Da, ali oni se uče kulturi debatovanja od prvog razreda. Kod nas je glavna fora da izdominiraš u razgovoru, a metod je nebitan - ismejavanje, ponižavanje, nadglašavanje, zamene teza, itd. Tek na fakultetu ljudi počnu da shvataju da to ne prolazi u civilizovanom svetu.
Da se vratim na ovo na časak, nažalost,
previše si u pravu ovde. Evo da iskoristim i samo ovaj forum na primer. Ja ne znam šta je toliko užasno priznati grešku. Ako se neko dokaže da nije u pravu, jedino što je normalno je da prizna grešku, izvini se (ako su bile korišćene i neke čvršće reči), da upije to novo znanje i ide dalje. A ovde, kao da postoji jedna atmosfera, generalno govoreći, u kojoj se dokazivanje suprotnoga od onoga što biva izrečeno
doživljava kao provokacija ili uvreda na ličnom nivou. Meni je ponekad izuzetno teško da shvatim šta to moje oči gledaju kada čitam diskusije; ljudi se prave ludim, ignorišu komentare ili još gore
seku u citatima i odgovaraju samo na neke deliće poruka, praveći se kao da kontraargumenti doslovno nisu uopšte nikada bili ni otkucani. U svojoj najekstremnijoj formi su primeri kada ljudi tvrde da su i dalje u pravu,
ne pokušavajući čak ni da se potrude da naprave neki spin (a i toga ima puno, mada nažalost ovog luđeg mnogo više) nego samo tako kao da drugi ljudi nemaju oči i ne mogu pročitati šta je izrečeno.
Ja shvatam zašto je to tako; ljudi su neprecizni, u kolokvijalnoj diskusiji često se oslanjaju na to da prave druge ludim očekujući da će ono što je nekada bilo izrečeno biti zaboravljeno, vremenom. I onda tako, neprilagođeni, prenose na forumašku prepisku sistem komunikacije, u potpunosti neprilagođen. Ali onda udari tu negde i ponos, proradi ego i, prosto, diskusija između ljudi drugačijih mišljenja se
obeshrabruje iz prostog razloga što se svaki put osećaš kao da hodaš po tankom ledu, odnosno kao da si ušetao u neko krilo Laze Lazarevića. Ali ni kada se biraju reči pažljivo
čak ni tada to ne pomaže, jer će opet bilo šta što ne želi da se čuje biti dočekano kao pod mač.
Dakle, da ponovim, kada čitam mnoge diskusije, neke od kojih sam i sam vodio, meni je prosto
doslovno za ne poverovati šta vidim i jedino što osećam jeste veliku organsku potrebu da uzmem nož i iskopam samom sebi oči kako me ne bi ovoliko bolele jer imam osećaj da mi mozak doslovno curi kroz zenice. Zbog toga mi se, otprilike, donekle i smučilo diskutovanje na ovom forumu (koliko god ovde bilo dosta vrlo dobrih ljudi, naravno) jer
diskusija gotovo da nije moguća.
Како се не гаји култура проактивне дебате, тако је код нас и дошло до тога да се прилагођавање мишљења, разложна промена става или прихватање туђег прихава као слабост или понижење, што се огледа у већини јавних наступа код нас. Код нас је важније терати контру у разговору него користити мозак, јер од тога изгледа зависи друштвени углед, перцепција тебе и у крајњем домену могућност коитуса и репродукције. Балканске девојке не воле слабиће, филозофе и љигавце без чврстог става
То не носи добру слику о чврстини пениса и могућности издржавања потомства
Nije u
teranju kontre samom po sebi ništa loše. Ja volim upravo takav pristup, ali naprotiv, rekao bih da to nije u suprotnosti sa upotrebom mozga. Tebi doslovno treba mozak da bi porazmislio
koji bi bili kontraargumenti ako i sam lično u njih ne veruješ (možemo čak to nazvati i svojevrsnom
unuštrašnjom polemikom, sa samim sobom). Ono što je bitno jeste da teranje u kontru nije neko vrtenje u krug ili pravljenje ludim, već upotrebom, zaista, argumenata. A što se tiče devojaka, ima istine u tome da
mlade žene vole avanture sa
lošim momcima, ali mislim da svaka žena ceni u velikoj meri muškarca koji ume da prizna grešku i, kako da se izrazim,
own it...iz prostog razloga što to zrači odgovornošću. Čovek koji se vrti u krug i
beži od suočavanja ne zrači nimalo
samopouzdanjem (kao jednim od bitnih stubova seksualnosti, a posebno ženske), već naprotiv,
nezrelošću.
A drugi bi verovatno bio velikobritanski fašista a u oba slučaja većina ljudi bi se pitala zašto nisu u zatvoru i kako smeju da šetaju ulicama Londona tako slobodno. &****&$#% mater im prokletu uštogljenu što samo pare uzimaju od radnog naroda
