Model demokratije čiji smo savremenici a koji svoje početke, ne uzimajući u obzir antička vremena, s kraja 18 veka,pokazao se u našoj zemlji potpuno neprimenjiv i nesvrshishodan.Nije uvek bilo tako ali poluvekovena tito diktatura ostavila je takvo mentalno nasledje da je klasican model demokratije nešto što unosi samo zabunu i donosi štetu.Nešto mora da se promeni i prilagodi našim okolnostima specifilčnim.Jedan od modela koji se sam po sebi nameće jeste model - ko manje.Pobednik bi bio onaj ko osvoji najmanje glasova birača ali ne bi smeo da vodi sopstvenu antikampanju.Pitanje pobednika na izborima bilo bi razdvojeno od pitanja - ko će vršiti vlast nakon izbora ? Tim povodom bili bi ustanovljeni posebni mehanizmi ali pobednik ne bi ostao uskraćen za ono što mu pripada.
Elem,mnogi će da kažu kako takav model izbora i demokratije ne postoji nigde u svetu a ni šire što jeste tačno ali treba imati na umu da ideja inverzije u takmičenjima,nadmetanjima što izbori u suštini jesu nije sasvim nova.Tako na primer neke standardne tradiocionalne kartaške igre u kojima je cilj osvojivite više odnosno najviše imaju svoje inverzione oblike sa suprotnim ciljem- osvojiti manje.,Pobednik je dakle u takvim igrama onaj ko osvoji manje.
Elem,mnogi će da kažu kako takav model izbora i demokratije ne postoji nigde u svetu a ni šire što jeste tačno ali treba imati na umu da ideja inverzije u takmičenjima,nadmetanjima što izbori u suštini jesu nije sasvim nova.Tako na primer neke standardne tradiocionalne kartaške igre u kojima je cilj osvojivite više odnosno najviše imaju svoje inverzione oblike sa suprotnim ciljem- osvojiti manje.,Pobednik je dakle u takvim igrama onaj ko osvoji manje.
