Ptice umiru pevajuci

Nemir:
RABINDRANAT TAGORE

KRAJ

HOćU U TVOM SRCU,POSLE TAMNIH JADA

DA OSTAVIM JEDNU NOSTALGIJU DUGU

PA SVE KADA PRođe, DA SE SECAS TADA

SA BOLOM NA SrećU, SA RADOSCU NA TUGU.



HOćU MOJA LJUBAV, KAD SVE JEDNOM PRođe

DA U TEBI UMRE, KAO U DAN SIVI

STO MRE GRM RUZA: MIRIS KOJI DADNE

TO JE BOLNA DUSA KOJA GA NADZIVI.



I KAD OVI DANI ZA SVAGDA PROHUJE

I KAD OPET HTEDNES CUTI MOJE IME

HOćU DA SE ONO U TVOM SRCU CUJE

KO SAPAT POLJUBACA I UZDISAJ RIME.
Kliknite za proširenje...

to nije napisao tagore vec Ducic
 
Ti cekanje moje vecno,vecna tama,
tebi vazan je broj pohoda,blud,
Tebi cekanje moje igra je samo
ti ne vidis uzvisenost gde bozanstvo i ti,
epoho snova,imaginacijo moja.
Cekanje moje sa kozom od svile
tanane niti plete oko srca,
vecitu robiju sudi,
tu je u grudima,zvoni kao pesma vecna
Tvoje usne i na pogled cemer slatki
iz kojih se nektar toci,
iz njih vechnost srece izbija
sta pozelis cuvacu kao secanja.
Ruke tvoje mlecni su put,
evo stavljam zivot na dlan,
neka otopi srce zaledjeno,santu leda
njemu to celu vecnost traje
da bi reklo da mu neko treba.
 
plasim se ljubavi i onog sto osecam
prolivenih suza
koje ponovo
teci ce
predosecam

zato bolje je da lutam sama
cutim i cuvam
sve reci duboko u dusi
ja sam duh sa krilima
ptica sto sve pred sobom rusi

sanjam i lutam
trazim to nesto
trazim svoje mesto
gde jednog dana
cu osecati da pripadam
i ovih dana mislim cesto

hocu li
ja biti ta
koja ce umirati sama
u mracnim nocima
hocu li pevati nasu pesmu
sa tvojim likom pred mojim ocima

Nata
 
ja polako umirem
pevam svoju tihu pesmu
pokusavam da izrazim bol
gledam zvezde i pokusavam
da razumem osmeh tvoj
koji je tako daleko
cak ni moje misli ne mogu preko
okeana suza koje isplakala sam za tebe
a gde si
ti,cak ni ne znas za mene

sta da radi
ptica slomljenih krila u ovom svetu
bez mesta gde pripada
izgubljena u letu
ni sama ne zna zbog cega jos uvek postoji
danima razmislja
sate broji

kada ce doci trenutak
i sve doci ce na svoje mesto
kada trnje malo srce probode
ta ptica nece plakati
suze ce teci
ali ona i dalje ce stajati
pevace svoju pesmu
za sve izgubljene duse
kao nikad do sad
probodena trnjem
kao male ruze
 
Duboko u sumi po granama ispod oblaka na liticama ...Ptice veselice ...Krila sire uz vjetar u visine nama nedostupne svevisnje dubine neba ...Suncanih, kisnih i dugih dana leta ...
Ptice grajalice...Koliki smo im mi sto po zemlji hodamo...Kad im listovi drveca zaklone pogled na dole...Mi se za njih maleni ne vidimo...Dok mi tugu tugujemo nestajemo umiremo one umiruci pjevaju...:heart:
 
Kad odem,
tamo gdje je otisao osmjeh moj
gdje me ceka jedan zaspali dan,
kad odem, nemoj plakati
pomoli se tiho za moju srecu
i pozeli mi da stignem tamo
gdje sve je moje otislo odavno.

Kad odem,
kada me ne bude vise
ne placi, nemoj,
puti da te zivot zagrli i odnese
daleko od mjesta gdje tamjan mirise
daleko od sjecanja i svijeca
od kisa ranog proljeca.

Kad odem,
prospi zamnom moj zadnji stih;
'Odlazim sa osmjehom srecnim
daleko od lazi svih' .
I nasmjesi se, nasmjesi kceri,
u osmjehu neka ti nestane i moj lik.
 
KAD UMREM

Kad umrem želim tvoje ruke na svojim očima:
želim svjetlo i žito tvojih ljubljenih ruku,
da me još jednom dirne njihova svježina,
da osjetim nježnost što izmijeni moji sudbinu.

Hoću da živiš dok te uspavan čekam,
hoću da tvoje uši i dalje slušaju vjetar,
da udišeš miris mora koje smo zajedno voljeli
i da nastaviš hodati pijeskom kojim smo hodali.

Hoću da ono što volim nastavi živjeti,
a tebe sam ljubio i pjevao iznad svega,
zato cvjetaj i dalje rascvjetana,

da bi dosegla sve što ti moja ljubav naređuje
da bi sjena moja prošetala tvojim vlasima,
da bismo tako upoznali i razlog mome pjevanju

Pablo Neruda
 
Pesma o meni

Vreme je da se izjasnim.

Ispod mene propisno obavljen put,
a još se penjem i penjem.
Posle svakog uspona sagibaju se utvare
iza mene.
Duboko dole vidim golemo prvo Ništa,
znam da bejah čak tamo.
Čekah neviđen i uvek u snu
kroz letargičnu maglu.
I nije mi se žurilo i nije me ozledio
smrdljivi ugljenik.

Dugo sam bio ututkan - dugo i dugo.

Ogromne su bile pripreme za mene.
Ciklusi su prevozili kolevku moju,
Zvezde se držale krugova svojih da meni
prostora ostave,
Moći svoje odašiljale da brigu vode o onome
što će mene da prihvati.

Pre nego što se iz matere svoje rodih
generacije me vodile:
Moj embrion nikada ne beše obamro, ništa
nije moglo da zastre ga.
Zbog njega se zvezdana maglina uz orbitu
priljubila,
Dugi spori slojevi nagomilaše se
da podloga mu budu,
Golemo bilje hranu mu je dalo,
Čudovišni gmizavci prenosili je u čeljustima
i slagali pažljivo.
Sve su snage bile stalno uposlene da bi
mene dovršile, ushitile me,
Sada stojim na tom mestu sa krepkom
svojom dušom .

Noću podižem kapak na krovu i vidim
zvezdane sisteme škropljene po
daljinama,
A sve što vidim, pomnoženo najvećom cifrom
samo ivicu daljih sistema optočava.

Moje sunce ima svoje sunce i poslušno se
vrti oko njega,
Sa drugovima se svojim priključuje grupi
što kruži višim redom,
Pa onda slede još veće celine pred kojima
su i najveća sunca mrvice samo.

Zastanka nema i zastanka nikad ne može biti;
Kada bih ja, kada bi ti, kada bi svetovi i
sve na površini njihovoj i ispod nje
ovog časa opet svedeni bili na bledo
komešanje, i to bi bilo uzalud,
na dugu stazu –
Sigurno bi ponovo dospeli dovde gde smo
sada,
I sigurno išli još toliko dalje, a onda
još dalje i dalje.

-----------------------

Moj sastanak je zakazan, on je izvestan,
Gospod će biti tamo i sačekati me, dok ne
dođem na savršeni način.

Volt Vitmen
 
Buntovnik_Bez_Razloga:
".....Prema jednoj legendi postoji ptica koja peva samo jednom u svom zivotu,lepse nego bilo koji drugi stvor na ovoj Zemlji. Od trenutka kad napusti gnezdo ta ptica trazi trnovito drvo i nema mira dok ga ne nadje. Uvuce se medju njegove isprepletene grane i, pevajuci, nabode svoje telo na najduzi, najostriji trn. Dok umire,njen bol prerasta u pesmu daleko lepsu od pesme slavuja ili seve. Cena te predivne pesme je zivot, ali citav svet zastaje da slusa, a Bog na nebu se osmehuje. Jer ono najbolje sto postoji,moze se dobiti samo po cenu velike boli....ili bar tako legenda kaze..."


Je li zaista uvek potrebna bol?
Kliknite za proširenje...

Nije, jer ljubav ne povredjuje,ona ne boli,ona voli,a ne povreduje voljenu osobu..
Nekada sam bila ta pticica,koja je tog dana umrla sa osmehom na usnama,kada mi je slomio :heart:... Nekada tuzni umeju najlepse da se smeju...:sad2:
 
Poslednja izmena:
PTICE UMIRU PEVAJUCI

Kazu ima ptica u zemlji dalekoj
umiruci koja najlepse zapeva

Ako sam ti ptica pevacica bila
zasto si mi, zasto, odrezao krila
ako sam ti rekla da sam s tobom sretna
zbog cega je dusa moja danas setna

Ref. 2x
Kazu ima ptica u zemlji dalekoj
umiruci koja najlepse zapeva
shvatila sam sada, sudbine smo iste
pesma moje tuge cuje se do neba

Ako sam ti pesme poklonila svoje
zasto onda rani jadno srce moje
pesma moja nocas cuje se kroz suze
sve sto sam zelela druga zena uze

 
"...i ptice vole kao i ljudi..."

~ Ne.Ptice zaista istinski vole.Ljudi se samo igraju Ljubavi. ~

315508_523209167706463_903975754_n-1.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top