Vreme je stalna aktivnost i promena koja se nalazi u osnovi života i fizičkog univerzuma. Pod njim se, pored ravnomernog pomaka kazaljki na satu, podrazumeva regularna smena dana, noći i sezona. Sezone donose drugačije vreme. Dani nisu nikada isti. Nekad su hladni, kišni, vetroviti, oblačni, tmurni, sunčani, topli i vedri. Odnosi izmedju ljudi, takodje, podležu promenama. O tome svedoče istorijske epohe kroz različita državna uredjenja, društvena, politička i kulturna zbivanja. Otuda i izrazi "dobra, stara vremena", "opaka, zla vremena". Zašto postoje te promene? Šta se njima postiže?
Održanje i razvoj svesti/života na planeti. Sezonske promene stvaraju pogodnu temperaturu za rast bilja i nastanak prirodnih elementa kao vazduh i voda. Medjuljudski odnosi stimulišu razvoj inteligencije. Nesklad prisiljava da se pronadje bolje rešenje kojim će se uspostaviti skladnija veza. Slično je i sa životom svakog čoveka. Mada u njemu postoje uspešni, srećni i bezbrižni periodi prisutni su i neuspesi, nesreće i teškoće. Sve nas to nečem uči i omogućava intelektualno, emocionalno i duhovno sazrevanje i evoluciju.
Fraza da je život putovanje i da treba uživati u svakom momentu zvuči lepo teoretski. Medjutim, da li je uvek ostvarljiva i primenljiva u praksi? Neprestana dešavanja stvaraju unikatne, jedinstvene situacije, okolnosti i trenutke. Naravno da postoje mirni, prijatni, bezbrižni kao i veseli u kojima se može opustiti i uživati.
Ali, nastupe i stresni, teški i tragični koji unesu nemir, patnju, stradanje i pometnju. Samim tim zahtevaju i drugačiju reakciju i stav da bi se što bolje i bezbolnije prebrodili. Ne samo što je neprikladno, već je i okrutno reći majci kojoj dete umire na rukama, čoveku koji je upravo saznao da će ostati doživotno nepokretan, osobi s teškim opekotinama da sagledaju lepotu momenta i pronadju zadovoljstvo u njemu.
Dosta ljudi koji su doživeli ekstremno užasna mučenja i strahote tvrde da im je odsustvo iz tih momenata ili disocijacija onim što se dešava pomogla da ne polude i olakšala prolaz kroz njih. Za njih je odsustvo, a ne prisustvo bilo efikasnije. Predstavljalo je mahenizam samozaštite, samoodbrane i preživljavanja.
Naravno, to su iznimni slučajevi. Obično je potrebna puna prisutnost, sabranost i koncentracija da bi se shvatio moment i izvukla pouka iz njega. U Bibliji (Propovednik 7:14) se navodi: "U danima sreće budi radostan, a u danima nevolje razmišljaj." Konflikt se treba rešavati, a ne potiskivati. Ukoliko se zanemaruje i ignoriše više se komplikuje, produbljuje i vodi u gore svesno rastrojstvo, dezintegralnost i disfunkcionalnost. Izlaz nije u izbegavanju neprijatnosti i nevolja kroz meditaciju, nemišljenje i "puštanje mozga na pašu", već suočavanju s njima.
Važan je pristup. Najpre se mora razgraničiti šta je u našem domenu uticaja, a šta izvan toga. Ako možemo nešto učiniti da promenimo ili bar olakšamo situaciju to i činimo. Posvetimo se tome bez obzira na neprijatnosti i dugotrajno, naporno zalaganje. Ako ne možemo "pomirimo se sudbinom" i prihvatimo ono što jeste.
Harmonija je u balansu. Preterano potenciranje na užicima, zadovoljstvima i lagodnom životu uz zanemarivanje obaveza i dužnosti ne vodi prosperitetu i sreći već egocentrizmu i bezobzirnosti. Vremenom se gubi empatija, saosećanje i iskrena konekcija s drugima, jer se sve podredjuje samo onom što prija u momentu bez mnogo razmišljanja o posledicama.
Da nije bilo ljudi koji nisu mislili samo na svoju udobnost, mir i korist, već su neumorno radili za dobrobit obespravljenog, poniženog i potlačenog dela čovečanstva nikada ne bi došlo do pozitivnog pomaka. Bez naučnika koji su istrajno i marljivo vršili eksperimente i istraživali prirodne pojave ne bi znali što sada znamo.
Zahvaljujući umetnicima koji su kreativnim stvaralaštvom obogatili duhovnu riznicu, roditeljima koji su dali sve od sebe da izvedu decu na pravi put itd. ne bi bilo napretka. Nismo ovde samo da uživamo, već i da postajemo svesnija bića koja svojim ponašanjem, trudom i delima doprinose humanijim odnosima, zaštiti slabih i nemoćnih, opštem dobru i očuvanju planete.
Održanje i razvoj svesti/života na planeti. Sezonske promene stvaraju pogodnu temperaturu za rast bilja i nastanak prirodnih elementa kao vazduh i voda. Medjuljudski odnosi stimulišu razvoj inteligencije. Nesklad prisiljava da se pronadje bolje rešenje kojim će se uspostaviti skladnija veza. Slično je i sa životom svakog čoveka. Mada u njemu postoje uspešni, srećni i bezbrižni periodi prisutni su i neuspesi, nesreće i teškoće. Sve nas to nečem uči i omogućava intelektualno, emocionalno i duhovno sazrevanje i evoluciju.
Fraza da je život putovanje i da treba uživati u svakom momentu zvuči lepo teoretski. Medjutim, da li je uvek ostvarljiva i primenljiva u praksi? Neprestana dešavanja stvaraju unikatne, jedinstvene situacije, okolnosti i trenutke. Naravno da postoje mirni, prijatni, bezbrižni kao i veseli u kojima se može opustiti i uživati.
Ali, nastupe i stresni, teški i tragični koji unesu nemir, patnju, stradanje i pometnju. Samim tim zahtevaju i drugačiju reakciju i stav da bi se što bolje i bezbolnije prebrodili. Ne samo što je neprikladno, već je i okrutno reći majci kojoj dete umire na rukama, čoveku koji je upravo saznao da će ostati doživotno nepokretan, osobi s teškim opekotinama da sagledaju lepotu momenta i pronadju zadovoljstvo u njemu.
Dosta ljudi koji su doživeli ekstremno užasna mučenja i strahote tvrde da im je odsustvo iz tih momenata ili disocijacija onim što se dešava pomogla da ne polude i olakšala prolaz kroz njih. Za njih je odsustvo, a ne prisustvo bilo efikasnije. Predstavljalo je mahenizam samozaštite, samoodbrane i preživljavanja.
Naravno, to su iznimni slučajevi. Obično je potrebna puna prisutnost, sabranost i koncentracija da bi se shvatio moment i izvukla pouka iz njega. U Bibliji (Propovednik 7:14) se navodi: "U danima sreće budi radostan, a u danima nevolje razmišljaj." Konflikt se treba rešavati, a ne potiskivati. Ukoliko se zanemaruje i ignoriše više se komplikuje, produbljuje i vodi u gore svesno rastrojstvo, dezintegralnost i disfunkcionalnost. Izlaz nije u izbegavanju neprijatnosti i nevolja kroz meditaciju, nemišljenje i "puštanje mozga na pašu", već suočavanju s njima.
Važan je pristup. Najpre se mora razgraničiti šta je u našem domenu uticaja, a šta izvan toga. Ako možemo nešto učiniti da promenimo ili bar olakšamo situaciju to i činimo. Posvetimo se tome bez obzira na neprijatnosti i dugotrajno, naporno zalaganje. Ako ne možemo "pomirimo se sudbinom" i prihvatimo ono što jeste.
Harmonija je u balansu. Preterano potenciranje na užicima, zadovoljstvima i lagodnom životu uz zanemarivanje obaveza i dužnosti ne vodi prosperitetu i sreći već egocentrizmu i bezobzirnosti. Vremenom se gubi empatija, saosećanje i iskrena konekcija s drugima, jer se sve podredjuje samo onom što prija u momentu bez mnogo razmišljanja o posledicama.
Da nije bilo ljudi koji nisu mislili samo na svoju udobnost, mir i korist, već su neumorno radili za dobrobit obespravljenog, poniženog i potlačenog dela čovečanstva nikada ne bi došlo do pozitivnog pomaka. Bez naučnika koji su istrajno i marljivo vršili eksperimente i istraživali prirodne pojave ne bi znali što sada znamo.
Zahvaljujući umetnicima koji su kreativnim stvaralaštvom obogatili duhovnu riznicu, roditeljima koji su dali sve od sebe da izvedu decu na pravi put itd. ne bi bilo napretka. Nismo ovde samo da uživamo, već i da postajemo svesnija bića koja svojim ponašanjem, trudom i delima doprinose humanijim odnosima, zaštiti slabih i nemoćnih, opštem dobru i očuvanju planete.