Promene u životu, mic po mic

Truman

Truman

Elita
Poruka
23.415
Evo ja sam danas doneo odluku da više ne kukam, ne žalim se ( vezano za bilo šta u životu ) isl! Primetio sam da u poslednje vreme to dosta radim. Već sam obavestio par prijatelja da me opomenu ako se opet vratim na stare staze. :) Neka ovo bude trening volje, pa da vidimo da li ću da izdržim i da li će to dovesti do pozitivnih promena u mom životu. Jer treba krenuti od ''malih'' stvari...
Jeste li nekada i sami odlučili nešto slično? Ili da to počnete sa ovom temom.:D Pa da vidimo ko će da izdrži...:ok:
 
probala baš nedavno i potrajalo je svega... pa neka bude nedelju dana i onda sam se sama sebi zgadila, jer to da se ne žalim značilo je da se pretvaram, lažem, da ne budem JA, i skontala sam da nema svrhe da se pretvaram da mi je sve savršeno u životu. i tako sam digla ruke od te svoje "misije", ali znaš kako? imaju ljudi koji te nauče da neke stvari zadržiš za sebe i nema potrebe da se "rešiš" na ovakav korak. prestala sam da delim svoje probleme sa najbližim prijateljima, jer nisu umeli nikad da saslušaju, nego ono "hajde, brže malo, koga se to tiče, imamo i mi svoje probleme". ljudi su sebični i znaju samo za svoj problem. tada su manji od makovog zrna i grcaju ti na ramenu i isisavaju život iz tebe i ni malo te ne štede, a što bi ti njih štedeo?
 
Pa gledaj , menjaju se ljudi . Nismo striktno zacrtani mentalni sklopovi da je svaka promena "pretvaranje" , "laz" itd ... Ako neko krene da razmislja pozitivno , ili odluci da se pocne aktivno baviti nekim sportom , teretanom , to su sve promene , ali ne znaci da se neko pretvara , jednostavno je odlucio da promeni zivot na bolje .
Ti sto si odlucila da zadrzis probleme za sebe , to nije promena , vec samo povlacenje u sebe .
 
Poslednja izmena:
sve zavisi kako gledaš, ali po meni sve što je suzdržavanje je laž, jer brate, to si ti, preveliki ego, samosažaljenje, šta god! to je deo tebe na ovaj ili onaj način. u redu, neke promene su izvodljive kao ta teretana, da se baviš sportom ili šta god, ali da sebi promeniš psihu? malo teže, ali pokušaj, whatever makes you happy.
 
dreamer.max:
sve zavisi kako gledaš, ali po meni sve što je suzdržavanje je laž, jer brate, to si ti, preveliki ego, samosažaljenje, šta god! to je deo tebe na ovaj ili onaj način. u redu, neke promene su izvodljive kao ta teretana, da se baviš sportom ili šta god, ali da sebi promeniš psihu? malo teže, ali pokušaj, whatever makes you happy.
Kliknite za proširenje...

upravo je stvar u promeni svesti kroz ovu vežbicu. Znaš ono - ako kreneš da se namerno osmehuješ ubro ćeš biti srećnija. A to što je nešto deo tebe ne znači da mora da bude doveka!
 
Truman:
Evo ja sam danas doneo odluku da više ne kukam, ne žalim se ( vezano za bilo šta u životu ) isl! Primetio sam da u poslednje vreme to dosta radim. Već sam obavestio par prijatelja da me opomenu ako se opet vratim na stare staze. :) Neka ovo bude trening volje, pa da vidimo da li ću da izdržim i da li će to dovesti do pozitivnih promena u mom životu. Jer treba krenuti od ''malih'' stvari...
Jeste li nekada i sami odlučili nešto slično? Ili da to počnete sa ovom temom.:D Pa da vidimo ko će da izdrži...:ok:
Kliknite za proširenje...
:ok: Svaki pokušaj promene u psihološkom smislu je pozitivan.
A da li si ikada pomislio, kad već želiš da se baviš sobom, da počneš govoriti sa 'Da' umesto sa 'Ne'.
Jer možeš misliti na dva načina, negativno i pozitivno.
Negativno mišljenje počinje sa poricanjem, sa 'NE'.
Posmatraj se. Kada se nešto kaže, koji je tvoj prvi reaktivni osećaj koji se u tebi rađa - 'NE' ili 'DA'?
U devedeset i devet posto slučajeva u tebi se rađa 'NE'.
Čak i za nevažne stvari, kada nije potrebno reagovati sa 'NE', javlja se 'NE'. Opiranje svemu i svačemu jača naš ego.

Na primer, dete pita svog roditelja, ''Mogu li se igrati vani?'' , roditelj odmah kaže ''NE!''
Roditelj možda uopšte nije svestan da govori 'NE'. Čini se da je, 'NE' temeljni stav.
Zašto? – jer sa 'NE' se osećaš kao da si neko.
Roditelj kaže 'NE', dete se negira, detetov ego je povređen dok je roditeljski ego ispunjen.
'NE' je ispunjavanje ega: to je hrana za ego; zato se vežbamo govoreći 'NE'.

Reći ''DA'' čini te inferiornim: čini ti se da si nekomu podređen; da si niko.
Ali 'DA' je metoda nadilaženja ega i otkrivanja sebe. 'NE' je ojačavanje ega; 'DA' ga uništava.
Dakle, vidi prvo ako možeš reći ''DA''.
Ako ne možeš reći ''DA'', ako je nemoguće reći ''DA'', samo onda reci ''NE''.
Probaj govoriti ''DA''. Obaveži se, kao što si se obavezao da ne kukaš, da ćeš kroz dvadeset i četiri sata u bilo kojoj situaciji započeti s ''DA''.
I samo promatraj kakvo će ti to doneti opuštanje. Ispravno misliti znači misliti sa 'DA'!
To ne znači da ne možeš koristiti 'NE'; to samo znači početi s 'DA'.
Ispravno misliti samo znači misliti dobrohotno, otvorenog uma, s pozitivnim umom.
Probaj, nije loše za promenu počinjati da misliš sa 'Da', pa nam javi da li primećuješ nekakve promene...
 
Truman:
Evo ja sam danas doneo odluku da više ne kukam, ne žalim se ( vezano za bilo šta u životu ) isl! Primetio sam da u poslednje vreme to dosta radim. Već sam obavestio par prijatelja da me opomenu ako se opet vratim na stare staze. :) Neka ovo bude trening volje, pa da vidimo da li ću da izdržim i da li će to dovesti do pozitivnih promena u mom životu. Jer treba krenuti od ''malih'' stvari...
Jeste li nekada i sami odlučili nešto slično? Ili da to počnete sa ovom temom.:D Pa da vidimo ko će da izdrži...:ok:
Kliknite za proširenje...

Jedan od najboljih saveta koji sam dobio i čistu činjenicu jeste ova:

Razlika izmedju uspesnih i neuspesnih ljudi je ta sto
- neuspesni ljudi 99% svog vremena pricaju samo o preblemu dok
- uspesni 99% svog vremena razmisljaju o resenju.

I stvarno ako pogledamo sve oko nas primeticemo samo kukanje, "Jooooj sto je vruce", "nista me ne pitaj", "kakav odvratan dan", "joj sto me boli .....", "kako cu","ja to ne znam", "ja sam debil, nesposoban, idiot" bla bla bla i sta mi onda? Sve to akomuliramo, od osoba koje pricaju ovo navedeno treba bezati kao Djavo od Krsta jer nas oni trose,ako jos i isto razmisljamo odosmo u ku*ac! :)
 
Poslednja izmena:
Truman:
Evo ja sam danas doneo odluku da više ne kukam, ne žalim se ( vezano za bilo šta u životu ) isl! Primetio sam da u poslednje vreme to dosta radim. Već sam obavestio par prijatelja da me opomenu ako se opet vratim na stare staze. :) Neka ovo bude trening volje, pa da vidimo da li ću da izdržim i da li će to dovesti do pozitivnih promena u mom životu. Jer treba krenuti od ''malih'' stvari...
Jeste li nekada i sami odlučili nešto slično? Ili da to počnete sa ovom temom.:D Pa da vidimo ko će da izdrži...:ok:
Kliknite za proširenje...

Ja sam pre godinu i po dana, odlučila, da više nikada ne pružm na uvid sebe. Toliko. Odjednom. U puno, što se kaže. Da više ne pričam ništa. Ni šta, ni kako. Ni zbog čega. Naprosto, da ne pričam više o sebi toliko. Odnosno, da se ne otvaram toliko. A, silno sam to želela. jer sam mislila, da će tako ljudi shvatati bolje ko sam ja, shvatila sma da sam dosta zatvorena, stidljiva, da me en kapiraju dobro, i da ja moram da im sebe probližim. I onda mi se desilo, sta mi se desilo. Mozda bi neko razumeo, mozda neko ne bi. Sada sve više sumnjam da bi. Zato više i ne pričam. Malo mi je bilo epiteta, uvreda, da sma ovo ili ono...tako da, više ne pričam. Ne otvaram se baš. Nekako vešto izbegnem te teme, kada krene neko o ljubavi. naprosto ne pričam više o tome. Na koje su me načine povredjivali, sta su sve radili, sa čim sasm sve moraal da se borim, ili da iznalzim kraj, jer sma znala da ce mi se pre ili kasnije obiti o glavu. Kao sto uvek i jeste. I zato od tada, ne pričam više ništa. deluje malo surovo, mnogi pomisle da krijem štogod, ali neka ih. Bolje i to, nego da pomisle, ahaM, pa kada je on mogao, ma sigurno nju nece boleti ako i ja odem bez najave, navikla je mala, ahaM lagali je? Super, sta je još jedna više - manje laž od mene...Bila je naivna? U jb*, ma poverovace garant i meni sve...E, da. Jok. Toga više nema , prošla su ta vremena, kada sam aj za svoju otvorenost dobijala cerenje, smejanje histerično i napade besa i agresivnosti usled izvrtanja mojih reči i truda. Sada se smejem, kao sav normalan svet, ali ispod osmeha, ja krijem suze u očima. I to sma obećala sebi, i odlučila...da me niko više neće u životu poniziti na takav način. Ugo*vniti. Ok, ja sam dozvolila, i to je moja greška. Ali, na takav i toliki način, ponašanje ravno sadizmu, više niko. I nikada. Po cenu svega. A. čovek koji više nema zdravlja, će tu cenu da brani svim sredstvima. Da sačuva i ono malo, šta je od njega, na tom polju...Ostalo. ♥
 
sunasceJeca:
Ja sam pre godinu i po dana, odlučila, da više nikada ne pružm na uvid sebe. Toliko. Odjednom. U puno, što se kaže. Da više ne pričam ništa. Ni šta, ni kako. Ni zbog čega. Naprosto, da ne pričam više o sebi toliko. Odnosno, da se ne otvaram toliko. A, silno sam to želela. jer sam mislila, da će tako ljudi shvatati bolje ko sam ja, shvatila sma da sam dosta zatvorena, stidljiva, da me en kapiraju dobro, i da ja moram da im sebe probližim. I onda mi se desilo, sta mi se desilo. Mozda bi neko razumeo, mozda neko ne bi. Sada sve više sumnjam da bi. Zato više i ne pričam. Malo mi je bilo epiteta, uvreda, da sma ovo ili ono...tako da, više ne pričam. Ne otvaram se baš. Nekako vešto izbegnem te teme, kada krene neko o ljubavi. naprosto ne pričam više o tome. Na koje su me načine povredjivali, sta su sve radili, sa čim sasm sve moraal da se borim, ili da iznalzim kraj, jer sma znala da ce mi se pre ili kasnije obiti o glavu. Kao sto uvek i jeste. I zato od tada, ne pričam više ništa. deluje malo surovo, mnogi pomisle da krijem štogod, ali neka ih. Bolje i to, nego da pomisle, ahaM, pa kada je on mogao, ma sigurno nju nece boleti ako i ja odem bez najave, navikla je mala, ahaM lagali je? Super, sta je još jedna više - manje laž od mene...Bila je naivna? U jb*, ma poverovace garant i meni sve...E, da. Jok. Toga više nema , prošla su ta vremena, kada sam aj za svoju otvorenost dobijala cerenje, smejanje histerično i napade besa i agresivnosti usled izvrtanja mojih reči i truda. Sada se smejem, kao sav normalan svet, ali ispod osmeha, ja krijem suze u očima. I to sma obećala sebi, i odlučila...da me niko više neće u životu poniziti na takav način. Ugo*vniti. Ok, ja sam dozvolila, i to je moja greška. Ali, na takav i toliki način, ponašanje ravno sadizmu, više niko. I nikada. Po cenu svega. A. čovek koji više nema zdravlja, će tu cenu da brani svim sredstvima. Da sačuva i ono malo, šta je od njega, na tom polju...Ostalo. ♥
Kliknite za proširenje...

o tome pričam i pronalazim se u svemu što si rekla i totalno kontam!
 
sunasceJeca:
Ja sam pre godinu i po dana, odlučila, da više nikada ne pružm na uvid sebe. Toliko. Odjednom. U puno, što se kaže. Da više ne pričam ništa. Ni šta, ni kako. Ni zbog čega. Naprosto, da ne pričam više o sebi toliko. Odnosno, da se ne otvaram toliko. A, silno sam to želela. jer sam mislila, da će tako ljudi shvatati bolje ko sam ja, shvatila sma da sam dosta zatvorena, stidljiva, da me en kapiraju dobro, i da ja moram da im sebe probližim. I onda mi se desilo, sta mi se desilo. Mozda bi neko razumeo, mozda neko ne bi. Sada sve više sumnjam da bi. Zato više i ne pričam. Malo mi je bilo epiteta, uvreda, da sma ovo ili ono...tako da, više ne pričam. Ne otvaram se baš. Nekako vešto izbegnem te teme, kada krene neko o ljubavi. naprosto ne pričam više o tome. Na koje su me načine povredjivali, sta su sve radili, sa čim sasm sve moraal da se borim, ili da iznalzim kraj, jer sma znala da ce mi se pre ili kasnije obiti o glavu. Kao sto uvek i jeste. I zato od tada, ne pričam više ništa. deluje malo surovo, mnogi pomisle da krijem štogod, ali neka ih. Bolje i to, nego da pomisle, ahaM, pa kada je on mogao, ma sigurno nju nece boleti ako i ja odem bez najave, navikla je mala, ahaM lagali je? Super, sta je još jedna više - manje laž od mene...Bila je naivna? U jb*, ma poverovace garant i meni sve...E, da. Jok. Toga više nema , prošla su ta vremena, kada sam aj za svoju otvorenost dobijala cerenje, smejanje histerično i napade besa i agresivnosti usled izvrtanja mojih reči i truda. Sada se smejem, kao sav normalan svet, ali ispod osmeha, ja krijem suze u očima. I to sma obećala sebi, i odlučila...da me niko više neće u životu poniziti na takav način. Ugo*vniti. Ok, ja sam dozvolila, i to je moja greška. Ali, na takav i toliki način, ponašanje ravno sadizmu, više niko. I nikada. Po cenu svega. A. čovek koji više nema zdravlja, će tu cenu da brani svim sredstvima. Da sačuva i ono malo, šta je od njega, na tom polju...Ostalo. ♥
Kliknite za proširenje...
Pa ti si se totalno zatvorila i podigla zid oko sebe, shvatam te no da li si takva prema svima?
Jer ako jesi to je onda kontraproduktivno.
 
sunasceJeca:
Ja sam pre godinu i po dana, odlučila, da više nikada ne pružm na uvid sebe. Toliko. Odjednom. U puno, što se kaže. Da više ne pričam ništa. Ni šta, ni kako. Ni zbog čega. Naprosto, da ne pričam više o sebi toliko. Odnosno, da se ne otvaram toliko. A, silno sam to želela. jer sam mislila, da će tako ljudi shvatati bolje ko sam ja, shvatila sma da sam dosta zatvorena, stidljiva, da me en kapiraju dobro, i da ja moram da im sebe probližim. I onda mi se desilo, sta mi se desilo. Mozda bi neko razumeo, mozda neko ne bi. Sada sve više sumnjam da bi. Zato više i ne pričam. Malo mi je bilo epiteta, uvreda, da sma ovo ili ono...tako da, više ne pričam. Ne otvaram se baš. Nekako vešto izbegnem te teme, kada krene neko o ljubavi. naprosto ne pričam više o tome. Na koje su me načine povredjivali, sta su sve radili, sa čim sasm sve moraal da se borim, ili da iznalzim kraj, jer sma znala da ce mi se pre ili kasnije obiti o glavu. Kao sto uvek i jeste. I zato od tada, ne pričam više ništa. deluje malo surovo, mnogi pomisle da krijem štogod, ali neka ih. Bolje i to, nego da pomisle, ahaM, pa kada je on mogao, ma sigurno nju nece boleti ako i ja odem bez najave, navikla je mala, ahaM lagali je? Super, sta je još jedna više - manje laž od mene...Bila je naivna? U jb*, ma poverovace garant i meni sve...E, da. Jok. Toga više nema , prošla su ta vremena, kada sam aj za svoju otvorenost dobijala cerenje, smejanje histerično i napade besa i agresivnosti usled izvrtanja mojih reči i truda. Sada se smejem, kao sav normalan svet, ali ispod osmeha, ja krijem suze u očima. I to sma obećala sebi, i odlučila...da me niko više neće u životu poniziti na takav način. Ugo*vniti. Ok, ja sam dozvolila, i to je moja greška. Ali, na takav i toliki način, ponašanje ravno sadizmu, više niko. I nikada. Po cenu svega. A. čovek koji više nema zdravlja, će tu cenu da brani svim sredstvima. Da sačuva i ono malo, šta je od njega, na tom polju...Ostalo. ♥
Kliknite za proširenje...

Hm, ne poznajem tvoj život al da probam. Tu ima više faktora, prvi je okruženje u kome se krećeš. Da l su ljudi dobronamerni ili ne, kakvo ti je društvo isl. Druga stvar je stepen otvaranja - ne možeš prema svima biti ista, sa najbližima ( najviše par ljudi ) pričaš o intimnim stvarima, sa ostalima manje i više se zezaš...
 
ja stalno kukam, stalno se zalim, ali nikad prijateljima, recimo da imam sestru i terapeuta, i samozaljevam sebe nekad vise nego sto je potrebno, kazu mi ljudi iz kuce, sa prijateljima ne kukam nikad, njih slusam. Nisam ni mislila da promenim sebe u tom smislu, menjam stvari, okolnosti na koje se zalim, ili kukam, one koje mogu, koje ocigledno ne mogu, ili se pomirim, ili odlozim promenu, ali uvek kukam, uvek moze bolje bolje, bolje, treba traziti vise od sebe, svog zivota, ne od drugih, nije to nista negativno. Menjaju mi se stvari oko kojih kukam, da .. popravljacu se, napredovacu celog svog zivota. Dodjem ja do stepena zadovoljstva u necemu, al znam predhodno kako mi je bilo. Hocu da kazem ako ti neka tvoja osobina smeta menjaj je, kukaces, al sta sad i to je proces, posle ces biti zadovoljan, ne treba tako ravnodusno da se miris sa onim sto jeste.
 
dreamer.max:
probala baš nedavno i potrajalo je svega... pa neka bude nedelju dana i onda sam se sama sebi zgadila, jer to da se ne žalim značilo je da se pretvaram, lažem, da ne budem JA, i skontala sam da nema svrhe da se pretvaram da mi je sve savršeno u životu. i tako sam digla ruke od te svoje "misije", ali znaš kako? imaju ljudi koji te nauče da neke stvari zadržiš za sebe i nema potrebe da se "rešiš" na ovakav korak. prestala sam da delim svoje probleme sa najbližim prijateljima, jer nisu umeli nikad da saslušaju, nego ono "hajde, brže malo, koga se to tiče, imamo i mi svoje probleme". ljudi su sebični i znaju samo za svoj problem. tada su manji od makovog zrna i grcaju ti na ramenu i isisavaju život iz tebe i ni malo te ne štede, a što bi ti njih štedeo?
Kliknite za proširenje...

Problem leži u sledećem: na šta misliš kad kažeš "da ne budem JA"?
Šta podrazumevaš pod time kad kažeš JA ovo ioli JA ono?!

@Truman
Dobra je to staza. Ako ništa drugo treba da se ceni život. Život nije lak ni naivan, ali može biti stvarno lep sa malo truda i napora iako se povremeno svakom dešavaju neke "loše" situacije.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Neno
Najljepše stvari u životu, nemaju cijenu.
Odgovora
9
Pregleda
439
bird again
bird again
Schrodinger
Šta vam je glavna motivacija u životu?
Odgovora
9
Pregleda
381
Sensei
Sensei
Džudi S
Znam bolje. Pa zašto ne činim bolje?
Odgovora
20
Pregleda
429
Svetozar ot Ružičić
Svetozar ot Ružičić

Back
Top