Psihička kao pratilac ekonomske, socijalne krize ..

[tgdanijela]

Masovno srećem ljude koji frustrirani dešavanjima na poslu traže bolovanja i/ili uputnice za psihijatriju zbog smanjenja plata, kao što je jedan čovjek danas, kojeg je strašno uznemirilo smanjenje plate te želi psihijatru..a dijagnoza bi bila anksiozno-depresivno stanje uzrokovano opšte društvenom situacijom?!..A to nije izolovan slučaj..Hoću na bolovanje, dosta mi je ovog što se dešava u firmi, započeli smo štrajk zbog toga, ali skočio mi je pritisak, uznemiren sam..ne mogu..ne mogu raditi, ni to gledati..otvorite mi bolovanje ako možete da se odmorim neko vrijeme ...
Sjećam se nedavnog predavanja kad se željela povezati pojava depresije i anksioznosti sa određenim oboljenjem pri čemu su se navodile kao olakšavajuće okolnosti ukoliko pacijent radi, a ukoliko je u penziji to je pogoršavajuće stanje za razvoj depresije, uz prisustvo lezije određenog organa o kojem je bila riječ...Međutim to su očigledno podaci prije ovog rata i ove krize..Danas ljude u depresiju baca posao i u većem su riziku za oboljevanje od duševnih bolesti ukoliko rade, dok u penziji, makar i onoj minimalnoj, invalidskoj, vide rješenje...
Šta se to dešava sa našim narodom na psihičkom planu ... pored ekonomske, socijalne krize očigledno je da je se naš narod nalazi i u psihičkoj krizi ...
Kako stoje stvari kad ste vi i/ili ljudi iz vašeg okruženja u pitanju .... i čemu vodi ova tedencija pogoršanja psihičkog zdravlja našeg stanovništva ...?

 

[Nez]

Masovno srećem ljude koji frustrirani dešavanjima na poslu traže bolovanja i/ili uputnice za psihijatriju zbog smanjenja plata, kao što je jedan čovjek danas, kojeg je strašno uznemirilo smanjenje plate te želi psihijatru..a dijagnoza bi bila anksiozno-depresivno stanje uzrokovano opšte društvenom situacijom?!..A to nije izolovan slučaj..Hoću na bolovanje, dosta mi je ovog što se dešava u firmi, započeli smo štrajk zbog toga, ali skočio mi je pritisak, uznemiren sam..ne mogu..ne mogu raditi, ni to gledati..otvorite mi bolovanje ako možete da se odmorim neko vrijeme ...
Sjećam se nedavnog predavanja kad se željela povezati pojava depresije i anksioznosti sa određenim oboljenjem pri čemu su se navodile kao olakšavajuće okolnosti ukoliko pacijent radi, a ukoliko je u penziji to je pogoršavajuće stanje za razvoj depresije, uz prisustvo lezije određenog organa o kojem je bila riječ...Međutim to su očigledno podaci prije ovog rata i ove krize..Danas ljude u depresiju baca posao i u većem su riziku za oboljevanje od duševnih bolesti ukoliko rade, dok u penziji, makar i onoj minimalnoj, invalidskoj, vide rješenje...
Šta se to dešava sa našim narodom na psihičkom planu ... pored ekonomske, socijalne krize očigledno je da je se naš narod nalazi i u psihičkoj krizi ...
Kako stoje stvari kad ste vi i/ili ljudi iz vašeg okruženja u pitanju .... i čemu vodi ova tedencija pogoršanja psihičkog zdravlja našeg stanovništva ...?

Narod se nalazi pod psihološkim pritiskom i protiv naroda (celokupnog građanstva) jedna interesna grupa u čijim rukama je kapital vodi psihološki specijalni rat. Cilj je stvaranje apatije i osećaja nemoći. Tako da krajnji rezultat bude da čovek dolazi na posao pod dejstvom psihijatrijske terapije i potpuno bezvoljan da traži bilo kakva prava. Sekundarni cilj je da usled anksiozno-depresivnog stanja i ne pita više koliko je plata i kakvi su uslovi rada nego da postane"zadovoljan" samim time što uopšte ima posao. Čovek kao misaono biće podsvesno i svesno odbija da postane radno grlo i rob kapitaliste i tako nastaju gore pomenuti simptomi u tvom postu a penzija se vidi kao spas od kapitalističkih bezočnih zveri i izrabljivača čoveka.

 

[Jennifer Jennin]

sve i u mom okruženju ovako kao si napisala
pa znaš šta, dugo traje, što jemnogo, mnogo je
ljudi pucaju

 

[smaki*]

To smanjenje plate mu je verovatno bio samo okidač. Iz priče mi deluje da radi u državnoj ili nedavno privatizovanoj firmi, čim štrajkuje. Verovatno se više plaši da je sledeći korak ostajanje bez posla, a to je ipak mnogo gore.

Ja sa srećem sa suprotnom pojavom, da ljudi pati zbog nezaposlenosti i nemogućnosti nalaženja posla.

Okreni, obrni, ne valja ni jedno ni drugo. Pesimista sam po ovom pitanju i ne vidim da će biti poboljšanja.

 

[bezibre!]

nekako su mi pare i loša ekonomija licemeran izgovor
njima se ne mogu opravadti loše postupanje s ljudima, nekomunikacija, neučtivost, bes, bahatost isl.
mislim ljudi su svesni realne bezizlaznosti u smsilu države i sredine u kojoj se ništa nije promenilo za 10 niti će za još 10 godina
ali opet ne kapiram toliku apatiju, mrgodnost,
nego ovde svi rade poslove koje mrze, ležu s partenrima koji su im dosadili, pate što je komšija bio u španiji a oni na borskom jezeru i tako
samo sebe ubijamo i zaista - tako nam i treba
pa ne mrzi nas džabe ceo svet

 

[gost 202584]

Masovno srećem ljude koji frustrirani dešavanjima na poslu traže bolovanja i/ili uputnice za psihijatriju zbog smanjenja plata, kao što je jedan čovjek danas, kojeg je strašno uznemirilo smanjenje plate te želi psihijatru..a dijagnoza bi bila anksiozno-depresivno stanje uzrokovano opšte društvenom situacijom?!..A to nije izolovan slučaj..Hoću na bolovanje, dosta mi je ovog što se dešava u firmi, započeli smo štrajk zbog toga, ali skočio mi je pritisak, uznemiren sam..ne mogu..ne mogu raditi, ni to gledati..otvorite mi bolovanje ako možete da se odmorim neko vrijeme ...
Sjećam se nedavnog predavanja kad se željela povezati pojava depresije i anksioznosti sa određenim oboljenjem pri čemu su se navodile kao olakšavajuće okolnosti ukoliko pacijent radi, a ukoliko je u penziji to je pogoršavajuće stanje za razvoj depresije, uz prisustvo lezije određenog organa o kojem je bila riječ...Međutim to su očigledno podaci prije ovog rata i ove krize..Danas ljude u depresiju baca posao i u većem su riziku za oboljevanje od duševnih bolesti ukoliko rade, dok u penziji, makar i onoj minimalnoj, invalidskoj, vide rješenje...
Šta se to dešava sa našim narodom na psihičkom planu ... pored ekonomske, socijalne krize očigledno je da je se naš narod nalazi i u psihičkoj krizi ...
Kako stoje stvari kad ste vi i/ili ljudi iz vašeg okruženja u pitanju .... i čemu vodi ova tedencija pogoršanja psihičkog zdravlja našeg stanovništva ...?

тема за годишњицу идиотизма.

неиспуњена очекивања изазивају такву последицу. сви су паметни ал немају среће.

будали је недостатак среће најбољи изговор. сујета не познаје покајање.

 

[gost 198065]

nekako su mi pare i loša ekonomija licemeran izgovor
njima se ne mogu opravadti loše postupanje s ljudima, nekomunikacija, neučtivost, bes, bahatost isl.
mislim ljudi su svesni realne bezizlaznosti u smsilu države i sredine u kojoj se ništa nije promenilo za 10 niti će za još 10 godina
ali opet ne kapiram toliku apatiju, mrgodnost,
nego ovde svi rade poslove koje mrze, ležu s partenrima koji su im dosadili, pate što je komšija bio u španiji a oni na borskom jezeru i tako
samo sebe ubijamo i zaista - tako nam i treba
pa ne mrzi nas džabe ceo svet

U principu, potpuno se slažem s ovim postom.

Naravno da materijalne nedaće ne bi smele biti razlog za loše postupanje, nekomunikaciju, neučtivost, bahatost itd. Pre izvesnog broja godina srela sam se sa izuzetno neljubaznom medicinskom sestrom. Ljudi su živeli u masovnom strahu od nje. Dogodilo se da je, tokom pregleda kod mog (tadašnjeg) lekara; ušla u ordinacijiju, i, što me je tada - mladu - jako iznenadilo; započela lament. Počela se žaliti (doktoru) kako ljudi ne shvataju da je njoj život (pre)težak i nesnosan. Da joj plata kasni eto drugi mesec. Da ima sina studenta koji ne pita da li joj plata kasni. Onda se okrenula meni, tražeći podršku. "Eto, gospođice, da li sam u pravu? Kako mogu ić na posao vesela i raspoložena pored svega što mi se dešava? Recite, zar nisam u pravu?"

I dan danas bih joj rekla isto što sam i onda. Ako ti je poso nesnosan, pa, ti ga nemoj radit. Ako misliš da si za obijanje recepcije i lepljenje flastera nedovoljno, ili čak ni uopšte; plaćena; ti, ženo, daj otkaz.

Teoretski, i dan danas se kunem u taj rezon. Ne postoji argumentovano opravdanje za nesavesno obavljanje posla i bezobrazluk. Ja sam ohola, ali ako sam ikad osetila potrebu da se šutiram ljudima okolo; znala sam da je to samo moj problem. Iživljavanje moje sopstvene frustracije i besa.


Međutim.


Mogu razumeti revolt društvom u kojem živimo, i zato verujem da ovo nije nimalo laka tema. Ako jedna sestra redovno dolazi na posao i obavlja sve svoje (poslovne) dužnosti; zašto nije adekvatno plaćena? Zašto njen sin student mora razmišljati hoće li ga majka, koja je u redovnom, stalnom radnom odnosu dvajst godina; imati čime finansirati?

U ovoj je priči najžalosniji, i jedini relevantni, faktor da se sin (student) ne bi imo oko čega sekirat da mu je majka svastika, ne znam, lokalnog političara; naprimer.


U tom slučaju bi majčina primanja bila izdašna i redovna, i ona bi na poso odlazila mnogo bolje volje. Tokom tog (istog) posla ne bi ništa naročito radila; a postoji velika verovatnoća da se na njemu ne bi ni pojavljivala. Međutim, čak i tako, njeno bi socijalno i zdravsteno išlo uredno, i bez zastoja; a najverovatnije bi dobijala i pozamašne dnevnice.

Za šta god.


Za, šta znam, babu i stričeve?

 

[Ganfajter]

nema krize.to je sve u glavi...

 

[gost 198065]

Mda.