Promena ponasanja deteta

[причалица]

mislim da:
1. dete je mnogo malo da bi njegova strina baš toliko očajavala
2. neka je malo ignoriše, ali ne namerno, nego neka ne insistira na kontaktu....
3. zanima me šta će strina da radi kad joj deca dođu u pubertet, pa počnu svašta da rade, pričaju, ne slušaju....ej, sve je to život, a ne bajka.

 

[Gost 131338]

I, sad, kako se postaviti? Kako osoba koja voli decu, a nema svoju, da se izbori sa tim?

Ne moze joj sad taj odnos sa tim jednim detetom nadomestiti sve sto ona nema. Nije dete krivo niti ima pojma sta se desava sa tvojom drugaricom i zasto ovako reaguje na decje budalastine.
Ne verujem da se bas nista nije desilo i da je dete, tek tako, promenilo ponasanje. Mozda je malo ljubomorna, mozda je neka glupost u pitanju, ko zna. Ali reakcija tvoje drugarice jeste preterana. Ona je odrasla tu i nije neka mudrost "zeznuti" dete i prepodobiti ga.
Tvoja drugarica ocekuje nemoguce od jednoipogodisnjeg deteta (koje verovatno ni samo nije nacisto sta se desava), dok od sebe trazi jako malo. Nek se potrudi, ako joj je stalo.

 

[Manja]

Pa, to je normalno za dete tog uzrasta (imam i ja jedno). Omiljena rec postaje "necu", a iz razloga sto dete pocinje da shvata svoju individualnost i pokusava da shvati svoju poziciju u svetu oko sebe. Ponekad je prosto umorno, neraspolozeno itd, nije jos naucilo da ispolji svoja osecanja na pravi nacin, a nekako mora da ispolji to svoje trenutno nezadovoljstvo..to uglavnom veze nema sa osobom koja je "meta"..To moze da bude i mama, i tata, i baka i deka, koje inace obozava..Prolazno je, potpuno prirodno i ne zahteva roditeljsku intervenciju u smislu "prevaspitavanja"..Takve situacije uglavnom resimo s malo humora, skretanjem paznje ili ignorisanjem nepozeljnog ponasanja, vec u zavisnosti od situacije i karaktera deteta.
Sve u svemu, van pameti je trzati se zbog ovakvih, krajnje normalnih za taj uzrast, reakcija tako malog deteta.

 

[Alisa u zemlji čuda]

Pa, to je normalno za dete tog uzrasta (imam i ja jedno). Omiljena rec postaje "necu", a iz razloga sto dete pocinje da shvata svoju individualnost i pokusava da shvati svoju poziciju u svetu oko sebe. Ponekad je prosto umorno, neraspolozeno itd, nije jos naucilo da ispolji svoja osecanja na pravi nacin, a nekako mora da ispolji to svoje trenutno nezadovoljstvo..to uglavnom veze nema sa osobom koja je "meta"..To moze da bude i mama, i tata, i baka i deka, koje inace obozava..Prolazno je, potpuno prirodno i ne zahteva roditeljsku intervenciju u smislu "prevaspitavanja"..Takve situacije uglavnom resimo s malo humora, skretanjem paznje ili ignorisanjem nepozeljnog ponasanja, vec u zavisnosti od situacije i karaktera deteta.
Sve u svemu, van pameti je trzati se zbog ovakvih, krajnje normalnih za taj uzrast, reakcija tako malog deteta.

Vidi se da imaš malo dete

Ja sam baš ovo htela da napišem. Moj Luka je isto ovo radio i sa mnom!!! Imao je te faze, kada me je gurao od sebe, čak vrištao, nije hteo da me pogleda ili me je totalno ignorisao. Isto to je radio i sa babama, dedama itd...
Jednostavno ima faze kada nekoga "ne voli".
Meni je prvi put bilo strašno, ali sam brzo shvatila da nije ničim naročitim izazvano. Meni je to radio jer sam puno radila, mnogo češće sam odsustvovala od kuće nego njegov tata i bukvalno me je kažnjavao.

To je njihov način. Ne umeju da kažu u čemu je problem. Uostalom, tako je i sa odraslima. Za dete od godinu dana, to je normalna i prolazna faza...

 

[november child]

Meni je to radio jer sam puno radila, mnogo češće sam odsustvovala od kuće nego njegov tata i bukvalno me je kažnjavao.

..