Nismo mi jedinstveni.
Moje iskustvo iz Grčke:
Sedimo u bašti restorana i cekamo rucak. Podne, preko 40 stepeni.
Prekoputa restorana mesar okačio polutku ispred radnje, bas na sunce. Oko nje zuji roj muva.
Dolazi kamion, parkira tačno ispred restorana, radnici otvaraju šaht i ubacuju unutra crevo. Čuje se klo-klo, i širi se nesnosan smrad.
U međuvremenu, mi posmatramo kako kuvar sprema obroke (prozor kuhinje je u visini naših nogu): debeo, go do pojasa, znojav, rukama vadi pomfri iz velike posude i raspoređuje ga po tanjirima. Zatim obriše znoj sa svojih džemperastih prsa, pa se opet lati krompira (tipujem da se tako štedi na soli).
A ovde ... ovde sam pre koju godinu saznala i da se u pljeske u roštiljarnicama ubacuje mleveni karton. Daje masu, a ne oseti se, jer se tako sitan fino objedini s mesom.
Kad kupujete kineske jakne (one s krznom), imajte u vidu da je vrlo lako moguće da ćete nositi pseće krzno.
Kada kupite prašku šunku, pa kod se kod kuće začudite zašto je papir u koji je uvijena mokar – to je zbog toga što se u šunku dodaje mleveni led (opet zbog mase).
Neki domaći gusti sokovi uglavnom se baziraju na kaši od bundeve, tako da, zapravo, ne pijete sok od pomorandže, nego bundevu uz dodatak aromata i veštačke boje. Ali je 99% prirodan, tj. od prave bundeve.
***, ja i dalje volim Grcku, a neki i dalje kupuju pljeske, prasku sunku i guste sokove. Pa ko je tu lud?
