Promisao i osuda

[Maga79]

vec smo naceli temu o osudjivanju drugih,pa bih da nastavimo u tom pravcu.pitanja su sledeca:
-da li osudjujete druge?
-da li volite da Vas osudjuju?
-gde je granica izmedju dobronamerne kritike i osude?
-da li se vodite tudjim misljenjem o nekoj osobi ili iskljucivo svojim?
-da li misljenje formirate i pre nego sto upoznate neku osobu?
-ako misljenje formirate kasnije,koliko Vam je potrebno za to formiranje?
-mislite li da neko utice na Vase misljenje o nekoj osobi?
-da li zakljucke donosite na osnovu samo jedne recenice,a sa osobom prvi put razgovarate?
-da li pokusavate da razgovore sa osobama shvatite iz njihove perspektive ("sta je taj neko hteo da kaze ili je mislio pod tim i tim") ili njihov razgovor prebacujete u svoj nacin razmisljanja i shvatate kako Vi mislite da treba?

ne morate da odgovarate po redu i na sva pitanja,ona su tu samo da bi vas usmerila.

 

[gost 358859]

vec smo naceli temu o osudjivanju drugih,pa bih da nastavimo u tom pravcu.pitanja su sledeca:
-da li osudjujete druge?
-da li volite da Vas osudjuju?
-gde je granica izmedju dobronamerne kritike i osude?
-da li se vodite tudjim misljenjem o nekoj osobi ili iskljucivo svojim?
-da li misljenje formirate i pre nego sto upoznate neku osobu?
-ako misljenje formirate kasnije,koliko Vam je potrebno za to formiranje?
-mislite li da neko utice na Vase misljenje o nekoj osobi?
-da li zakljucke donosite na osnovu samo jedne recenice,a sa osobom prvi put razgovarate?
-da li pokusavate da razgovore sa osobama shvatite iz njihove perspektive ("sta je taj neko hteo da kaze ili je mislio pod tim i tim") ili njihov razgovor prebacujete u svoj nacin razmisljanja i shvatate kako Vi mislite da treba?

ne morate da odgovarate po redu i na sva pitanja,ona su tu samo da bi vas usmerila.

Au...
Stvarno je tema interesantna i stvarno sam htela da odgovorim na nju, ali je već kod petog pitanja došlo do kratkog spoja. Sačekaću da neko ko je pametniji odgovori pa ću se nadovezati i prepričati njegov post ukoliko se slažem.


P. S. Slabo osuđujem, jer slabo guram nos u tuđe živote. I mog mi preko glave. Ako neko nekoga povredi, tu ne osuđujem, no mi često nejasno ( ako su neki ekstremi u pitanju). Više sam za sprečavanje ponavljanja ma koliko brutalno bilo nego za kaznu i osudu. Ko nema potrebu da kazni pedofila meni je čudan. Ko osuđuje i ima potrebu da kazni prostitutku meni je opet čudan. U suštini ja sam jedna vrlo amoralna osoba i šta god ovde napisala nema veze ni sa moralom ni sa nemoralom, a vala ni sa istinom. A ako nisam amoralna, onda sam u najmanju ruku vrlo čudnih moralnih shvatanja.

 

[86bogomoljka]

vec smo naceli temu o osudjivanju drugih,pa bih da nastavimo u tom pravcu.pitanja su sledeca:
-da li osudjujete druge?
-da li volite da Vas osudjuju?
-gde je granica izmedju dobronamerne kritike i osude?
-da li se vodite tudjim misljenjem o nekoj osobi ili iskljucivo svojim?
-da li misljenje formirate i pre nego sto upoznate neku osobu?
-ako misljenje formirate kasnije,koliko Vam je potrebno za to formiranje?
-mislite li da neko utice na Vase misljenje o nekoj osobi?
-da li zakljucke donosite na osnovu samo jedne recenice,a sa osobom prvi put razgovarate?
-da li pokusavate da razgovore sa osobama shvatite iz njihove perspektive ("sta je taj neko hteo da kaze ili je mislio pod tim i tim") ili njihov razgovor prebacujete u svoj nacin razmisljanja i shvatate kako Vi mislite da treba?

ne morate da odgovarate po redu i na sva pitanja,ona su tu samo da bi vas usmerila.

Nesto dam sebi za pravo da osudim, kao i svi. Ali, nije to neki sirok spektar i radi se o bas ozbiljnim stvarima koje ugrozavaju druge.

Navikla sam na osudu. Posto sam sa 17 god. rodila dete, maloletna pa jos vanbracno. Sram me bilo!!! Tada sam navikla da se nosim sa tim. Mada, zanimljivo je to da su me najvise osudjivale one koje su takodje bile u toj situaciji, ali su abortirale- radile smo isto, ali su one ubile dokaz.

Dobronamerna kritika i osuda se mogu i poklopiti. S tim sto ovo prvo ide od nekoga kome je do nas stalo.

Ne uticu drugi na formiranje mog stava. Sama gradim svoju sliku o nekome.

Pre upoznavanja, na prvi pogled ili kroz prve recenice naslutim po nesto...

Brzo formiram misljenje, ali imam problem sa tim sto ako je lose trudim se da ga promenim, prekorim sebe i dajem novu sansu. Medjutim, prvi utisak tesko prevari, ispadne uglavnom tacan.

Da, volim te psiholoske igre, stavljanje u tudju poziciju i pretpostavka sopstvene reakcije i izbora.

 

[Џорџи]

vec smo naceli temu o osudjivanju drugih,pa bih da nastavimo u tom pravcu.pitanja su sledeca:
-da li osudjujete druge?
-da li volite da Vas osudjuju?
-gde je granica izmedju dobronamerne kritike i osude?
-da li se vodite tudjim misljenjem o nekoj osobi ili iskljucivo svojim?
-da li misljenje formirate i pre nego sto upoznate neku osobu?
-ako misljenje formirate kasnije,koliko Vam je potrebno za to formiranje?
-mislite li da neko utice na Vase misljenje o nekoj osobi?
-da li zakljucke donosite na osnovu samo jedne recenice,a sa osobom prvi put razgovarate?
-da li pokusavate da razgovore sa osobama shvatite iz njihove perspektive ("sta je taj neko hteo da kaze ili je mislio pod tim i tim") ili njihov razgovor prebacujete u svoj nacin razmisljanja i shvatate kako Vi mislite da treba?

ne morate da odgovarate po redu i na sva pitanja,ona su tu samo da bi vas usmerila.

pa vidis o cemu se radi,ti pitas da li MI nesto o nekome kao da smo mi kamen spoticanja ili da su svi neduzni nego ih mi ocrnimo i lose procenimo,pa nije ako je neko smrad smrdece i u cvikerima i misicima i parfemima i parama i okruzen drugim smradovima

 

[BlackLeather]

ne osudjujem
ne zanima me
kritika je stav neodobravanja
osuda je stav lične kvalifikacije malogradjana
svojim
da sudim o knjizi po korici
misljenje je ko kilaza menja se hteli ne hteli
da uvek mi se svide žigosani
ono što se kaže razumem u skaldu sa svojim shvatanjima semantike i logike datog jezika, primarno srpskog, ne fantaziram

 

[Maga79]

pa vidis o cemu se radi,ti pitas da li MI nesto o nekome kao da smo mi kamen spoticanja ili da su svi neduzni nego ih mi ocrnimo i lose procenimo,pa nije ako je neko smrad smrdece i u cvikerima i misicima i parfemima i parama i okruzen drugim smradovima

dobro.imas lose misljenje o nekima/nekome.ako hoces napisi kako si do njega dosao,to je poenta teme.

- - - - - - - - - -

misljenje je ko kilaza menja se hteli ne hteli

dobro receno.

 

[Lord Tywin]

vec smo naceli temu o osudjivanju drugih,pa bih da nastavimo u tom pravcu.pitanja su sledeca:
-da li osudjujete druge?
-da li volite da Vas osudjuju?
-gde je granica izmedju dobronamerne kritike i osude?
-da li se vodite tudjim misljenjem o nekoj osobi ili iskljucivo svojim?
-da li misljenje formirate i pre nego sto upoznate neku osobu?
-ako misljenje formirate kasnije,koliko Vam je potrebno za to formiranje?
-mislite li da neko utice na Vase misljenje o nekoj osobi?
-da li zakljucke donosite na osnovu samo jedne recenice,a sa osobom prvi put razgovarate?
-da li pokusavate da razgovore sa osobama shvatite iz njihove perspektive ("sta je taj neko hteo da kaze ili je mislio pod tim i tim") ili njihov razgovor prebacujete u svoj nacin razmisljanja i shvatate kako Vi mislite da treba?

ne morate da odgovarate po redu i na sva pitanja,ona su tu samo da bi vas usmerila.

1. Ne osudjujem
2. Obozavam, hrani mi ego.
3. Granica izmedju dobronamerne kritike i osude??? Zavisnik od heroina ne voli da ga osudjuju sve i da su najdobronamerniji.
4. Uvek svojim misljenjem.
5. Naravno da formiram tokom upoznavanja, a to moze da se promeni.
6. Zavisi, nikad ne mozemo reci da stvarno poznajemo nekog
7. Ne moze da utice niko osim ako ima neke informacije koje je potom potrebno proveriti.
8. Kakva recenica pobogu?
9. Naravno da se prebacujem na njihovu tacku gledista uvek.

 

[Џорџи]

dobro.imas lose misljenje o nekima/nekome.ako hoces napisi kako si do njega dosao,to je poenta teme.

- - - - - - - - - -


dobro receno.

opet nisam ja dosao niti ikoga procenio nego se svakodnevno susrecemo sa raznim komplexasima i emotivnim vampirima,ne treba mi okruzenje u kom ce se pojaviti neko ljubazan u 5 god

 

[radeta62]

Osudjujem sebe sto verujem da je moguc bolji zivot u Srbiji ali toga nece biti jos 100 godina dok ne stigne nova generacija srba vaspitana i skolovana
za 22 vek.

 

[Theiana]

vec smo naceli temu o osudjivanju drugih,pa bih da nastavimo u tom pravcu.pitanja su sledeca:
-da li osudjujete druge?
-da li volite da Vas osudjuju?
-gde je granica izmedju dobronamerne kritike i osude?
-da li se vodite tudjim misljenjem o nekoj osobi ili iskljucivo svojim?
-da li misljenje formirate i pre nego sto upoznate neku osobu?
-ako misljenje formirate kasnije,koliko Vam je potrebno za to formiranje?
-mislite li da neko utice na Vase misljenje o nekoj osobi?
-da li zakljucke donosite na osnovu samo jedne recenice,a sa osobom prvi put razgovarate?
-da li pokusavate da razgovore sa osobama shvatite iz njihove perspektive ("sta je taj neko hteo da kaze ili je mislio pod tim i tim") ili njihov razgovor prebacujete u svoj nacin razmisljanja i shvatate kako Vi mislite da treba?

ne morate da odgovarate po redu i na sva pitanja,ona su tu samo da bi vas usmerila.

Puno pitanja...evo tek pokusaj na neka...
Stalno nesto analiziram i postavljam se u situaciju, za i protiv. I uvek polazim od sebe, kako bih sama reagovala na svoje "akcije"?
Nedavno sam saznala da me decko/verenik varao, i s kim.
I neki dan joj posaljem poruku da znam sve. Ona je znala za mene godinama, i to detalje, ja za nju saznala u jednom danu, koji je ujedno bio i poslednji dan veze...Rekoh joj da ne krivim nju, nego njega, ali da zelim da zna, ako joj je stalo, da im zelim srecu skupa...ili se bar nadam da ce izvuci neku pouku iz svega.
U sebi sam je osudila, kako je glupa, emotivni raspad i sl., ali recima nisam. Em je razumem, em joj je dosta njene muke.
Zaista zelim da ima vise samopostovanja...znaci, u neku ruku je osuda, u drugu dobronamerna kritika.
Losa iskustva vrede kad izvuces pouku.
I sama sam bila u vezi sa ozenjenim, ali mu je brak bio samo na papiru i u 2 drzave, i imala sam 19 god...ne pravdam se, ali me to iskustvo opametilo za citav zivot.
Prekinula sam sama, znala sam da je oroceno, ali i nepotpuno, ma kako lepo... i da mora kad tad prestati...i vise nikad sa zauzetim. Zbog sebe, ne zbog drustveno neprihvatljive veze...meni je tad takva trebala, nadala sam se da necu nikog povrediti, jesam, i lekcija naucena jednom za sva vremena.
A nedugo posle toga, tadasnji radni kolega (ozenjen) je bio prilicno uporan.
I nista nije bilo...
Ili skoro, bivsi koji se u medjuvremenu ozenio i dobio dete, poceo je da se javlja, dolazi na vrata (nisam otvorila), pise kako je samo mene voleo i sl....nisam htela ni da ga vidim, a kamoli sta drugo. Samo sam mu i u tim dopisivanjima pomenula zenu i dete, da treba da se okrene porodici a ne "prohujalo s vihorom"...
A mogla sam lako pumpati ego, i bila sam u takvoj fazi, trebala mi je paznja, ali nisam...uvek zamislim i drugu stranu, u ovom slucaju njegovu zenu.
Uvek se trudim da razumem. I cesto pravdam. (puno lakse druge nego sebe)
Ali nemam opravdanja i ne razumem dvolicnost, sujetu, manipulacije, egoizam do nesrazmernih granica...ne mogu i necu.
Ljudski je gresiti, ali i pokajati se...a to znaci, ne ponavljati vise istu gresku.
I sve manje ljudima dajem sansu da grese, u odnosu na mene...ko mi "klikne" iz prve, to je to, ko ne, ne vredi rasipanje energije...
Ljudi se sporazumeju recima i dogovore lako, samo ako hoce. I samo takve i pustam u zivot ubuduce...raskrstila sam konacno. Matora sam da se menjam.
Odmah "osetim" ljude, taj prvi osecaj me nikad ne vara, da li su dobri ili losi (za mene)...prevari me kad ignorisem prvi utisak, pustim se, emocije uzmu pod svoje...e, onda je vec kasno.

 

[gost 248950]

bolje da si razdvojila na onoliko tema koliko pitanja
imam predrasude, trudim se da njihov uticaj umanjim što je moguće više.
ne volim kad me osuđuju, naravno. ali postoje ljudi koji osuđuju iz neznanja, i njima ne ide zameriti ako žele da nauče. mnogo je više onih koji su prosto bezobrazni.
dobronamerna kritika i osuda... granica je u polju namere, valjda. i kritika se obično upućuje nekome koga dobro poznaješ, a osuda nekome o kome pojma nemaš.

smorila sam se za ostatak...

 

[gost 343533]

Ne osudjujem
ali proslost govori nesto o osobi,
i treba se cuvati.

U vise navrata mi se obilo o glavu sto sam precenila osobu,
tj. htela da budem fina i da nemam predrasude - a oni su ono sto jesu.

 

[Cvetna]

vec smo naceli temu o osudjivanju drugih,pa bih da nastavimo u tom pravcu.pitanja su sledeca:
-da li osudjujete druge?
-da li volite da Vas osudjuju?
-gde je granica izmedju dobronamerne kritike i osude?
-da li se vodite tudjim misljenjem o nekoj osobi ili iskljucivo svojim?
-da li misljenje formirate i pre nego sto upoznate neku osobu?
-ako misljenje formirate kasnije,koliko Vam je potrebno za to formiranje?
-mislite li da neko utice na Vase misljenje o nekoj osobi?
-da li zakljucke donosite na osnovu samo jedne recenice,a sa osobom prvi put razgovarate?
-da li pokusavate da razgovore sa osobama shvatite iz njihove perspektive ("sta je taj neko hteo da kaze ili je mislio pod tim i tim") ili njihov razgovor prebacujete u svoj nacin razmisljanja i shvatate kako Vi mislite da treba?

ne morate da odgovarate po redu i na sva pitanja,ona su tu samo da bi vas usmerila.

Objektivnost je nešto sa čime se čovek ne rađa i ovisi o puno faktora; počev od nekog minimuma inteligencije koja je potrebna da čovek formira iole racionalan i objektivan stav o nekome, preko svesti da objektivnost isključuje emotivne i instinktivne reakcije i sposobnost da se iste ostave po strani kada je u pitanju prosuđivanje drugih, pa sve do životnog iskustva i "širine" da razluči bitno od nebitnog.

Upravo iz navedenog, ne verujem mnogo utisku na prvi pogled, i to zato što će on pre reći da li mi se osoba dopada ili ne na neracionalnom nivou, dok na racionalnom neće reći ništa, jer nema dovoljno informacija za objektivni zaključak. Što se osude tiče, trudim se da ne osuđujem, već da razumem - ali i ja sam samo čovek, čiji je mentalni aparat po prirodi stvari podložan uticaju svih onih neracionalnih, emotivnih i instinktivnih stvari, pa ponekad i zabrljam.

Edit: što se tiče stavljanja u tuđu perspektivu, mislim da je retko ko to zaista u stanju, jer ljudi po pravilu teško mogu razumeti suviše velike različitosti i različite vrednosne sisteme od sopstvenog.

 

[Slonce]

el ovo neki kviz?...imal nagrade

 

[ChristopherWalken]

vec smo naceli temu o osudjivanju drugih,pa bih da nastavimo u tom pravcu.pitanja su sledeca:
-da li osudjujete druge?
-da li volite da Vas osudjuju?
-gde je granica izmedju dobronamerne kritike i osude?
-da li se vodite tudjim misljenjem o nekoj osobi ili iskljucivo svojim?
-da li misljenje formirate i pre nego sto upoznate neku osobu?
-ako misljenje formirate kasnije,koliko Vam je potrebno za to formiranje?
-mislite li da neko utice na Vase misljenje o nekoj osobi?
-da li zakljucke donosite na osnovu samo jedne recenice,a sa osobom prvi put razgovarate?
-da li pokusavate da razgovore sa osobama shvatite iz njihove perspektive ("sta je taj neko hteo da kaze ili je mislio pod tim i tim") ili njihov razgovor prebacujete u svoj nacin razmisljanja i shvatate kako Vi mislite da treba?

ne morate da odgovarate po redu i na sva pitanja,ona su tu samo da bi vas usmerila.

Previse pitanja...Ja sam se pogubio pokusavajuci da dam odgovor na svako posebno.A i svako od ovih pitanja zahteva prilicno opsiran odgovor a ljudi obicno i ne citaju te kilometarske odgovore.

 

[Maga79]

1
8. Kakva recenica pobogu?

banalan primer,ona kaze u prvih sat vremena poznanstva da hoce da stavi silikone u grudi.jel formiras i kakvo misljenje o njoj?

Previse pitanja...Ja sam se pogubio pokusavajuci da dam odgovor na svako posebno.A i svako od ovih pitanja zahteva prilicno opsiran odgovor a ljudi obicno i ne citaju te kilometarske odgovore.

napisala sam,pitanja su samo smernice za vase odgovore.htela sam da uz pomoc njih shvatite poentu price.ne morate na svako da odgovarate pojedinacno.kome je lakse,neka tako odgovara.napisi sta ti prvo padne na pamet na ovu temu.

- - - - - - - - - -

el ovo neki kviz?...imal nagrade

samo virtuelni zagrljaj i zahvalnost za ucestvovanje na temi

 

[Lord Tywin]

banalan primer,ona kaze u prvih sat vremena poznanstva da hoce da stavi silikone u grudi.jel formiras i kakvo misljenje o njoj?

Kazem joj da hocu vestacke guzove, biceps i grudne misice i pitam da li bi joj se svidelo!

 

[hirajgoagain]

nekad sam tu bila bolja : ( nisam bas izbegla drustvene zamke

 

[Say it right]

vec smo naceli temu o osudjivanju drugih,pa bih da nastavimo u tom pravcu.pitanja su sledeca:
-da li osudjujete druge?
-da li volite da Vas osudjuju?
-gde je granica izmedju dobronamerne kritike i osude?
-da li se vodite tudjim misljenjem o nekoj osobi ili iskljucivo svojim?
-da li misljenje formirate i pre nego sto upoznate neku osobu?
-ako misljenje formirate kasnije,koliko Vam je potrebno za to formiranje?
-mislite li da neko utice na Vase misljenje o nekoj osobi?
-da li zakljucke donosite na osnovu samo jedne recenice,a sa osobom prvi put razgovarate?
-da li pokusavate da razgovore sa osobama shvatite iz njihove perspektive ("sta je taj neko hteo da kaze ili je mislio pod tim i tim") ili njihov razgovor prebacujete u svoj nacin razmisljanja i shvatate kako Vi mislite da treba?

ne morate da odgovarate po redu i na sva pitanja,ona su tu samo da bi vas usmerila.

oslanjam se na sopstveni utisak i dozivljaj
nista drugo

 

[Maga79]

Kazem joj da hocu vestacke guzove, biceps i grudne misice i pitam da li bi joj se svidelo!

ti hoces silikone u zadnjicu?pa zar muskarci to stavljaju
dobar odgovor,ne das se iznenaditi,spreman na sve situacije
ali,da li formiras neko misljenje o njoj?ili mozda sumnjas da te testira da vidi sta ces odgovoriti?

 

[Lord Tywin]

ti hoces silikone u zadnjicu?pa zar muskarci to stavljaju
dobar odgovor,ne das se iznenaditi,spreman na sve situacije
ali,da li formiras neko misljenje o njoj?ili mozda sumnjas da te testira da vidi sta ces odgovoriti?

Formiram, lose.

 

[Maga79]

Formiram, lose.

meni su se takve stvari desavale,da su me testirali.formirala bih lose misljenje o tim ljudima,zbog takvih komentara.posle,kada bih saznala da sam testirana,misljenje bi bilo jos gore.uvek bih se onda pitala ko je ta osoba zapravo.kada pocetak krene naopako,sve je naopacke.

 

[Lord Tywin]

meni su se takve stvari desavale,da su me testirali.formirala bih lose misljenje o tim ljudima,zbog takvih komentara.posle,kada bih saznala da sam testirana,misljenje bi bilo jos gore.uvek bih se onda pitala ko je ta osoba zapravo.kada pocetak krene naopako,sve je naopacke.

Postoji bolji nacin da testira nekog bez uplitanja sebe u to. Moze da kaze moja drugarica iz osnovne i da se distancira od nje u dovoljnoj meri.

Kopati sam sebi rupu nikako ne moze da bude OK.

 

[Adriana Lima]

Ne mozemo izbeci donosenje sudova u stvari ne mozemo ni voditi pristojan zivot a da ne donosimo opste a posebno moralne sudove. Prema tome nije pitanje da li treba da sudimo nego kako da sudimo mudro. Ne sudi da ti ne sude ne znaci da nikada i nikome ne treba suditi nego da se pre donesenja moralnih sudova sami ocistimo. Ako je cilj donosenja moralnih sudova izlecenje onda je ok a ako je cilj pothranjivanje naseg ega onda nije

 

[Araon]

vec smo naceli temu o osudjivanju drugih,pa bih da nastavimo u tom pravcu.pitanja su sledeca:
-da li osudjujete druge?
-da li volite da Vas osudjuju?
-gde je granica izmedju dobronamerne kritike i osude?
-da li se vodite tudjim misljenjem o nekoj osobi ili iskljucivo svojim?
-da li misljenje formirate i pre nego sto upoznate neku osobu?
-ako misljenje formirate kasnije,koliko Vam je potrebno za to formiranje?
-mislite li da neko utice na Vase misljenje o nekoj osobi?
-da li zakljucke donosite na osnovu samo jedne recenice,a sa osobom prvi put razgovarate?
-da li pokusavate da razgovore sa osobama shvatite iz njihove perspektive ("sta je taj neko hteo da kaze ili je mislio pod tim i tim") ili njihov razgovor prebacujete u svoj nacin razmisljanja i shvatate kako Vi mislite da treba?

ne morate da odgovarate po redu i na sva pitanja,ona su tu samo da bi vas usmerila.

1. Osuđujem samo onda kada nema druge... Kao što je Brejvik ubio 80 ljudi, to se mora osuditi kako god da je... Ovako gledam da ne osuđujem.
2. Ne volim da me osuđju, niko od njih ne zna moje motive, zašto, šta, kako radim, niko od njih ne živi moj život.
3. Granica između dobronamerne kritie i osude je motiv i stav, dobra kritika je pozitivan stav, osuda je ono kada te neko praktično grdi kao malo dete, to mi je glupo.
4. Svojim, mada saslušam i tuđe, ne odbacujem sve tek tako, vidim ima li osnova.
5. Ne formiram mišljenje, to bi bilo glupo, ali imam neki stav naravno, svaka osoba izazove neki refleks.
6. Ne nešto preterano dugo, treba ti bukvalno jedno piće, jedan izlazak otprilike da vidiš ko gde stoji, osim ako nije neki vešt manipulator, ali danas malo ima takvih, danas se više manipuliše osnovnim ljudskim potrebama, emotivnim, seksualnim.
7. Desi se nekada da malo više obratim pažnju ako me neko upozori.
8. Ne, ne iz prve rečenice, mislim, prva rečenica je obično uvodna.
9. Stavljam se u uloge tih ljudi, jer da bi nešto zaista razumeo i shvatio, moram se prebaciti u taj ugao, samo tako možeš razumeti te ljude, jer niko ne zna sa kojim kartama igra neka osoba, svako igra najbolje što ume.