PROLOG

Zbirka pesama: Antropološke studije o smrti je završena. Hteo bih na kraju da kažem i nešto lično.
Celokupna zbirka nastala je od ideje da dokučim zašto su pojedini umetnici, ponajviše pesnici, odgovorili na najveće filozofsko pitanje po Kamiju. Zašto su se ubili?
Zašto su doživeli tako tragične sudbine?
Više od neznanja nego znanja tražio sam u njihovim delima, dnevnicima ili zabeleškama trag, nit tragičnog kraja. Taj teški korak za mene je ponekad bio lak, nekad surovo nerazuman, nekad objektivno nemoguć. Ni sam ne znam kako sam se na kraju izborio. Što je napisano, napisano je. Čitajući komentare, gledajući posećenost pojedinim pesmama bio sam donekle začuđen, zbunjen bolje reći. Pojedine pesme koje su meni izgledale dobre, koje su u meni izazvale
osećaj uspeha ovde su doživele potpuni krah. Pesme koje su pak iz mene izašle teško, sa mnogo napora i nisu mi se na kraju dopale ovde su pohvaljene i čitale su se. Naravno ima tu i pesama koje su i u meni i u čitaocima ostavile trag, dopadanje. Hteo bih da se ovom prilikom zahvalim vernim čitateljkama i komentariskinjama : lejla.al.dbuni , Mistichna+, spiholog na podršci, biranim rečima koje su mi uputile. Hvala i ostalima.
Još jednom hvala Vam i svako dobro Vam želim.
 
Kliknite za proširenje...
Jedna koju sam prestala poštovati (kako običavam reći), napisala je, govoreći o poznaniku iz svoje branše: "možda on stvarno voli da piše. Neki nastrani ljudi to vole."

Obzirom da ceo život pišem, a ne razglabajući sad (ili uopšte) je li to iole vredno pomena; odgovorno tvrdim tek ovoliko: postoji potreba.

Naglašavam.

Ne osećam nikakav metafizički ushit dok to radim. Mnogo šta što sam pisala nikada nisam želela pročitati. Moja mi je potreba donela više muke u životu nego ikakvog naročitog zadovoljstva.

Ali, to je neodvojiv deo mene; kao glava koju nosim na ramenima. Dešavalo mi se da stvari moram gravirati u papir pošto-poto. Dešavalo mi se da sam grcala pišući.

Dešavalo mi se da sam mrzela sebe dok sam to činila.

Iz mog ugla, pisanje je potreba. Skoro fizička. Niko me nije pitao želim li ju osećati; niti sam je se ma kad uspela ostaviti zauvek.

Bilo je perioda kada sam pokušavala.

Zašto većina poeta naopako skonča? Možda zato što je to teži posao nego se ovlašnim pogledom čini. Možda zato što piše utroba, ne ruka; a utroba je perfidan vodič kroz močvare živog blata i nesigurnih puteljaka.

Ne mari zbog disproporcije. Većina ljudi ne vidi šire od šarenih vrtuljaka i veselih sličica. Većina se oseća sigurno samo pred šablonom.

O čudnijem nije sigurna šta da misli.

A često i ne ume. :)
 
Neka si ti sve to pisao, taman i da nisi dobio nikakvu povratnu informaciju...O svojim pesmama nikako nemoj da sudis na osnovu toga koliko puita ih je neko procitao ili komantarisao.Nije pravo merilo njihove vrednosti. Tvoje pisanje smatram IZUZETNIM, (da naglasim) iz vise razloga, o kojima sam ti pisala vec.
Mnogo puta nismo u stanju da nesto razumemo jer nismo imali iskustvo, dozivljaj, pa ni dovoljno empatije da bismo razumeli tudje pisanje. A onda, posle nekog vremena, vracamo se tome i drugacije procenjujemo...Najpre se razume ono sto je ocigledno, cak bih rekla i povrsno.
Ti samo nastavi da pises, duso draga, samo nastavi da pises...retke su osobe koje imaju od Boga takav dar kao ti.
Svako dobro ti zelim i jedva cekam tvoj novi ciklus pesama, prica...
 
Sta reci vise,a ne ponoviti predhodni komentar moje drage koleginice?
Sve je rekla,nista joj nije promaklo..uobicajeno od nje..he,he..
Ipak..
Zadovoljstvo mi je bilo kad god se pojavila pesma iz ovog tvog opusa.
Imas specifican nacin "slaganja reci",prepoznatljiv pesnicki stil,sa specificnom lepotom iskazanih misli...

Imas jos jednog stalnog citaoca za naredni svoj pesnicki ciklus...
kreni sa njim sto pre,Covece iz Zemlje biljaka!
 
Dobro je pročitati reči ohrabrenja, podrške. Dobro je znati da moja sočinenija imaju odjek.
Sve što sam želeo reći a nisam mogao ili nisam umeo, istinitije, uobličila je Valkyriur. Tu skoro ništa ne mogu dodati ili oduzeti, možda samo malo izmeniti. Ja ipak želim, voleo bih, da objavim, da se pokažem kao pisac pesama. Tu leži moja ambicija. Za sada je ona slabog intenziteta.
A da li će biti novih pesama: nadam se, ne skoro ali na jesen možda. Čekam da se u meni sakupi, sabere, uplovi, naplave nove teme, nove ideje. Videćemo
Pozdrav mojom dragim damama i prijateljicama
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top