Gospodin1988,
Ako tražiš da ti neko izrecituje odgovor na tvoje pitanje, radije dilemu, onda ga nikada nećeš dobiti takvim da će zadovoljiti tvoju stvarnu potrebu za dubljim otkrivanjem. Medjutim, ako pogledaš neke stvari i dogadjaje i neka saznanja kojima današnji svet biva sve bogatijim i ako počneš sam o tome kontemplirati (duboko razmišljati - naročite pred spavanje) onda je velika verovatnoća da ćeš sam dobiti onaj i onakav odgovor koji će te umiriti ili zadovoljiti.
Mnogi su započinjali razne teme ali nisu bili spremni da izadju iz vlastite kolotečine uma i uvek su odbijali najbolji i najkraći put do dosezanja odgovora.
Odgovor uvek postoji samo je pitanje da li smo mi spremni i kadri da ga prepoznamo i prihvatimo onakav kakvim jeste a ne kakvim mi mislimo ili očekujemo da treba biti.
Ispričaću ti priču koja se tiče samog početka mojih istraživanja o dubljem značaju naših života a to ujedno sadrži i odgovor na tvoju dilemu, "Determinisanost naših odluka, akcija i reakcija..."
Jedne večeri sedim na klupi pored fontane tik uz centralnu ulicu sa picom u rukama. Dok sam je jeo prošla je plavuša u fraku sa korpom divnih karanfila koje prodaje u večernjim satima. Pomislih, "Koliko li ih je samo prodala a verovatnoća je da nijedan nije dobila na poklon. Rado bih joj poklonio jedan."
Završio sam sa picom i otišao svojim putem. Ono što sam pomislio bilo je tu i zaboravljeno.
Desetak dana kasnije, u kasnim večernjim satima, vraćao sam se iz non-stop otvorene knjižare kada me intuicija podstakla da svratim u restoran-poslastičarnicu. Intuiciji sam verovao da je postojao razlog ali nisam znao koji. Kupio sam čaj i seo do prozora gde sam uzeo prelistavati dnevne novine "Toronto Star". Još uvek nisam znao razlog zašto sam doveden tako da posle izvesnog vremena ustah i okrenuh se prema vratim da krenem. U tom trenutku sam ispred sebe spazio onu plavušu, prodavačicu karanfila gde sa kafom u ruci ide sesti i da malo odmori. Pogledi su nam se sreli a ja sam u tom trenutku shvatio zašto me tu dovela intuicija. Medjutim, umesto kupovine karanfila i poklanjanja istog u meni je buknuo strah. Strah od saznanja da me neko ili nešto pozna mnogo boljenego što ja sebe znam te da zna svaku moju misao ili nameru. Projurio sam pored nje i izleteo napolju žureći da se što više udaljim od tog mesta i mog suočenja sa svojim neznanjem i nerazumevanjem života.
"Taj neko ili nešto me zna bolje nego što ja sebe poznajem! Pa to je strašno da o meni nema nikakvih tajni," mislio sam. Trebalo mi je vremena da se priberem.
Nisam ni znao da me taj nepoznati neće ostaviti dok mi ne pruži puno razumevanje i saznanje pre svega o sebi samom. Ne dugo posle toga opet sam, nedaleko od prethodnog mesta kupio picu kada me intuicija odvela do jedne klupe na trotoaru gde sam seo da je pojedem. Još dok sam je jeo naišla je ona plavuša. Sada sam bio opušteniji, nije bilo onog straha pa sam mirno zamolio da kupim jedan karanfil kojeg sam platio i na kraju joj ga pokoonio. Ona ode svopjim a ja svojim putem. Medjutim u meni misao, "Poklonih joj cvet ali ne popričasmo."
Pošto sam tom Glavnom ulicom svakodnevno prolazio opet jedne večeri na putu za kući odjednom je suknula kiša, bez ikakvih izgleda da je trebala ili mogla biti. U nekoliko skokova sam se našao pred vratima, shvatio sam, one iste kafane-poslastičarnice. Kada sam se uhvatio kvake kiša je isto tako odjednom prestala. U trenutku kada sam dodirnuo kvaku i kiša stala spazio sam unutra za stolom plavušu. Bilo je to kao da je neko namerno tajmingovao da me usmeri ovde, Kao da je stajao iznad ulice i pustio onoliko kiše koliko je trebalo da me usmeri u zaklon a onda isto tako odjednom prekinuo sa njom da bi mi dao mogućnost da slobodno odlučim - da udjem unutra i popričam sa plavušom ili se okrenem nazad i nastavim kući.
Ušao sam, seo za stolom tik uz njen i otvorili prijateljski razgovor. Popričali smo posle čega sam ustao i otišao. Više je nikada nisam video.
Sve ovo što sam ispričao nije dovoljno da da odgovor na tvoje pitanje kao što nije bilo dovoljno da meni da razumevanje života, ali je bilo neophodno da mi stavi do znanja da sve ono što se odvija u nama nije nepoznato, nije sakriveno. Metoda otkrivanja istine mnogih filozofa bila je uglavnom donošenjem zaključaka i nagadjanjem dok je moja metoda bila prvo otkrivanjem naše prave prirode i suštine pa tek onda dobijanje dubljeg razumevanja. Moj zaključak je onda bio, "OK, taj neko sveprisutni koji nije u fizičkom pojavnom obliku me pozna mnogo više i mnogo bolje nego što ja sebe znam. Pa ipak, ko je taj neko i gde je on i kako zna svaku moju misao i svaku moju reakciju?"
Iza toga je bio dug put istraživanja, eksperimenata i iskustava što mi je sve reklo sledeće, "Svako od nas živi u specifičnom i jedinstvenom stanju svesti. Ta svest koju smo dosegli jeste izgradjena na osnovu svih naših saznanja i iskustava u desetine hiljede ranijih života. Taj skup iskustava je mnoge stvari rasvetlio i osvestio ih u nama i po mnogim detaljima mi ne reagujemo niti po automatizmu niti iz straha niti nasilnički več na tom delu umamo i razmišljati i donositi odluke koje su opet uslovljene našom širinom svesti. U ostalim slučajevima mi ni sami ne znamo kako ćemo u odredjenim situacijama reagovati jer neznamo naše lično unutarnje stanje svesti. Ipak, onaj ko nas iznutra detaljno pozna uvek može reći kada i kako će biti naša reakcija ili kada, kako i šta ćemo reći."
Sve je uslovljeno našim stanjem svesti koje je rezultat naših životnih lekcija a koje su sa ciljem da nam omoguće da učimo o svojoj pravoj prirodi a onda o prirodi života u celini.
Evo interesantnog primera. Jedne noći usnim san u kojem mi je jedna osoba prevukla sečivo noža preko noge odmah ispod kolena. U narednim danima sam pazio da se nešto ne dogodi da ne zaradim tešku povredu. Medjutim, mesec dana posle tog sna rasturao sam jedan ostatak stare zgrade kada je jedna greda iza ledja mene gurnula napred i dobijem ozledu noge ekserom baš na onom mestu gde je u snu pokazano nožem.
Ja sam shvatio da je ovaj san i ono što mi je njime rečeno bukvalno odgovor na pitanje kakvim si ga ti postavio. Taj neko je tačno znao, na osnovu mog stanja svesti, kako će teći tok dogadjaja u mom životu, kakve ću odluke donosti, šta ću raditi i gde ću se zateći u jednom odredjenom trenutku.
Upravo je ovaj san i spoljašni dogadjaj rekao da je sve odredjeno našim stanjem svesti koje će reagovati u spoljašnom toku dogadjaja na tačno odredjeni način. Otuda, samo ako znam tačno splet i tačan tok svih spoljašnih detalja u koji ćemo uključiti i i našu svest, odluke, akcije ... možemo ili mogli bismo predvideti sve što bi nas interesovalo.
Medjutim, da li to može uraditi čovek iz svog humanog stanja svesti iz kojeg ne pozna dovoljno ni sebe a kamo li da pozna život u celini? Spoznaja kaže da što je naša svest niža to je predvidivija i u takvoj svesti imamo manje slobode. Imamo slobodu ali je uslovljena. Imamo je ali je ne možemo iskoristiti. To je kao u priči o Partizanima koji bi zarobili modernije naoružanje od Nemaca ali ga nisu znali koristiti pa su ga samo mogli uništiti. Ili, to je kao kupi osoba najmoćniji danas poznati računar ali sve što zna to je da šalje i prima mailove i ništa više. Badava potencijalna mogućnost ako nezna i ne ume koristiti.
Kako i koliko ovlada računarskom tehnikom tako i toliko slobode ima u korišćenju te moćne mašine.
Slično tome kako i koliko ekspandiramo svoju svest toliko slobode imamo i toliko manje smo predvidivi. Praktično i postoji linija iznad koje imamo punu slobodu i iznad koje niko ne može predvideti naše odluke i naše akcije. Neću reći naše reakcije jer takva osoba se ne pokreće reakcijama već samo akcijama koje proizilaze iz nje same i iz njene procene da negde treba njena reč ili delo.
Imao sam dobru nameru ali neznam da li sam uspeo reći što sam hteo. Ukoliko sam uspeo dalje razumevanje će zavisiti samo od tebe i tvog nastojanja da razumeš. Ako sam ja promašio u komunikaciji i iznošenju onda ti nemaš šanse da od ovoga izvučeš ništa poučno.
