Psihotraumatizacija u ratu

[tgdanijela]

Prevencija mentalnih poremećaja nas uči da je potrebno da predvidimo situacije u kojima bi moglo doći (odn. već je došlo u našem slučaju) do psihopatološkog ispoljavanja. Ako smo u stanju da predvidimo takve situacije logično je da ćemo se bolje pripremiti da ih savladamo. Ratno stanje je jedna takva situacija koja nas nagoni da se pripremimo ''za svaku eventualnost''. Iskustva mnogih ratova pokazuju da su mentalni poremećaji česti i da se mnogo bolje tretiraju ako se zdravstvena služba blagovremeno osposobi za lečenje reaktivnih poremećaja izazvanih ratom.
Za nastanak psihičkih trauma u ratu važno je analizirati više činilaca koji doprinose pojavi psihijatrijskog morbiditeta: fizička i psihička iscrpljenost, gladovanje, neispavanost, odvojenost od porodice i zavičaja, a naročito egzistencijalni strah zbog ugroženosti sopstvenog života. Iako svi pobrojani faktori igraju značajnu etiološku ulogu u nastanku mentalnih poremećaja u ratu dosadašnje iskustvo je pokazalo da je na prvom mjestu strah, odnosno osjećanje ugroženosti za sopstveni život. U savremenom ratu strah je potenciran činjenicom da ne postoji front i pozadina, da se ratuje svuda i da praktično nema zaklona. Ubitačnost savremenog oružja, iznenadnost njegove primjene, teške mutilacije koje to oružje izaziva - sve to dovodi do pojave straha.Jedno ispitivanje tokom II svjetskog rata o stepenu straha kod vojnih pilota pokazalo je da su od mentalnih poremećaja oboljevali oni piloti koji su bili izloženi najvećoj životnoj opasnosti - svi drugi faktori (zamor, nesigurnost i sl.) bili su sekundarni.
Najčešći psihopatološki fenomeni koji su opisani kod psihotraumatizovanih u dosadašnjim ratovima (naročito onim novijeg datuma) su: akutna anksiozna stanja, stanja panike (sa besciljnim lutanjem, begstvom ili izomobilizacijom), depresivna stanja i apatija. Posebno su opisani i neki sindromi.

Psihotraumatizacija tokom borbenih dejstava

Ranije su psihotraumatizovani u ratu obeležavali kao anksiozne reakcije, reakcije straha, histerične neuroze, depresivne reakcije i sl., a u novije vrijeme se utvrđuje sindrom ''psihotraumatizacije borbom'' koji počinje kao akutna reakcija na bitku, a može da se prolongira u pravi psihopatološki sinndrom (kada liči situacionoj psihozi sa elementima uzbuđenja, inhibicije, užasa, panike, depresije, anksioznosti i disocijacije).
Psihotraumatizacija tokom ratnih dejstava može da se podjeli na:
1. Poremećaje pre i u samom početku borbenih dejstava
2. Poremećaje tokom borbenih dejstava
3. Poremećaje izvan borbenih dejstava
Pod 1. opisana su dva sindroma: preborbeni sy (sa ciljem da se izbjegne odlazak na front) i normalna reakcija na borbu (pretežno vegetativna simptomatologija uzrokovana strahom - tahikardija, tahipneja, umokravanje, pojačana peristaltika, proliv).
Pod 2. Za vrijeme borbi mogući su akutni i hronični poremećaji
U akutne se uključuju: borbeni šok (kratkotrajne emocionalne reakcije sa disocijativnim i konverzivnim simptomima), odloženi borbeni šok (najčešće kada treba da se vrati na front u jedinicu poslije bolovanja kod kuće) i sindrom bataljonske stanice (neadekvatno ponašanje poslije dužih borbenih dejstava).
U hronične se uključuju: ratna iscrpljenost (poremećaj spavanja, povećana osjetljivost, djelimična ili kompletna dezorganizacija), sindrom starog vojnika (neka vrsta situacione neuroze i ''zamora materijala''), sindrom kratkog vremena (pred odlazak iz jedinice) i nostalgija (kod vojnika prisilno uključenih u borbu sa dubokim beznađem izazvanih čežnjom za rodnim krajem).
Pod 3. Kad nema borbi, tj. ratnih dejstava, pojavljuju se: situacione reakcije (konflikti u ratnoj jedinici u vrijeme zatišja), poremećaj ličnosti (dolazi do izražaja poremećaj ponašanja, agresivnost, sukobi unutar kolektiva) i alkoholizam i narkomanija (posljedice loše discipline, anksioznosti, iščekivanja, straha). U građanskom ratu na terenima bivše SFRJ ovo posljednje se često pojavljivalo pa se govorilo da ratuju ''pijane vojske''.

Razne manifestacije straha (sa ili bez panike) su ipak najfrekventniji psihijatrijski fenomen psihotraumatizacije u ratu. U građanskom ratu u bivšoj Jugoslaviji jedno ispitivanje je pokazalo da su najčešći: strah od smrti, od ranjavanja (sakačenja), strah izdaje, od napuštenosti, strah od kazne i bespomoćnosti (zarobljavanje). Najjači stresogeni činilac je bilo gledanje nastradalog masakriranog ratnog druga.

Rat je nedavno ''bio'' ..uvijek je tu negdje u ''vazduhu'' ... manji ili veći sukobi ''uvijek na pomolu'' ... tako da ''šta je tema'' mislim da nije ni potrebno objašnjavati ...
...ako imate nešto dodati iz vašeg iskustva sa ratišta slobodno napišite..ili vašeg iskustva civilnog lica tokom ovog/ovih ratova ...
..izbjeglice ili bolje rečeno prognanici slobodno iznesite vaše iskustvo, strah ..prisilna promjena sredine i njen uticaj i sve ostalo što ''nosimo'' iz ovog/ ovih ratova ....

 

[Navar]

to se sve desava ne zato sto zdravstvene sluzbe nisu na vreme upozorene..nego zato sto vojska nije pravilno obucena

predmet koji se nekada zvao moral vojske ima sasvim drugaciju namenu od one za koju se koristio..tj za politicke indoktrinacije..

vojnik bi po pravilu trebao biti ..apolitican

e sad u skladu sa svim gore navedenim..dolazi se do zakljucka o nesvrisishodnosti profesionalizacije vojske..

nesto razmisljam o duzini izlaganja uslovima..koje je svakako daleko duze kod profesionalnog vojnika..koji zna da bude i godinama izlozen takvim stetnim po psihu desjtvima..

opet..takva efekti na vojnike nisu proizvod situacija kojima su vojnici izlozeni..vec su posledica negativnog razmisljanja vojnika..e sad iz licnog iskustva..neki do nas su vrlo dobro razumeli da je zapravo razmisljnaje o negativnom..(sta ako me ubiju..sta ako me uhvate..sta ako me rane itd itd..sbb kbb razmisljanje) uzrok problema a ne izlozenost stetnim dejstvima..pa smo u skladu s tim i davali licni primer..nasim usredsredjenjem na zadatak pred nama..i zaista..imali smo psihicki izuzetno stabilnu jedinicu,,,cak je i jedna emisija radjena o nama ..mada secam se da smo nekoliko nas smugnuli u patrolu..samo da ne budemo tu da nas ne hvataju kamere a nesto pre toga bio nam Lilic u poseti...tada sam dobio izricito naredjenje da pokupim odeljenje tzv (probelmaticnih ) i da se izgubim u nepoznatom pravcu..hehe..konkretno ja sam sklonjen da ne bih razvezao jezik hahaha no to nije tema ..

elem..nama su nakon nekog vremena bili poslali nekog psihologa koji je nekoliko dana obavljao razgovore sa vojnicima.tacnije jedan ipo dan..phe dobro se secam da sam vec prvu noc nakon dolaska psihologa i obavljanaj razgovora ..ustao..za smenu na radio vezi ..i primetio zapanjujucu stvar..koja nije bila prisutna pre primene psihoanalize..ljudi su u snu mrmljali..jecali..i svakako imali nocne more..a nisu ih imali jer je spavanje uglavnom bilo..ko klada sto se kaze..nasta sam sutradan zestoko odreagovao..uu bilo je to nekoliko sati rasprave sve u sesnaest sa dva pukovnika i jednim kapetanom prve klase..da bi ja ne jedvite jade njih uspeo da ubedim da tog psihologa vrate tamo odakle je i dosao..
trebalo nam je 15ak dana da opet stabilizujemo psihicko stanje u jedinici..

 

[Tuzni_patak]

Ovo je tgdanijela pricala o stanovnistvu , ne o vojsci...a ako je o vojsci , onda je omasila jedno 50godina...

Obuceni oficiri SFRJ vojske su znali dosta o mentalnim slikama,ali ne ovim o kojima govori navar, to se zove operativna spremnost jedinice.Naravno da su znali i o tome...
Ali su znali i o bezbednosnoj psiholoskoj slici i razvoju iste (citaj manipulaciju iste).

Specijalne jedinice nisu samo jedinice koje su specijalnog nivoa obucenosti ili tajnosti aktivnosti, vec imaju i specijalne oficire i tretman vojske...ne u smislu cokoladica i hrane...

Npr Navarova situacija u spec jedinicama ne bi mogla da se desi, ne zbog mumlanja i okretanja, to se cak i radi namerno, vec zbog toga sto nije cilj stabilno psihicko stanje, vec stabilno ili blago nestabilno zeljeno psihicko stanje...
Da pojasnim, ako zelite da napravite efektnu cistac jedinicu , onda vam treba pojacano dejstvo straha, jer imate jaku motivaciju i smanjen moral i Moral pojedinca vojnika.
Cak se smanjuje obucavanje tehnicko vojnika da bi se smanjio uticaj paznje na tu stranu...
To se nadoknadi kasnije kad se vojnik oblikuje...
Iz pricanja i iskustva se vidi da je od dolaska slobe , vojni vrh imao zelju da razbije vojsku SFRJ i da je sve cinjeno u tom svetlu, a da su znalci ili ucutkivani ili sklanjani u vukoebine.
Nebranjeni magacini, pocetnicke greske pri rukovodjenju i manipulaciji vojske i ljudstva, milion primera za kreiranje rasula...
Pai ovo pominjanje kreiranja ljudski stabilne atmosfere je primer za lose odradjen moral vojske...
Ustvari pokazuje da ako su samo pojedini to ukapirali da imaju/nemaju lose misli , da onda nad njima i nije bio sproveden postupak psihopripreme.I iz ostalih detalja to sledi isto...
To ne znaci da u spec jedinicama nema losih oficira, naprotiv, ali su uglavnom jaci sa psihopripremom...i naviknuti na cimanje...

Nemam stav o profesionalizaciji jer to vise nije vojska vec posao....vojnika.
Iz mog ugla gledano to bi znacilo ili javasluk ili jacanje napaljotki....a elitne jedinice nisu napaljotke...uvek imate 80% ili cak i 90% spec jedinica koje su pune napaljotki, ali imate i 10%spec jedinica koje su kao Sigal, i prilicno iznenadjujuce spremni...mirni, stalozeni, jasni, hladni, snalazljivi, okretni, uvezbani, precizni.
Mislim da specijalci u tih 10% mogu da postanu profesionalci, ali ima tu jos nekih efekata.
A ovi ostali lozaje i napaljotke, e to se arci vremenom mnogo brze...a nisu upotrebljivi posle...vec su problemi...
Sta raditi sa lozajom od 35 godina.....spor, oprezan, sklon psiholoskim problemima i agresivnom stanju......dok sa elitnim specijalcem od 35 godina mozes da radis sta god hoces, bilo da ga stavljas kao obicnog oficira, bilo da ga drzis kao unutrasnju kontrolu i instruktora, bilo da ga pustis na teren.....
A nemas ti toliko dobrih ljudi da napravis svih 100% vojske od tih elitnih spec vojnika .....

 

[Navar]

patak..zavisi za sta ti jedinica treba ..tj koja joj je namena..
"jedinica koje su kao Sigal, i prilicno iznenadjujuce spremni...mirni, stalozeni, jasni, hladni, snalazljivi, okretni, uvezbani, precizni."

to su odlike izuzetno psihicki stabilne osobe koja uz to ima i jak motiv..i takvi se ne salju da obavljaju prljave rabote

da bi dobio takve ljude moras prvo da ih slomis..lom licnosti je najjaca obuka..oni koji je prodju..tj od toga se samooporave..to su ljudi koji ti trebaju
a mi takve jedinice nikad nismo imali niti smo ih pravili..tvoje zapazanje o dezintergaciji vojske je na mestu..to se i jeste desavalo..medjutim niko nikada nije obavio nikakvu studiju ili istragu o tome
kao i zapazanje o "paljevinama.".tipa frenkijevci..mada oni nisu bili vojna jedinica..al kobre jesu..a posto sam video ko je tamo primljen..paljevine isto..

ajmo s druge strane..i slobu su sigurno hteli ubiti..al sloba imao sentu koga je sloba sto se tice svog licnog obezbedjenja bespogovorno slusao a djindjica su ubili zato sto je imao "paljevina" obezbedjenje..tipicno srpska posla.."negativna selekcija kadrova"

strah nikad nije dobar motiv..ljudi iz straha cine greske ..prave pogresne procene..od komarca magarca..i tako se placa najskuplja cena..u zivotima olako izgubljenim..vojnik u borbi prevashodno mora da misli glavom..da misli jasno..takticki..situacija na terenu NIKAD nije onakava kakvom su je isplanirali oni odozgo da treba da bude,to ti kazem iz licnog iskustva..moras da mislis..da improvizujes..da donosis odluke u trenutku i to ispravne..jer neispravna odluka znaci izgubljene zivote..a ako se samo na tren uplasis ..strah ti zamagli rasudjivanje..
i jos nesto..moras da imas jak razlog..zasto si ti zpravo tu? zasto radis to sto radis?

 

[Tuzni_patak]

Ovo poslednje ti ne razumem...
Ako prodjes obuku , onda i ne razmisljas bas zasto si tu, vec tu si i odradi posao i to je to...
Ne postoji individualizam koji je na ceni u vojsci...postoji inicijativa, ali to ne sme biti individualna stvar...
Meni se cini da pricas o rezervi, a ne o vojsci...to su dva trazlicita profila...
A i strah kad pominjes, ima vise strahova, kratki , dugi, dusevni , razumni....
Pa ono sto ne pominjes a to je samoodrzanje, kao instinkt, a ukompovanost toga sa lancem komandovanja (ispravljas i svoje i tudje greske kroz samozastitu, a istovremeno si pod komandom a ne individua, mozes ti preziveti i bolje kao bata zivotinja, ali nije to bas tako ni zdravo biti u ratu...).Samo je dvoje oficira primetilo da imam moc komandovanja svojom jedinicom iako nemam cin....a njih 30 nije...a na kraju sam mogao svih 30 da posaljem na vojni sud za razlicite propuste velikog formata...i da dobiju po godinu dve zatvora...E to je zeznuto kod vojske....pojedinacno ne bih mogao da ih posaljem jer bi se oficiri stitili, ali kad neki od njih naprave takva s...... onda kad krene istraga i pretres, onda ode sve pod lupu....

Ja kad bolje pogledam ne vidim to tvoje pricanje iz ugla specijalaca, mozda je kod obicne vojske tako u borbi...Jer mnogo pre nego sto se desi haos, bar tri specijalca ce tacno proceniti situaciju i reakciju u njoj...a onda se lancano svi pridruze toj akciji....a nije odbijanjekomande uvek u pitanju...Meni smeta kod obicne vojske to sto imas ubacene pa dobijes metak u ledja...U spec jedinicama napaljotki , imas uvek metak u ledja...ose, zolje, tigrovi, lavovi, pume....sve je to polusvet...A kod elitnih spec jedinica, to su sebicnjaci i mozda pokvarenjaci, ali tu mozes da racunas na njegovu svesnost i prisebnost u svakom trenutku...
Tu on i ne razmislja o emotivnim problemima i kiksu, jer skoro da ocekuje da ako pocne da kiksira , odmah dobija problem , a mozda i kratak rok za resenje problema inace metak...ili kanap (da se veze)....ne pusta se spec koji je labilan da seta kud hoce samo da nije u blizini.

Strah nisi razumeo, strah je dobar....on slama osobu...a to je dobro za ugao vojske....
Kad ga slomis onda ga kalis, a kad okaljenog ohladis, onda trazi poseban tretman, jedno vreme...
A plus sto strah zblizava....

Nego da napisem ja o civilnom gledanju rata...ili straha, kad nema krvi...posto sva ova prica je drugacija sa i bez krvi....bukvalno , a zrtve su takodje drugi moment...

 

[Tuzni_patak]

Meni je interesantniji efekat balkanaca u ratnom stanju...
Za to je trebalo biti u beogradu , unutrasnjosti, bosni , unutrasnjosti...Sarajevu.
Mozda i iskustvo zbegova, ali to je vec druga prica, gole mete i psiholoske traume katastrofe a ne rata kao glavnog uticaja...

Beograd je dobra slika u tim prvim danima a i posle , po pitanju psihologije...
Prvi dan:
Obavesteni pojedinci videli na netu da su u 14.30 krenuli bombarderi iz barija...
Oko 19.30 pocinje uzbuna, ljudi panice, civilna zastita takodje, organizatori rigorozni (sto je i razumljivo jer su videli paniku ljudi pa pojacavaju autoritet da kompenziraju).
Medju ljudima linc raspolozenje, jer su uplaseni...
Posto sam procitao na netu sta se sprema, vec sam imao spremljenu torbu sa konzervama za 3 dana, 1l vode,3 carsafa,2 cebeta koja je stojala kod vrata.Na sirenu pokupim torbu , ali CP pokupi mene i otera u skloniste...U sklonistu samo goli beton, peska 10cm na podu, cebe ispod i cebe iznad i udri u spavanje, ali nema ko me nije mrzeo tada....iz mog ugla budale, iz njihovog izdajica.

Isto vece studenti i studentkinje, pravac bus kuci....roditelji zvali i te veceri nije bilo slobodnog taksija, placalo se na kraju voznje i sakom i kapom....
Od tada sam izbegavao CZ.

Posle nedelju dana su pocele da se vracaju studentkinje iz unutrasnjosti, bilo im dosadno , morale da uce i slicno , muskarci uglavnom otisli u rezervu, nis, ks, 99% muskog sveta u rezervi.
Devojke postavljale ultimatume momcima da ih zene ili raskidaju, gadjale termin da bi zatrudnele, sve to u tih prvih psihokiks 10 dana...
Meni bilo smesno na neki nacin, ali i tragicno...U bg kljucne funkcije napustene, jer ljudi otisli van grada...na radnim mestima koja su oznacena kao mete, plata za one koji hoce honorarno da budu i rade i do 3,4 puta veca nego stalnih zaposlenih...ne znam da li su oni znali...
Postoje dva sajta na netu koja su potpuno pouzdana sto se tice meta i politickog razvoja.
Pocinje branjenje mostova u bg, pocinje masovna histericna seks terapija po beogradu.
Bilo je dovoljno pogledati onim pogledom devojku i da je uhvatis za ruku i vodis u stan ili sobu.
I nijedna se ne seca toga....nijedna to nije dozivela, ......potiskivanje do maksimuma samo 2 meseca posle toga...i to je zanimljivo za ovu temu....to zensko potiskivanje u ratnoj krizi a muska psiha radi totalno drugacije...
Jeste degutantno ali Beograd je tih dana bio ebarnik....sto se zena tice, a CZ se posle par dana organizovala bolje...
U unutrasnjosti , zavisno od grada , ili prazno i tuga, ili stroga disciplina i tisina.
Aleksinac, jedan jak detalj, jer je slika zrtve napravila takvu pometnju u Britaniji a i u USA, ovde niko nema pojma o tome.A uzasna slika....nije krvava, a strasnija od krvave...
U Aleksincu sva stakla u krugu od 2km i vise popucala, pune radnje odela varteks,beko slomljena stakla sve na izvolte, a nikom ni na pamet da uzima...ni jedna jedina stvar nije nestala iz radnji koje su nekoliko dana bile sa slomljenim staklima...

Ako su pre bombi malo i neprecizni bili , posle bombi , kad padne noc, osim par policajaca, nisi mogao sa ulice da vidis nikakvo svetlo.Potpuno zamracenje, 100%.Ni na 30cm od prozora.
Ceo niski kraj 99,9% u rezervi....nema muskarca osim u policiji da je u gradu , i ako mu se zena poradja tih dana muz je mogao da odsustvuje...prilicno velika disciplina, nema pobegulja.
Beograd, 10%-15% mobilizacija, VP na svakom cosku, Bubanj potok,magistrala.
Tatina i mamina deca.

Vec se pojacava nocni zivot....puni trgovi, danju , nocu , mostovi, cak i ono histericno kresanje i lake voznje postaju umerenije, ali jos uvek laganice...sve lici na Maj i prolece...opsta emotivna zaljubljenost u zivot...
Vracaju se pobegulje na oznacene mete...ali za normalne novce, ne one 3,4puta vece plate.
Zanimljivo je da je kod starijih i onih malo nesposobnijih muskaraca odnos prema mladicima bio dvojak...Prema tatinim sinovima su bili bez osude, kao prema pokvarenim i lopovima, a prema drugima su bili puni osude , sto su uopste tu, a pogotovu prema onima koji su hteli da zdime u madjarsku...dvojaki arsini...
Utisak je da boranija, tj najgluplji i onaj drugi sloj ljudi najpatriotskiji stavljaju sebe u sasvim drugaciju stvarnost, a odakle uzimaju ideje sta je stvarnost ne bih znao reci...
Beograd prepun pljacki, ceka se samo mrak, da odradi izlog i onda ocas posla nema nista u radnji...Vuk, bulevar, pojacane patrole u civilu ali sipak,bez rezultata..
Put ka crnoj gori otvoren, put ka bosni zatvoren.Osim za specijalne propusnice.
Na magistrali vojnih patrola ko shashe...ali sve po propisu , samo traze begunce...

Hajd da pomenem i crnogorce.
Olako shvatili sve, misle ako su se distancirali da nece biti njima nista.
Ja na pomenutim sajtovima video legitimne ciljeve i za crnu goru, nema ih puno , ali ih ima dovoljno...Kao da nije ratno stanje.Vojska u Kumboru delimicno evakuisana, materjalna sredstva u vecini...Unutrasnjost potpuno evakuisana i sve uz brda i kanjone parkirano...nije dobro ali jeste jevtino zasticeno...narod , brine za srbiju , ili ne brine , ali sebe ne racunaju.

U vojsci , operativni stab ozbiljan, radi solidno , ne mogu da kazem da kiksira, vise je kiksirao do tada nego tada.Drinska strana, centar u Valjevu, jaki kao pvo, sve cakum pakum...
Sloba pravi marifetluke , namerno busi gde god moze...kako ga neko nije optuzio za izdaju tih dana, nije mi jos jasno....Svako ko je bio iole u kontaktu sa informacijama, a DB je sigurno bila , imao je sliku totalne izdaje od strane slobe...
Narod pojma nema sta se desava, malo je onih koji znaju preko neta da nadju ono sto treba, gledaju cnn i kukaju ili bbc i psuju....Skidaju snimke pogodjenih ciljeva, poneko i sretan sto on to nije....
Zanimljivi su vozaci autobusa, to su cudne ptice...
Onog dana kad je bombardovan krusik, zatim uzice, cacak namensku, tada je bombardovano skoro sve u potezu bg-Uzice. Slucajno sam bio u busu....
Od Beograda do Uzica, tacnije posle Uzica, posto nisam isao u Uzice...vec dalje.....non stop su taj bus pratile eksplozije vatre i plamen u blizini ...Vozac i cool ali i uplasen...
Plus je bilo najmanje 30 provera vojne policije na putu do Uzica...Na svakih 10 minuta...skoro.
I odbi covek da udje u Uzice, a i Valjevo je zaobisao vec samo do raskrsnice...
A non stop kroz prozore gleda tacno kad prilazi bus kako krece pocetak bombi.
Niko se ne sali, jer moze da podnese , a i putnici su mahom svesno smireni.
U uzicu kao i do tada , cim udje blizu nekog nadvoznjaka mosta, sta li je....odmah krenuse eksplozije, a taman rece izgleda da je ovde tiho...
Ne znam koja je logika bila sto je parkirao bus jedno 10min ispod nekog stuba, ali kao da je odradio domaci zadatak...Gde god nije hteo da udje na tom putovanju , tamo je zveknula bomba...Na trenutak sam pomislio da je covek bezbednjak iako mi ne ostavlja takav utisak...ili genijalac i obavesten kao i ja...
I nije od onih vozaca koji misle, manja sansa da me spice u vozilu nego u kuci i objektu...
To ko nije bio vezista ili relejac u vojsci ima takvu predrasudu...a ostali cim postoji opasnost , sto dalje od vozila...

Pred kraj bombardovanja ljudi su vec poceli da se dele...
Na one koji obolese u sklonistima, na one koji pocese da se svadjaju i dolaze samo kad se uplase, na one koji su javno hrabri a nisu bas, i na one koji su oguglali....
Beograd opet totalno razlicit.Ponasaju se kao da znaju u metar gde ce pasti bombe, iako je TV i ministarstvo odbrane pokazalo da mozda znas, ali ne znas i kad i koliko...Prosto bezobrazluk inata ili duvanja, kao ne mogu nam nista...sklonicemo se kad bas bude padala bomba...U stvari BG je pazen i mazen u to vreme...
Narod jedva ceka kraj.U bosni ne kapiraju, ali drugacija je emocija od one u srbiji , da Sloba samo igra igricu sa poznatim zavrsetkom...Porede kosovo sa RS.Tesko prihvataju Kumanovo.
Ne zbog kosova i srbije, vec im je jasno da srbija vise ni sebe ne postuje a kamoli ce njih.
Narod tumaci kumanovo kao pobedu, to me oduvek odusevljava ta mogucnost srba da prdez pretvore u slikovit opis najkvalitetnijeg parfema...
Rezerva se vraca...utisci , neki su se dobro cuvali , neki lezali svo vreme, neki ginuli kad ih potprase, granica je bila najgora za cuvati....
Slika tog rata, je totalno drugacija od bosanskog ili nekog lokalnog rata...ali je zanimljivija jer otkriva neke funkcije psihe....koje obicna lokalna borba ne otkriva dovoljno jasno..

 

[Navar]

jedinice koje se sastoje od pojedinaca..su slabe..jedinica je u sustini kolektiv..

kao i sportski tim..ocel sportski tim da pobedjuje ukoliko ima lose medjuljudske odnose..

tako i jedinica..narocito elitne vrste..mora da ima jaku zajednicu..medjusobno poverenje..
ne znam o kakvim ti jedinicama pricas ali ono sto opisujes su jedinice skupljene od raznih kriminalaca i pokvarenjaka..zarad obavljanja prljavih poslova i kao takve su potrosne.
mi kao zemlja niakd nismo imali eltine jednice al smo imali nekoliko ovih prljavih..

e da strahom se moze lako manipulisati..i od strane neprijatelja..i onda imas dezertiranje i ostale stvari

e sad sto se motiva tice i razloga..rat je vazda bio prljava rabota..i ako ti jedinice nemaju jak motiv..neprijatelj ih moze kupiti za lulu duvana

 

[Navar]

p.s.
jedinica regularne vosjske..recimo velicine odljenja..ako izgradi taj kolektiv..bice u dejstvu je bi tacnija..od ovei prljavih "specijalaca"
provereno i u praksi dokazano..izmedju kosara i morine

 

[Tuzni_patak]

Imali smo mi elitne jedinice...radarske, antiteroristicke,ne znam kakvi su padobranci u nisu...
A ovih paljevina jedinica, toga imas u svakoj kasarni po jedno dva voda....
Elitnih specijalaca mozda u godini ima 120+/-100 u celoj vojsci...i to nisu sve u eliti na kraju...
Na kraju imas 15 specijalaca+5 spektar specijalaca...ti cine jedno odeljenje...(ovi poslednji su uze strucni, znaci relej, radar, sifrant, svi su mineri, svi su obuceni za bojeva sredstva, uzi, mine, pistolji,svi borilacke vestine, i ono sto si mozda mislio, poneko prosao i gestapo torturu, lampa u lice i pisi laz....ako hoces...
E sad, po taktickom planu , takva jedinica se rastura kad se salje na teren...sto nema bas logike, ali tako je po planu bilo, a opet neka komanda je bila protiv toga da se to radi.
Bas zato sto je kolektivno jaka, imaju interne lidere, i uvek imas trojicu koje ne mozes da slomis.Moze bilo koji da izgine , sve se nastavlja kao po normali...
A mozda je to sve samo bilo sukob rusitelja i vojnih pravih stratega...
Pazi po roditeljima tih vojnika, bih pomislio da nisu vezare....bilo je ljudi sa vezama, tj vecina je imala veze, ali to nisu bile neke veze, vec se njima cinilo da su veze....pre su to bile reference.....

A sto se tice specijalaca osa, zoja, macki , puma i slicno, oni su po meni sluzili da se na njih obrati paznja i da ih posle policija zaposljava kod sebe da rade prljave upade iz koptera...
Oni nikad nisu mogli neopazeno da prolaze, uvek neki trag ostavljaju....a da jesu brzi nego obicne jedinice , jesu...brzi su i od specijalaca nelozaja....jer su nelozaje lake za infiltraciju , neki zbog babyface, neki zbog drugih kvaliteta...

 

[NeDoDiri]

Živjela sam u ratu i sa ratom,rat je živio u meni i sa mnom.Bili smo spojeni i nedjeljivi.
Četiri godine.I nisam bila vojnik.A svi su moji bili vojska.Bila sam majka tek prohodalog dječaka.
Zvali su nas civilima i ne znam koja je to mjera stvari kojom određujemo raspon traumatoloških stanja,mada to odavno nije bitno.
Moj grad na rijeci,a rijeka granica prirodna,neprijatelj sa druge strane rijeke.
Ne mogu da pišem o tim godinama jer nemam snage da ih ponovno prizovem i oživim Pandorinu kutiju potisnutih strahova i gubitaka.
Žena koja jednom uzme u naručje boso dijete i bježi nikada više ne može biti cijela.
Trebalo je samo "sačuvati sebe od bijesa opakih bogova"..i danas,nakon toliko vremena mislim da sam očuvala dobar dio zdravog tkiva.
A dođe u san kao noćna mora,uvuče se taj neprijatelj s puškom i budim se dok mi srce udara kao maljem,i sad ponekad uhvatim sebe kako bježim i plačem dok spavam..podsvijest koja odašilje strah.
I dešava se po danu da odjednom iz "čista mira"bljesne slika memljivog podruma,mrtvog brata,ranjene djevojčice u zgradi ispred moje i oćutim tek,čekam da prođe..
Često mi se dešavalo da dok sam za volanom na nekom od dužih puteva (tako udaljenim od zavičajnih cesta)odjednom ne čujem CD u kolima već onu jezivu,prijeteću vazdušnu sirenu.Dlanovi mi se oznoje i moram zaustaviti auto.I opet čekati da prođe.
Nekako sa godinama,ovakva su dešavanja rjeđa.Ali,ni na tren se ne zavaravam da će nestati.Znam da su tu i da moram da ih nosim na kojoj god da sam cesti.
Jer svi su putevi moji i nemam drugih.

 

[tgdanijela]

Dijagnostički kriterijumi za PTSD navedeni u Dijagnostičkom i Statističkom priručniku Mentalnih Poremećaja IV (DSM-IV-TR) se mogu sažeti i sabrati kao:

A: Izloženost traumatskom događaju
Ovo mora uključivati oboje (a) gubitak ''fizičkog integriteta'', ili rizik ozbiljne povrede ili smrti, sebe ili drugih, i (b) intenzivan emocionalni odgovor na događaj. ( DSM-IV-TR kriterijumi se značajno razlikuju od prethodnih DSM-III-R stresogenih kriterijuma,koji navode da traumatski događaj treba biti tipa da uzrokuje ''značajno nanošenje bola bilo kome'', i da događaj treba da je''izvan uobičajenog za ljudsko iskustvo''.

B: Konstantno ponovno-preživljavanje
Jedno ili više mora biti prisutno kod žrtve: tzv. flešbekovi u sjećanju - nametnutni odbljesci sjećanja traumatskog događaja, ponavljajući uznemirujući snovi, subjektivno ponovno preživljavanje traumatskog iskustva, ili intenzivno psihološko ili fiziološko reagovanje na objektivni ili subjektivni podsjetnik na traumatski događaj (ili više događaja).

C: Konstantno izbjegavanje i emocionalna otupljenost
Ovo uključuje nedostatak na nivoima:

- izbjegavanje stimulusa povezanih sa traumom, kao što su određene misli ili osjećanja, ili pričanje o događaju/događajima;
- izbjegavanje ponašanja, mjesta, ili ljudi kojji mogu dovesti do uznemirujućih sjećanja;
- nesposobnost da se sjete glavnih djelova traumatskog događaja, ili smanjena sposobnost učestvovanja u važnim životnim aktivnostima;
- smanjen kapacitet za doživljavanje odgovarajućih emocija;
- očekivanja da njegova/njezina budućnost će biti nekako ograničena na način koji većina ne može razumjeti.

D: Konstantni simptomi povećane uzbuđenosti koji nisu prije bili prisutni
To su sve fiziološki odgovori, kao problemi sa uspavljivanjem, ili problemi sa ljutnjom, koncentracijom, ili hipervigilnost (smanjen prag reagovanja na određene draži, preosjetljivost).

E: Trajanje simptoma više od 1 mjeseca
Ako su svi kriterijumi prisutni, ali 30 dana nije prošlo, postavlja se dijagnoza Akutnog stresnog poremećaja.

F. Značajna pogoršanja
Fokus je na pogoršanju važnih životnih područja, kao što su socijalni odnosi, radna sposobnost, ili druge važne funkcije (kao intimne veze).

Procjena
Od kad je uvedena DSM-IV, broj mogućih događaja koji bi mogli dovesti do dijagnoze PTSD-a se povećao; jedna studija ukazuje na povećanje od 50%.Razne skale postoje za mjerenje težine i frekvencije PTSD simptoma.

Alternativni koncepti podjele simptoma zasnovane na istraživanjima
Analitičari predlažu da PTSD simptome grupišemo u četiri grupe. Jedan model zasnovan na ovome dijeli klasične simptome izbjegavanja na dvije grupe: grupu simptoma otupljenosti,praznine kao što su (gubitak interesovanja i osjećaj emocionalne otupljenosti), i grupa simptoma izbjegavanja ponašanja (kao što su izbjegavanje svega što bi moglo podsjećati na traumu. Jedan alternativni model dodaje još i grupu disforičnih simptoma koji pored emocionalne otupljenosti uključuju i ljutnju, poremećaje spavanja, probleme sa koncentracijom.

 

[NeDoDiri]

Ovaj alternativni model koji navodiš(nisam znala da ima i takva klasifikacija)mi je prepoznatljiv i često ga možemo sresti..na žalost nas koji nismo mogli napustiti ovu tvrdu zemlju i krhke ljude ove..
Moj kum koji je cijeli rat proveo bukvalno na najkritičnijim kotama,jedan je od ovih primjera.
Pored njegove "odsutnosti" koja je svima vidljiva i koja traje već godinama,ima nagle izljeve bijesa(bijes kao blokirana želja?) i jednu dozu agresivnosti koju svi mi koji volimo tog čovjeka sve teže podnosimo.
Preponosan je da bi tražio pomoć(možda svi oni negiraju da im treba pomoć,da imaju problema?..čini mi se da kao nojevi zagnjure glavu u pijesak..),a kad dođe u takve faze vrijeđanja svega i svakog oko sebe ,svi se bukvalno razbježimo..
Sticajem sretnih okolnosti,nekako sam uspjela "doprijeti" do njega i predložiti mu da počne da peca,rijeka mu je blizu,a i ljubitelj je prirode.
Od tada je prošlo 5 godina i moj dragi kum je vidljivo bolji,satima ode čamcem(čak i upeca pastrmku)i uz čudne iscjeljiteljske tišine koje daruje rijeka,i sam kaže da je "mirniji"..
Ali,u dane kad zima i niske temperature zarobe alase,on je opet isti onaj bijesni,gnjevni i kratkofitiljni čovjek..i opet negira postojanje bilo kakvih problema..
Čekamo toplije dane jer s njima će biti bolji,a dotle gorko posmatram napetost koja se uselila u njegovu porodicu kao direktna posljedica njegovog ponašanja.Ćerka mu je uvijek preplašena,sin sve više vremena provodi van kuće,a supruga čeka da ugrije sunce..

 

[Navar]

njemu treba svrha u zivotu..neka aktivnost koja ce da ga okupira..nije to pecanje..jer pecanje spada u one aktivnosti koje se kolektivno opisuju kao ..bekstvo

sva ta stanja se resevaju bavljenjem aktivnostima koje coveku pricinjavaju zadovoljstvo..u kojima uziva..

 

[tgdanijela]

DSM-V predlaže izmjene dijagnostičkih kriterijuma
U pripremi za puštanje DSM-V klasifikacije 2013, peta verzija Dijagnostičkog Priručnika Američkog Psihijatrijskog Udruženja, predlaže skup nacrta koji su pušteni za komentar od februara do aprila, 2010 godine, nakon čega slijedi period od dvije godine istraživanja na ovom području. Promjene materije sadrže:

Kriterijum A (ranije izloženost traumatskom iskustvu) je specifičnije navedeno, a procjena emocionalnog odgovora individue (trenutni kriterijum A2) je izostavljen.
Više stavki u Kriterijumu B (simptomi koji se nameću), su prepisani da bi se dodale ili proširile određene razlike koje se sad smatraju važnim.
Posebno je uzeto u razmatranje razvoj odgovarajućih kriterijuma koji bi se koristili za djecu i adolescente. Ovo je posebno evidentno u korigovanim Kriterijumima B - simptomi koji se nameću. Razvoj kriterijuma specifičnih za dob za dijagnozu PTSD-a je trenutno u toku.
Kriterijum C (izbjegavanje i otupljenost) je podjeljen na "C" i "D":
Kriterijum C (nova verzija) se sad fokusira samo na izbjegavajuće ponašanje ili fizičke ili vremenske podsjetnike na traumatski događaj/događaje.Šta su ranije bila dva simptoma sad su tri, zahvaljujući malim promjenama u opisu kriterijuma.
Novi Kriterijum D se fokusira na negativne promjene u spoznaji i raspoloženju povezanom sa traumatskim događajem/događajima, i sadrži dva nova simptoma, jedan prošireni simptom, i četiri uglavnom neizmjenjena simptoma navedena u prethodnom kriterijumu.
Kriterijum E (bivši "D"), koji se fokusira na povećanu uzbuđenost i reaktivnost, sadrži jedan skromno revidirani, jedan potpuno novi, i četiri neizmjenjena simptoma.
Kriterijum F (bivši "E") još uvijek zahtjeva trajanje simptoma u trajanju od najmanje mjesec dana.
Kriterijum G (bivši "F") propisuje simptome uticaja (''poremećaja'') na isti način kao i prije.
Razlika između ''akutna'' naspram ''odložene'' reakcije je izostavljena; ''odložena'' reakcija se smatra odgovarajućom za uzimanje u obzir, ako se simptomi početka pogoršanja ne javljaju ranije od 6 mjeseci nakon traumatskog događaja (ili više događaja).
Također se predlaže nova dijagnoza, ''razvojni traumatski poremećaj'', koji je još uvijek bio u raspravi u vrijeme objavljivanja nacrta.

 

[NeDoDiri]

njemu treba svrha u zivotu..neka aktivnost koja ce da ga okupira..nije to pecanje..jer pecanje spada u one aktivnosti koje se kolektivno opisuju kao ..bekstvo

sva ta stanja se resevaju bavljenjem aktivnostima koje coveku pricinjavaju zadovoljstvo..u kojima uziva..

Slažem se da to nije pecanje,ono je de facto samo modus koji pozitivno djeluje na njega,poput sedativa(ako i jeste bekstvo,ono donosi pomoć,opuštanje)..ali vjeruj da svi ti ljudi nalik njemu koje svakodnevno gledam(njega sam navela kao primjer jer mi je najbliži)ni ne pomišljaju na bilo kakvu vrstu svrsihodnosti,kao ugašeni su i tumaraju uglavnom po kafanama u kojima pronalaze onu tako čestu nakaradnu iluziju vrste izduvnog ventila,kao da će im alkohol pomoći..prosto,nisu čitavi.
Materijalne okolnosti u kojima žive i nivo njihovog mentaliteta,okruženja u kojem je sramota potražiti stručnu pomoć,faktori su koji blokiraju i smau pomisao na bilo kakvo korisno činjenje

 

[Navar]

Slažem se da to nije pecanje,ono je de facto samo modus koji pozitivno djeluje na njega,poput sedativa(ako i jeste bekstvo,ono donosi pomoć,opuštanje)..ali vjeruj da svi ti ljudi nalik njemu koje svakodnevno gledam(njega sam navela kao primjer jer mi je najbliži)ni ne pomišljaju na bilo kakvu vrstu svrsihodnosti,kao ugašeni su i tumaraju uglavnom po kafanama u kojima pronalaze onu tako čestu nakaradnu iluziju vrste izduvnog ventila,kao da će im alkohol pomoći..prosto,nisu čitavi.
Materijalne okolnosti u kojima žive i nivo njihovog mentaliteta,okruženja u kojem je sramota potražiti stručnu pomoć,faktori su koji blokiraju i smau pomisao na bilo kakvo korisno činjenje

tek ce "strucna" pomoc da im pomogne,,al malo sutra

 

[tgdanijela]

Reaktivna stanja mogu da se podjele na:
1. Akutna reakcija na stresnu situaciju
2. Posttraumatski stresni poremećaj
3. Poremećaj prilagođavanja - psihička kriza
4. Trajne promjene ličnosti neorganskog porjekla
a) Trajne promjene ličnosti poslije katastrofičnog iskustva
b) Trajne promjene ličnosti poslije psihijatrijske bolesti
5. Reaktivne psihoze

Trajne promjene ličnosti poslije katastrofičnog iskustva (gubitka)

Dugotrajno psihijatrijsko praćenje osoba koje su prošle iskustvo intenzivne psihičke traume ukazuju da su moguće i trajne, fiksirane izmjene ličnosti. Najčešće se radi o prolongiranom izlaganju egzistencijalnoj ugroženosti (taoci, terorizam, zarobljeništvo), iskustvo koncentracionog logora, mučenje, ali tvrdi se da su ove trajne promjene ličnosti moguće i kod kraće ekspresije npr. prirodne katastrofe.
Simptomatologija se obično nadovezuje na posttraumatski stresni poremećaj, ali je moguća pojava trajnih promjena ličnosti i bez prethodnog posttraumatskog stresnog poremećaja (u pitanju je ekstremna fragilnost ličnosti, važna je validna heteroanamneza zbog mogućnosti postojanja tzv. sekundarne dobiti koja ponekad fiksira simptomatologiju).
Najčešći simptomi su: socijalno povlačenje, otuđenost, nepovjerljiv stav prema okolini (osjećanje bespomoćnosti i praznine, hronični doživljaj pretećeg sloma, sekundarni simptomi krivice - zbog ponašanja tokom stresne situacije, sklonost depresiji i anksioznosti, kompromitovano interpersonalno, socijalno i radno funkcionisannje.
Da bi se postavila dijagnoza trajnih promjena ličnosti poslije katastrofičnog iskustva pacijent treba da se prati tj. da ima simptome u trajanju od najmanje dve godine.

 

[tgdanijela]

Do kojeg stepena bolesti za čovjeka još možemo reći da je čovjek?
Prostrelne rane, invalidnost, anksiozni poremećaji uz to, tzv, PTSP ..povratak sjećanja na ratna dešavanja, poginule prijatelje ... čovjek psihički i fizički označen, markiran ratom .. Ko je on? Kako pronaći sebe nakon takvih trauma..kako definisati sebe..tj. čovjeka?

 

[gost 170870]

Čovek uvek ostaje čovek. Čovek sa ožiljcima, borama, sa bolesnom štitnom, nogom, dušom, sve je to čovek. On možda nije po meri posmatrača, nije po ukusu nekih, al kakvo je to pitanje uopšte?

 

[­marlon]

policajac=profesionalni vojnik=bezmozgila
samo malomnik moze da izabere profesiju gde mu je cilj moc bazirana ne na mozgu i intelektu vec na suvoj sili chvaraka

 

[Egreta27]

Nisam sve procitala, mozda je vec i receno...
Paralela izmedju II svjetskog rata i zadnjeg (zadnjih)... "Spoljni" neprijatelj, okupator/unutrasnji sukobi + "neookoupacija"...Obnova ratom unistene zemlje, radne akcije, prosperitet, odlikovanja/kriminal, nezaposlenost, kriza, vladajuca politicka elita ratnih dezertera i profitera...srozavanje vrijednosnog sistema, pravni apsurdi, itd., itd.
Nije to samo psihotraumatizacija ratom...