,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,,
Raspodela inteligencije po stanovništvu u zavisnosti od IQ ima oblik zvona, odnosno veći deo pokazuje prosečnu inteligenciju ili nešto iznad i ispod proseka, a otprilike je isti broj onih čija je inteligencija znatno ispod odnosno iznad proseka. Razlikujemo osobe sa vrlo visokom inteligencijom IQ 120-140 i više ( Mocart 160), sa visokom IQ 110-120, sa prosečnom IQ 90-110, sa fiziološkom tupošću IQ 80-90, debili IQ 50-80, imbecili IQ 20-50, idioti IQ 0-20.
Mentalna retardacija ( oligofrenija, slaboumnost)je stanje zaustavljenog ili nepotunog psihičkog razvoja. Smatra se da je u 75 % - 80% uzrok svih oligofrenija nasleđe. Mnogo češće je majka ta koja prenosi što se objašnjava time da se oligofreni muškarci retko žene i ostavljaju porod. Istraživanja pokazuju da ako su oba roditelje slaboumna izgledi za njihovu decu da budu slaboumna iznose 92%.
Uzroci mentalnih retardacija :
Poremećaj razvoja mozga i lobanje- mikrocefalija, malformacije vijuga, hidrocefalus;
Infektivna i toksična oboljenja ploda- virusne infekcije majke, naručito tokom prva tri meseca trudnoće, u vreme organogeneze, toksoplazmoza, kongenitalni sifilis, infektivni meningitis i encefalitis u prvim mesecima života kao komplikacije dečijih infektivnih bolesti; Rh krvna inkopatibilija majke i deteta, oštećenja uzrokovana medikamentima npr. neuroleptici;
Hromozomske aberacije- Daunov sindrom ( trizomija 21), Klajneferterov sindrom ( Sindrom XXY), Trizomija 13-Patau sindrom, Trizomia 18-Edvardsov sindrom, Cri du chat sindrom- delecija kratkog kraka hromozoma 5, Tarnerov sindrom ( Sindrom XO);
Urođene greške metabolizma- proteina (fenilketonurija), lipida (Tej-Saksova bolest, Gošeova bolest, Nieman-Pickova bolest), ugljenih hidrata (Galaktozemija, Girkeova bolest), drugi metabolički poremećaji ( hipotireoidizam );
Traumatska oštećenja ploda-porođajna trauma, subarahnoidalna ili subduralna krvarenja, produžena anoksija tokom porođaja, Rtg zračenje;
Neoplazme- intrakranijalne, neurofibromatoza, angioneuroza, tuberozna skleroza mozga;
Epilepsija, traume glave, pothranjenost deteta;
Nepoznati postnatalni uzroci- tj. bolesti koje karakteriše demijelinizacija i difuzna skleroza;
Psihosocijalna deprivacija- u smislu nemanja optimalnih uslova za razvoj,i prikraćivanje mnogih emocionalnih i socijalnih potreba za razvoj.
Uobičajno se mentalne retardacije klasifikuju kao debilnost IQ 50-70, imbecilnost IQ 20-50 i idiotija 0-20. SZO mentalne retardacije klasifikuje kao:
Laka duševna zaostalost IQ 50-69: umni uzrast odgovara umnom uzrastu deteta od 9 do 12 godina. To je najbrojnija kategorija mentalne retardacije do 85%. Psihomotorni razvoj je usporen, hod i govor se razvijaju kasnije. Govor je slabije razumljiv. Mišljenje je konkretno, emocije ispoljavaju otboreno i direktno. Govor je često preopširan zbog nesposobnosti odvajanja bitnog od nebitnog. Pamćenje može da bude očuvano. Većina ovakvih osoba uspeva da se u potpunosti brine o sebi (hranjenje,oblačenje, čuvanje od opštih opasnosti, održavanje higijene, kontrola sfinktera). Ova deca se upućuju u specijalne škole sa gradivom koje im je prilagođeno. Mogu se uz pomoć i podršku osposobiti za obavljanje jednostavnijih poslova. Sugestibilni su pa lako mogu biti zloupotrebljeni od strane drugih.
Umerena duševna zaostalost IQ 35-49: umni uzrast odgovara detetu od 6 do 9 godina. Simptomi vidljivi neposredno posle rođenja, udružena je sa fizičkim abnormalnostima. Psihomotorni razvoj upadljivo usporen. Mogu da se nauče da govore i da održavaju oskudan kontakt sa okolinom, kao i da održavaju ličnu higijenu, ali im je potreban stalan nadzor i kontrola. Psihički poremećaji još upadljiviji-mišljenje konkretno, pojmovi nejasni, pamćenje redukovano i mehaničko.
Teška duševna zaostalost IQ 20-34: umni uzrast odgovara detetu od 3 do 6 godina. Psihomotorni razvoj je veoma usporen. Govor oskudan sveden na mali broj razumljivih reči. Dete nije u stanju da bilo šta nauči vežbom. Uz prisutne telesne defekte javljaju se i epi napadi.
Duboka duševna zaostalost IQ ispod 20: umni uzrast odgovar detetu od dve godine, testovi se nemogu primeniti. Rađaju se sa teškim telesnim oštećenjima koja ugrožavaju život. Ne nauče da govore ili sede, hod je trapav, ne kontrolišu sfinktere. Govor oskudan, artikulacija loša. Česti su epi napadi, oštećenja vida i sluha. Nisu u stanju da se zaštite od običnih fizičkih opasnosti i da se staraju sami. Potrebna im je stalna nega u specijalnim ustanovama.
Genetička savetovališta, prenatalna dijagnostika ploda u 16 nedelji trudnoće, rana dijagnostika urođenih grešaka metabolizma i ograničenih specifičnih defekata (oštećenja vida, sluha idr.) samo su neke mere primarne prevencije mentalne retardacije. Posebno je važno rano identifikovati one uzroke na koje se može uticati, a koji dovode do usporenog psihomotornog razvoja. Na žalost, u najvećem broju slučajeva, radi se o stanjima za koja ne postoje neki specifični lekovi.
Demencija ( sekundarno slaboumlje) je gubitak ranije stečenih intelektualnih funkcija. To je globalno i progresivno psihičko propadanje koje menja osnovne intelektualne funkcije i dezintegriše socijalno ponašanje. Osnovne odlike demencije su oštećeno pamćenje i upamćivanje naručito svežih događaja , smanjena moć rasuđivanja, poremećaj orjentacije u vremenu i prostoru i prema ličnostima, emocionalna labilnost ili razdražljivost što u daljem toku bolesti zamenjuje afektivna tupost, pad inicijative i redukcija sposobnosti, propadanje inventara znanja, gubitak etičkog shvatanja i potenciranje neprijatnih crta ličnosti. Napredovanjem bolesti i najjednostavnije aktivnosti postaju dezorganizovane, govor postaje nepovezan i nerazumljiv. Na postojeću demenciju mogu da se nakaleme i drugi psihički poremećaji-depresivni sindrom ili delirantno stanje, što usložnjava kliničku sliku.
Uzroci demencije: povrede mozga i encefalitisi ( mlađe zrelo doba), tumori mozga, miksedem, toksični faktori (alkohol, metalo, organske smeše), degenerativni procesi (Alchajmerova, Pikova demencija, Hantingtonova horea, Parkinsonova), cerebrovaskularne bolesti ( aterosklerotična demencija).
Demencije se mogu podeliti na više načina-prema stepenu oštećenja na demencije početnog stepena, srednjeg i teškog; prema uzroku na vaskularnu, Alchajmerovu, alkoholnu, šizofrenu; prema prognozi; prema načinu nastanka na akutne ili češće hronične; po obimu oštećenja na globalne tj. opšte i lakunarne sa očuvanim ostrvcima mentalnog funkcionisanja.
Postoji nekoliko tipova demencije sa svojim specifičnim kliničkim slikama koje se široko izučavaju u neurologiji: Alchajmerova, vaskularna, demencija kod Pikove bolesti, Hantingtonove horee, Parkinsonove bolesti, Jakob-Krojcfeldopve bolesti, kod HIV infekcija, trauma mozga, alkoholizma.
[/B]
To jos jedna od onih utesnih nagrada ako ti je iq mali?
