AleksaJ
Buduća legenda
- Poruka
- 36.548
https://www.021.rs/story/Info/Bizni...suncokreta-dobri-predlozi-ostali-u-senci.html
Agroekonomista Žarko Galetin tvrdi da je potpuni promašaj to štu su se protesti ratara sveli samo na cenu suncokreta.
U razgovoru za Danas, Galetin kaže da su neki predlozi, poput smanjenja akcize na dizel, subvenicija po hektaru i premije za mleko, bili dobri, ali su ostali u senci cene sucnokreta. Takođe, smatra da je mešanje države poremetilo cene.
"To nije posao države. Sada imamo čitav spektar uredbi i odluka kojima se uređuje tržište. I sami protesti su posledica preteranog administriranja tržišta gde su na kraju najdebji kraj izvukli proizvođači", napominje Galetin.
Određivanje cene suncokreta opisuje kao meru za skupljanje političkih poena, a ne agrarnu meru koja nešto rešava.
Cena ulja je sada zamrznuta, ali prema njegovim rečima, kada se jednom ograničenja sklone, cene će se korigovati na gore i na kraju će platiti potrošači.
"Ako se to ne desi, uljare mogu da prekinu proizvodnju i okrenu se uvozu jefitinog ulja iz Rumunije na primer i kome će onda farmeri prodavati suncokret? Država je već smanjila marže i podelila ih između uljara i proizvođača", ističe sagovornik Danasa i podseća i da je letos država reagovala na tržištu pšenice kupovinom 130.000 tona po malo većoj ceni od tržišne. Kod suncokreta to nije uradila.
Smatra da je u celu priču država ušla sa nekim dogovorom sa uljarama, čiji bi deo mogao biti da im se dozvoli da izvezu ulje po visokim cenama na evropsko tržište, a da prihvate zamrznute cene na domaćem tržištu.
Agroekonomistkinja Natalija Bogdanov kaže za Danas da tražnja u Evropi postoji i za sirovinom i za uljem, pa ako uljare budu dobijale dobru cenu, one će sve da izvezu.
"Moglo bi da dođe i do nestašica ako budu izvozili sve što mogu", ocenjuje.
Kako objašnjava sagovornica Danasa, država je već preuzela ulogu koja joj ne pripada i meša se u ugovore proizvođača i uljara.
"Ako država bude nastavila da se petlja u tržište sa ograničenjima cena prehrambenih proizvoda, ne bi bilo neočekivano da dođe do nestašica. Uljari će se u nekom momentu pozvati na rast cena energenata i tražiće visoke cene", zaključuje.
Договорна економија 'из 1970те у пуном замаху.
Иако је наводно капитализам .. и слободно тржиште СЕЉАЦИ немогу да продају где им се више исплати ...
па макар и преко границе
Штедња по домаћим банкама НЕМОЖЕ да сељак од другога покупи, МАЛИХ ШТЕДИШИЦА И ШТЕДИШАда и УЛОЖИ ....
Не
Мора сведа се забетонира у станоградњу која је 10 пута скупља да би имали 10 пута скупље пољопривредне производе
Онда сељаоберка/бер стави 'на сигурно' 'зараду' и купи БАСНОСНОВНО СКУПЉИ БЕТОНСКИ СТАН 3 000 евра квадрат
која 'држава' 'за војску и милицију' читајте 'своју децу' 'направи' за 500 евра кварта
Agroekonomista Žarko Galetin tvrdi da je potpuni promašaj to štu su se protesti ratara sveli samo na cenu suncokreta.
U razgovoru za Danas, Galetin kaže da su neki predlozi, poput smanjenja akcize na dizel, subvenicija po hektaru i premije za mleko, bili dobri, ali su ostali u senci cene sucnokreta. Takođe, smatra da je mešanje države poremetilo cene.
"To nije posao države. Sada imamo čitav spektar uredbi i odluka kojima se uređuje tržište. I sami protesti su posledica preteranog administriranja tržišta gde su na kraju najdebji kraj izvukli proizvođači", napominje Galetin.
Određivanje cene suncokreta opisuje kao meru za skupljanje političkih poena, a ne agrarnu meru koja nešto rešava.
Cena ulja je sada zamrznuta, ali prema njegovim rečima, kada se jednom ograničenja sklone, cene će se korigovati na gore i na kraju će platiti potrošači.
"Ako se to ne desi, uljare mogu da prekinu proizvodnju i okrenu se uvozu jefitinog ulja iz Rumunije na primer i kome će onda farmeri prodavati suncokret? Država je već smanjila marže i podelila ih između uljara i proizvođača", ističe sagovornik Danasa i podseća i da je letos država reagovala na tržištu pšenice kupovinom 130.000 tona po malo većoj ceni od tržišne. Kod suncokreta to nije uradila.
Smatra da je u celu priču država ušla sa nekim dogovorom sa uljarama, čiji bi deo mogao biti da im se dozvoli da izvezu ulje po visokim cenama na evropsko tržište, a da prihvate zamrznute cene na domaćem tržištu.
Agroekonomistkinja Natalija Bogdanov kaže za Danas da tražnja u Evropi postoji i za sirovinom i za uljem, pa ako uljare budu dobijale dobru cenu, one će sve da izvezu.
"Moglo bi da dođe i do nestašica ako budu izvozili sve što mogu", ocenjuje.
Kako objašnjava sagovornica Danasa, država je već preuzela ulogu koja joj ne pripada i meša se u ugovore proizvođača i uljara.
"Ako država bude nastavila da se petlja u tržište sa ograničenjima cena prehrambenih proizvoda, ne bi bilo neočekivano da dođe do nestašica. Uljari će se u nekom momentu pozvati na rast cena energenata i tražiće visoke cene", zaključuje.
Договорна економија 'из 1970те у пуном замаху.
Иако је наводно капитализам .. и слободно тржиште СЕЉАЦИ немогу да продају где им се више исплати ...
па макар и преко границе
Штедња по домаћим банкама НЕМОЖЕ да сељак од другога покупи, МАЛИХ ШТЕДИШИЦА И ШТЕДИШАда и УЛОЖИ ....
Не
Мора сведа се забетонира у станоградњу која је 10 пута скупља да би имали 10 пута скупље пољопривредне производе
Онда сељаоберка/бер стави 'на сигурно' 'зараду' и купи БАСНОСНОВНО СКУПЉИ БЕТОНСКИ СТАН 3 000 евра квадрат
која 'држава' 'за војску и милицију' читајте 'своју децу' 'направи' за 500 евра кварта
Poslednja izmena od moderatora:
