Prvo ime svih Slovena bilo je Srbi?

Ans i Eva Jargi

Aktivan član
Poruka
1.485
Za početak, evo šta su o tome u bližoj i daljoj prošlosti pisali poznati istoričari, slavisti, lingvisti i drugi stručnjaci:


Slovenački istoričar Gregor Krek, profesor univerziteta u Grazu, 1887.g, piše:

"Prvo ime svih Slovena je bilo Srbi.
Kod stranih pisaca i kao povesnih naroda, pojavljuju se Sloveni najprije pod dva razna imena -
i to pod domaćim, u zapisima malo raširenim imenom - SRBI ... i više rasprostranjenim / kod stranaca / - Veneti ili Wendi..."

Izvor:
27. Einleitung in die Slawische Literaturgeschichte, Akademische Vorlesungen, Studien, und kritische Streifzug, II Aufl.,
Graz, 1887. c. 246.
...

"Uskoro će domaća oznaka Srbi kao kolektivan naziv, kao naziv velike nardone jedinice, biti potisnut,
a takođe i naziv Veneti, da bi sve više ustupala mesto imenu Sloveni ... kojim se pak označava samo ukupan slovenski
zapad, dok se za istočna plemena pojavljuje ime Anti / ali, ne pre VI veka nove ere/ ... "

Izvor:
Seite 292.

Malo dalje profesor Krek piše:

"Ime Srbi, koje je nekada označavao slovenski narod (uopšte) sve se više sužavalo,
i danas ga nose samo stanovnici dveju Lužica (Lužički Srbi), i južnoslovenski Srbi na Balkanu.
Za ona prva dva plemena mi kažemo Sorbi (Wendi), samo zato da ih odvojimo (razlikujemo) od Južnih Srba,
od kojih su već jezikom prilično razdvojeni. "

Izvor:
Seite 297.
Einleitung in die Slawische Literaturgeschichte, Akademische Vorlesungen, Studien, und kritische Streifzug, II Aufl.,
Graz, 1887.g.

A sada još neki citati:

Dr. Rački u svojoj "Povjesti Slovena" (st. 6 i 7) navodi: "U početku Sloveni su se nazivali domaćim imenom Srbi, tj.
rođaci, a stranci, specijalno Nemci zvali su ih Vendima. Tim imenom zvali su ih i Grci i Rimljani još od sedmog veka
pre Hrista".


Češki istoričar Jan Dobrovolski, u "Jahrbuch 1827" kaže: "Istovetnost imena lužičkih i balkanskih Srba nije slučajna,
ona potiče iz prastarih vremena kada su se srpskim imenom nazivali svi Sloveni".

Pavel Šafarik u knjizi "Slovenske starožitnosti" piše: "Ime Srb duboko je ukorenjeno među svim Slovenima i moglo
je samo u svojoj pradomovini dobiti svoj pravi značaj".
“Safarik pise: "Nikada do šestoga veka nije pomenuto ime Čeh, Leh ili Sloven, a i o Poljacima i Rusima pisana
istorija govori tek u devetom veku.".”

Mađarski grof Kalaj u svojoj istoriji pisao je: "Po ispitivanjima najboljih naučnika svi slovenski narodi u prastaro doba
nazivali su se Srbi".
On takođe navodi da se od šestog veka pojavljuje ime Slavi, dok su svi Sloveni živeli zajedno i nazivali se sabraćom.



Hrvatski istoričar Tomo Maretić , u svojoj istoriji tvrdi: " Prvo ime svih Slovena bilo je Srbi".
“Сва тројица грчко – римских историчара не знају уопште за име Cловени;
и Птоломеј, и Тацит, и Плиније говоре само о Вендима, или Србима.”
( Toмo Маретић, хрватски историчар )


Francuz “Rober Siprijan za Dunav kaže da je srpska reka, a Srbe naziva početnim narodom i majkom naroda, a srpski
jezik - jezikom majkom.”
“Kako je rekao Siprijan Rober: "Svi slovenski jezici su nastali od srpskog jezika, jezika pramajke.”


“Nikola Frere, kako navodi Šafarik, smatrao je srpski majkom tračkog i grčkog jezika. Šafarik u svom delu "Starožitnosti"
piše: "Srbi žive u Evropi od najdavnijih vremena ili od praistorijskog doba, a tako rasprostranjen
narod vodi svoje poreklo od najdalje prošlosti".

U Minhenu se nalazi originalna nemačka hronika, pisana oko 750. godine nove ere, u kojoj doslovno piše: "Srbi predstavljaju
tako veliko carstvo (regnum) da su iz njih proizašli svi slovenski narodi" (Hormayers Archiv, st. 282-283).

“Rus Moraskin je pisao da su Srbi još u svom indijskom kraljevstvu bili na najvišem stepenu prosvete i obrazovanosti,
za to doba.”


Nemački etnograf Karl fon Cernig u svom delu "Ethnographie der Osterreishischen Monarchie" , (B eč,1857.) tvrdi:
" Prvo opšte ime svih Slovena bilo je Serbli, što znači ujedinjeni."

U svom delu " Slovanka" (Prag, 1814) Josif Dobrovski je zapisao:
" Kad bih imao da predložim jedno zajedničko ime za oba poretka pod koji svi slovenski nrodi mogu da se svrstaju,
to bi bilo ime Srbi."


Čuveni francki naučnik Ami Bue u svom delu " Evropska Turska", (Pariz, 1840.) piše:
"Srpski jezik je otprilike za slovenske jezike ono što je latinski za jezike koji su iz njega proizašli."
( " Le serbe est environ aux langues ce que le latin est aux langues qui en sont derivees" ).

Nemački istoričar Hajnrih Leo u svom delu " Vorlesungen uber die Geschhiste..." , (Hal, 1857.) navodi:
" Srbi, zajedničko ime za sve Slovene južno od Ljutice ( Vilca) dolazi od sanskritskog osnova "sarb", "srp",
što znači: ići, trčati..
Ovo staro ime "Srbi" označuje dakle Srbe, Vende kao lutajuća plemena u stalnom pokretu..."


Još jedan nemački, keltolog i arheolog Johan Kaspar Zeus, prenoseći tekst iz čuvenog Minhenskog rukopisa 1837. godine,
pominje Bavarskog Geografa i citira njegove reči:
" Ovo ime ( Srbi, prim. autora.) dopire sve do u najudaljeniju starinu. Mi ga nalazimo u svojoj prvobitnoj , pravoj, domaćoj
formi već kod Plinija ( 79. godine po Hrista) i Ptolomeja ( 175. godine takodje po Hristu)....."

Karion kaže da su " Srbi najstarije ime sačuvano od Sarmata" i u svojoj " Hronici" izjednačava Srbe, Henete (Venete)
i Sarmate kao isti narod koji govori henetskim jezikom.

I dva nemačka istoričara Karl Ekerman i Šlecer misle isto. Karl Ekerman je u svom već navedenom delu napisao:
" Vindi, Spori, Srbi- to su opšta imena Srba."
 
Zasto bi bila obrisana,istorija i jeste mesto za takve rasprave.

Ja nisam dugo na ovom forumu,ali govorim iz sopstvenog iskustva. Safarik i slicni su zbog starine i ucestalosti na sirokom prostoru,srbskog imena zakljucili,svi slaveni su se zvali serbi,ipak,to je preterivanje.bavarski geograf ako su mu srbi najblizi logicno da krene od sebe i neznanja pa sve slavene nazove srbima kao i herodot sve slavene tracanima,jer su mu najblizi,ali daleko od toga da je tako.staleski sistem je takav da je serba bilo od prastarina,prvo kao lovci,pa cuvari,redari,granicari...slika cuvara raja,jer bog rata je i og sunca moloh,melhior,serbon,herkul,herakle...
 
Нисам још успео размрсим до краја дешавања око етногенезе Словена, али ми се, за сада, најизвеснијим чини следеће:
Словнска култура је настала, око почетка првог миленијума пне, негде у Панонији, мешањем Аријеваца и Кимбра (од којих су Срби).
Овај Херодотов цитат ми се чини јако битним:
"9) А нико нијеу стању тачно да каже шта се налази северно од овеземље и ко тамо станује.
Ипак изгледа да се преко Истра налази једна бескрајна пустиња. Једини за које сам био у стањуда
дознам да станују преко Истра јесу људи: којима је име Сигини, а који се одевају као Међани.
Коњи су им рундави по целом тел у, а длака им једугачка до пет цол и, малису, са затубастом
њушком и немогу на себи да носе човека, док су уколима врло брзи; због тога се тамошњи људи
и возе на колима. Земља им се протеже до Енета наЈ адрану. За себе кажу да су досељеници из
Медије, али како су се оданде доселили, нисам у стању да објасним. То се све могло десити у
великом временском раздобљу. ЛигијцикојистанујуизнадМа салијеназивајутрговценама ло
''сигини'', акодКипријацатакосеназива јукопља."
 
Poslednja izmena:
Nepobitna je istorijska činjenica da se ime Sloveni prvi put u istorijskim izvorima javlja tek u V veku nove ere.

Kako to objasniti ako se zna da su u to vreme Sloveni bili nekoliko puta brojniji od svih ostalih evropskih
naroda zajedno?

Kao jedno od najlogičnijih objašnjenja nudi se odgovor da su pre toga nazivani nekim drugim opštim imenom,
a mnoštvo istoričara i drugih stručnjaka iz svih predela Evrope potvrđuju da je to prethodno ime bilo Srbi.

Navešću ovde još neke citate koji govore o tome, a diskutante molim da se u diskusijama pri davanju argumenata
za i protiv takve teze, pozivaju na istorijske ili druge izvore koji tezu ili sadržaj citata potvrđuju ili demantuju.

Пикте, А. швајцарски историчар: "Може се са сигурношћу тврдити, да је постојао један пра народ између
Индије и крајње границе Европе, који се састојао из Сораба, Серба и Рашана, чије је заједничко име
било Срби".

Антон, К.Г.: ''Народи које ми прво као Словене познајемо; су се звали Срби". Најстарије седиште Срба се
увек звало Сарматија. Код старих писаца гласи и Пољска, старо седиште Срба је најдуже задржала име
Сарматија. Равенски географ описује Пољску под именом Сарматија, тачно познаје нацију, али не као
Словене; него посебно од Скита потичу Словени, то значи у ствари нешто друго, дакле Срби су у Пољској
већ живели када се име Словен појавило".
''Када су Словени наступили као једна нација, носили су раније сигурно име Срби. То не значи да се они
нису могли тако пре звати, него нам каже да ни Словени, ни Јазиги, ни Анти, ни Хенети, ни иначе неки други,
нису старији и првобитнији него они (Срби) могли бити. Исто је сигурно, да у Шлезији, Лужицама и Мајсену,
никад нису Тојче (Немци) живели, и да су ове земље већ за време Римљана биле насељене са Суевен/Сербен.
Са Бранденбургом, Померном и Меклембургом, је сигурно тако било".
"Грци, Словени, Тојче, Персијанци, Јермени, су гране једне нације".
''Име Сармати је са називом Срби идентично".
''Име Србин је прво и најпрвобитније име наџије, која се касније поделила на две половине, праве Србе и Јазиге.
Срби се никада нису звали Словени, него су га Јазиги касније добили као друго име".

Фресл, Ј., немачки историчар, описује свађу између Египћана и Скита (Срба), ко је од њих старији народ: "
...у којој Срби убедљиво бише победници" (Саки и Скити 1886).

Шулц, К. пољски историчар: "Словени се нису јужно од Дунава појавили у 6. веку већ су овде живели од
најстаријих времена, као илиро-трачани. Многобројни антички сведоци, као Страбон кажу, да Илири и Трачани
нису себи били страни, јер су ови народи били истог порекла, имали исте обичаје и поредак, обожавали исте
богове" (Порекло и седишта старих Илира, Париз 1856).

Роберт, С.: "Илирски Срби су најстарији међу Словенима. Све што је данас код других народа легенда, живи
још данас у овој непроменљивој Илирији као живи елемент".

Јагрода, Н.: "Код Румуна Срби је име за све Словене, име за целу расу, јер за Румуне су Бугари такође Срби".
Леже, Л.: "Сорби и Шпори је било непријатно грчком уху, и зато Прокопије каже да се име Шпори, раније давало
Словенима и Антима".

Мори, А.: "Прокопије пише да Анти и Словени припадају истој раси, говоре исти језик и да су се ова два народа
звали Шпорима тј. Србима (77 Jun. str. 363).

Екерман, К.: "Винди, Шпори, Срби, то су општа имена Словена".

Роберт, С.: "Венди су народ који је живео на огромном простору, и носио је различита имена по пределима на
којима је живео, а данас се уопште зову Србима".

Херодот: "Трачани (Срби) су највећи народ после Индијаца.''

Левек X.: "Грци, Латини, Немци, Срби, су истог порекла, и били су некада исти народ".

Клерк, Г.: "Име Србин је у старости означавало словенски народ".

http://www.svevlad.org.rs/knjige_files/nikolic_srbija.html
 
Тачно. Сви Словени су се некада звали Срби. То је историјска чињеница која се дуго крила. Па и Птоломеј је помињао један велики наро под именом Срби. Мислио је на Словене који су себе некада називали Србима. То старо има су до данас сачували само Лужички Срби и ми Срби са Балкана. Мени није јасно када су они престали себе да називају Србима и када су почели да се називају Словенима?
 
Ama sve je to u redu rado bih i povjerovao. ali kad potražim te izvore niđe ih ne mogu naći, ili ako ih nađem ne mogu naći citirani dio. Ovo mi stvara veliki problem.

A šta misliš zbog čega ih ne možeš naći?

Znaš li zbog čega su Nemci među prvim ciljevima u Beogradu 1941. godine bombardovali narodnu biblioteku?

Znaš li zašto su spaljene i uništene Aleksandrijska i mnoge druge sprske biblioteke?
 
Доброслав Јевђевић
ОД ИНДИЈЕ ДО СРБИЈЕ
ПРАСТАРИ ПОЧЕТЦИ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ

Хиљаде година сеоба српског народа
кроз Азију и Европу према списима и
цитатима највећих светских историчара

http://www.ivantic.net/Ostale_knjiige/Od_Indije_do_Srbije.pdf

Citati iz knjige:

Рус Мороскин ''Истор. Крит. о Русах''
Тај Мороскин наставља, да су околни народи бацали завидљиве погледе на народ Сјемба
или Серба који су насељавали област дунавску (Дунај у Индији).

''У тој унутрашњој Иидији главне државе биле су Празија и Гангарија, а иза њих
велика држава Сарбарска, српска, а друга је била у приморској Индији, која се звала Пановска
држава. Да су те две српске државе заиста постојале у Индији има много трагова у записима
војевања Александра Великог у Индији и још више у називима места и река и планина у Индији које
се још и данас зову чисто српским именима''

Двадесетак географа и историчара свих народа набраја та имена, која се могу наћи на свакој
прецизнијој географској карти. Та српска имена географска у Индији су следећа:
Срба, Сорбана, Чарнигор, Белоспор, Ковиље, Житомир, Мала Бара, Бела Зора,
Град, Кос, Царева, Прамен, Млава, Дрвар, Борац, Брдван, Загоре, Сивоње, Сеја, Бара, Мокран, Лакат,
Равнагора, Борје, Даљ, Сирбаћа, Дуб, Шаран, Тимок, Сарбату, Сербистан. Морава, Драва, Драги,
Гора, Котор, Рана, Сарб, Србаљ и много других сличних имена чисто српског порекла.

По Морошкину и другим страним историчарима Срби су боравили у Индији пре њиховог
почетка исељавања ка Средњој Азији неколико хиљада година, а прво њихово исељавање датира од
пре пет хиљада година под тешким војничким притиском суседних народа. Њиховој сеоби
допринела је пренасељеност и тешки помор и куга, која је била честа у Индији све до наших дана,
уништавајући десетине милиона људи. О том помору певају и наше српске народне песме, кад
говоре о куги и о глади, ради којих су напустили Индију.

Опет (према Морошкину историк
Милојевић: ''Један српски огранак крену према западу са својим слоновима и коњима и заустави се у
земљи Мезопотамији око река Тигра и Еуфрата. Ту Срби основаше Нову Сарбарску, подигоше у њој
многе градове. назваше их српским именима и остадоше тамо много векова. Ови Срби кренуше
затим у Малу Азију, а касније пређоше у Европу, неки се зауставише на балканском полуотоку, а
други сиђоше до Италије и све до Шпаније. Ова прва српска сеоба на Балкан стара је најмање три
хиљаде година.

Други српски огранак из Индије кренуо је према каспијском и азовском мору и планини
Кавказу у данашњој Русији. Ову нову домовину назваше они Сербанија, где остадоше, такође више
векова док их не потиснуше освајачи. Трећи српски огранак кренуо је из Индије право на север
међом великог китајског царства и настани се у данашњој Сибирији, где оснују нову државу
Сирбидију или Сирбију, од које је речи постала данашња Сибирија."
 
O kakvim izvorima ti pišeš ?

Pa gore navedenim

A šta misliš zbog čega ih ne možeš naći?

Znaš li zbog čega su Nemci među prvim ciljevima u Beogradu 1941. godine bombardovali narodnu biblioteku?

Znaš li zašto su spaljene i uništene Aleksandrijska i mnoge druge sprske biblioteke?

To ima smisla što kažete poštovani sagovorniče.
Aleksandrijsku biblioteku su zapalili hriščani a ono što je preteklo mislimani.

Доброслав Јевђевић
ОД ИНДИЈЕ ДО СРБИЈЕ
ПРАСТАРИ ПОЧЕТЦИ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ

Хиљаде година сеоба српског народа
кроз Азију и Европу према списима и
цитатима највећих светских историчара

http://www.ivantic.net/Ostale_knjiige/Od_Indije_do_Srbije.pdf

Citati iz knjige:

Рус Мороскин ''Истор. Крит. о Русах''
Тај Мороскин наставља, да су околни народи бацали завидљиве погледе на народ Сјемба
или Серба који су насељавали област дунавску (Дунај у Индији).

''У тој унутрашњој Иидији главне државе биле су Празија и Гангарија, а иза њих
велика држава Сарбарска, српска, а друга је била у приморској Индији, која се звала Пановска
држава. Да су те две српске државе заиста постојале у Индији има много трагова у записима
војевања Александра Великог у Индији и још више у називима места и река и планина у Индији које
се још и данас зову чисто српским именима''

Двадесетак географа и историчара свих народа набраја та имена, која се могу наћи на свакој
прецизнијој географској карти. Та српска имена географска у Индији су следећа:
Срба, Сорбана, Чарнигор, Белоспор, Ковиље, Житомир, Мала Бара, Бела Зора,
Град, Кос, Царева, Прамен, Млава, Дрвар, Борац, Брдван, Загоре, Сивоње, Сеја, Бара, Мокран, Лакат,
Равнагора, Борје, Даљ, Сирбаћа, Дуб, Шаран, Тимок, Сарбату, Сербистан. Морава, Драва, Драги,
Гора, Котор, Рана, Сарб, Србаљ и много других сличних имена чисто српског порекла.

По Морошкину и другим страним историчарима Срби су боравили у Индији пре њиховог
почетка исељавања ка Средњој Азији неколико хиљада година, а прво њихово исељавање датира од
пре пет хиљада година под тешким војничким притиском суседних народа. Њиховој сеоби
допринела је пренасељеност и тешки помор и куга, која је била честа у Индији све до наших дана,
уништавајући десетине милиона људи. О том помору певају и наше српске народне песме, кад
говоре о куги и о глади, ради којих су напустили Индију.

Опет (према Морошкину историк
Милојевић: ''Један српски огранак крену према западу са својим слоновима и коњима и заустави се у
земљи Мезопотамији око река Тигра и Еуфрата. Ту Срби основаше Нову Сарбарску, подигоше у њој
многе градове. назваше их српским именима и остадоше тамо много векова. Ови Срби кренуше
затим у Малу Азију, а касније пређоше у Европу, неки се зауставише на балканском полуотоку, а
други сиђоше до Италије и све до Шпаније. Ова прва српска сеоба на Балкан стара је најмање три
хиљаде година.

Други српски огранак из Индије кренуо је према каспијском и азовском мору и планини
Кавказу у данашњој Русији. Ову нову домовину назваше они Сербанија, где остадоше, такође више
векова док их не потиснуше освајачи. Трећи српски огранак кренуо је из Индије право на север
међом великог китајског царства и настани се у данашњој Сибирији, где оснују нову државу
Сирбидију или Сирбију, од које је речи постала данашња Сибирија."

Usnimoh je pa sad idem na čitanje. ivanić net mi je inače omiljeni izvor literature.
 
Poslednja izmena:
Pa gore navedenim

Fojrmice , bog te video, sprco si toliko godina na forumima a nisi naučio da ako neko piše u XVII, XVIII, XIX veku a odnosi se na period hristovog rođenja (koji vek ranije ili kasnije) , takvo pisanje ne može biti izvor već literatura , u ovom slučaju davno prevaziđena literatura .

Nego tema treba da ide na podforum nadprirodne pojave, vremensko-prostorna višedimenzionalnost Srba.
 
Poslednja izmena:
Usnimoh je pa sad idem na čitanje. ivanić net mi je inače omiljeni izvor literature.

Ima Jevdjovićeve knjige posvuda, i u knjižarama.

Nego tema treba da ide na podforum nadprirodne pojave, vremensko-prostorna višedimenzionalnost Srba.
Preteruješ, Krinka, sa sprdanjem, kao i obično.
Diskusija podrazumeva različita mišljenja i različite izvore , medju kojima je i različita literatura.


Moroskina često svi citiraju, ali ja sam noći probdela pokušavajući da ga na ruskom dobijem i čitam preko ruskih sajtova, i nije i uspelo.
Zanimljiv mi je i citat Herodota ovde (koji je Ahil postavio u prevodu), zbog te čuvene reke Ister i te istočne granice čak do Medjana, što je zaista mnogo istočno.

A svakako se ne sme preskočiti tzv Dalimilova hronika koja svedoči za teren današnje centrale Evrope (Češka itd..) da se govorilo srpskim jezikom..u istom smislu, od zapisa sa slovenskog tla- Nestorova hronika koja svedoči da su najstariji Sloveni- Sloveni Ilirika .
 
Poslednja izmena:

Back
Top