Ans i Eva Jargi
Aktivan član
- Poruka
- 1.485
Za početak, evo šta su o tome u bližoj i daljoj prošlosti pisali poznati istoričari, slavisti, lingvisti i drugi stručnjaci:
Slovenački istoričar Gregor Krek, profesor univerziteta u Grazu, 1887.g, piše:
"Prvo ime svih Slovena je bilo Srbi.
Kod stranih pisaca i kao povesnih naroda, pojavljuju se Sloveni najprije pod dva razna imena -
i to pod domaćim, u zapisima malo raširenim imenom - SRBI ... i više rasprostranjenim / kod stranaca / - Veneti ili Wendi..."
Izvor:
27. Einleitung in die Slawische Literaturgeschichte, Akademische Vorlesungen, Studien, und kritische Streifzug, II Aufl.,
Graz, 1887. c. 246.
...
"Uskoro će domaća oznaka Srbi kao kolektivan naziv, kao naziv velike nardone jedinice, biti potisnut,
a takođe i naziv Veneti, da bi sve više ustupala mesto imenu Sloveni ... kojim se pak označava samo ukupan slovenski
zapad, dok se za istočna plemena pojavljuje ime Anti / ali, ne pre VI veka nove ere/ ... "
Izvor:
Seite 292.
Malo dalje profesor Krek piše:
"Ime Srbi, koje je nekada označavao slovenski narod (uopšte) sve se više sužavalo,
i danas ga nose samo stanovnici dveju Lužica (Lužički Srbi), i južnoslovenski Srbi na Balkanu.
Za ona prva dva plemena mi kažemo Sorbi (Wendi), samo zato da ih odvojimo (razlikujemo) od Južnih Srba,
od kojih su već jezikom prilično razdvojeni. "
Izvor:
Seite 297.
Einleitung in die Slawische Literaturgeschichte, Akademische Vorlesungen, Studien, und kritische Streifzug, II Aufl.,
Graz, 1887.g.
A sada još neki citati:
Dr. Rački u svojoj "Povjesti Slovena" (st. 6 i 7) navodi: "U početku Sloveni su se nazivali domaćim imenom Srbi, tj.
rođaci, a stranci, specijalno Nemci zvali su ih Vendima. Tim imenom zvali su ih i Grci i Rimljani još od sedmog veka
pre Hrista".
Češki istoričar Jan Dobrovolski, u "Jahrbuch 1827" kaže: "Istovetnost imena lužičkih i balkanskih Srba nije slučajna,
ona potiče iz prastarih vremena kada su se srpskim imenom nazivali svi Sloveni".
Pavel Šafarik u knjizi "Slovenske starožitnosti" piše: "Ime Srb duboko je ukorenjeno među svim Slovenima i moglo
je samo u svojoj pradomovini dobiti svoj pravi značaj".
“Safarik pise: "Nikada do šestoga veka nije pomenuto ime Čeh, Leh ili Sloven, a i o Poljacima i Rusima pisana
istorija govori tek u devetom veku.".”
Mađarski grof Kalaj u svojoj istoriji pisao je: "Po ispitivanjima najboljih naučnika svi slovenski narodi u prastaro doba
nazivali su se Srbi".
On takođe navodi da se od šestog veka pojavljuje ime Slavi, dok su svi Sloveni živeli zajedno i nazivali se sabraćom.
Hrvatski istoričar Tomo Maretić , u svojoj istoriji tvrdi: " Prvo ime svih Slovena bilo je Srbi".
“Сва тројица грчко – римских историчара не знају уопште за име Cловени;
и Птоломеј, и Тацит, и Плиније говоре само о Вендима, или Србима.”
( Toмo Маретић, хрватски историчар )
Francuz “Rober Siprijan za Dunav kaže da je srpska reka, a Srbe naziva početnim narodom i majkom naroda, a srpski
jezik - jezikom majkom.”
“Kako je rekao Siprijan Rober: "Svi slovenski jezici su nastali od srpskog jezika, jezika pramajke.”
“Nikola Frere, kako navodi Šafarik, smatrao je srpski majkom tračkog i grčkog jezika. Šafarik u svom delu "Starožitnosti"
piše: "Srbi žive u Evropi od najdavnijih vremena ili od praistorijskog doba, a tako rasprostranjen
narod vodi svoje poreklo od najdalje prošlosti".
U Minhenu se nalazi originalna nemačka hronika, pisana oko 750. godine nove ere, u kojoj doslovno piše: "Srbi predstavljaju
tako veliko carstvo (regnum) da su iz njih proizašli svi slovenski narodi" (Hormayers Archiv, st. 282-283).
“Rus Moraskin je pisao da su Srbi još u svom indijskom kraljevstvu bili na najvišem stepenu prosvete i obrazovanosti,
za to doba.”
Nemački etnograf Karl fon Cernig u svom delu "Ethnographie der Osterreishischen Monarchie" , (B eč,1857.) tvrdi:
" Prvo opšte ime svih Slovena bilo je Serbli, što znači ujedinjeni."
U svom delu " Slovanka" (Prag, 1814) Josif Dobrovski je zapisao:
" Kad bih imao da predložim jedno zajedničko ime za oba poretka pod koji svi slovenski nrodi mogu da se svrstaju,
to bi bilo ime Srbi."
Čuveni francki naučnik Ami Bue u svom delu " Evropska Turska", (Pariz, 1840.) piše:
"Srpski jezik je otprilike za slovenske jezike ono što je latinski za jezike koji su iz njega proizašli."
( " Le serbe est environ aux langues ce que le latin est aux langues qui en sont derivees" ).
Nemački istoričar Hajnrih Leo u svom delu " Vorlesungen uber die Geschhiste..." , (Hal, 1857.) navodi:
" Srbi, zajedničko ime za sve Slovene južno od Ljutice ( Vilca) dolazi od sanskritskog osnova "sarb", "srp",
što znači: ići, trčati..
Ovo staro ime "Srbi" označuje dakle Srbe, Vende kao lutajuća plemena u stalnom pokretu..."
Još jedan nemački, keltolog i arheolog Johan Kaspar Zeus, prenoseći tekst iz čuvenog Minhenskog rukopisa 1837. godine,
pominje Bavarskog Geografa i citira njegove reči:
" Ovo ime ( Srbi, prim. autora.) dopire sve do u najudaljeniju starinu. Mi ga nalazimo u svojoj prvobitnoj , pravoj, domaćoj
formi već kod Plinija ( 79. godine po Hrista) i Ptolomeja ( 175. godine takodje po Hristu)....."
Karion kaže da su " Srbi najstarije ime sačuvano od Sarmata" i u svojoj " Hronici" izjednačava Srbe, Henete (Venete)
i Sarmate kao isti narod koji govori henetskim jezikom.
I dva nemačka istoričara Karl Ekerman i Šlecer misle isto. Karl Ekerman je u svom već navedenom delu napisao:
" Vindi, Spori, Srbi- to su opšta imena Srba."
Slovenački istoričar Gregor Krek, profesor univerziteta u Grazu, 1887.g, piše:
"Prvo ime svih Slovena je bilo Srbi.
Kod stranih pisaca i kao povesnih naroda, pojavljuju se Sloveni najprije pod dva razna imena -
i to pod domaćim, u zapisima malo raširenim imenom - SRBI ... i više rasprostranjenim / kod stranaca / - Veneti ili Wendi..."
Izvor:
27. Einleitung in die Slawische Literaturgeschichte, Akademische Vorlesungen, Studien, und kritische Streifzug, II Aufl.,
Graz, 1887. c. 246.
...
"Uskoro će domaća oznaka Srbi kao kolektivan naziv, kao naziv velike nardone jedinice, biti potisnut,
a takođe i naziv Veneti, da bi sve više ustupala mesto imenu Sloveni ... kojim se pak označava samo ukupan slovenski
zapad, dok se za istočna plemena pojavljuje ime Anti / ali, ne pre VI veka nove ere/ ... "
Izvor:
Seite 292.
Malo dalje profesor Krek piše:
"Ime Srbi, koje je nekada označavao slovenski narod (uopšte) sve se više sužavalo,
i danas ga nose samo stanovnici dveju Lužica (Lužički Srbi), i južnoslovenski Srbi na Balkanu.
Za ona prva dva plemena mi kažemo Sorbi (Wendi), samo zato da ih odvojimo (razlikujemo) od Južnih Srba,
od kojih su već jezikom prilično razdvojeni. "
Izvor:
Seite 297.
Einleitung in die Slawische Literaturgeschichte, Akademische Vorlesungen, Studien, und kritische Streifzug, II Aufl.,
Graz, 1887.g.
A sada još neki citati:
Dr. Rački u svojoj "Povjesti Slovena" (st. 6 i 7) navodi: "U početku Sloveni su se nazivali domaćim imenom Srbi, tj.
rođaci, a stranci, specijalno Nemci zvali su ih Vendima. Tim imenom zvali su ih i Grci i Rimljani još od sedmog veka
pre Hrista".
Češki istoričar Jan Dobrovolski, u "Jahrbuch 1827" kaže: "Istovetnost imena lužičkih i balkanskih Srba nije slučajna,
ona potiče iz prastarih vremena kada su se srpskim imenom nazivali svi Sloveni".
Pavel Šafarik u knjizi "Slovenske starožitnosti" piše: "Ime Srb duboko je ukorenjeno među svim Slovenima i moglo
je samo u svojoj pradomovini dobiti svoj pravi značaj".
“Safarik pise: "Nikada do šestoga veka nije pomenuto ime Čeh, Leh ili Sloven, a i o Poljacima i Rusima pisana
istorija govori tek u devetom veku.".”
Mađarski grof Kalaj u svojoj istoriji pisao je: "Po ispitivanjima najboljih naučnika svi slovenski narodi u prastaro doba
nazivali su se Srbi".
On takođe navodi da se od šestog veka pojavljuje ime Slavi, dok su svi Sloveni živeli zajedno i nazivali se sabraćom.
Hrvatski istoričar Tomo Maretić , u svojoj istoriji tvrdi: " Prvo ime svih Slovena bilo je Srbi".
“Сва тројица грчко – римских историчара не знају уопште за име Cловени;
и Птоломеј, и Тацит, и Плиније говоре само о Вендима, или Србима.”
( Toмo Маретић, хрватски историчар )
Francuz “Rober Siprijan za Dunav kaže da je srpska reka, a Srbe naziva početnim narodom i majkom naroda, a srpski
jezik - jezikom majkom.”
“Kako je rekao Siprijan Rober: "Svi slovenski jezici su nastali od srpskog jezika, jezika pramajke.”
“Nikola Frere, kako navodi Šafarik, smatrao je srpski majkom tračkog i grčkog jezika. Šafarik u svom delu "Starožitnosti"
piše: "Srbi žive u Evropi od najdavnijih vremena ili od praistorijskog doba, a tako rasprostranjen
narod vodi svoje poreklo od najdalje prošlosti".
U Minhenu se nalazi originalna nemačka hronika, pisana oko 750. godine nove ere, u kojoj doslovno piše: "Srbi predstavljaju
tako veliko carstvo (regnum) da su iz njih proizašli svi slovenski narodi" (Hormayers Archiv, st. 282-283).
“Rus Moraskin je pisao da su Srbi još u svom indijskom kraljevstvu bili na najvišem stepenu prosvete i obrazovanosti,
za to doba.”
Nemački etnograf Karl fon Cernig u svom delu "Ethnographie der Osterreishischen Monarchie" , (B eč,1857.) tvrdi:
" Prvo opšte ime svih Slovena bilo je Serbli, što znači ujedinjeni."
U svom delu " Slovanka" (Prag, 1814) Josif Dobrovski je zapisao:
" Kad bih imao da predložim jedno zajedničko ime za oba poretka pod koji svi slovenski nrodi mogu da se svrstaju,
to bi bilo ime Srbi."
Čuveni francki naučnik Ami Bue u svom delu " Evropska Turska", (Pariz, 1840.) piše:
"Srpski jezik je otprilike za slovenske jezike ono što je latinski za jezike koji su iz njega proizašli."
( " Le serbe est environ aux langues ce que le latin est aux langues qui en sont derivees" ).
Nemački istoričar Hajnrih Leo u svom delu " Vorlesungen uber die Geschhiste..." , (Hal, 1857.) navodi:
" Srbi, zajedničko ime za sve Slovene južno od Ljutice ( Vilca) dolazi od sanskritskog osnova "sarb", "srp",
što znači: ići, trčati..
Ovo staro ime "Srbi" označuje dakle Srbe, Vende kao lutajuća plemena u stalnom pokretu..."
Još jedan nemački, keltolog i arheolog Johan Kaspar Zeus, prenoseći tekst iz čuvenog Minhenskog rukopisa 1837. godine,
pominje Bavarskog Geografa i citira njegove reči:
" Ovo ime ( Srbi, prim. autora.) dopire sve do u najudaljeniju starinu. Mi ga nalazimo u svojoj prvobitnoj , pravoj, domaćoj
formi već kod Plinija ( 79. godine po Hrista) i Ptolomeja ( 175. godine takodje po Hristu)....."
Karion kaže da su " Srbi najstarije ime sačuvano od Sarmata" i u svojoj " Hronici" izjednačava Srbe, Henete (Venete)
i Sarmate kao isti narod koji govori henetskim jezikom.
I dva nemačka istoričara Karl Ekerman i Šlecer misle isto. Karl Ekerman je u svom već navedenom delu napisao:
" Vindi, Spori, Srbi- to su opšta imena Srba."
