Quantcast

Пуниша Рачић

Пуниша Рачић је...?

  • национално свестан Србин који је штитио српску част

  • миран човек који је био изазван

  • убица

  • великосрпски националиста,шовиниста...


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.

DareS

Aktivan član
Poruka
1.273
Направимо кратак осврт на живот овог човека.Исто тако волео бих да неко изнесе конкретне податке о његовој смрти,јер их нема много.
Пуниша је после атентата био осуђен и затворен.Наводно је био у некој врсти кућног притвора,како то наводе хрвати,али нема доказа за то.По априлском слому,немци су га оставили у затвору,а по преузимању власти од стране комуниста,стрељан је без суђења и без неког јасног разлога.
 
Poruka
1.067
Пуниша је после атентата био осуђен и затворен.Наводно је био у некој врсти кућног притвора,како то наводе хрвати,али нема доказа за то.По априлском слому,немци су га оставили у затвору,а по преузимању власти од стране комуниста,стрељан је без суђења и без неког јасног разлога.
Ја имам податак да је 13 година казне одслужио у Пожаревцу,где му се и фамилија преселила да би могла да га посећује.Знам да га је на суду заступало 35 адвоката и то бесплатно.Исто тако ми познато да је страдао ''под неразјашњеним околностима''
 

Млада Србија

Primećen član
Banovan
Poruka
708
Истина је да је Рачић био радикал,а тада су радикали уместо подизањем руке гласали устајањем. Тадашња скупштина је изгледала као вашар и често се због буке није могло радити.На устајање радикала, ХСС-овци су реаговали речима: "Устај стоко, седај стоко": На то је реаговао Пуниша Рачић речима: "Нисам ја проливао крв на Кајмакчалану да би ме ви називали стоком". Тада је Пернар упитао Рачића: "Па колико кошта та ваша кајмакчаланска крв, да је већ једном платимо?" Ту увреду и после неколико упозорења да повуче реч је Пернар прокоментарисао само смехом, а Пуниша је из пиштоља пуцао и убио га као и Павла Радића (брата Стјепана Радића), Ђуру Басаричека, а тешко је ранио Стјепана Радића идеолога ХСС-а, који је због компликација умро након неких месец дана јер је био тежак шећераш. То су Хрвати представили као атентат на Радића, мада он то у суштини и није био јер је Радић добио метак сасвим случајно у гурању и метежу који је тада настао. Пуниша је осуђен је на затворску казну и наводно пуштен са немачком окупацијом. Наводно му је и било нуђено да оде у егзил али он је то одбио. Комунисти га хапсе и убијају у затвору а лични егзекутор је био Иван Крајачић Стево.
 
Poruka
1.067
Истина је да је Рачић био радикал,а тада су радикали уместо подизањем руке гласали устајањем. Тадашња скупштина је изгледала као вашар и често се због буке није могло радити.На устајање радикала, ХСС-овци су реаговали речима: "Устај стоко, седај стоко": На то је реаговао Пуниша Рачић речима: "Нисам ја проливао крв на Кајмакчалану да би ме ви називали стоком". Тада је Пернар упитао Рачића: "Па колико кошта та ваша кајмакчаланска крв, да је већ једном платимо?" Ту увреду и после неколико упозорења да повуче реч је Пернар прокоментарисао само смехом, а Пуниша је из пиштоља пуцао и убио га као и Павла Радића (брата Стјепана Радића), Ђуру Басаричека, а тешко је ранио Стјепана Радића идеолога ХСС-а, који је због компликација умро након неких месец дана јер је био тежак шећераш. То су Хрвати представили као атентат на Радића, мада он то у суштини и није био јер је Радић добио метак сасвим случајно у гурању и метежу који је тада настао. Пуниша је осуђен је на затворску казну и наводно пуштен са немачком окупацијом. Наводно му је и било нуђено да оде у егзил али он је то одбио. Комунисти га хапсе и убијају у затвору а лични егзекутор је био Иван Крајачић Стево.
Је л' то сигурно за Крајачића?
 

Млада Србија

Primećen član
Banovan
Poruka
708
Ево текста из "Српског Наслеђа".

Српски посланик, четник -добровољац код Војводе Вука, Пуниша Рачић, није могао да отрпи увреде које су стизале из политичке клупе хрватског сељачког демагога Стјепана Радића и његових кортеша. Кад је са говорнице поменуо српску крв, која се за Краљевину проливала, Хрват Пернар злобно је добацио: "Па израчунајте колико сте литара крви пролили па да је платимо!" Рачић је извукао пиштољ... Пуцњи Пунише Рачића 20. јуна 1928. означили су крај југословенске идеје. Остало је још да Хрвати, уз паролу "Никад више у Београд", сахране Павла, па Стјепана Радића, да краљ Александар распусти парламент и уведе шестојануарску диктатуру, покушавајући силом да сачува државу која се цепала, коју је рат докрајчио да би се - после покушаја обнове званог Титово братство-јединство - дефинитивно распала. Жртву парламентарне пуцњаве Хрвати данас сматрају националним јунаком. А Рачића Срби су заборавили: осуђен на двадест година, склонио се из затвора кад су дошли Немци, дочекао је борбе за Београд, а онда су му, 17. октобра 1944.(!), ослободиоци закуцали на врата. Стрељан је одлуком партизанског преког суда. За гроб му се никад није сазнало.

Скупштински хроничари бележе да је 12. јуна Радићу била истекла казна искључења са десет седница. Кажу да се тог дана појавио "жељан парламентарних чарки и оран за држање говора". Некако неприметно из Радићевог блока издваја се корпулентни адвокат др Иван Пернар (1889-1967) који снажним гласом мути прегрејану скупштинску атмосферу. Његове реплике су јетке и бритке. А Радић је опет у свом елементу. Говори да је судство у Србији корумпирано.

- Ко је то рекао? Кажите! - захтева Пуниша Рачић, који се стално креће у Радићевој близини.

- На жељу Рачића, не! - одбија Радић.

Он уједно опо-миње радикале којима "никако не може да иде углаву, да би могло доћи до тога, да једнога дана могу доћи у опозицију". Радић "пророчки" каже да би то могло бити "за неки месец". Он их отворено изазива:

"Водите само слободне изборе па ћете видети шта ћете добити."

Пуниша то не може да отрпи, па нешто добацује Радићу, који му је иначе, приликом верификације спасао мандат. Радић киптећи од беса жустро одговара: "Боље да сам језик прегризао него што сам бранио чорбине чорбе чорбу. За вас је комплимент рећи да сте ништарија."

Више није било повратка. Ствар се отела контроли. Рачић потом брани Цинцаре од бљутавих речи опозиције.

- Охо, браво! - шегачи се опозиција. - Цинцари Велике Србије, уједините се! - кличе др Пернар.

Радић је још жешћи:

- Ова господа које ту нема, која дођу само да гласају, а иначе су у ракијашницама, ја мислим да они не могу Парламент заступати.

Он се руга већини која гласајући устаје:

"Хајд' стоко, горе, доле! Хајд'!"

Тиме се Радић ставио у улогу мачета, које је заборавило, да и стрпљењу његовога газде има краја.

Убрзо је Рачић заподенуо кавгу с радићевцем Јаковом Јелашићем.

Лажеш! - виче Јелашић.

- Ћути, бре, јер ћу да те убијем! - викну разјарен Рачић и пође ка Јелашићу.

Међу њих ускочи радикал Тешман Николић и растави их. Седница је прекинута с предосећањем буре.

Поподне, радикали Тома Комита (Поповић), Јоца Селић и Пуниша Рачић хтели су да намире рачуне с Радићем што је рекао да радикални клуб гласа као стока.

Председавајући др Нинко Перић укорио је Радића за недоличну изјаву, а он ће:

Ако хоће да буду стока, онда слободно нека не долазе у парламент.

- Ни најмање не доликује посланику Радићу да се таквим изразима служи.

А овај као да тражи кавгу:

- Јесте ли ви председник Парламента или чувар стоке?

Др Нинко Перић учтиво Радићу:

- Ја сам чувар реда и достојанства Народне скупштине.

Ускаче стари Јоца Селић:

Тражим да овај човек (Радић, прим. С. Ћ.) повуче реч, иначе ћемо се с њим физички обрачунати!

Опруге фуриозног судара страсти биле су откачене.

Стари Селић упорно тражи Радићево извињење:

- Само мангуп може тако да говори! Магарац један! Пијаница једна! Главу ћемо да му разбијемо. Нећемо да трпимо овакве свињарије.

Радикал Стојадин Павловић је јасан:

- Дошло нам је до грла! Не може се трпети!

Тома Комита виче:

- Стрпљењу мора бити крај. Пашће му глава једнога дана ту. Стока се само батином може научити памети! Овде ће једнога дана падати мртве главе! Али неће бити Срби криви него они!

Рачић прилази радићевцу Бачинићу да се обрачуна с њим. Виче:

Не можемо више то трпети! Радић има да добије батине.

Радић схвата колико су његове речи биле непромишљене и у шта су се изродиле. Њега прожима страх:

- Овдје се ствара психичко расположење за убијства.

Његов верни савезник Св. Прибићевић то формулише овако:

- Ствара се психологија убистава.

Радикали истога данаподносе захтев да се Радић лекарски прегледа, јер његови поступци "изазивају јаку и оправдану сумњу, да је нормалан човек".

Стари четник, војвода Василије Трбић, није Тому Комиту и Пунишу превише волео. Ту његову процену демантоваће 20. јуна сам Радић, предосећајући да је упрскао ствар, желео је да кривицу за немиле сцене пребаци на друге. У "Народном валу!", гласилу своје странке, он прозива Вељу Вукићевића и Драгомира Јанковића. Верује да они спремају атентат на њега. Радићу су саветовали да сутрадан седи "мирно као у цркви", да не одапиње стрелице ка радикалима. На томе је посебно инсистирао Секула Дрљевић, а Радић је тада патетично поручио:

- И ја осјећам да се нешто спрема, али запамти Секуле, ја сам као и војник у рату, у рову, из кога водим борбу за права хрватскога сељачкога народа. Или ћу из тог рова изаћи као побједитељ или ће ме из њега мртвога изнијети хрватски народ.
 

Млада Србија

Primećen član
Banovan
Poruka
708
Наравно, конвертиту какав је био Секула Дрљевић, тешко је ове наводне Радићеве речи узети здраво за готово. Њих је зацело лансирао сам Дрљевић да би се приближио хрватским екстре-мистима, што и потврђује његова потоња каријера. Пошто-пото хтео је да окриви Београд и његове котерије, како је Радић бунцао у предсмртним часима.

Заседање је почело у 9.45. И одмах бура. СДК протестује што су радикали Тома Поповић, Јоца Селић и Пуниша Рачић на прошлој седници претили убиством Стјепана Радића. А новинари, углавном у клубу, "забављали су се бацањем коцкица из чаше, или су телефоном слали редакцијама извештаје састављене на основу стенографских бележака". Били су засићени скандалима и нису морали да се зноје "на галерији при лошој вентилацији пленарне сале".

А Рачићев другар "при чаши пива" био је ледено миран. Његову улогу преузео је др Пернар. Пре ношто је он дошао на главну сцену, Љубомир Маштровић упозорава др Перића "да се налазимо у једној тешкој атмосфери у којој се хоће да створи психологија убиства". Мислио је на Радића и Прибићевића. "Кад нас не буде у држави биће расуло". А расуло у скупштини почело је у часу кад је војвода Луне поручио радићевцима:

"Приђите к мени, ако смете!".

"Охо, то је Чаруга, он прети!"

Др Нинко Перић објашњава Маштровићу да због велике граје није могао да чује упадице које он помиње, већ је за њих чуо тек накнадно. На то др Пернар љутито:

"Сви ви мислите овако као Тома Поповић, и сви ови ваши хлапци (слуге)."

"Јесам, то сам казао, и опет ћу да кажем", признаје Тома Поповић.

"О-о-о...! Ето га, признаје", заграјаше радићевци.

"Веља Вукићевић је убојице довео у Парламент" - виче радићевац др Стјепан Кошутић.

Тома Комита каже да је "дошао да врши посланичку дужност а не да гледа циркус у Народној скупштини":

"Говори Стјепана Радића толико су бљутави да се с индигнацијом преко њих прелази. Стјепан Радић нема права да позива ниједног народног посланика да слуша његове бљутаве говоре (граја, лупа о клупе)."

Председник Перић опомиње Поповића на тон, да употребљава пристојне изразе и да не вређа посланике. А он је рекао и ово:

"Свачије паметне и разложне говоре цела Народна скупштина са највећом пажњом слуша, али луде говоре Стјепана Радића, који не пристоје ни једном кочијашу, са кочијашким вицевима, не мора скупштина да слуша."

Пернар на то реагује бурно:

- Безобразниче један.

Стипе Матијевић сав зајапурен виче Поповићу:

- Разбојниче један! Крвниче! Ово је наше! Не бојимо се.

Ви сте криви јер нисте дресирани

Напетост је све више расла. Разјарени Поповић није умео да стане:

- Ако ваш вођа, ако Стјепан Радић, који брука хрватски народ, и даље продужи вређање, ја вам јамчим да ће његова глава пасти овде.

- То се не сме догодити у Скупштини! - виче др Пернар.

- Ми ћемо вас научити памети - јетко ће Поповић.

Пре тога је оптужио радићевце да ће они за све бити криви, јер нису дресирани. Чује се снажни глас др Пернара:

- Ми смо дошли у разбојничку шпиљу, видимо да нисмо у Парламенту!

- Стјепан Радић је већину назвао стоком, а ја му кажем да је он са својим недресираним и неваспитаним посланицима стока - надјачавао је грају Тома Поповић.

- Зар председник ово не чује?! Нама се овде прети убиствима!

- Ја господо, не могу да чујем говорника, кад вас тридесет лупа о клупе, ништа нисам чуо...

- Молим за мир, господо! (Велика граја и лупа и даље траје) Прекидам седницу због нереда...

Поповић је, потом, после прегледа стенограма добио писмену опомену.

У наставку седнице говори Пуниша Рачић, ради личног објашњења:

- Морам изјавити своје жаљење што констатујем да ме сметају пре него што сам ма шта казао...

Прекида га Св. Прибићевић речима:

- Овде се прети убиством и то желим пред целим народом да констатујем!

Рачић наставља:

- ... И кад сам био прост редов никада се нисам служио псовкама и онда природно је, да ја морам да се буним против ужасног псовања, које се чује овде у нашем Парламенту...

Потом је без увијања рекао да му се допало држање Томе Поповића, који је рекао да ће увреде прати својом крвљу.

- Аха, у том грму лежи зец - примећује господин др Пернар.

Рачић хладно наставља како више не може да слуша систематско изазивање које се упућује владиној већини:

- Изјављујем да никада српски интереси, када не пуцају пушке и топови, нису више били доведени у опасност, него сада (велика граја). И као Србин и као народни посланик, отворено кажем да ћу употребити и друго оружје, које треба да заштити интересе српства...

- Скандал, шта овај говори - протестује СДК.

- Дакле, ми морамо мирно гледати како ви пљачкате! - узвикује Јела-шић.

Св. Прибићевић узвикује да Лондон мора да чује "да се овде прети оружјем". А Пернар потврђује да Европа мора да чује "куд су Хрвати и пречани дошли".

Рачић се испред десне говорнице приближује првој клупи у којој седе Пернар, Стјепан Радић, Гранђа, Светозар Приби-ћевић. Одједном, Пернар скаче са свог места и дршћући од љутине виче у лице Рачићу:

- Опљачкао си бегове!

Судбоносни тренутак.

Рачић је пребледео.

Излази за десну говорницу и показује да жели одатле да говори:

- Тражим г. председниче да га казните или ћу ја њега да казним.

(У неким новинским текстовима стоји, што нема у стенограму да је Рачић рекао и ово: "Ја ћу се лично обрачунати с њиме.")

- Ко год буде покушао да се стави између мене и Пернара - погинуће!

Ту прекидамо мук који је дуго прекривао ову сцену.

Уплићемо запис из Стојадиновићевих мемоара, који откривају узрок Рачићеве јарости - колика је "цена" српских жртава.

У међувремену, др Нинко Перић се изгубио. У стенограму пише да је седница прекинута у 11.20. А шта се догађало у оних паклених пет минута, до часа кад је Ђиво Вишић улетео у клуб и сав усплахирен завикао:

- Пуцају, пуцају! Има мртвих и рањених!

"Узми реч натраг!

Узми реч натраг!"

Пуниша, као што рекосмо, затражио је сатисфакцију од др Перића, који је једва изустио "прекидам седницу" и волшебно нестао. Оновремени извештачи тврде да нису чули те његове речи. Ево кључног разлога зашто је Рачић затражио сатисфакцију, зашто се разјарио:

Хрватски народни посланик Иван Пернар, који се налазио у клупи преко пута говорничке трибине, добацио (је) иронично: "Па, добро, онда кажи колико си литара крви пролио па да ти платимо у злату..." Пуниша застаде, у лице му пође крв и сав избезумљен повика неколико пута:

- Узми реч натраг!

- Узми реч натраг!

Место да повуче увреду, Пернар се само осмехну и окрете главу на другу страну.

Тачно у 11.25 запраштали су хици.

Један стари новински репортер овако је описао ту кључну сцену:

"Када је опазио да председника нема, Рачић, тачно у 11.25 часова вади револвер. Држи га у десној руци спуштеној испод говорнице. Посланици из дворане револвер нису могли видети, али су га приметили министри чија су седишта иза говорнице, дакле иза Рачића. Поред њега стајао је бивши министар вера Драгомир Обрадовић а министар правде Милорад Вујичић седео је одмах иза говорнице. Прискочили су обојица (по запису репотера загребачких "Новости" министар Вујичић хвата Рачића за леђа, а Обрадовић га хвата за десно раме. "Пуниша Рачић замахује и одбацује Вујичића, који пада у министарске клупе и Обрадовића, који је неколико метара одлетио.").

- Јеси ли луд, бре?!

Рачић љутито, отимајући се, првом подвикну:

- Измакни се!

А, затим Вујичићу, сувоњавом и физички слабом запрети:

- Пусти ме, иначе ћу те убити!

Остали су сами један према другом Пернар и Рачић, док су сви други били забезекнути, неми посматрачи.

Рачић је дигао револвер, окрећући га према Пернару:

- Устани и извини се!

Пернар ћути, а Рачић понавља:

- Извини се!

Земљораднички посланик Тупањанин мотрио је сваки Рачићев покрет. Полетео је према Рачићу да му отме револвер, али је било касно.

Први пуцањ је снажно одјекнуо...

Пет метака по првој клупи

Прва два метка била су намењена Пернару. Погођен првим у груди, одмах је пао на клупу. Басаричек је седео за стенографским столом, између двеју говорница, чекајући прелаз на дневни ред да узме учешћа у дебати. Дигао се да спречи Рачића, али га је други метак смртно погодио. Срушио се испред стенографског стола и посланичких клупа. Трећим метком Рачић је гађао Радића који се, погођен у трбух, стропоштао под клупу. Гранђа је устао да заштити Радића, али није стигао већ је, рањен у подлактицу, спасао Прибићевића који се још заклонио и испод клупе. Од петог метка пао је Павле Радић који је стајао мало подаље и на болан узвик свога стрица Стјепана појурио да му помогне, али је погођен испод срца. (Загребачки репортери то овако описују: "Чим је Гранђа пао, Радић је остао незаштићен у клупи, те Рачић испаљује и на њега хитац, који га погађа у трбух. Кад је то видио Павле Радић скаче према Пуниши Рачићу. Рачић добацује нешто Павлу Радићу, изгледало је, као да му каже: - Тебе сам тражио! те са петим метком погађа смртоносно Павла Радића и то један центиметар испод срца. Павле је одмах пао на земљу").

"Сви су викали: Пуниша, Пуниша! Лудак, поби људе! Шта му би..." записао је Предраг Милојевић. "Меци из Рачићевог парабелума усмртили су не само неке посланике него и Скупштину као такву. Њој више није било живота; само пола године доцније, 7. јануара 1929. године, једним декретом краља Александра проглашена је мртвом, заједно са Уставом и свим што је још преостало од грађанских права и политичког живота у тадашњој држави."

Пуниша Рачић је, уз доброг адвоката др Винка Зорца, осуђен на двадесет година робије. Тужиоци су тражили смртну казну, јер је злочин извршен смишљено, а браниоци зато што је оптужени био изазван и пуцао у афекту. Истина је била између те две крајности, сматра П. Милојевић. Зв. Кулунджић пише да је Рачић робијао у "сјајној изолацији" и да су му кожу спасли Немци, који су га пустили из затвора 1941. Од тада је живео повучено у Београду и држао млин. Убијен је одлуком партизанског војног суда 21. српске дивизије, октобра 1944.
 

Млада Србија

Primećen član
Banovan
Poruka
708
Знам да је Крајачић дегенерик,али нисам знао да је и у ово умешан.
Ја сам се једно време занимао (онако баш) за убиства Недића и Пунише Рачића од стране Комуниста, и неколико извора указују на то да је Крајачић умешан у егзекуцију Рачића...
 

Млада Србија

Primećen član
Banovan
Poruka
708
Gle ko je odlučio da se pojavi na forumu. :D
Ма не питај брате! Свашта ми се дешавало... Добио сам забрану за објављивање књиге, па онда опет дозволу (е ДОЗВОЛУ)! Па ме сви "возају"... Мало сам уграбио времена да се овде "препуцавам са неистомишљеницима! Књигу ћеш брате добити, као што сам ти и обећао некад давно ;) али чим мало Ж(више) уграбим времена... Нема љутње!
 

Slaven777

Legenda
Poruka
50.315
Ма не питај брате! Свашта ми се дешавало... Добио сам забрану за објављивање књиге, па онда опет дозволу (е ДОЗВОЛУ)! Па ме сви "возају"... Мало сам уграбио времена да се овде "препуцавам са неистомишљеницима! Књигу ћеш брате добити, као што сам ти и обећао некад давно ;) али чим мало Ж(више) уграбим времена... Нема љутње!
Oket,...
 

Slaven777

Legenda
Poruka
50.315
Направимо кратак осврт на живот овог човека.Исто тако волео бих да неко изнесе конкретне податке о његовој смрти,јер их нема много.
Ranija vijest koja je bila jeste da je ubijen od strane dvojice partizana iz 21. divizije, general-potpukovnika Miloja Milojevića. Tada su ga jednostavno njih dvojica odveli i javnost za njega, odnosno porodica, više ne zna. To se desilo 16. oktobra 1944. godine. Do nedavno se vjerovalo da su ga odveli negdje i ubili, međutim, izgleda da je interniran u Banjicu, zato što postoji vijest da je tu viđen 4. decembra '44. To je vjerovatno bilo po partizanskom nalogu. E sada, kako je umro u pritvorskoj jedinici...

Veća je sumnjiva priča kako mu je ubijen od strane partizana njegov sin, Slobodan Račić, koji za razliku od oca, ništa nije učinio da zasluži kakvu kaznu i koji uopšte nije bio interniran, već je negdje odjednom odveden i strijeljan.
 

Srbin1000%

Aktivan član
Poruka
1.461
Ranija vijest koja je bila jeste da je ubijen od strane dvojice partizana iz 21. divizije, general-potpukovnika Miloja Milojevića. Tada su ga jednostavno njih dvojica odveli i javnost za njega, odnosno porodica, više ne zna. To se desilo 16. oktobra 1944. godine. Do nedavno se vjerovalo da su ga odveli negdje i ubili, međutim, izgleda da je interniran u Banjicu, zato što postoji vijest da je tu viđen 4. decembra '44. To je vjerovatno bilo po partizanskom nalogu. E sada, kako je umro u pritvorskoj jedinici...

Veća je sumnjiva priča kako mu je ubijen od strane partizana njegov sin, Slobodan Račić, koji za razliku od oca, ništa nije učinio da zasluži kakvu kaznu i koji uopšte nije bio interniran, već je negdje odjednom odveden i strijeljan.
I posle toliko godina se ne zna šta je istina i pod kojim okolnostima je umro!!!
 

Srbin1000%

Aktivan član
Poruka
1.461
Pa ne znamo ni za Dražu, a kamoli za tamo nekog Punju...
Да,има више потенцијалних локација где је стрелјан Дража.
Прошле године сам у блицу читао да су једна од потенцијалних места стрелјанја Драже:велико ратно острво,лисишији поток и околина Београда.
 
Poruka
1.067
Ма не питај брате! Свашта ми се дешавало... Добио сам забрану за објављивање књиге, па онда опет дозволу (е ДОЗВОЛУ)! Па ме сви "возају"... Мало сам уграбио времена да се овде "препуцавам са неистомишљеницима! Књигу ћеш брате добити, као што сам ти и обећао некад давно ;) али чим мало Ж(више) уграбим времена... Нема љутње!
Какву то књигу издајеш,односно на коју тему?

Pa ne znamo ni za Dražu, a kamoli za tamo nekog Punju...
Није то неки тамо Пуња,већ Пуниша Рачић-српски комита у одреду војводе Вука
 

admiral1

Iskusan
Poruka
5.196
Ne podrzavam rusenje demokratskog sistema revolverom,medjutim sa hrvatskom razjarenom bandom kojoj je sve bilo malo pa su hteli da se cela jugoslavija zove hrvatska,ne moze se drugacije izaci na kraj....zna se ko je kome stvorio drzavu,ko je koga oslobodio.....zna se da bi hrvati gulili barem do ww2 u sastavu AU,a pitanje je i kakav bi bio rasplet......zna se da je srpsk vlada izjednacavala oslobadjanje srba sa oslobodjenjem hrvata i slovenaca po znacaju.....prema tome,ne kazem da su hrvati sada trebali da budu pod novom vlascu vec da jednostavno imaju postovanja prema dinastiji a pre svega narodu koji ih je ucinio slobodnim ljudima i dao im sva prava onovremene demokratije.....ako nisu zeleli sa srbijom trebali su to odma da kazu,ako su pak zeleli da isisaju i izvuku oslobodjenje na racun srpskih ledja,OK ali nije u redu traziti iracionalne zahteve i gaziti jos vise onog ko ti je pruzio ruku......
stoga smatram da Punisi Racicu treba dati naziv ulice,rehabilitovati ga,uciniti bilo sta u znak zahvalnosti coveku koji je rekao DOSTA ucenama kockastih....pri tom treba imati u vidu da nije imao nikakvih vlastitih pretenzija i da se sam predao policiiji.....
p.s. inace je bio crnogorski srbin.....
treba napomenuti da se po jednoj verziji njegove sudbine kaze da su ga pronasli komunisti i ubili,sto nije cudno i neverovatno
 
Poslednja izmena:

DareS

Aktivan član
Poruka
1.273
Ne podrzavam rusenje demokratskog sistema revolverom,medjutim sa hrvatskom razjarenom bandom kojoj je sve bilo malo pa su hteli da se cela jugoslavija zove hrvatska,ne moze se drugacije izaci na kraj....zna se ko je kome stvorio drzavu,ko je koga oslobodio.....zna se da bi hrvati gulili barem do ww2 u sastavu AU,a pitanje je i kakav bi bio rasplet......zna se da je srpsk vlada izjednacavala oslobadjanje srba sa oslobodjenjem hrvata i slovenaca po znacaju.....prema tome,ne kazem da su hrvati sada trebali da budu pod novom vlascu vec da jednostavno imaju postovanja prema dinastiji a pre svega narodu koji ih je ucinio slobodnim ljudima i dao im sva prava onovremene demokratije.....ako nisu zeleli sa srbijom trebali su to odma da kazu,ako su pak zeleli da isisaju i izvuku oslobodjenje na racun srpskih ledja,OK ali nije u redu traziti iracionalne zahteve i gaziti jos vise onog ko ti je pruzio ruku......
stoga smatram da Punisi Racicu treba dati naziv ulice,rehabilitovati ga,uciniti bilo sta u znak zahvalnosti coveku koji je rekao DOSTA ucenama kockastih....pri tom treba imati u vidu da nije imao nikakvih vlastitih pretenzija i da se sam predao policiiji.....
Зашто му дати улицу ? Да их је победио у неком часном џентлменском двобоју,па и да га славимо што је бранио част Србије,овако,пуцао је у ненаоружане људе из непосредне близине.И није неки херојски чин.
 

admiral1

Iskusan
Poruka
5.196
Зашто му дати улицу ? Да их је победио у неком часном џентлменском двобоју,па и да га славимо што је бранио част Србије,овако,пуцао је у ненаоружане људе из непосредне близине.И није неки херојски чин.
Ne radi se covece o herojstvu,radi se o tome da je prvi svojim cinom skrenuo paznju da je zajednica trula,i da ako nastavimo da popustamo da ce se desiti to sto se kasnije i desilo....medjutim,jako malo srba je to prepoznalo i jako malo ga podrzalo pa je zbog toga iscezao....zanosili smo se jugo idejama,dok su hrvati korak po korak gradili svoju nacionalnu drzavnost......odbranio je cast Srbije pokazao Radicu i prijateljima da ne moze biti sve po njihovom
 

DareS

Aktivan član
Poruka
1.273
Ne radi se covece o herojstvu,radi se o tome da je prvi svojim cinom skrenuo paznju da je zajednica trula,i da ako nastavimo da popustamo da ce se desiti to sto se kasnije i desilo....medjutim,jako malo srba je to prepoznalo i jako malo ga podrzalo pa je zbog toga iscezao....zanosili smo se jugo idejama,dok su hrvati korak po korak gradili svoju nacionalnu drzavnost......odbranio je cast Srbije pokazao Radicu i prijateljima da ne moze biti sve po njihovom
Знам да се не ради о херојству,јер убиство ненаоружаних људи то и није,а ни част Србије се не брани на тај начин,бар је то могао да научи код војводе Вука.А ту заједницу без будућности нису ни направили хрвати,направио је наш Краљ, он је од Срба упорно правио Југословене.Зашто њему није доказао да је нешто труло?
 

Млада Србија

Primećen član
Banovan
Poruka
708
А ту заједницу без будућности нису ни направили хрвати,направио је наш Краљ, он је од Срба упорно правио Југословене.Зашто њему није доказао да је нешто труло?
Вала та ти је на месту! И не само он! И многи други су од нас правили Југословене, а "убијали" српство!
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.