Иако ме ниси питала, ја бих волео да дам мој одговор на постављена питања, као лик који не подржава ове захтеве просветара, а није ни снсовска ботчина.
Дакле, омаловажавање су и услови рада и висина плате. Под условима рада подразумевам понашање бахатих родитеља који испостављају захтеве као размажена деришта и самих ученика којима се више ништа не може. Висина плате је јадна. Понижавајуће је и "кадрирање" и утицај политике преко министарства и директора на школе.
Ја верујем да "98%" (добро, можда једно 8 - 10% мање од тога) наставника у школама поштено ради свој посао. Али сада долазимо до друге чињенице. "98%" (одн. 8-10% мање) грађана ове земље трпи идентично омаловажавање. Међутим, пре него што потегнеш класични аргумент просветара о нивоу образовања и о важности просвете, дозволи да га оборим у овом случају. Наиме, ниво образовања, важност посла који обављаш итд. јесу вредности које захтевају поштовање, али у Србији су те вредности бачене у блато. Све ове афере о лажним дипломама, о завршавању сумњивих приватних универзитета, где је суплемент дипломи чланска карта странке која је део актуелне владајуће коалиције, као пут за развој каријере у владиним институцијама, о незавршени средњим школама - говоре о најбоље о томе како се политичке структуре и тзв. политичка елита односе према образовању. За њих је диплома само и једино папир, документ који служи да се формално задовоље законски или какви други обавезујући захтеви за одређена радна места у тим владиним институцијама. Писање плагираног доктората на тему "Менџамент мрсомудије у транзиционим друштвима" је исмевање образовања, ругање захтевима за стручношћу, али и врло лагана пречица ка непрегледним богатствима републичког буџета.
У таквом систему, а то значи у таквом друштву где је политичка, државно-управна структура изграђена од људи који негују такву "културу" и "правила игре", како замишљаш уопште било какво поштовање ? Ти поштовање за знање и добро обављен посао можеш да добијеш од мене или било ког другог човека који не припада политичкој касти, односно горе описаној "култури".
Могуће је да је вама, просветарима то савршено јасно, па сте цео свој захтев за поштовањем свели на висину плате која би морала на неки начин, макар симболично вишим износом у односу на просек, да рефлектује и ваше образовање и поштовање целог друштва према професији. Међутим, са тим ставом сте опет део оних "98%" српског друштва. Све професије које подразумевају поштен посао имају довољно аргумената којима би могли да захтевају поштовање и већу зараду.
А пара нема, и ту сте у истом чабру као и "98%". Не може сиротиња и мртва привреда да напуне буџет. Када поставиш питање о томе како има 500К или 600К за неког другог, онда се подсети чињенице да је то за оних "2%", а не за тебе која си међу нама, "98%".
Из овога можда можеш већ и да наслутиш коначан одговор на питање који модус борбе...
Прва грешка коју просветари чине је што имају хроничан доживљај да су, због образовања и саме професије, вреднији од других људи. Тиме сами себе искључују из "98%". Иако се чини да просветари на тај начин покушавају да нађу аргумент којим би избоксовали своје захтеве, они у ствари себе изолују и одвајају од целокупног друштва. Тиме се одричу снаге заједнице. Друга грешка је што су своје захтеве свели на висину плата. То је објективно најтеже испуњив захтев. Економска је чињеница и стварност једноставна да се схвати, да сви људи који примају плате из државног буџета могу да се надају пристојнијим примањима ако и само ако привреда успешно ради (дакле, остварује профит и расте). Већ у овој ствари се види да је ваша судбина, баш зато што сте плаћени из буџета, нераскидиво везана за "98%".
Дакле, ви просветари не можете да очекујете ни поштовање, нити већа примања, јер ви нисте део политичке касте, већ сте део "98%". Покушаји да будете некакав изузетак од тих "98" због образовања и професије је осуђен на неуспех, јер политичка каста уопште не вреднује те ствари. Те ствари вреднију оних "98%" који су у банани исто као и ви. Када покушате да се одвојите од њих, по било ком критеријуму, ви се онда одвајате од оних који још и имају поштовања према вама.
Па који је то онда облик борбе ? Одговор је прост и баналан, али је једини реалан. Просветари могу да се надају поштовању и вишим примањима једино ако учествују у борби "98%". То не би била борба за тренутне повишице, јер од тога нема среће, то је само бедно задовољење и одлагање агоније, а и врло је деструктивно према целом друштву. Борба би била за слом и протеривање актуелне политичке касте са позиција моћи и одлука. Тек након тога би могле да се проводе адекватне и свеопште реформе, као и конкретне акције за дизање друштва из обешчашћеног гроба, за повратак вредности друштва у којима је наставничка професија поштована, за спашавање од глади која је напала Србију, за упошљавање нације и далеко нормалнији живот.
Наравно, таква борба "98%" није ни на видику. Можда је нема јер смо константно подељени: на европејце и евроскептике; на образоване и неписмене; на атеисте и вернике;на буџетлије и приватни сектор; на Београд и остатак Србије итд.
Наша једина смислена подела би морала бити између "98%" са једне стране и политичке касте, организованог криминала и корумпираних "трулих јабука" са друге стране.
.gif "nono2 :nono2:")
blondie forever...
