комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
Путин је агресијом на Украјину довео десничаре у Европи на руб политичке пропасти
~ AУТОРСКА ТЕМА ~
Због руске агресије на Украјину чијој се осуди придружила и Република Србија гласајући за адекватну резолуцију Уједињених нација, данас се Европа нашла у свом најдраматичнијем раздобљу још од ратова у бившој СФРЈ. Путинов лични рат у Украјини озбиљно је угрозио европске перспективе. Остављајући по страни дилему шта је све од суманутих идеја Путин преузео од разних руских "мислиоца", а који још од деведесетих наглас маштају о фузији стаљинизма и царског империјализма, агресивни курс Кремља, ма шта га покретало, свакако је потенцијална опасност по целу Европу, а не само за земље средње и источне Европе које нису као ми имале срећу да имају једног Тита који нас је држао подаље од руса, већ су читаво једно раздобље стењале под руском цокулом.
Од 24. фебруара, када је Москва започела оно шта је цинично назвала "специјалном војном операцијом", те сходно својој стаљинистичкој пракси по целој РФ кренула да хапси све оне који кажу да се у Украјини води рат, хиљаде напаћених избеглица иду према суседним земљама јер им руси намерно уништавају насеља и у прах претварају њихове домове. Данас у Мариупољу мала деца по цичи зими траже заклон од руских бомби у влажним подрумима и станицама метроа, јер руси гађају чак и породилишта.
Али, "Свако зло има и своје добро", каже наша Србијанска народна пословица. Усред ове катастрофе, развој догађаја дао је продемократским, либералним и левичарски настројеним Европљанима једну нову наду. Наиме, сада многи политичари крајње деснице у Европи, а који су предуго јавно хвалили Путина и његову (анти)политику, сада желе су да се дистанцирају од лидера који са својим министрима и генералима држи састанке седећи преко пута стола од неколико метара.
Па је тако Марин Ле Пен, лидерка француске крајње деснице и председнички кандидат на предстојећим изборима у Француској, наредила да се уништи више од милион предизборних постера са сликама на којима је су она и Путин. И не само то, већ је кћерка екстремног десничара сада покојног Жан Мари Ле Пена, кога је Шешељ деведесетих у два наврата доводио у Београд да би са њим митинговао, јавно признала да је Путинова агресија на Украјину "потпуно безразложна и представља грубо нарушавање међународног права". Такво нешто до јуче је било незамисливо да се чује из уста ултра-десничарке Марин Ле Пен.
А почетком овог месеца, италијански социјал-демократа Енрико Лета изгрдио ју је у дуелу који су имали на италијанској телевизији, казавши јој да је срамотна чињеница да су њени блиски савезници Путин и Трамп, од којих је један извршио агресију на Украјину још 2014. извршивши анексију Крима, а други на Капитол, додавши да је због тога политика Ле Пенове осуђена на пропаст. На друштвеним мрежама је овај дуел постао нека врста хита у Италији и Француској, шта нам јасно показује да је након агресије на Украјину позиција у којој су се нашли европски десничари постала политички тежа него икада пре, а због веза са Путином са којима су се исти до јуче хвалили.
Матео Салвини, лидер италијанске ултра-деснице и дојучерашњи Путинов савезник бр. 1 у Италији, такође се децидирано изјаснио против руске агресије. Упркос томе, Војчех Бакун, градоначелник Пшемисла на југоистоку Пољске, пред теве-камерама рекао је свом госту Салвинију да за њега има поклон, додавши да жели са Салвинијем да оде до избегличког кампа на пољско-украјинској граници да би му показао шта је свим тим несрећницима урадио његов политички савезник и лични пријатељ Владимир Путин. А онда је извадио мајицу са ликом Путина и натписом "Путинова војска"; у истој таквој мајици је Салвини позирао на Црвеном тргу 2014. године током своје посете Москви.
Чак и умеренијој десници ових дана није добро због својих ранијих веза са човечуљком који иза високих зидина Кремља држи прст на "црвеном дугмету". Бориса Џонсона, британског премијера из редова торијеваца, иако је он сада један од највећих савезника херојског председника Украјине Владимира Зеленског у његовој надчовечанској борби, британски таблоиди скоро свакодневно стављају "на тапет". Ваде се из "нафталина" Џонсонове раније блиске везе са оним делом Путинове олигархије која воли да живи у Енглеској и која је обилато донирала Џонсонову кампању на изборима када је победио левичара Корбина.
И шта треба сада да се чини, пошто су европске десничарске перјанице заузете објашњавањем својих конекција са Путином? Шта би ваљало да се прво одради сад, док су "тврди" европски десничари меки ко` памук у свом настојању да им европска јавност опрости и заборави на њихове про-путиновске наративе? По мом скромном мишљењу, сада је најбољи тренутак да се слично делује и према оним политичарима са центра који су такође градили савезништва са недемократским режимом у Москви, све правдајући свој исувише блиски однос са Путином искључиво економским разлозима. Но, свакако ће безбедносне службе европских земаља морати да испитају да ли су економска питања била заиста једини разлог за тако блиске везе неких "озбиљних" политичара са Кремљом, или је постојала и скривена агенда.
~ AУТОРСКА ТЕМА ~
Због руске агресије на Украјину чијој се осуди придружила и Република Србија гласајући за адекватну резолуцију Уједињених нација, данас се Европа нашла у свом најдраматичнијем раздобљу још од ратова у бившој СФРЈ. Путинов лични рат у Украјини озбиљно је угрозио европске перспективе. Остављајући по страни дилему шта је све од суманутих идеја Путин преузео од разних руских "мислиоца", а који још од деведесетих наглас маштају о фузији стаљинизма и царског империјализма, агресивни курс Кремља, ма шта га покретало, свакако је потенцијална опасност по целу Европу, а не само за земље средње и источне Европе које нису као ми имале срећу да имају једног Тита који нас је држао подаље од руса, већ су читаво једно раздобље стењале под руском цокулом.
Од 24. фебруара, када је Москва започела оно шта је цинично назвала "специјалном војном операцијом", те сходно својој стаљинистичкој пракси по целој РФ кренула да хапси све оне који кажу да се у Украјини води рат, хиљаде напаћених избеглица иду према суседним земљама јер им руси намерно уништавају насеља и у прах претварају њихове домове. Данас у Мариупољу мала деца по цичи зими траже заклон од руских бомби у влажним подрумима и станицама метроа, јер руси гађају чак и породилишта.
Али, "Свако зло има и своје добро", каже наша Србијанска народна пословица. Усред ове катастрофе, развој догађаја дао је продемократским, либералним и левичарски настројеним Европљанима једну нову наду. Наиме, сада многи политичари крајње деснице у Европи, а који су предуго јавно хвалили Путина и његову (анти)политику, сада желе су да се дистанцирају од лидера који са својим министрима и генералима држи састанке седећи преко пута стола од неколико метара.
Па је тако Марин Ле Пен, лидерка француске крајње деснице и председнички кандидат на предстојећим изборима у Француској, наредила да се уништи више од милион предизборних постера са сликама на којима је су она и Путин. И не само то, већ је кћерка екстремног десничара сада покојног Жан Мари Ле Пена, кога је Шешељ деведесетих у два наврата доводио у Београд да би са њим митинговао, јавно признала да је Путинова агресија на Украјину "потпуно безразложна и представља грубо нарушавање међународног права". Такво нешто до јуче је било незамисливо да се чује из уста ултра-десничарке Марин Ле Пен.
А почетком овог месеца, италијански социјал-демократа Енрико Лета изгрдио ју је у дуелу који су имали на италијанској телевизији, казавши јој да је срамотна чињеница да су њени блиски савезници Путин и Трамп, од којих је један извршио агресију на Украјину још 2014. извршивши анексију Крима, а други на Капитол, додавши да је због тога политика Ле Пенове осуђена на пропаст. На друштвеним мрежама је овај дуел постао нека врста хита у Италији и Француској, шта нам јасно показује да је након агресије на Украјину позиција у којој су се нашли европски десничари постала политички тежа него икада пре, а због веза са Путином са којима су се исти до јуче хвалили.
Матео Салвини, лидер италијанске ултра-деснице и дојучерашњи Путинов савезник бр. 1 у Италији, такође се децидирано изјаснио против руске агресије. Упркос томе, Војчех Бакун, градоначелник Пшемисла на југоистоку Пољске, пред теве-камерама рекао је свом госту Салвинију да за њега има поклон, додавши да жели са Салвинијем да оде до избегличког кампа на пољско-украјинској граници да би му показао шта је свим тим несрећницима урадио његов политички савезник и лични пријатељ Владимир Путин. А онда је извадио мајицу са ликом Путина и натписом "Путинова војска"; у истој таквој мајици је Салвини позирао на Црвеном тргу 2014. године током своје посете Москви.
Чак и умеренијој десници ових дана није добро због својих ранијих веза са човечуљком који иза високих зидина Кремља држи прст на "црвеном дугмету". Бориса Џонсона, британског премијера из редова торијеваца, иако је он сада један од највећих савезника херојског председника Украјине Владимира Зеленског у његовој надчовечанској борби, британски таблоиди скоро свакодневно стављају "на тапет". Ваде се из "нафталина" Џонсонове раније блиске везе са оним делом Путинове олигархије која воли да живи у Енглеској и која је обилато донирала Џонсонову кампању на изборима када је победио левичара Корбина.
И шта треба сада да се чини, пошто су европске десничарске перјанице заузете објашњавањем својих конекција са Путином? Шта би ваљало да се прво одради сад, док су "тврди" европски десничари меки ко` памук у свом настојању да им европска јавност опрости и заборави на њихове про-путиновске наративе? По мом скромном мишљењу, сада је најбољи тренутак да се слично делује и према оним политичарима са центра који су такође градили савезништва са недемократским режимом у Москви, све правдајући свој исувише блиски однос са Путином искључиво економским разлозима. Но, свакако ће безбедносне службе европских земаља морати да испитају да ли су економска питања била заиста једини разлог за тако блиске везе неких "озбиљних" политичара са Кремљом, или је постојала и скривена агенда.
Poslednja izmena:
