![[Gunsmith]](/data/avatars/m/197/197738.jpg?1304203822){kind=avatar}
[Gunsmith]
Obećava
- Poruka
- 68
Грб Републике Србије
Влада Србије је на седници 11. новембра усвојила редизајнирани грб Србије, који је после 120 година први пут у складу са српским хералдичким правилима и Законом о изгледу и употреби грба, заставе и химне.
Прво решење датира из 1882. године, када је Србија проглашена краљевином. По одлуци краља Милана Обреновића на штит је постављен бели двоглави орао спуштених крила из Средњег века коме је на грудима уметнути штит кнежевине, чувени крст са четири оцила, а између ногу два златна крина, такође наше обележје из Средњег века. Тако се, у симболичком смислу, нововековна Србија коначно повезала са средњовековном.
Штит је постављен у владарски павиљон, врсту плашта који се може користити за државне или краљевске грбове. Изнад штита и павиљона је постављена модерна европска круна, као симбол старе државности. Рад на графичком изгледу грба тада је поверен Аустријанцу Ернсту Кралу који је урадио модерно графичко решење, али под великим утицајем моћне немачке хералдике, и нимало није у духу наших историјских примера.
Због бурне историје, грб се мењао, а једно време није ни био у употреби и тек 2004. године је препоруком Народне скупштине враћен једини прави српски грб, онај из 1882. После усвајања Закона 2009. године, Влада Србије је поверила “редизајн” грба нашем познатом хералдичару професору Љубодрагу Грујићу да у сарадњи са председником Српског хералдичког друштва „Бели Орао“ Драгомиром Ацовићем и комисијом исправе недостатке на грбу да би коначно могао да буде у складу са Законом.
Најзначајније промене на грбу
1. Орао је сада нацртан да личи на природног орла
2. Оцила су добила карактеристични облик ћириличног С
3. Пера на орлу су јаснија са мање детаља
4. Језик орла је сада у духу српске хералдике
5. Ноге орла су имале неорловска пера која се нису спуштала до канџи
6. Кринови су сада усклађени са нашим историјским примерима
7. Златне ресе на павиљону су представљене поцепане
8. Круна изнад штита раније је била пресечена на пола, што је симболички лоше за суверенитет државе
Нови грб Србије (лево) и стари, под утицајем немачке хералдике (десно).
Влада Србије је на седници 11. новембра усвојила редизајнирани грб Србије, који је после 120 година први пут у складу са српским хералдичким правилима и Законом о изгледу и употреби грба, заставе и химне.
Прво решење датира из 1882. године, када је Србија проглашена краљевином. По одлуци краља Милана Обреновића на штит је постављен бели двоглави орао спуштених крила из Средњег века коме је на грудима уметнути штит кнежевине, чувени крст са четири оцила, а између ногу два златна крина, такође наше обележје из Средњег века. Тако се, у симболичком смислу, нововековна Србија коначно повезала са средњовековном.
Штит је постављен у владарски павиљон, врсту плашта који се може користити за државне или краљевске грбове. Изнад штита и павиљона је постављена модерна европска круна, као симбол старе државности. Рад на графичком изгледу грба тада је поверен Аустријанцу Ернсту Кралу који је урадио модерно графичко решење, али под великим утицајем моћне немачке хералдике, и нимало није у духу наших историјских примера.
Због бурне историје, грб се мењао, а једно време није ни био у употреби и тек 2004. године је препоруком Народне скупштине враћен једини прави српски грб, онај из 1882. После усвајања Закона 2009. године, Влада Србије је поверила “редизајн” грба нашем познатом хералдичару професору Љубодрагу Грујићу да у сарадњи са председником Српског хералдичког друштва „Бели Орао“ Драгомиром Ацовићем и комисијом исправе недостатке на грбу да би коначно могао да буде у складу са Законом.
Најзначајније промене на грбу
1. Орао је сада нацртан да личи на природног орла
2. Оцила су добила карактеристични облик ћириличног С
3. Пера на орлу су јаснија са мање детаља
4. Језик орла је сада у духу српске хералдике
5. Ноге орла су имале неорловска пера која се нису спуштала до канџи
6. Кринови су сада усклађени са нашим историјским примерима
7. Златне ресе на павиљону су представљене поцепане
8. Круна изнад штита раније је била пресечена на пола, што је симболички лоше за суверенитет државе
Нови грб Србије (лево) и стари, под утицајем немачке хералдике (десно).
Poslednja izmena:
