Tražio sam jednostavniji život kroz drogu
Kako je Biblija promenila njegov zivot
SEDEO sam u slabo osvetljenoj ćeliji na starom prljavom komadu penaste gume. Kroz misli su mi prolazili događaji tog dana. Kako smo mogli biti tako glupi da dozvolimo da nas uhvate!
Da smo samo ostali mirni i da nismo paničili policija nam ne bi prilazila. Da smo se bar rešili tih opušaka marihuane i da smo sakrili tu vrećicu trave pre nego što je policija pogledala u pepeljaru. Kako sam se upleo u sve to? Misli su mi odlutale nekoliko godina unazad. . .
Kao tinejdžer bio sam visok i mršav i zato sam se osećao nezgrapno i nezgodno. Bio sam izuzetno stidljiv i imao sam malo prijatelja. Međutim, hteo sam da budem popularan u školi, da budem hladnokrvan. Postepeno sam počeo puštati kosu, nositi izlizane farmerke i s ostalim sličnim momcima sedeti u poslednjim klupama u razredu.
I tada jednog dana dok sam bio s nekim momcima na mestu određenom za pušenje do mene je došla jedna cigareta marihuane. Nisam želeo da na mene prezirno gledaju, pa sam se pridružio pušenju. Uskoro sam se našao u novom krugu prijatelja. Barem sam stekao određenu meru popularnosti i imao mnogo prijatelja.
Kasnije sam počeo uzimati jače droge. Sve je to bilo uzbudljivo i pustolovno, vući se okolo, drogirati se i činiti druge stvari koje za sobom povlači takav raspušteni način života. Počeo sam sebi govoriti kako bi život bio mnogo jednostavniji kad bi svi pušili travu. Zašto? Jer ti to pomaže da ceniš lepotu oko sebe i da se opustiš, i zato je to sigurno dobro za tebe. Tako sam razmišljao. Ali sada, u ovoj prljavoj ćeliji, stvarnost me udarila po glavi.
Moji roditelji nisu znali da ja uzimam drogu. Kako će bigi povređeni kad saznaju! Nakon što je protekla čitava večnost, vrata ćelije su se otvorila. Stražar mi je rekao da je moj otac tu i da je položio kauciju za mene. Bila je to napeta vožnja kući.
Otac je pozvao advokata da mi pomogne na sudu. On je bio porodični prijatelj i bio je zapanjen kad je čuo da sam upao u nevolju. Kasnije u policijskoj stanici advokat me je branio pred mesnim službenicima vlasti. Napeto sam iščekivao ishod.
Konačno je odlučeno da me puste, jer nikad pre nisam bio hapšen. Advokat mi je ljubazno savetovao da svoje interesovanje usmerim na druge stvari, a ne na drogu. Rekao sam mu da ću to sigurno učiniti. Ali, reči vrede manje od dela.
Depresija i pokušaj samoubistva
Nastavio sam da se družim sa starim prijateljima. Tako sam zbog pritiska svojih vršnjaka ponovo počeo uzimati drogu. Nakon nekog vremena nestalo je uzbuđenja, ali više nisam mogao bez nje. Potreban mi je bio stimulans da mogu da pobegnem od svakodnevnih problema koji su me okruživali i da mogu izdržati dan. Moji prijatelji i ja nismo se mogli zabavljati bez droge. Čak i jednog divnog dana prilikom skijanja na jezeru mrmljali smo i govorili: „O, da bar imamo malo trave!“
Konačno sam počeo preživljavati duboke periodične depresije. Život nije imao smisla. Ničemu se nisam radovao osim uzimanju droge. Počeo sam razmišljati o samoubistvu. Jednog dana sam progutao gotovo sve što sam našao među lekovima svoje bake, pokušavajući da se otrujem. Ali, na svoj očaj, sledećeg jutra sam se ponovo probudio.
Jedne večeri kad nisam uzeo drogu popeo sam se na krov naše kuće. Jednostavno me zapanjila lepota noći. Bio je pun mesec, veliki sivi oblaci plovili su po nebu, a visoki borovi savijali su se na povetarcu. ’Stoji li neko iza te nepomućene lepote i reda u prirodi?’ pitao sam se. ’Ima li život kakvu višu svrhu osim da se živi poput životinje s težnjom da se zadovolje fizičke želje?’ Postajao sam svestan svojih duhovnih potreba.
Počeo sam da čitam o reinkarnaciji, o Zen Budizmu. Pronašao sam i jednu staru Bibliju, oprašio je i započeo čitati „Novi zavet“. Tu sam pronašao neke misli koje su mi se dopale, kao što su na primer Isusove reči: „Sve dakle što hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima“ (Matej 7:12).
’Ko na svetu primenjuje ovo?’ pitao sam se. ’Ko mi može objasniti Bibliju?’ Zato sam odlučio da ću obići crkve da bih to utvrdio. Ali zbog svoje stidljivosti nisam se mogao odlučiti da skrenem sa svog puta i uđem u bilo koju od njih.
Odgovor u knjizi iz antikvarijata
Jedne večeri sam pokušao da se molim Bogu. „Molim te pomozi mi da pronađem one koji zaista primenjuju biblijska načela“, tražio sam. Nedelju dana kasnije razgledao sam knjige u antikvarijatu. Jedna mala knjiga pod naslovom
Istina koja vodi do večnog života privukla je moj pogled. Kupio sam je i celu pročitao. Objašnjavala je glavne nauke Biblije i izjave potkrepila biblijskim citatima. Odlučio sam da poslušam savet dat na strani 138 u vezi posećivanja sastanaka u jednoj od Kraljevskih dvorana Jehovinih svedoka.
Nikad pre nisam razgovarao ni sa jednim Svedokom. Ali, setio sam se da mi je majka jednom rekla da je čovek koji joj je tapacirao nameštaj bio Svedok. Upozorila me da nikad s njim ne razgovaram o religiji jer će me zavesti. Potražio sam ga u telefonskom imeniku, nazvao ga i upitao gde je Kraljevska dvorana.
Tapetar me sačekao u predvorju dvorane n uveo unutra. Upoznavao me sa svakim pored koga smo prošli. Bio sam iznenađen kako se svi međusobno poznaju i kako je dvorana ispunjena prijateljskim razgovorom, a ne tiha kako sam mislio da bi trebalo biti u jednoj crkvi. Sigurno sam im čudno izgledao, obučen u majicu i farmerice i s kosom koja mi je padala preko ramena i niz leđa. Ali niko me nije tako gledao da se osećam neprijatno. Izrazili su mi dobrodošlicu.
Nakon sastanka me g. Paršasip, tapetar, upitao da li želim da proučavam Bibliju. Prihvatio sam. Kako je studij napredovao uvideo sam potrebu da učinim promene u svom životu. Promenio se moj način oblačenja i moj izgled. Oslobodio sam se droge. Umesto starih drugova sada sam imao nove prijatelje među Jehovinim svedocima.
Advokat i njegov klijent
Godine 1979, oko godinu dana nakon što sam bio kršten kao Jehovin svedok, bio sam u mogućnosti da započnem s pionirskom službom. Prvog leta u toj službi dogodilo se nešto neočekivano.
Jedan od svedoka, po zanimanju pravnik i starešina u skupštini odlučio je posetiti neke mesne pravnike u gradu da bi im ispričao nešto o našim verovanjima. Poveo me sa sobom. Pokazalo se da je jedan od tih pravnika bio upravo onaj koji mi je pre nekoliko godina pomogao kad sam bio uhapšen radi posedovanja droge.
Moj partner u službi je objasnio svrhu naše posete, a zatim me predstavio. Dok smo se rukovali na njegovom licu se pojavio izgled iznenađenja i neverice, a zatim se široko osmehnuo i uzviknuo: „Led Stansel! Nikad te ne bih prepoznao! Kako si se izmenio!“
Kad je prošao početni šok pokazao sam mu knjigu koju sam prvu pročitao i rekao: „Ova mi je knjiga zaista pomogla da shvatim biblijska načela i da uvidim koliko je važno načiniti takve promene. Želeo bih da vam dam jedan primerak“. Uzevši knjigu, ljubazno mi je zahvalio. Dok smo odlazili pitali smo se kako je to na njega uticalo.
Nekoliko dana kasnije smo to i saznali. Moja majka i moj partner iz službe, pravnik primili su vrlo dirljiva pisma od mog bivšeg advokata. Pisao je da je bio svedok jednog čuda—pretvaranja nesigurnog tinejdžera koji uzima drogu u dobrog mladića koji sada može doprineti zajednici.
Tih poslednjih sedam godina mnogo je doprinelo mom sazrevanju. Godine 1981. prihvaćena je moja molba za dobrovoljni rad u Betelu, u svetskoj centrali Jehovinih svedoka u Njujorku. Moj život je prošle godine postao još bogatiji kad sam se venčao sa Sju, koja mi se pridružila u služenju u Betelu.
Prema tome, droga mi nije pojednostavila život—upravo suprotno! Kad sam se ostavio droge i počeo služiti svom Stvoritelju, Jehovi Bogu, tada je moj život postao jednostavan i ispunjen zadovoljstvom i srećom (Matej 6:22).—
Ispričao Led Stansel.
Huan Pablo Zermenjo: Jehova mi je dao smisaon život
Mnogi su uprkos traumatičnom detinjstvu uspeli da pronađu mir i svrhu u svom životu. Uspeli su zahvaljujući tome što su svoj život posvetili Jehovi. Huan Pablo je ostavio boks i pronašao pravi smisao života proucavajuci Bibliju sa Jehovinim svedocima.
