Putari u ulici Berne- Eduard Mane

[Poli46]

Ova slika prikazuje Osmanovu rekonstrukciju Pariza onako kako se zapravo dešava, a takođe je
jedna od Manetovih slika koja se po stilu i tehnici približava slikama njegovih prijatelja impresionista.
Pogled je iz Manetovog studija, ali bez balkona ili prozora koji uokviruju sliku, tako da je perspektiva
iz vazduha, pogled gleda dole, ispunjavajući okvir Parizom i spuštajući nebo u mali udaljeni
pravougaonik.

U prvom planu grupa radnika gradi put i prikazuje kretanje svog rada u tipičnom impresionističkom stilu.
Levo je gomila, iza koje je veliki crveni oglas. Na desnoj strani taksi na čekanju signalizira gospodinu na
zadatku, iza kojeg su radnici zauzeti kombijem za selidbe. Svi ovi elementi predstavljaju Hausmanov
savremeni Pariz.
Prikaz muškaraca koji rade bio je neuobičajen u impresionizmu, oni su više voleli da prikazuju dokolicu.
Međutim, Mane je bio upoznat sa Caillebotteovim slikama Floor Scraper iz 1875

 

[Poli46]

Impresionisti su verovali da čak i najtamnije senke sadrže boju. Na ovoj slici Mone izbegava
svoju normalnu naklonost prema crnoj sa daleko svetlijom paletom, kao da je pomešao belu
sa svakom drugom bojom. Toplo, snažno popodnevno svetlo dolazi sa leve strane i jarko
osvetljava sliku, bez oštrih senki i sa obiljem jarkih boja. Par ispred gomile sa leve strane i
kanjon koji se formira na drugom kraju ulice su iznenađujuće svetli i šareni. Potezi četkice su
veliki i smeli, u impresionističkom stilu. Ukupni efekat ovoga je blizak onom koji je stvorila
Berthe Morisot.

Mane se divio i oponašao Velaskeza i Halsa, ali je na ovoj slici otišao daleko „labaviji“ nego oni ikada, stvarajući „nedovršeni“ izgled zbog kojeg je impresionizam kritikovan. Čini se da je tražio spontanost Monea, kojeg je imao slikano pored u Argenteuil-u 1872. godine, do te mere da boja
čak ni ne pokriva svetlosivo tlo na dnu slike. Ali znamo da je ovaj efekat bio izmišljen, sačuvano
je nekoliko pripremnih crteža i uljanih skica koje prikazuju Manetovu pedantno pripremanje.

 

[4thman]

zašto nečovek uvek traži ispod ono što je iznad?