Svecovek
Ističe se
- Poruka
- 2.345
Пише свечовек
http://4.***************/_tswGB_GjRUI/Sq2I7GZ8AhI/AAAAAAAABvU/VCkQdHAfmoc/s320/William_Shakespeare_portrait.jpg
Вилијам Шекспир оставио је после себе мало биографских података, а још мање патографских. Из сачуваних оскудних података могло би се закључити да је у детињству и младости био ленштина и неодговоран, бесловесан и џабалебарош, нерадан и распусан, склон скитњи и пороцима, због чега није свршио никакву школу, нити је изучио ма који занат. Зато је био час преписивач у адвокатској канцеларији, час сеоски учитељ, а час запослен у трговачкој радњи свог оца. Због истих недостатака био је принуђен да се ожени девојком старијом осам година од себе, јер ју је завео и учинио трудном, а ускоро после тога био је принуђен да бежи из свог родног места у Лондон зато што је крао срне и зечеве, па је због тих кривица био „ често батинан, а понекад и хапшен " , како је забележено о њему. Пошто је напустио породицу и кућу и нашао се у великом граду без средстава за живот, Шекспир је наставио скитњу. Шекспир затим долази у додир с разноликим сиромашним светом, нарочито с глумцима. Издржавао се тиме што је за бакшиш држао коње јахача посетилаца позоришних представа, па се потом прикључио једној путујућој позоришној дружини Пошто се истакао као даровит глумац и доспео у прво лондонско позориште, које је играло и у двору, ускоро је постигао испех и као драмски писац. У прво време служио се узајмицом и прерадом туђих дела. Његов посао није био увек чист и исправан. Један писац га је јавно напао због плагијата и изобличио као „ скоројевића — врану која се кити туђим перјем " . Али, он се својим радом уздигао до славе најбољег глумца и највећег драмског писца и доспео до имућног стања. У то доба свога живота дао је и најбоља своја дела, ведре, хумористичке и комичне садржине, када је, по речима једног свог познаника, био , добродушан човек, врло пријатног понашања и врло занимљив у друштву . Наједном, после тога, почео је поступно западати у сетно, туробно, па и мрачно расположење. У његовој души нешто се преокренуто, али последице нису биле негативне. Притиснут тешком меланхолијом и орним песимизмом, телесно истрошен, Шекспир се повлачи у своје мало родно место на одмор. После једне дуже вечерње седељке у веселом друштву, за којом је дошло запаљење плућа, умро је у својој 52. години. Шекспир је несумњиво осети и искусио сва добра, сва зла свога и људског живота, и упознао сву људску судбину. Написао је о свему томе бесмртна драмска дела којима је у свету овековечио своје име. Његову величину, дубину и ширину, упркос његових многоструких унутрашњих оптерећења, запазили су и оценили још његови савременици. Они су му на надгробној плочи написали да је био „ по мудрости Нестор, по генију Сократ, по уметности Вергилије " . Шекспир се убраја у ред највећих драмских песника светске књижевности и најславнији је енглески драматичар. Он је ненадмашан у постављању композиције драме и у стварању и анализирању карактера ликова. Иако је мотиве за своја дела, а врло често и саму грађу, узимао из народне књижевности, енглеске и друге, и из историје, под његовим пером су ликови и догађаји из прошлости добивали нов, пунији живот и садржину. Његове личности говоре сасвим природно, ненаметљиво, али неретко њихове реци садрже песничке мисли и животну мудрост. У његовим делима има истинског, људског бола и трагике, али исто тако и блиставог хумора. Понекад та два супротна осећања иду напоредо, једно с другим. Шекспирова генијална обдареност срећно се удружила с његовим огромним животним искуством. Из те синтезе поникла су многобројна одлична дела. За жаљење је, међутим, што о њему нема довољно патографских података. Тада би било могуће да продремо у песников унутрашњи живот и да учинимо паралелу између његовог душевног стања и његовог дела.
http://4.***************/_tswGB_GjRUI/Sq2I7GZ8AhI/AAAAAAAABvU/VCkQdHAfmoc/s320/William_Shakespeare_portrait.jpg
Вилијам Шекспир оставио је после себе мало биографских података, а још мање патографских. Из сачуваних оскудних података могло би се закључити да је у детињству и младости био ленштина и неодговоран, бесловесан и џабалебарош, нерадан и распусан, склон скитњи и пороцима, због чега није свршио никакву школу, нити је изучио ма који занат. Зато је био час преписивач у адвокатској канцеларији, час сеоски учитељ, а час запослен у трговачкој радњи свог оца. Због истих недостатака био је принуђен да се ожени девојком старијом осам година од себе, јер ју је завео и учинио трудном, а ускоро после тога био је принуђен да бежи из свог родног места у Лондон зато што је крао срне и зечеве, па је због тих кривица био „ често батинан, а понекад и хапшен " , како је забележено о њему. Пошто је напустио породицу и кућу и нашао се у великом граду без средстава за живот, Шекспир је наставио скитњу. Шекспир затим долази у додир с разноликим сиромашним светом, нарочито с глумцима. Издржавао се тиме што је за бакшиш држао коње јахача посетилаца позоришних представа, па се потом прикључио једној путујућој позоришној дружини Пошто се истакао као даровит глумац и доспео у прво лондонско позориште, које је играло и у двору, ускоро је постигао испех и као драмски писац. У прво време служио се узајмицом и прерадом туђих дела. Његов посао није био увек чист и исправан. Један писац га је јавно напао због плагијата и изобличио као „ скоројевића — врану која се кити туђим перјем " . Али, он се својим радом уздигао до славе најбољег глумца и највећег драмског писца и доспео до имућног стања. У то доба свога живота дао је и најбоља своја дела, ведре, хумористичке и комичне садржине, када је, по речима једног свог познаника, био , добродушан човек, врло пријатног понашања и врло занимљив у друштву . Наједном, после тога, почео је поступно западати у сетно, туробно, па и мрачно расположење. У његовој души нешто се преокренуто, али последице нису биле негативне. Притиснут тешком меланхолијом и орним песимизмом, телесно истрошен, Шекспир се повлачи у своје мало родно место на одмор. После једне дуже вечерње седељке у веселом друштву, за којом је дошло запаљење плућа, умро је у својој 52. години. Шекспир је несумњиво осети и искусио сва добра, сва зла свога и људског живота, и упознао сву људску судбину. Написао је о свему томе бесмртна драмска дела којима је у свету овековечио своје име. Његову величину, дубину и ширину, упркос његових многоструких унутрашњих оптерећења, запазили су и оценили још његови савременици. Они су му на надгробној плочи написали да је био „ по мудрости Нестор, по генију Сократ, по уметности Вергилије " . Шекспир се убраја у ред највећих драмских песника светске књижевности и најславнији је енглески драматичар. Он је ненадмашан у постављању композиције драме и у стварању и анализирању карактера ликова. Иако је мотиве за своја дела, а врло често и саму грађу, узимао из народне књижевности, енглеске и друге, и из историје, под његовим пером су ликови и догађаји из прошлости добивали нов, пунији живот и садржину. Његове личности говоре сасвим природно, ненаметљиво, али неретко њихове реци садрже песничке мисли и животну мудрост. У његовим делима има истинског, људског бола и трагике, али исто тако и блиставог хумора. Понекад та два супротна осећања иду напоредо, једно с другим. Шекспирова генијална обдареност срећно се удружила с његовим огромним животним искуством. Из те синтезе поникла су многобројна одлична дела. За жаљење је, међутим, што о њему нема довољно патографских података. Тада би било могуће да продремо у песников унутрашњи живот и да учинимо паралелу између његовог душевног стања и његовог дела.
