Put

Osećam ga u grudima,
Kao tugu
Kao bol
Kao prazninu

Gde su nestali snovi
Ko je ugasio vatru
Kome je vetar odneo pahulju
Ja je trenutno ne vidim

Nešto me je uzdrmalo
Nešto je rečeno
Nešto je zamišljeno
Nešto sam osetila
Negde sam se razišla

Ne znam gde sve to vodi
U noć
U ambis
U procep

Za trenutak
Sam posumnjala u smisao života
Za trenutak
Sam osetila da me nema i da me neće biti
Za trenutak se zemlja zatresla
I ja nisam znala šta da radim.

Koliko se reči može staviti u jedan osećaj
Koliko se trenutaka može preskočiti neznanjem
Koliko ima mene u vibraciji noći
U procepima neisanjanih snova

Brzo
Zaroniti
I sebe
Izgubiti
I pronaci put…
Pesma nije moja,ali sam se u njoj pronasla istog casa.

 

[Egreta27]

I ja...vecim dijelom "Koliko se trenutaka može preskočiti neznanjem..."...tacno tako...

 

[Tijara]

Tacno tako, koliko smo ih samo preskocili...

 

[LJILJA MMM]

To važi i za mene.....to mnogo preskočenog......Bogu hvala, kako godine idu sve manje preskačem....to me teši

 

[MuskoSamBre]

Ima mnogo pesama u kojima se pronalazimo... to samo znaci da ima i mnogo slicnih sudbina na ovoj nasoj zbunjenoj planeti

 

[Tijara]

I slicni smo i razliciti...Sofronije