Psihologija bolesti - karcinom i gubitak kose

[EnjoytheSilence]

Jedna moja drugarica je obolela od tumora dojke, krenula je sa lecenjem pa se pojavio problem kose. Ali ne problem kose u klasicnom smislu, u kojem se pacijent traumatizira i ne oseca prijatno krijuci kapom tu posledicu lecenja, vec problem ukucana, koji je tesko prihvataju bez kose.
I umesto da svojim stavom pomognu drugarici da sto lakse prebrodi muke i nastavak lecenja, proizilazi da joj otezavaju - nedostatak kose traumatizira njih i teraju je (ne bukvalno, vec vise kao psihicki pritisak) da nosi kapu. Sad, ovaj fenomen je poznat u psihologiji: stvari koje nam smetaju ili ih ne zelimo videti sporije uocavamo i kasnije na njih reagujemo (perceptualna odbrana) il neke stvari opazama previse (tudje imovinsko stanje ili npr ruznoca) i razdrazljivi smo (perceptualna akcentuacija) no moje znanje za neku siru ocenu nije dovoljno, zarto sto bas nisam siguran da li ovaj fenomen ima uporiste i u nekoj drugoj teoriji, i da li je bolje objasnjen.
Naravno, najlakse je osuditi no ona hoce njih da razume, da im se prilagodi, rekao sam jos da to moze da razume kao njihov strah za zivot voljene osobe i neprihvatanje realnosti bolesti, odnosno, klasican transfer, sto je isto jedno od objasnjenja socijalne psihologije. Zelio bih cuti i vasa misljenja i savete, ona ce ih procitati

 

[Em.]

Jedna moja drugarica je obolela od tumora dojke, krenula je sa lecenjem pa se pojavio problem kose. Ali ne problem kose u klasicnom smislu, u kojem se pacijent traumatizira i ne oseca prijatno krijuci kapom tu posledicu lecenja, vec problem ukucana, koji je tesko prihvataju bez kose.
I umesto da svojim stavom pomognu drugarici da sto lakse prebrodi muke i nastavak lecenja, proizilazi da joj otezavaju - nedostatak kose traumatizira njih i teraju je (ne bukvalno, vec vise kao psihicki pritisak) da nosi kapu. Sad, ovaj fenomen je poznat u psihologiji: stvari koje nam smetaju ili ih ne zelimo videti sporije uocavamo i kasnije na njih reagujemo (perceptualna odbrana) il neke stvari opazama previse (tudje imovinsko stanje ili npr ruznoca) i razdrazljivi smo (perceptualna akcentuacija) no moje znanje za neku siru ocenu nije dovoljno, zarto sto bas nisam siguran da li ovaj fenomen ima uporiste i u nekoj drugoj teoriji, i da li je bolje objasnjen.
Naravno, najlakse je osuditi no ona hoce njih da razume, da im se prilagodi, rekao sam jos da to moze da razume kao njihov strah za zivot voljene osobe i neprihvatanje realnosti bolesti, odnosno, klasican transfer, sto je isto jedno od objasnjenja socijalne psihologije. Zelio bih cuti i vasa misljenja i savete, ona ce ih procitati

Ona je ta kojoj je trenutno potrebno maksimalno razumevanje,podrška i briga.

 

[Antigon@]

Članovi naše porodice su deo nas, oni nas ujedno prezentuju sredini u kojoj se nalazimo. Ako je u pitanju mala sredina, onda se pojačava potreba da naši najbliži budu savršeni. Ljudi su sebična bića i njihovom samoljublju ne odgovara bilo kakva negativna novonastala situacija. Nadam se da grešim u primeru članova ove porodice.

 

[hirajgoagain]

pa nista il ce da nosi kapu il nece, il ce malo da nosi malo nece, mozda bi joj dobro dosli neki psiholozi kao podrshka ili takvo neko telo, mozda forum

- - - - - - - - - -

tj ona verovatno mora da zivi s njima ono prashtanje

il ne znam moze i da podvikne i zavede red. pa mozda ce da bude ok :/

 

[damajante]

Mozda njihovi razlozi nisu sebicni, mozda ne traze to zbog sebe vec zbog nje...mozda misle da je njoj tesko kada se pogleda u ogledalo...mozda samo zele da je podstaknu da ako stavi kapu/periku, malo se nasminka dobije volju..shvati da je i dalje lepa, da ne izgleda bolesno.. da ce ozdraviti...mozda to njeno mirenje sa trenutnim stanjem (kome ne bi bila trauma tako nesto, a ona koliko sam shvatila lakse prihvata gubitak kose od njih tj to ne pokazuje) njih boli...
Zelim tvojoj drugarici,sa kapom ili bez nje, da bude hrabra i da ozdravi i oporavi se sto pre.

 

[Lúnasa]

Kada je moj otac počeo da gubi kosu, otišao je do berbera da mu skroz obrije glavu.
Prvi njegov komentar koji je bio kad je mama ušla u kuću, da ona ne bi zaplakala, bio je da ugasi svetlo jer već sija jedan mesec ))

Mislim da se kod njih radi upravo o strahu za život voljene osobe.
Gubitak kose je najočigledniji pokazatelj i podsetnik.
Strah ume da bude parališući, kako za obolelog, tako i za članove porodice i najbliže prijatelje.
I ne vidim u tome sebičluk, jednostavno slabost, jer imati nekog voljenog znači imati meko i slabo mesto.
Što opet, ne znači da ne treba da smognu snage i pruže joj podršku na način na koji najbolje umeju.

- - - - - - - - - -

J.bga, ozbiljna bolest promeni percepciju svih, i obolelog i njegovih bližnjih.
Svet se izdeformiše a stvarnost se izvitoperi i često nam reakcije nisu primerene koliko bismo želeli da budu..

 

[Antigon@]

Verovatno ste u pravu.
Ja imam tako negativne poglede na ljudski rod.

 

[EnjoytheSilence]

Sve ste divne, hvala na komentarima i samo nastavite

 

[Antigon@]

Sve ste divne, hvala na komentarima i samo nastavite

Moj komentar neka ne čita.

Bolje da sam ga izbrisala.

 

[gost 360768]

Pa pohladno je, duva. Terapija slabi imunitet i posledicno je otpornost organizma na infekcije manja.
Ako nije to u pitanju, nek ih otera u tri lepe.

 

[Lúnasa]

Moj komentar neka ne čita.

Bolje da sam ga izbrisala.

Pa nije bolje, sasvim je moguće da negde ima i toga.
Pričamo, eto, uopšteno...
A uopšteno je svugde sve moguće

 

[EnjoytheSilence]

Moj komentar neka ne čita.

Bolje da sam ga izbrisala.

Opusteno

 

[BlackLeather]

Ljudi uvek skrenu glavu od neprijatnih prizora.
A neka bude sigurna da izgaraju od straha, više nego ona, samo pokušavaju da pobegnu od njega.
Razložite situaciju na sitne časti, priznajte šta će morati da se menja i da se čini ne bi li to prevazišla.

 

[Antigon@]

Pa nije bolje, sasvim je moguće da negde ima i toga.
Pričamo, eto, uopšteno...
A uopšteno je svugde sve moguće

Pada mi na pamet da naš mentalitet na tu vrstu bolesti gleda kao na tabu.
Uz sve to, postoji u našem čoveku neka gadna sklonost da tu bolest povezuje sa nekom sramotom... ah, bolje da ne razmišljam i da ne pišem...

 

[Regina Mills]

Jedna moja drugarica je obolela od tumora dojke, krenula je sa lecenjem pa se pojavio problem kose. Ali ne problem kose u klasicnom smislu, u kojem se pacijent traumatizira i ne oseca prijatno krijuci kapom tu posledicu lecenja, vec problem ukucana, koji je tesko prihvataju bez kose.
I umesto da svojim stavom pomognu drugarici da sto lakse prebrodi muke i nastavak lecenja, proizilazi da joj otezavaju - nedostatak kose traumatizira njih i teraju je (ne bukvalno, vec vise kao psihicki pritisak) da nosi kapu. Sad, ovaj fenomen je poznat u psihologiji: stvari koje nam smetaju ili ih ne zelimo videti sporije uocavamo i kasnije na njih reagujemo (perceptualna odbrana) il neke stvari opazama previse (tudje imovinsko stanje ili npr ruznoca) i razdrazljivi smo (perceptualna akcentuacija) no moje znanje za neku siru ocenu nije dovoljno, zarto sto bas nisam siguran da li ovaj fenomen ima uporiste i u nekoj drugoj teoriji, i da li je bolje objasnjen.
Naravno, najlakse je osuditi no ona hoce njih da razume, da im se prilagodi, rekao sam jos da to moze da razume kao njihov strah za zivot voljene osobe i neprihvatanje realnosti bolesti, odnosno, klasican transfer, sto je isto jedno od objasnjenja socijalne psihologije. Zelio bih cuti i vasa misljenja i savete, ona ce ih procitati

Kakav je njen odnos prema tome? Znam neke ljude iz mog neposrednog okruzenja koji su potpuno drugacije reagovali - jedna zena je nosila maramu, a druga je nosila periku, dok je treca isla bez icega (osim zimi kada je nosila kapu). Mislim da je tu mnogo bitnije koliko se komotno ona oseca (ili ne oseca) zbog toga sto gubi kosu.

Sa druge strane, mozda je ukucanima tesko da je gledaju u takvom stanju i d anegiraju njenu bolest, kao sto si i sam napisao. Kod ovakvih stvari tacno je da oboleloj osobi treba sva podrska ovoga sveta, ali neki put veca podrska treba njoj bliskim ljudima. Neka nosi kapu u kuci ako ce se oni osecati lakse... Jer ako bi odbijala, moze samo da stvori jos vecu nepotrebnu tenziju, a situacija je i ovako sama po sebi vec mucna...

 

[Theiana]

Secam se jedne zene, isto obolela od raka (mlada, sa 33 god.)...odmah je pocela da gubi kosu. I odmah uzela periku, zbog sina (kako je rekla-da ga ne plasi), mali imao oko 2 godine.
I jednom joj spadne, mali nista, uzeo periku, stavio na glavu i shvatio to kao neku igru...onda je tek odahnula, i nosila samo na posao, kuci ne...
Muz je znao koliko je situacija bila ozbiljna, i na gubitak kose nije ni reagovao...
Sve razumem, i njih i nju (navedena situacija)...ali ipak je ona na prvom mestu, i oni njoj treba da se prilagode. A opet, mozda je ona i tako bolesna jaca od njih, pa onda i njeno prilagodjavanje njima ima smisla...kako god, bitno da se oni razumeju, nose s tim na najbolji moguci nacin, i nadam se srecnom ishodu, za sve.

 

[ChristopherWalken]

Jedna moja drugarica je obolela od tumora dojke, krenula je sa lecenjem pa se pojavio problem kose. Ali ne problem kose u klasicnom smislu, u kojem se pacijent traumatizira i ne oseca prijatno krijuci kapom tu posledicu lecenja, vec problem ukucana, koji je tesko prihvataju bez kose.
I umesto da svojim stavom pomognu drugarici da sto lakse prebrodi muke i nastavak lecenja, proizilazi da joj otezavaju - nedostatak kose traumatizira njih i teraju je (ne bukvalno, vec vise kao psihicki pritisak) da nosi kapu. Sad, ovaj fenomen je poznat u psihologiji: stvari koje nam smetaju ili ih ne zelimo videti sporije uocavamo i kasnije na njih reagujemo (perceptualna odbrana) il neke stvari opazama previse (tudje imovinsko stanje ili npr ruznoca) i razdrazljivi smo (perceptualna akcentuacija) no moje znanje za neku siru ocenu nije dovoljno, zarto sto bas nisam siguran da li ovaj fenomen ima uporiste i u nekoj drugoj teoriji, i da li je bolje objasnjen.
Naravno, najlakse je osuditi no ona hoce njih da razume, da im se prilagodi, rekao sam jos da to moze da razume kao njihov strah za zivot voljene osobe i neprihvatanje realnosti bolesti, odnosno, klasican transfer, sto je isto jedno od objasnjenja socijalne psihologije. Zelio bih cuti i vasa misljenja i savete, ona ce ih procitati

Podrska za drugaricu!
A sto se kose tice,ma za to kako izgleda ne treba uopste da brine.Danas se i onako zene sisaju na kratko,ili cak do glave,muskarci furaju neke zenstvene frizurice,cirokane i slicno tako da sto se tice estetike nema brige.
Zdravlje je naj prece i na to neka se fokusira a sa kosom ili bez nije nikakav problem.Samo napred!

 

[Mali čičak]

U zavisnosti od toga ko cini porodicu moramo se postaviti.
Govorimo sa naseg gledista.
Od muza bih ocekivala potpunu podrsku, sa I bez kose.
Za decu bih nosila, jer ne bih zelela da se oni opterecuju time
I za roditelje bi nosila...

Realno, I ljudima oko nje je jako tesko. A ne mogu nikako da joj pomognu sem da cekaju. To ubija coveka.
Ako hoce da joj pomognu nek se trude da je nasmeju a ona nek im ugodi, nek nosi periku/kapu... ako ce njima biti lakse da se ne podsecaju svake sekunde na to da ce je mozda izgubiti...

Licno mislim da nema nista gore za bolesnu osobu od toga da vidi tugu I zabrinutost u ocima voljenih. To obeshrabruje. Stice utisak da ni oni vise ne veruju da ce joj biti bolje.
Nisam za to da se krije ili gura pod tepih, ali da se nastavi (koliko se moze) sa normalnim zivotom jesam.
Ako joj budu previse ugadjali opet se nece osecati prirodno. Ona.

Sve najbolje im zelim. Svima. Jer I porodici nije ni najmanje lako.

Inace, oktobar je mesec Borbe protiv raka dojke

 

[Ribar]

Moram da se složim sa Antigonom!
Porodici je verovatno teško ali, da su manje sebični, shvatili bi da je njoj još teže!
Samim tim nisu oni ti koji smeju da traže olakšanje na njen račun. Ako već ne mogu da joj olakšaju (što bih i mogao da prihvatim) bar neka joj ne otežavaju!
Ovako samo ističu svoju sebičnost.

 

[Em.]

Kakav je njen odnos prema tome? Znam neke ljude iz mog neposrednog okruzenja koji su potpuno drugacije reagovali - jedna zena je nosila maramu, a druga je nosila periku, dok je treca isla bez icega (osim zimi kada je nosila kapu). Mislim da je tu mnogo bitnije koliko se komotno ona oseca (ili ne oseca) zbog toga sto gubi kosu.

Sa druge strane, mozda je ukucanima tesko da je gledaju u takvom stanju i d anegiraju njenu bolest, kao sto si i sam napisao. Kod ovakvih stvari tacno je da oboleloj osobi treba sva podrska ovoga sveta, ali neki put veca podrska treba njoj bliskim ljudima. Neka nosi kapu u kuci ako ce se oni osecati lakse... Jer ako bi odbijala, moze samo da stvori jos vecu nepotrebnu tenziju, a situacija je i ovako sama po sebi vec mucna...

Ako je članovima porodice potrebna podrška mislim da je mnogo bolje da je potraže od drugih,a ne od nje.Za nju je to dodatno opterećenje.
Tenzija koja trenutno postoji zbog blagog pritiska koji vrše i njenog odbijanja,pristankom će samo dobiti drugi oblik koji snosi samo ona.Radiće nešto što joj ne prija.

Mislim da svakako treba trenutno da sebe stavi na prvo mesto,i ako je nešto ne razumeju,smireno da kaže šta njoj odgovara i zbog čega,i da ih lepo zamoli da je ne zamaraju sa takvim sitnicama.

 

[Mali čičak]

Sebe treba uvek da stavi na prvo mesto. Ne samo sad.
Zarad buducnosti

 

[Bad_Wolf]

Jedna moja drugarica je obolela od tumora dojke, krenula je sa lecenjem pa se pojavio problem kose. Ali ne problem kose u klasicnom smislu, u kojem se pacijent traumatizira i ne oseca prijatno krijuci kapom tu posledicu lecenja, vec problem ukucana, koji je tesko prihvataju bez kose.
I umesto da svojim stavom pomognu drugarici da sto lakse prebrodi muke i nastavak lecenja, proizilazi da joj otezavaju - nedostatak kose traumatizira njih i teraju je (ne bukvalno, vec vise kao psihicki pritisak) da nosi kapu. Sad, ovaj fenomen je poznat u psihologiji: stvari koje nam smetaju ili ih ne zelimo videti sporije uocavamo i kasnije na njih reagujemo (perceptualna odbrana) il neke stvari opazama previse (tudje imovinsko stanje ili npr ruznoca) i razdrazljivi smo (perceptualna akcentuacija) no moje znanje za neku siru ocenu nije dovoljno, zarto sto bas nisam siguran da li ovaj fenomen ima uporiste i u nekoj drugoj teoriji, i da li je bolje objasnjen.
Naravno, najlakse je osuditi no ona hoce njih da razume, da im se prilagodi, rekao sam jos da to moze da razume kao njihov strah za zivot voljene osobe i neprihvatanje realnosti bolesti, odnosno, klasican transfer, sto je isto jedno od objasnjenja socijalne psihologije. Zelio bih cuti i vasa misljenja i savete, ona ce ih procitati

Umesto da budu srecni sto je ziva... Kosa raste, perike, marame, kape i sl. mogu kasnije da se igraju koliko ih je volja.

 

[kami83]

Stani, je li ovde pise da porodici smeta to sto neko posle hemoterapije gubi kosu?

Jbte kakvi ljudi postoje...

 

[kami83]

U zavisnosti od toga ko cini porodicu moramo se postaviti.
Govorimo sa naseg gledista.
Od muza bih ocekivala potpunu podrsku, sa I bez kose.
Za decu bih nosila, jer ne bih zelela da se oni opterecuju time
I za roditelje bi nosila...

Realno, I ljudima oko nje je jako tesko. A ne mogu nikako da joj pomognu sem da cekaju. To ubija coveka.
Ako hoce da joj pomognu nek se trude da je nasmeju a ona nek im ugodi, nek nosi periku/kapu... ako ce njima biti lakse da se ne podsecaju svake sekunde na to da ce je mozda izgubiti...

Licno mislim da nema nista gore za bolesnu osobu od toga da vidi tugu I zabrinutost u ocima voljenih. To obeshrabruje. Stice utisak da ni oni vise ne veruju da ce joj biti bolje.
Nisam za to da se krije ili gura pod tepih, ali da se nastavi (koliko se moze) sa normalnim zivotom jesam.
Ako joj budu previse ugadjali opet se nece osecati prirodno. Ona.

Sve najbolje im zelim. Svima. Jer I porodici nije ni najmanje lako.

Inace, oktobar je mesec Borbe protiv raka dojke

Mozda je i ok za decu da nosis, ako su mala i ne razumeju. Mada, i to je pitanje.

Ali za roditelje, pa nasamaro bi ih.

 

[Bad_Wolf]

Stani, je li ovde pise da porodici smeta to sto neko posle hemoterapije gubi kosu?

Jbte kakvi ljudi postoje...

Mda. Tuga sto je to u kuci. Ima ljudi sa strane koji kukaju za tudjom kosom, a zaborave da je osoba zivotno ugrozena i da je gubitak kose samo usputna stvar. Strasno.