Pustiti emocije da odu...

[Ona Marge]

Juče smo zatvorili naša poslednja vrata u jednom gradu. Vrata kuće u kojoj smo počeli zajednički život, koju smo sami sklepali od ruševine , u kojoj smo pojeli par džakova soli...
I odavno više ne živimo tamo , i odavno od toga imamo samo materijalne dobiti, ali svaki put neki miris pokrene emociju, neka stvarčica na zidu, neka razbijena pločica u kupatilu koja vrati slikovito događaj kada se to i zašto desilo...
Potpišeš, odeš u banku, legne novac na račun, gledaš u taj izvod i krenu suze, krenu slike stare 30 godina da se vrte pred očima.
I hoću da pustim da ode, ali one neće...
Ne čuvam uspomene, bacam ono što bi mnogi čuvali ceo život, takva sam osoba. Ne gledam stare fotografije, ne idem na groblja, sve to sahranim negde...pokušaću i ovo, i valjda me put više nikad neće navesti u tu ulicu Laze Telečkog u Novom Sadu...

 

[Џорџи]

Greota

 

[BojaMagije]

meni je tako bilo kad sam se prvi put preselila tjah otisla iz kucr u kojoj sam odrasla. sad mogu da se selim stalno.

 

[Soradze]

I meni je duša ostala u Novom Sadu i tamo živela decenijama.. U Ulici Dušana Vasiljeva...

 

[Manastirka]

Selila sam se skoro celog svog života! Uopšte se ne vezujem za mesta i građevine.Dom mi je uvek tamo gde je meni i najbižima dobro! Nemam tu vrstu "sete", ni potrebe da obilazim ta mesta. Jednom mi se desilo da sam ušla u stan u kome sam ranije godinama živela, ali to više nije bio stan u kome sam ja živela. Uspomene iz tog perioda su sada na fotografijama i onako kako ih ja pamtim. Tako ih uostalim i niko drugi osim mene, ne pamti. I uvek se radujem,nekim novim počecima u tom smislu. Volim taj miris "novog" i sveže lakiranog parketa...kao kad negde, počinješ opet život ispočetka.Nekad su mi takve promene prijale, nekad su mi bile preko potrebne...sve u svemu, ne pridajem tome previše značaja.

 

[mina68]

Не везујем се за објекте, само за људе.
Кад су ми родитељи умрли, престала сам да идем и у кућу, муж је задужен за њу.
Знам да постоји, памтим је каква је некад била, али немам жељу да уђем, јер то су сада само зидови и тишина.
Нема људи који су је чинили домом.

 

[Kvinsi]

Selila sam se skoro celog svog života! Uopšte se ne vezujem za mesta i građevine.Dom mi je uvek tamo gde je meni i najbižima dobro! Nemam tu vrstu "sete", ni potrebe da obilazim ta mesta. Jednom mi se desilo da sam ušla u stan u kome sam ranije godinama živela, ali to više nije bio stan u kome sam ja živela. Uspomene iz tog perioda su sada na fotografijama i onako kako ih ja pamtim. Tako ih uostalim i niko drugi osim mene, ne pamti. I uvek se radujem,nekim novim počecima u tom smislu. Volim taj miris "novog" i sveže lakiranog parketa...kao kad negde, počinješ opet život ispočetka.Nekad su mi takve promene prijale, nekad su mi bile preko potrebne...sve u svemu, ne pridajem tome previše značaja.

sve isto ovako
selila sam se bas puno puta, menjala drzave i gradove i menjala zivot iz korena. zato se ne vezujem za gradjevine, kuce, stanove.
jedino sto bih iz ovog stana u kome zivimo 11 godina ponela najlepsa secanja

 

[moonja..]

Razumem sasvim.
Ostaće te slike i uspomene.
A ostalo, to su samo stvari, najprolaznija pojava u životu.

Kupite nešto lepo u to ime

 

[BojaMagije]

Selila sam se skoro celog svog života! Uopšte se ne vezujem za mesta i građevine.Dom mi je uvek tamo gde je meni i najbižima dobro! Nemam tu vrstu "sete", ni potrebe da obilazim ta mesta. Jednom mi se desilo da sam ušla u stan u kome sam ranije godinama živela, ali to više nije bio stan u kome sam ja živela. Uspomene iz tog perioda su sada na fotografijama i onako kako ih ja pamtim. Tako ih uostalim i niko drugi osim mene, ne pamti. I uvek se radujem,nekim novim počecima u tom smislu. Volim taj miris "novog" i sveže lakiranog parketa...kao kad negde, počinješ opet život ispočetka.Nekad su mi takve promene prijale, nekad su mi bile preko potrebne...sve u svemu, ne pridajem tome previše značaja.

ja cak imam i potrebu da se selim....ne mogu vise da sebe zamislim u jendom stanu i na jednom poslu ceo zivot. meni treba stimulacija, uzbudjenje...jedino mogu sebe da zamislim sa srecicom ceo zivot.

 

[moonja..]

I Ivarom...jbte, zapamtio sam kako se zove ; )

 

[Manastirka]

ja cak imam i potrebu da se selim....ne mogu vise da sebe zamislim u jendom stanu i na jednom poslu ceo zivot. meni treba stimulacija, uzbudjenje...jedino mogu sebe da zamislim sa srecicom ceo zivot.

I ja sam taj tip...problem je samo dok ubedim bliže okruženje, jer su oni "teško pokretljivi".
Obično je to ljudimo stresno i teško...ja polazim uvek od toga, da svuda ljudi žive. I žive dobro i lepo, ako su ljudi i normalni.Tako da... "no big deal"!

 

[BojaMagije]

I Ivarom...jbte, zapamtio sam kako se zove ; )

da i ivar stolicama.

 

[BojaMagije]

I ja sam taj tip...problem je samo dok ubedim bliže okruženje, jer su oni "teško pokretljivi".
Obično je to ljudimo stresno i teško...ja polazim uvek od toga, da svuda ljudi žive. I žive dobro i lepo, ako su ljudi i normalni.Tako da... "no big deal"!

zato ja volim minimalizam i izbacivanje nepotrebnih stvari, da ako idem sve se brzo spakuje i razvrsta.

 

[Manastirka]

zato ja volim minimalizam i izbacivanje nepotrebnih stvari, da ako idem sve se brzo spakuje i razvrsta.

Ti to feng shui-u,...i ja volim prostor, da možeš disati. Ne volim prenatrpanost stvarima, već događajima!Kad vidim šta sve ljudi vuku sa sobom, ne mogu da verujem.To rade i na putovanjima...strašno!Dok napr.svake godine, idu u isto mesto.

 

[BojaMagije]

Ti to feng shui-u,...i ja volim prostor, da možeš disati. Ne volim prenatrpanost stvarima, već događajima!

ma ja ne fengsuisem, ali recimo nikad nisma volela ogledalo u psavcoj sobi i procitam skoro po feng suiju ogledalo unosi nemir u spavacu sobu.

 

[електрика]

Ја се укорењујем и ужасно тешко подносим измештање.

 

[GreatGatsby]

Juče smo zatvorili naša poslednja vrata u jednom gradu. Vrata kuće u kojoj smo počeli zajednički život, koju smo sami sklepali od ruševine , u kojoj smo pojeli par džakova soli...
I odavno više ne živimo tamo , i odavno od toga imamo samo materijalne dobiti, ali svaki put neki miris pokrene emociju, neka stvarčica na zidu, neka razbijena pločica u kupatilu koja vrati slikovito događaj kada se to i zašto desilo...
Potpišeš, odeš u banku, legne novac na račun, gledaš u taj izvod i krenu suze, krenu slike stare 30 godina da se vrte pred očima.
I hoću da pustim da ode, ali one neće...
Ne čuvam uspomene, bacam ono što bi mnogi čuvali ceo život, takva sam osoba. Ne gledam stare fotografije, ne idem na groblja, sve to sahranim negde...pokušaću i ovo, i valjda me put više nikad neće navesti u tu ulicu Laze Telečkog u Novom Sadu...

Ja sam ceo život u istoj kući, treća generacija.
Ne znam šta bi bilo kada bih morao da odem, mislim da bi se raspao.
I za grad sam vezan, ali on je toiko unakažen novogradnjom da ga više ne prepoznajem.
Ni grad, ni te neke nove ljude koji sada tu žive.

 

[asd221]

Tek nedavno sam shvatila da se vezujem za mesto i da mi je teško da pravim takve promene u životu.

 

[jelen.co]

zato ja volim minimalizam i izbacivanje nepotrebnih stvari, da ako idem sve se brzo spakuje i razvrsta.

E, znaš da ima onih likova, minimalista, što poseduju samo 100 stvari.
Ako nabave 101. stvar, moraju neku sa one liste od 100 da bace....

 

[limunada]

Ja se vezujem i za ljude i za stvari.
Sjecam se kako sam bila tuzna,kad sam imala osam godina, kad smo selili iz stana gdje smo bili podstanari u sopstvenu kucu.Iako je nova kuca bila novo uzbudjenje,meni je bilo žao,jer je taj stan za mene bio "moj",tu sam provela dotadasnji zivot.
I sad sam ista takva.Iako mi ponekad sve dosadi,tesko mijenjam mjesto,prvenstveno sto mi je žao napustiti staro.Sentimentalna sam,a to nije dobro.

 

[gost 410191]

Neću se osvrtati na post, samo ću na naslov teme.
Neke bolne emocije prosto moraju da se puste i prebole, kao smrt roditelja na primer
I da čovek se uči da pusti emociju da ode ceo život, odn. nauči da od bola stvara ipak dragocene uspomene i iskustvo.

 

[jelen.co]

Juče smo zatvorili naša poslednja vrata u jednom gradu. Vrata kuće u kojoj smo počeli zajednički život, koju smo sami sklepali od ruševine , u kojoj smo pojeli par džakova soli...
I odavno više ne živimo tamo , i odavno od toga imamo samo materijalne dobiti, ali svaki put neki miris pokrene emociju, neka stvarčica na zidu, neka razbijena pločica u kupatilu koja vrati slikovito događaj kada se to i zašto desilo...
Potpišeš, odeš u banku, legne novac na račun, gledaš u taj izvod i krenu suze, krenu slike stare 30 godina da se vrte pred očima.
I hoću da pustim da ode, ali one neće...
Ne čuvam uspomene, bacam ono što bi mnogi čuvali ceo život, takva sam osoba. Ne gledam stare fotografije, ne idem na groblja, sve to sahranim negde...pokušaću i ovo, i valjda me put više nikad neće navesti u tu ulicu Laze Telečkog u Novom Sadu...

Ti mi nekako deluješ kao fino osveženje ovog podforuma.....

 

[krompir 2.1.]

a koji K...C ste prodavali gajbu u Laze Teleckog? ne idu i jare i PARE...posle J....nja nema kajanja.

 

[BojaMagije]

E, znaš da ima onih likova, minimalista, što poseduju samo 100 stvari.
Ako nabave 101. stvar, moraju neku sa one liste od 100 da bace....

ja tako radim.

 

[**Freya**]

Selila sam se skoro celog svog života! Uopšte se ne vezujem za mesta i građevine.Dom mi je uvek tamo gde je meni i najbižima dobro! Nemam tu vrstu "sete", ni potrebe da obilazim ta mesta. Jednom mi se desilo da sam ušla u stan u kome sam ranije godinama živela, ali to više nije bio stan u kome sam ja živela. Uspomene iz tog perioda su sada na fotografijama i onako kako ih ja pamtim. Tako ih uostalim i niko drugi osim mene, ne pamti. I uvek se radujem,nekim novim počecima u tom smislu. Volim taj miris "novog" i sveže lakiranog parketa...kao kad negde, počinješ opet život ispočetka.Nekad su mi takve promene prijale, nekad su mi bile preko potrebne...sve u svemu, ne pridajem tome previše značaja.

I kod mene je tako...za sve osim za jedan stan, u odnosu na njega imam čudan osećaj, ljubav i odbojnost, želela bih da ga nema sa jedne strane ali nikada ga ne bih prodala, sa druge. Istovremeno su prisutna opozitna osećanja. I za taj grad me vezuju slične emocije, svuda osim tamo sam nomad a tamo ne mogu da budem jer je mracno i prazno mesto. Pita me muž kada ću nešto naše da doživim kao svoje, ne znam, ne znam da li ću ikada.
Tamo ne odlazim gotovo uopšte a stalno mi nedostaje kao izgubljeni deo mene, kada odem momentalno želim da bežim i da se nikada ne vratim.
Ponekad je zdravo prodati i nastaviti svoj život, ostaviti iza sebe pa makar roditi novu Freyu tog dana.