, izjavila da Donald Tramp i republikanski guverner Floride Ron DeSantis imaju „velika muda“.
To je nužna, a ne slučajna odlika nove desnice u odbrani hrišćanstva. Da bi privukli dovoljno sledbenika, njihove vođe moraju da im obezbede dobar provod („čisti višak uživanja u odnosu na obična zadovoljstva“). Ideologija koja kod svojih pristalica budi najgore porive može mobilisati milione ljudi.

Uzmimo još jedan primer: nije li ruska „mirovna vojna intervencija“ u Ukrajini poput „legitimnog silovanja“ koje je američki kongresmen Tod Ejkin, tadašnji republikanski kandidat za senat iz Misurija, definisao 2012? Prema Ejkinu, abortus treba zabraniti jer ako žena doživi „legitimno silovanje“ njeno telo će nekako znati da ne zatrudni.

Suočen s negativnim reakcijama javnosti, Ejkin se branio time da se „pogrešno izrazio“. Mislio je da postoje „legitimni slučajevi silovanja“ na koje se policija poziva „kada vrši istragu ili šta već“. Ali njegova osnovna poruka je ostala ista: ako žena zatrudni posle silovanja mora biti da je to potajno želela, jer bi u suprotnom reakcija njenog tela na „stres“ to sprečila.

Rečito je to što Putin na isti način govori o Ukrajini. Na konferenciji za novinare 7. februara ismevao je primedbe ukrajinske vlade na sporazume iz Minska i dodao: „Sviđalo se to tebi ili ne, to ti je dužnost lepotice moja“. Seksualne konotacije te izjave dobro su poznate u Rusiji i Ukrajini preko pesme „Uspavana lepotica u kovčegu“, pank rok grupe Krasnaя plesenь / Crvena buđ iz sovjetskog doba: „Spit krasavica v grobu, Я podkralsя i ebu. Nravitsя – ne nravitsя, Spi, moя krasavica. / Uspavana lepotica u kovčegu, prikrao sam se i ***** je. Sviđalo ti se to ili ne, sad spavaj lepotice moja“. Iz toga sledi da je silovanje neke zemlje ponekad opravdano. Žrtva je to tražila. Kao i kod silovanja, ono što motiviše novu desnicu nije ljubav već želja za dominacijom.

Prevela Milica Jovanović (Project Syndicate/Peščanik.net, foto: N1)

 

[TONOLAN]

А да твој Путинко није напао Украјину, победила би. У томе и јесте фора. Значи, репетицио ест матер студиорум: Путин је агресијом на Украјину довео десничаре у Европи на руб политичке пропасти

​

Zar to nije fantastično!