Objektivno, iskustvo sa DOS-om je definitivno poljuljalo poverenje u kolektivni bunt i veru u promene, to je jasno kao dan. S druge strane, biti covek znaci i podici svoj glas protiv bahatosti, protiv siledzijstva, pljacke, maltretiranja svake vrste, narocito od strane vlasti i narocito ako je to ocigledno. Kojo, voleli ga ili ne, je rekao sustinu, ono cega brat-bratu 90-95% ljudi nije svesno - da su svi drzavni namestenici u stvari nasi radnici, uposlenici svakog od nas, mi smo ti koji im daju platu da obavljaju ovaj posao i shodno tome, treba da budu svesni svoje niskosti i zamenjivosti. TO nisu visa bica, to su obicni cinovnici cija se zarada isplacuje od poreza koji placamo svi.
Jedno je ako se na ulici trazi revolucija i poziv na linc, silovanje, nasilje. Drugo je ako se mirno protestuje i pritom se jos i naglasava da lideri nekakve opozicije, uslovno receno - opozicije, nemaju pravo glasa na tim protestima. Jasno, oni se muvaju tamo i muvace se jer na svaki nacin pokusavaju da se ogrebu ponovo za neke pozicije. Ali je isto tako jasno da ce protesti istog trena propasti ako do toga dodje. Shvatam da naprednim guzicarima ne ide u glavu da je moguce da obicni ljudi kojima je pun q... kojecega izadju na ulicu da izraze protest, no zasto onaj ko je zaista neutralan naseda na te koske koje im napredni bacaju iako svojim ocima vide da su tu u najvecem broju obicni ljudi, to je vec njihov problem. Ja bih rekao da to jeste strah da sami dignu glas pa traze razne izgovore i pokusavaju da unize protestante kako bi u sopstvenim ocima izgledali hrabriji.
Stvar je, dakle, u samoj sustini bunta, protesta i borbe iz cega je, usotalom i nastao covek. Onaj koji se ne buni ni zbog cega, cuti i trazi opravdanja za svoju pasivnost, nazalost je, oduvek bio i bice - rob.
