Prva kuća od konoplje u Srbiji

Lorelajn

Lorelajn

Legenda
Supermoderator
Poruka
70.639

Izgrađena prva kuća od konoplje u Srbiji​

Pilot projekat kuće od konoplje realizovan je u Srbiji na farmi Bela reka, u netaknutoj prirodi Homoljskih planina.

U zemlji koja je proizvodila konoplju na preko 60.000 hektara i industrije koja je zapošljavala desetine hiljada ljudi – nije ostalo ništa. Srbija je 60- tih godina prošlog veka bila lider u proizvodnji konoplje i plasiranju proizvoda od nje. Užad, plastika, čajevi i papir se mogu napraviti od konoplje, a to je samo delić od hiljade proizvoda koliko je moguće napraviti od konoplje. Međutim, ono što je najzanimljivije – mogu se napraviti i kuće!

Kako koristiti konoplju u gradnji

Najsavremenija inovacija u zelenoj gradnji je kombinacija industrijske konoplje, kreča i vode. Apsolutno je netoksična, i zidovi “dišu” što je jako važno za osobe koje pate od alergija, bronhitisa i astmi.

Konoplja je otporna je na buđ i vlagu, otporna na štetočine i glodare, otporna na vatru, ima visoku toplotnu izolaciju i pravi uštedu energije i do 80 posto, nema otpada ni toksina, i materijal je zdrav po životnu sredinu.

Upija u sebe višak vlage iz vazduha, dok se vlažnost vazduha u prostoriji ponovo ne smanji i na taj način uspostavlja balans vlažnosti u prostoru. Zid pritom ima odličnu zvučnu izolaciju.

Zid od konopljinog bloka debljine samo 20cm omogućava nivoe toplotne i akustične izolacije daleko iznad regulacionog standarda. Takođe reguliše unutrašnju relativnu vlažnost i promene temperature „kroz ponašanje higroskopskog materijala, doprinoseći zdravijim građevinskim prostorima i obezbeđivanju efikasne termalne mase.“

kk1.jpg

kk2.jpg


Izvor:g.radnja.rs (bez tacke)
 
Poslednja izmena:

Prva na Balkanu​

Pilot projekat ovakve kuće od konoplje realizovan je u Srbiji na farmi Bela reka, u netaknutoj prirodi Homoljskih planina. Arhitekte projekta je srpsko-švajcarski tim Ljubica Arsić i Daniel Fuchs, a početak gradnje bio je 2017. godina.

Radi što boljeg iskorišćavanja sunčevog kretanja i pogleda koji se pruža ka planinskim vencima u daljini, kuća je izdužene forme i proteže se iznad višeg platoa, lebdeći nad pejzažom. Izduženi plan je uparen sa velikodušnim prozorskim otvorima od poda do plafona. Objekat ima dva sprata, a glavni program je raspoređen na gornjem spratu u okviru međusobno povezane prostorne osmougaone šeme (pčelinje saće) koja daje prioritet fluidnosti, vizuelnoj i fizičkoj komunikaciji.

kk3.jpg


U okviru projekta izgrađena je kuću od 260 m2 koristeći industrijsku konoplju kao glavni građevinski materijal. Ovo je jedinstveni koncept u svetu osmišljen od strane Predraga Milosavljevića gde kupovinom jedne kuće dobijate jednu površinu pod zasadom neke poljoprivredne kulture u ovom slučaju borovnice, o kojoj brinu radnici i menadžment farme ili tog domaćinstva. A pri prodaji te kulture procentualno se deli zarada i na taj način zarađujete.

U ovom slučaju ovakav materijal se ne koristi kao potporni element zbog svoje lagane prirode, već se kao konstrukcija koristi čelik, drvo ili betonski ram, a ovaj materijal kao ispuna zidova i izolacija.

kk4.jpg


Izvor:g.radnja.rs (bez tacke)
 
Poslednja izmena:

Kako iskoristiti konoplju kod već postojećih objekata​

Postojeće domove možete ponovo izolovati sa konopljom. Ovakve kuće se mogu graditi bilo gde na svetu, bez geografskih i klimatskih ograničenja. Najviše ih za sada ima u Evropi . Ono što možemo menjati jeste debljina zida u skladu sa okolinom u kojoj se gradi. Konoplja je odlična u kombinaciji sa drugim materijalima kao sto su drvo i kamen, pa se tako može graditi i rekonstruisati stara gradnja kamenom i napraviti nove moderne i lepe kuće sa dugom tradicijom i kulturom.

Održivost konoplje​

Još jedna velika prednost ovog materijala je ta što on prirodno raste, ne dobija se miniranjem zemljišta i ovakva gradnja se mnogo brže obavlja i rekonstruiše.

Problem zašto je ovakav način gradnje možemo reći skoro totalno nepoznat današnjoj civilizaciji taj što je sama biljka prolazila kroz razne zakonske restrikcije i samim tim isključena iz proizvodnje i upotrebe pa su se i njena blagorodna dejstva gotovo zaboravila.

Izvor:g.radnja.rs (bez tacke)
 
Poslednja izmena:
Lorelajn:

Izgrađena prva kuća od konoplje u Srbiji​


Pilot projekat kuće od konoplje realizovan je u Srbiji na farmi Bela reka, u netaknutoj prirodi Homoljskih planina.

U zemlji koja je proizvodila konoplju na preko 60.000 hektara i industrije koja je zapošljavala desetine hiljada ljudi – nije ostalo ništa. Srbija je 60- tih godina prošlog veka bila lider u proizvodnji konoplje i plasiranju proizvoda od nje. Užad, plastika, čajevi i papir se mogu napraviti od konoplje, a to je samo delić od hiljade proizvoda koliko je moguće napraviti od konoplje. Međutim, ono što je najzanimljivije – mogu se napraviti i kuće!

Kako koristiti konoplju u gradnji​

Najsavremenija inovacija u zelenoj gradnji je kombinacija industrijske konoplje, kreča i vode. Apsolutno je netoksična, i zidovi “dišu” što je jako važno za osobe koje pate od alergija, bronhitisa i astmi.

Konoplja je otporna je na buđ i vlagu, otporna na štetočine i glodare, otporna na vatru, ima visoku toplotnu izolaciju i pravi uštedu energije i do 80 posto, nema otpada ni toksina, i materijal je zdrav po životnu sredinu.

Upija u sebe višak vlage iz vazduha, dok se vlažnost vazduha u prostoriji ponovo ne smanji i na taj način uspostavlja balans vlažnosti u prostoru. Zid pritom ima odličnu zvučnu izolaciju.

Zid od konopljinog bloka debljine samo 20cm omogućava nivoe toplotne i akustične izolacije daleko iznad regulacionog standarda. Takođe reguliše unutrašnju relativnu vlažnost i promene temperature „kroz ponašanje higroskopskog materijala, doprinoseći zdravijim građevinskim prostorima i obezbeđivanju efikasne termalne mase.“

Pogledajte prilog 929154

Unutrašnjost ove kuće

Pogledajte prilog 929155


Izvor:terrabija.com
Kliknite za proširenje...
o pa baš je lepa kuća
 
Lorelajn:
a to bi u teoriji moglo biti cak i pozitivno sto se tice kuce?
Kliknite za proširenje...
Ne znam kako se to drvo uopce ponasa, guglao sam malo po netu, kuce od konoplje dosta vuku na nekakve vikendice, ne sada na kolibu od cempresa koju sto se kaze ni zemljotres ne rusi.
Iskreno, ne znam uopce kako industrijska izgleda, jedino ova za drogiranje, a glavna stabljika je debela, cvrsta i jako hrapava.
 
Jugoslav Čvarak:
Ne znam kako se to drvo uopce ponasa, guglao sam malo po netu, kuce od konoplje dosta vuku na nekakve vikendice, ne sada na kolibu od cempresa koju sto se kaze ni zemljotres ne rusi.
Iskreno, ne znam uopce kako industrijska izgleda, jedino ova za drogiranje, a glavna stabljika je debela, cvrsta i jako hrapava.
Kliknite za proširenje...
evo ovako kaze google :D

IMG_20180621_122533-1-page-001.jpg



Kako kaže Maja Timotijević iz Udruženja „Konoplja“, po hektaru se može dobiti od 600 do 800 kilograma zrna, koje se cedi i od njega se dobija ulje, od ostataka se prave brašno i proteini. Kilogram zrna konoplje kreće se od 2 do 3 evra. Tako prihod samo od zrna može biti od 1.200 do 2.400 evra, četiri puta više od uloženog.

Ova ekološka biljka ne zahteva nikakvo prskanje hemijskim preparatima, a po količini zelene mase je izuzetna, daje više od 10 tona po hektaru. Sa jednog hektara konoplja proizvodi vlakna kao sa četiri hektara šume ili dva hektara pamuka.
 
Lorelajn:
evo ovako kaze google :D

IMG_20180621_122533-1-page-001.jpg



Kako kaže Maja Timotijević iz Udruženja „Konoplja“, po hektaru se može dobiti od 600 do 800 kilograma zrna, koje se cedi i od njega se dobija ulje, od ostataka se prave brašno i proteini. Kilogram zrna konoplje kreće se od 2 do 3 evra. Tako prihod samo od zrna može biti od 1.200 do 2.400 evra, četiri puta više od uloženog.

Ova ekološka biljka ne zahteva nikakvo prskanje hemijskim preparatima, a po količini zelene mase je izuzetna, daje više od 10 tona po hektaru. Sa jednog hektara konoplja proizvodi vlakna kao sa četiri hektara šume ili dva hektara pamuka.
Kliknite za proširenje...
Ovo kao u Kolumbiji.
 
Prva kuća u potpunosti napravljena od betona s konopljom podignuta je u SAD a posle par godina korišćenja konačno su objavljeni i benefiti življenja u jednoj takvoj kući.

Uprkos čestim zakonskim preprekama, bez obzira na dokazanu korist i održivost, konoplja se ponovo pojavila u središtu pažnje. Mnoge države su u SAD-u legalizovale marihuanu za medicinsku upotrebu, a konoplja je kao građevinski materijal zbog svoje ekonomske, ekološke dobrobiti i dugotrajnosti takođe sve popularnija.

Prva kuća u potpunosti od hempcretea (eng. hemp = konoplja, concrete = beton) sagrađena je nedavno u gradu Ešvič u Severnoj Karolini. Kuća je površine 315 m2 i u dizajnu ima niz ekoloških elemenata. Hempcrete je bio-kompozitni materijal sačinjen od drvenastog jezgra stabljika konoplje pomešane s krečom kao vezivom. Rezultat je izuzetno lagan materijal – sedam ili osam puta lakši od betona – čiji blokovi plutaju na vodi!

Ova čvrsto građena, napredna i prekrasna kuća ima čvrste zidove koji dišu, što je postignuto mešanjem konoplje s krečom i vodom na licu mesta i izlivanjem te mešavine između spoljašnjih potpornih stubova. USA Today piše: „Ovaj materijal je manje kao beton, a više kao bala sena: ima odličnu izolaciju i može da upija zagađivače iz vazduha, među kojima je i CO2.“

Konoplja kao građevinski materijal odlična je i za održavanje toplote, što znači da može dugo održavati stalnu temperaturu te da smanjuje njene fluktuacije. Unutrašnji zidovi ove kuće građeni su od purepanela proizvedenog od recikliranog papira kojem je jezgro valoviti papir okružen tvrdim omotom poput kartona.


gr1.jpg


gr2.jpg


gr3.jpg


Izvor:g.radnja.rs
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Neno
Isusovu suzu treba da ima svaka kuća!
2
Odgovora
33
Pregleda
614
jolemisa
jolemisa
Nina
Kako da očistite toster od mrvica hleba
Odgovora
1
Pregleda
159
Nina
Nina
RužnaKoLopov
Kako napraviti baštenski nameštaj od drvenih paleta – korak po korak uputstvo za DIY projekat
Odgovora
14
Pregleda
382
Umri_muski
Umri_muski

Back
Top