Quantcast

Prvi lekar s doktoratom

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.881


Kao izuzetnom studentu, Jovanu Apostoloviću su profesori dozvolili da već dve godine po diplomiranju brani doktorsku disertaciju pod nazivom „Kako osećanja deluju na ljudsko telo”.

Jovan Apostolović je 20. oktobra (1730-1770) godine postao prvi Srbin doktor medicine, odbranivši na univerzitetu u Haleu disertaciju na latinskom jeziku – „O načinu kako duševni efekti utiču na čovečije telo”. Bio je lekar u Novom Sadu sredinom 18. veka, a 1762. godine znatno je doprineo suzbijanju kuge u Beogradu, Bačkoj i Banatu. Jovan Apostolović rođen je u Budimu, u Habzburškoj monarhiji, ali njegova porodica je poreklom iz Soluna.

U medicinsko-filozofskoj raspravi koju je posvetio svom učitelju i mentoru Gerhardu van Svitenu, austrijskom reformatoru, Jovan Apostolović tretirao je probleme stresa na, u to doba, moderan način, u duhu ideja prosvećenosti.

Rano je naučio da čita i piše, pa je noći provodio uz sveću čitajući knjige. Jovan je privatnu osnovnu školu završio u rodnom gradu Budimu. Jovan Apostolović studirao je medicinu u Haleu od 1754. do 1757. godine. Njegova inauguraciona teza imala je 40 strana i bila je podeljena u 65 paragrafa.

U medicinsko-filozofskoj raspravi koju je posvetio svom učitelju i mentoru Gerhardu van Svitenu, austrijskom reformatoru, Jovan Apostolović tretirao je probleme stresa na, u to doba, moderan način, u duhu ideja prosvećenosti, koje će kod Srba nešto kasnije razviti Dositej Obradović. Disertacija koja je pisana na latinskim jezikom danas ima samo istorijsku vrednost.

Kao izuzetnom studentu, profesori su mu dozvolili da već dve godine po diplomiranju brani doktorsku disertaciju pod nazivom „Kako osećanja deluju na ljudsko telo”, što se u istoriji medicine smatra kao jedno od prvih razmatranja uticaja stresa na fizičko zdravlje čoveka. Jedan primerak njegove disertacije čuva se u Univerzitetskoj biblioteci u Budimpešti, a jedan u Britanskom muzeju u Londonu. Više puta prelazio je Savu i Dunav da bi došao u Srbiju zahvaćenu kolerom i pomagao obolelima, i učestvovao u suzbijanju zaraza u Beogradskom pašaluku. Kao privatni lekar radio je sve do smrti, pretpostavlja se od tuberkuloze, u Novom Sadu 1770. godine.

(Izvor N1)
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.