prosijaci

[rdeki]

E, sad, što niko od vas ne stane na ulicu i prosi kad je to toliko unosan posao? Sigurno onda u tom zanimanju ima nešto drugo što vam je neprihvatljivo, te se ne odlučujete za ovo zanimanje... A pri tom - svi nalaze da su plate na "pravim" poslovima nezadovoljavajuće (i izvor stalne frustracije). Ako je sve u kinti, a vaše računice su prilično dobre - što ne biti profi prosjak?

Potpuno je očigledno da ima sve više onih koji razmišljaju na ovaj način, a osim toga imaju dovoljno drskosti.

 

[yagi]

Е, комунална полиција ће, између осталог, бити задужена за сузбијање просјачења у граду. Фино! Да видимо како ће ти ићи...

 

[FATAL ERROR]

Toliko je sve ovo poremećeno i bolesno da su nam sve te grozote i tuge postale svakodnevnica, nešto nromalno, uobičajno.

Ae se samo zapitajte koliko prosjaka dnevno vidite, ja ne znam ni šta su ovi što brljaju po kontenjerima a ne prose. Računaj i njih.

Pre nekoliko dana sam iz tramvaja na 2 metara video tipa koji ima do 30 godina, prljav, iscepan, neuredan, sav nikakav koji se dovlači do kante, brlja po njoj, vadi neke kese, pretura, pronalazi nešto što bi moglo da se pojede, pa onda to omiriše, nešto baci, većinu trpa direktno iz kante u usta, onda prelazi na sledeću kantu, tramvaj još čeka semafor, ista scena, ovaj put malo je žvakao i odmah ispljunuo, pljuvao je nešto zeleno, crveno nekih 10 sekundi, ko zna šta je našao u kanti, tramvaj kreće, on odlazi do sledeće kante...

Ranije bih obično možda primetio tu scenu ali odmah bih se vratio svojim problemima, potpuno bih iskuliao stvar, ne bih uopšte obraćao pažnju, ovaj put sam odlučio da ih posmatram... Ono što sam uglavnom primećivao jeste da neko brlja po kontenjeru i to je to... baš je gadno gledati kako neko jede iz kontenjera.

Kako izađem iz moje odvratne, ružne, prašnjave, mračne, polusrušene zgrade odmah na prvom mestu gde ima više kontenjera, obavezno vidim nekoga ko brlja po njima, vuku sa sobom neke kese, smrde. Ulaze u autobus, ceo autobus smrdi od njih. Pričaju sami sa sobom.

Onda u prevozu često ulaze neki cigani koji pevaju i prose. E od takvih prosjaka mi je muka. Ali vrlo lako možete videti ko je zaista sjebban, ko je ostao bez roditelja sa dve godine, i čiji je jedini dom bila ulica, koji nisu imali mamu i tatu da mu daju pare za ovo za ono, koji nikada nije išao u školu i koji je dovoljno savestan da ne krade, već da prosi (zbog čega bi svi trebalo da ga ispoštujemo) i one koji glume i lažiraju. Mada je nikad nikom ne dajem pare! Dao sam jednom dečku, nije ciganin, unakaženom, izgubljenom, mršav, iskrivljen koji je samo gledao u zemlju i samo me je jednom pogledao i u njegovim očima se video strah, panika i očaj. Verovatno ste ga videli oko železničke stanice. Ponavljao je: Molim te daj mi neki dinar. Molim te. Gladan sam. Molim te. Kad te molim. Ja:Nemam para. On: Daj mi molim te. Bilo šta. Kad te molim. Molim te. Ja gledam na drugu stranu i kuliram. On nastavlja sa molitvom još desetak sekundi. Ja ga iznervirano pitam: Šta hoćeš bre više? On me je pogledao... tad sam dao pare, jedini put u zadnjih 5 godina.

Svi ti ljudi koje ste za života videli bože sačuvaj mnogo koji idu ulicom i kupe pikavce u duvanskoj krizi, koji brljaju po kontenjerima, koji od gladi jedu otpatke iz kontenjera, smrde po gratskim prevozima, mnogi od njih su imali život kakav vi ne možete ni da zamislite, i takvi ljudi su pokazatelj kolko je ova naša država pala na dno, i koliko ima siromašnih.

 

[FATAL ERROR]

stašan napad panike i straha da će me napasti, dodirnuti...jeziv
osećaj...posle toga nisam imala prilike da ga vidim, ali sam se pitala uvek kako niko
ne reaguje

Znaš, ponekad naše duboke strasti i fantazije mešamo sa strahovima.

A kako treba neko da reaguje? I on je član ove države, ima sva prava i obaveze kao i ti. Ima pravo na slobodu govora (da ti taži pare, a tvoje je da li ćeš mu dati), pravo na slobodu kretanja (da smrdi po prevozu)...

Kad smo već kod fantazija. Davno, pre nekoliko godina, me je spopala neka matora baba ciganka da joj dam neki dinar, bog mi sreće podario itd... kad sam joj rekao da namam pare, baba me uhvatila dole i pitala "A jel ima nešto ovde?". Gurno sam je iz sve snage i baba je pala... i odmah ustala. Što nije bila Marija iz četvrtog dva?!

A opet, počešće sam viđao neku Ciganku što gura jedno postarije dete u kolicima, motala se u Novom Sadu oko limanske. Pitanje je je šta radi to dete u kolicima, ima bar 7-8 godina. Pa matora qrva mu je slomla nogu i okrenula da sraste naopako. Pa ga koristi kao instrument za izvlačenje sažaljnja. I koliko sam samo video osakaćene dece takve... Užas. Kad se rodi, odmah mu prelome ruku il nogu, da bude bogalj, takva su više na ceni. Jesam li zaboravio da pomenem da ih iznajmljuju,... kao video kasete?

Sve za profit. Šta se sve na svetu radi da bi se profitiralo. lomljenje ruke jednom detetu je naspram toga ništa. A svi smo oštećeni ne samo jedno dete. Kad već pravimo viku oko tog deteta, šta je sa svim ostalim?

Dan danas prepričavam ono što mi se desilo davne 1994.
Primio sam, nakon one hiperinflacije, svoju prvu Avramovu platu koja je iznosila 39 dinara (maraka). Sav srećan i sa tom cifrom otišao sam da prošetam Bulevarom, čisto da vidim može li se nešto kupiti, bar za dete.
Naleteo sam na Ciganku koja je držeći dete u naručju prosila: "Daj neku paru!". I tako proseći onda odjednom ulete u prodavnicu Jasmin. Začudilo me šta će tamo, i sav radoznao ušao sam i ja da tobože pitam pošto je Kosili. Ona je istresla sitniš na pult i tražila je da joj se ukrupni. Dok sam se bavio po radnji izbrojali su joj 200 dinara (maraka). Više od mojih 5 plata. Jedna prodavačica koja je stajala po strani rekla je da joj je to ko zna koji put kako tog dana dolazi da ukrupni novac.
A ona je onda izašla iz radnje i nastavila da prosi od ljudi koji su u tom trenutku mogli samo da maštaju o novcu koji je ona upravo ukrupnila....

Da, prosjačenje može da bude biznis. Ja ne znam kako je to kod nas bilo devedesetih, bio sam klinac. Ali sećam se pre nekoliko godina sam gledao emisiju na drugom kanalu o ruskom kriminalu iz tog perioda devedesetih. Izbačen je podatak da prosjaci u Moskvi godišnje obrnu milijardu dolara. Prosjaci su bili reketisani. Tačno se znalo gde koji prosjak prosi, nema zalaženja u tuđu teritoriju. Reketaši dođu izudaraju prosjaka i traže mu novac. Izudaraju ga svki dan i posle nekoliko dana da vidiš da li neće da plati reket. Valjda su tako ubili nekog lika pa je tako krenula istraga, već se i nesećam. Ali cela epizoda bila je o tom uličkom prosjačkom kriminalu gde su izneli te podatke, i te činjenice da svaki prosjak ima svog bossa, i da taj novac ko zna gde ide.

 

[greba]

kad sam u situaciji,rado pomazem ljudima koji nemaju...
ali,ovo svakodneno prosjacenje sto vidjamo-to je biznis.
kazu da kom.policija ima zaduzenja da ih rasteruje....videcemo,ali ne verujem u njihovu efikasnost