Prodajom Beopetrola država oštećena za 100 miliona evra

[cikabosko]

Izveštaj o privatizaciji ,,Beopetrola" a.d.
07. oktobar 2013

Savet za borbu protiv korupcije dostavio je Vladi Republike Srbije izveštaj Privatizacija ,,Beopetrola" ad.

Izveštaj možete preuzeti ovde.

http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/Storage/Global/Documents/izvestaji/beopetrol.doc


http://www.antikorupcija-savet.gov....8-2379/izvestaj-o-privatizaciji-beopetrola-ad


Prodajom Beopetrola država oštećena za 100 miliona evra

BEOGRAD - Prodajom "Beopetrola" ruskom "Lukoilu" država je oštećena za oko 100 miliona evra, procena je Saveta za borbu protiv korupcije, rekla je danas članica saveta Jelisaveta Vasilić, dodajući da je izveštaj o privatizaciji tog preduzeća dostavljen Vladi Srbije.

Savet je izveštaj o privatizaciji "Beopetrola" a.d. dostavio Vladi Srbije 30.septembra ove godine ali, kako kaže, pošto vlada nije reagovala u roku od osam dana, izveštaj je objavljen na sajtu tog tela.







RUSKI Lukoil je od uspešnog i visokoprofitabilnog Beopetrola napravio gubitaša koji je trenutno kreditno zadužen sa 240 miliona evra.Lukoil nije izvršio obavezna ulaganja u roku što je bila obaveza iz Ugovora o kupoprodaji, i zbog čega je privatizacija morala biti raskinuta od strane Agencije za privatizaciju još krajem 2004. godine, uz plaćanje penala od preko 30 miliona evra.

Radnici Beopetrola koje je kupio RUSKI Lukoil su prošli kao bosi po trnju. Do sada je otpušteno 1550 od 1700 radnika koliko je bilo pre privatizacije.Ostali smo bez akcija jer su obezvređene, otpremnine su iznosile u proseku 130 evra po godini staža. Veliku štetu su pretrpeli i svi građani Republike Srbije jer su trebali da dobiju odgovarajući deo od prodaje 20357 akcija u vlasništvu Akcijskog fonda čija je ukupna vrednost iznosila u trenutku privatizacije preko 14 miliona evra.Služba transporta je ukinuta krajem 2008. godine, sve benzinske stanice su predate na upravljanje tzv. Dilerima.Diler obezbeđuje radnu snagu koja je plaćena od 16000-20000 dinara mesečno. Radnici koji su prilikom predaje benzinskih stanica proglašeni tehnološkim viškom mogli su da ostanu da rade kod novog poslodavca, jedino pod uslovom da se odreknu otpremnine i ukoliko sami svojevoljno podnesu zahtev za raskid radnog odnosa sa Lukoilom. Nakon toga, prestaju sve dalje obaveze Lukoila prema njima.



U Trgovinskom sudu u Beogradu vodi se spor povodom tužbe koju je hrvatska naftna kompanija INA podnela protiv Agencije za privatizaciju, Akcijskog fonda i kompanije Lukoil, i kako nije uvažen zahtev tužene strane da se sud proglasi nenadležnim postoji realna mogućnost da INA dobije ovaj spor.

Šta je ovde sporno, upitaće se neko. Neka sud presudi po zakonu.

Kada je 2003. godine zaključen Ugovor o kupoprodaji Beopetrola između Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda Republike Srbije sa jedne strane i kompanije Lukoil sa druge strane,

https://docs.google.com/file/d/0B4Z...Ni00MmU0LWI4NDMtOTMzMTM2MDE2Y2I1/edit?hl=en/#

u ugovor je uneta zaštitna klauzula kojom se Vlada Republike Srbije kao prodavac obavezuje da nadoknadi štetu kompaniji Lukoil ukoiliko kompanija INA na sudu dobije spor kojim zahteva povraćaj imovine na teritoriji Republike Srbije.

Maksimalan iznos garancije Vlade Republike Srbije je iznosio 117 miliona evra, t.j. iznos za koji je Lukoil postao vlasnik 79.53 odsto vrednosti Beopetrola.
Punovažnost ove garancije je po Ugovoru o kupoprodaji Beopetrola obuhvatala period od pet godina od trenutka privatizacije, t.j. do 22.10.2008.
Većina garancija i obaveza u Ugovoru o kupoprodaji Beopetrola je na period od pet godina, poput garancija da neće biti proglašenja radnika tehnološkim viškom, da neće biti otuđenja imovine kompanije bez saglasnosti Agencije za privatizaciju, socijalne garancije zaposlenima.



23.10.2008. godine dešava se neverovatna stvar.
Vlada Republike Srbije donosi Zaključak broj 023-4425/2008 ( Zaključak nije objavljen u Službenom glasniku)



https://docs.google.com/file/d/0B4Z...S00M2E2LTg4ZWMtYjhhNjNlZjAyOWRm/edit?hl=en_US



na osnovu koga 11.12.2008. dolazi do Izmena i dopuna Ugovora o kupoprodaji

https://docs.google.com/file/d/0B4Z...i00NjAyLTkxNzEtY2IwZDYyNDdmNjhj/edit?hl=en_US



kojim se produžava punovažnost garancije koju Republiku Srbiju kao prodavca obavezuje da nadoknadi štetu kompaniji Lukoil ukoliko kompanija INA na sudu dobije spor kojim zahteva povraćaj imovine na teritoriji Republike Srbije na još pet godina, t.j. do 22.10.2013. godine.
Vlada Republike Srbije , t.j. njeni članovi ovim postupkom dovode u opasnost Republiku Srbiju da plaća odštetu u visini od najmanje 117 miliona evra, iako su sve obaveze Republike Srbije prema Lukoilu po ovom osnovu prestale 22.10.2008. godine na isti način na koji su prestale i socijalne garancije Lukoila prema zaposlenima u ovoj kompaniji.



Hoće li neko odgovarati zbog toga što je dozvoljeno obezvređivanje akcija Lukoila koje su u vlasništvu države Srbije ?
Hoće li neko odgovarati što je mimo zakona dozvolio Lukoilu da prekorači sve rokove za realizaciju investicija na koje je bio obavezan po Ugovoru o kupoprodaji ?
Hoće li neko proveriti istinitost famoznih 350 miliona evra investicija koje pominje rukovodstvo Lukoila ?
I na kraju,
Hoće li odgovorni iz Vlade Republike Srbije i Agencije za privatizaciju odgovarati zbog toga što su produženjem garancija na još pet godina bez ikakve potrebe doveli u opasnost Republiku Srbiju da isplaćuje odštetu Lukoilu ukoliko INA dobije spor, bilo na Trgovinskom sudu u Beogradu, ili na nakom međunarodnom sudu. ?
Ova pitanja su naročito aktuelna danas. kada od Vas svakodnevno slušamo o borbi protiv korupcije..
Ovde ima posla i za tužilaštvo, jer postoji osnovana sumnja da su članovi Vlade zloupotrebili službeni položaj jer su izdali garanciju privatnoj stranoj kompaniji koja će u slučaju da INA dobije spor biti na štetu Budžeta Republike Srbije.

 

[Lakonac]

Izgleda da toliko košta veto u SB UN.

 

[GIDEON]

Nema veze dokle god braca lepo zaradjuju, a Srbin ce biti srecan sto placa skoro najskuplji benzin u regionu.

 

[eremita]

Nema veze dokle god braca lepo zaradjuju, a Srbin ce biti srecan sto placa skoro najskuplji benzin u regionu.

Лепо је рекао Веља:

 

[Starki]

Izgleda da toliko košta veto u SB UN.

Ниеј те срамота да бришеш?!
Твоји жути-прозападни су продали Беопетрол-Ђинђић, Влаховић, Живковић...колико вас жутих има.
Иначе, Беопетрол је узео Ина пумпе по избијању рата и да није продан било би враћено ујкама. Можда је неком жао ујкица који су распродали целу имовину Србије попут хотела на приморју?!
Иначе, Лукоил је приватна копманија са учешћем западног капитала. Нема везе са државом Русијом.

 

[Starki]

Избрисао си и написано и о жбиру под именом Браникца, која зарађује неколико сома месечно али јој то није довољно па хоће још више са све огромном патетиком и масовном манипулацијом . Уделите јој још који динар када купите књигу, није довољно што добија од рекламе кроз сензационализам.

 

[cikabosko]

 

[cikabosko]

Kako je ojađena srpska kompanija


JASNI DOKAZI: Živković kriv za pljačku Beopetrola!

Društvo
21:30, 14.10.2013.

Autor: Ekipa Kurira,Foto: Dragana Udovičić,Foto: Marina Lopičić

Ratko Stojanović, član tenderske komisije pri prodaji kompanije, tvrdi da su za štetan kupoprodajni ugovor s „Lukoilom“ odgovorni Zoran Živković, bivši premijer, Aleksandar Vlahović, bivši ministar privrede i privatizacije, i Mirko Cvetković, direktor Agencije za privatizaciju u vreme ove privatizacije

BEOGRAD - Neko mora da odgovara.

Zoran Živković, bivši srpski premijer, Aleksandar Vlahović, eksministar privrede i privatizacije i bivši direktor Agencije za privatizaciju, i premijer Mirko Cvetković krivi su za pljačku „Beopetrola“, tvrdi u razgovoru za Kurir Ratko Stojanović, nekadašnji predsednik ASNS u ovom preduzeću i član tenderske komisije pri prodaji kompanije.

Država oštećena

Savet za borbu protiv korupcije naveo je u svom izveštaju da je prilikom privatizacije „Beopetrola“, koji je prodat ruskom „Lukoilu“ 2003. godine, država oštećena za 100 miliona evra.

Kako kaže Stojanović, napravljen je štetan kupoprodajni ugovor, o čemu svedoči činjenica da u prvoj godini nije ispunjena najvažnija ugovorna stavka, a što je potpisao Mirko Cvetković kao direktor Agencije za privatizaciju. U to su bili upućeni i premijer Živković i ministar Vlahović.

- „Lukoil“ je bio dužan da uloži 70 miliona evra u prvoj godini, a nisu dali ni cent. Uprkos tome, njima se kasnije, u vreme kad je na čelu Agencije za privatizaciju bio Miodrag Đorđević, dozvoljava nezakonita dokapitalizacija „Beopetrola“. Uz to, za dve godine, od 2010. do 2012, otpustili su 1.400 radnika - kaže Stojanović i podseća da je „Beopetrol“ bio visokoprofitabilna firma, a da posle privatizacije nijednu godinu nije završio u plusu.

- Zašto je uopšte privatizovan? Sumnjamo na klasično pranje novca. Iako je firma ekonomski kriminalno-zločinački uništena, kupci su zadržali 189 pumpi, skladišta, imovinu - kaže Stojanović i dodaje:

- Od početka mi je mirisalo na propast i mi smo pokušavali da intervenišemo. Obraćali smo se svim nadležnim institucijama - premijeru, ministrima, niko nam nije odgovorio sem pokojne predsednice Saveta Verice Barać. Pokušavali smo da izađemo u javnost, ali je svaki pokušaj bio stopiran, a šef za odnose s javnošću „Beopetrol-Lukoila“ bila je žena visokog funkcionera DSS Dejana Mihajlova.

Nije ispoštovan ugovor

Članica Saveta Jelisaveta Vasilić kaže da je paket akcija društvene svojine „Beopetrola“ prodat na tenderu i da je ugovor podrazumevao kupoprodajnu cenu, investiciona ulaganja i socijalni program.

U izveštaju Saveta se navodi da je kupac, „Lukoil“, imao obavezu da investira 85 miliona evra u modernizaciju kompanije, još osam u socijalni program, i da sve te obaveze obezbedi u celosti bankarskom garancijom. Međutim, „Lukoil“ je predao garanciju na samo 41 milion evra, a uzeo kredite na dodatnih 117,2 miliona evra.

- Savet smatra da investicioni program nije izvršen, odnosno da nije uplaćeno 85 miliona evra na ime investicionog programa - naglasila je Vasilićeva, dok u „Lukoilu“ nisu hteli da komentarišu navode iz izveštaja.

Država bacila 25 miliona €

Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju (15. april - 15. jul 2004), kaže da je ugovor o privatizaciji zaključen za vreme mandata Mirka Cvetkovića, a kontrola poštovanja ugovora bila je u vreme njegovog naslednika Miodraga Đorđevića. Pavlović kaže da je Đorđević odgovoran što se u budžet nije slilo 25 miliona evra, koliko je „Lukoil“ trebalo da plati na ime penala za neizmirenje ugovornih obaveza.
- „Lukoil“ je imao obavezu da u prvoj godini investira čak 70 miliona evra, od čega najveći deo za modernizaciju pumpi. Pošto šest meseci nisu uradili ništa po tom pitanju.

Svi prozvani se peru

Zoran Živković je rekao da ne daje izjave za Kurir, dok je Cvetković poručio da su problemi na koje ukazuje Savet nastali posle transakcije, u toku ispunjenja ugovornih obaveza, kad on nije bio u Agenciji. Aleksandar Vlahović smatra da on kao ministar nije imao nikakvu odgovornost i da za kontrolu poštovanja ugovora bio odgovoran direktor agencije za privatizacuju.

 

[Сајенс]

... Mirko Cvetković kao direktor Agencije za privatizaciju. U to su bili upućeni i premijer Živković i ministar Vlahović.

..........

 

[7of9]

Inače, Beopetrol je firma koja se zvala INA.

To je firma koja se samoprozvala Beopetrol, a ovo pričam zbog nekih ovde koji spominju neke 2 milijarde "srpskih para" koje su ostale u Zgrebačkoj banci.

Dakle zaplenjene su sve pumpe i prostori INA-e na teritoriji SCG a potpom se požurilo da se taj isti Beopetrol što pre proda Rusima (LUKOILu) i to za neki 500 do 600 miliona dolara uz pogodnost da se osobađa poreza sledeći pet ili 6 godina.

Šta sam hteo da kažem ? Neka svako izvlači svoje zaključke iz ovih činjenica.

 

[комшија]

ЛУКОИЛ МРШ ИЗ СРБИЈЕ!
ХОЋЕМО БЕОГРАДСКО ЈП БЕОПЕТРОЛ!

 

[cikabosko]

 

[eremita]

Inače, Beopetrol je firma koja se zvala INA.

To je firma koja se samoprozvala Beopetrol, a ovo pričam zbog nekih ovde koji spominju neke 2 milijarde "srpskih para" koje su ostale u Zgrebačkoj banci.

Dakle zaplenjene su sve pumpe i prostori INA-e na teritoriji SCG a potpom se požurilo da se taj isti Beopetrol što pre proda Rusima (LUKOILu) i to za neki 500 do 600 miliona dolara uz pogodnost da se osobađa poreza sledeći pet ili 6 godina.

Šta sam hteo da kažem ? Neka svako izvlači svoje zaključke iz ovih činjenica.

Мој закључак је: ПОХАПСИТИ НАВЕДЕНУ ЕКИПУ!!!

Kako je ojađena srpska kompanija JASNI DOKAZI: Živković kriv za pljačku Beopetrola!

Društvo 21:30, 14.10.2013.
Autor: Ekipa Kurira,Foto: Dragana Udovičić,Foto: Marina Lopičić







Ratko Stojanović, član tenderske komisije pri prodaji kompanije, tvrdi da su za štetan kupoprodajni ugovor s „Lukoilom“ odgovorni Zoran Živković, bivši premijer, Aleksandar Vlahović, bivši ministar privrede i privatizacije, i Mirko Cvetković, direktor Agencije za privatizaciju u vreme ove privatizacije
BEOGRAD - Neko mora da odgovara.

Zoran Živković, bivši srpski premijer, Aleksandar Vlahović, eksministar privrede i privatizacije i bivši direktor Agencije za privatizaciju, i premijer Mirko Cvetković krivi su za pljačku „Beopetrola“, tvrdi u razgovoru za Kurir Ratko Stojanović, nekadašnji predsednik ASNS u ovom preduzeću i član tenderske komisije pri prodaji kompanije.

Država oštećena

Savet za borbu protiv korupcije naveo je u svom izveštaju da je prilikom privatizacije „Beopetrola“, koji je prodat ruskom „Lukoilu“ 2003. godine, država oštećena za 100 miliona evra.

Kako kaže Stojanović, napravljen je štetan kupoprodajni ugovor, o čemu svedoči činjenica da u prvoj godini nije ispunjena najvažnija ugovorna stavka, a što je potpisao Mirko Cvetković kao direktor Agencije za privatizaciju. U to su bili upućeni i premijer Živković i ministar Vlahović.

- „Lukoil“ je bio dužan da uloži 70 miliona evra u prvoj godini, a nisu dali ni cent. Uprkos tome, njima se kasnije, u vreme kad je na čelu Agencije za privatizaciju bio Miodrag Đorđević, dozvoljava nezakonita dokapitalizacija „Beopetrola“. Uz to, za dve godine, od 2010. do 2012, otpustili su 1.400 radnika - kaže Stojanović i podseća da je „Beopetrol“ bio visokoprofitabilna firma, a da posle privatizacije nijednu godinu nije završio u plusu.

- Zašto je uopšte privatizovan? Sumnjamo na klasično pranje novca. Iako je firma ekonomski kriminalno-zločinački uništena, kupci su zadržali 189 pumpi, skladišta, imovinu - kaže Stojanović i dodaje:

- Od početka mi je mirisalo na propast i mi smo pokušavali da intervenišemo. Obraćali smo se svim nadležnim institucijama - premijeru, ministrima, niko nam nije odgovorio sem pokojne predsednice Saveta Verice Barać. Pokušavali smo da izađemo u javnost, ali je svaki pokušaj bio stopiran, a šef za odnose s javnošću „Beopetrol-Lukoila“ bila je žena visokog funkcionera DSS Dejana Mihajlova.

Nije ispoštovan ugovor

Članica Saveta Jelisaveta Vasilić kaže da je paket akcija društvene svojine „Beopetrola“ prodat na tenderu i da je ugovor podrazumevao kupoprodajnu cenu, investiciona ulaganja i socijalni program.

U izveštaju Saveta se navodi da je kupac, „Lukoil“, imao obavezu da investira 85 miliona evra u modernizaciju kompanije, još osam u socijalni program, i da sve te obaveze obezbedi u celosti bankarskom garancijom. Međutim, „Lukoil“ je predao garanciju na samo 41 milion evra, a uzeo kredite na dodatnih 117,2 miliona evra.

- Savet smatra da investicioni program nije izvršen, odnosno da nije uplaćeno 85 miliona evra na ime investicionog programa - naglasila je Vasilićeva, dok u „Lukoilu“ nisu hteli da komentarišu navode iz izveštaja.

Država bacila 25 miliona €

Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju (15. april - 15. jul 2004), kaže da je ugovor o privatizaciji zaključen za vreme mandata Mirka Cvetkovića, a kontrola poštovanja ugovora bila je u vreme njegovog naslednika Miodraga Đorđevića. Pavlović kaže da je Đorđević odgovoran što se u budžet nije slilo 25 miliona evra, koliko je „Lukoil“ trebalo da plati na ime penala za neizmirenje ugovornih obaveza.
- „Lukoil“ je imao obavezu da u prvoj godini investira čak 70 miliona evra, od čega najveći deo za modernizaciju pumpi. Pošto šest meseci nisu uradili ništa po tom pitanju.




Svi prozvani se peru

Zoran Živković je rekao da ne daje izjave za Kurir, dok je Cvetković poručio da su problemi na koje ukazuje Savet nastali posle transakcije, u toku ispunjenja ugovornih obaveza, kad on nije bio u Agenciji. Aleksandar Vlahović smatra da on kao ministar nije imao nikakvu odgovornost i da za kontrolu poštovanja ugovora bio odgovoran direktor agencije za privatizacuju.

 

[cikabosko]

Saopštenje Saveta za borbu protiv korupcije povodom navoda Agencije za privatizaciju od 15. oktobra 2013. godine u vezi privatizacije ,,Beopetrola“ a.d.


18. oktobar 2013

Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije o privatizaciji „Beopetrola“ nije zasnovan na ugovorima o zajmu, jer Agencija nije omogućila Savetu da izvrši uvid u te ugovore.

Savet je tražio od Agencije da dostavi kompletnu dokumentaciju u vezi privatizacije „Beopetrola“ a.d. dana 25.06.2013. godine. Zahtev za dostavu nedostavljene dokumentacije upućen je Agenciji dana 12.09.2013. godine međutim, Agencija nije postupila po navedenim zahtevima.

Tačno je, da je Agencija dostavila Savetu ugovore o zajmu na engleskom jeziku dana 3.10.2013. godine međutim, Savet je završio svoj Izveštaj i dana 30.09.2013. godine dostavio ga Vladi, sa konstatacijom da je Izveštaj urađen bez uvida u ugovore o zajmu, jer isti nisu bili dostupni Savetu (konstatacija na strani 2 st. 3 Izveštaja).

Savet je Izveštaj zasnovao na privatizacionom ugovoru, aneksu ugovora i pet izveštaja Agencije o izvršenoj kontroli subjekta privatizacije (,,Beopetrola“).

Iz izveštaja Agencije o izvršenoj kontroli od 17.03.2005. godine (strana 4 st. 3) Savet je utvrdio da je između kupca i prodavca zaključen ugovor o zajmu, radi izvršenja obaveza po investicionom, socijalnom i dodatnom socijalnom programu.

Pošto u izveštaju Agencije nije naveden status strana ugovornica (ko je zajmodavac a ko zajmoprimac), a navedena je svrha ugovora, a to je obezbeđenje sredstava za izvršenje investicionog i socijalnog programa, što su obaveze kupca (,,Lukoila“) a ne subjekta privatizacije (,,Beopetrola“), onda je jedino ispravan i moguć zaključak bio da je subjekt privatizacije dao kupcu zajam, da bi kupac izvršio svoje obaveze iz privatizacionog ugovora, jer šta će subjektu privatizacije zajam da izvršava obaveze kupca.

Iz činjenice da je kupac dao subjektu privatizacije sredstva u vidu zajma (nije poklonio nego je zadužio subjekta privatizacije); da je subjekt privatizacije preuzeo obavezu da iz sredstava zajma izvrši obaveze kupca povlačenjem sredstava iz zajma, jasno proizilazi da su obaveze investicionog i socijalnog programa prebačene sa kupca na subjekta privatizacije, što nije u skladu sa privatizacionim ugovorom, niti je u skladu sa svrhom privatizacije.

Prema tome nije bitno što je zajam dat od strane kupca subjektu privatizacije, a ne obratno, nego je bitno iz čijih sredstava, ko i kada je stvarno izvršio obaveze investicionog i socijalnog programa.

Iz izveštaja Agencije proizilazi da je obaveza kupca izvršavana iz sopstvenih sredstava subjekta privatizacije i iz sredstava koje je subjekt privatizacije pribavio zajmom, što je protivno ugovoru, jer nije svrha ugovora o privatizaciji da subjekt sam sebe investira. Davanje zajma subjektu privatizacije od strane kupca nije investiciono ulaganje kupca, nego obligacioni ugovor po kome subjekt privatizacije mora da vrati iznos zajma, odnosno da konačno snosi troškove investicionog i socijanog programa što je po ugovoru obaveza kupca.

Savet ostaje kod zahteva da Agencija kao državna ustanova koja obavlja poslove od opšteg interesa odgovori jasno na sledeća pitanja:

- na osnovu kojih propisa i zbog čega je Agencija prihvatila da se obaveza kupca po osnovu investicionog, socijalnog i dodatnog socijalnog programa sa kupca prebaci na subjekta privatizacije, odnosno da ovu obavezu izvršava subjekt privatizacije iz sopstvenih sredstava;

- na osnovu kojih činjenica je Agencija konstatovala da je kupac izvršio u celosti ugovorne obaveze, kada je u izveštaju o kontroli konstatovano da mnoge obaveze kupca iz investicionog i socijalnog programa nisu dokumentovano izvršene. (Prihvatano je izvršenje investicionih obaveza na osnovu privremenih situacija, a ne na osnovu konačnih faktura);

- zbog čega Agencija garancijama nije obezbedila izvršenje obaveza kupca u celosti, jer se samo tako štite u potpunosti državni interesi;

- zbog čega Agencija nije aktivirala i realizovala garanciju kada je u kontroli od 17.03.2005. godine utvrdila da kupac nije izvršio svoje obaveze iz prve investicione godine (od 70 miliona evra, izvršeno je samo 879.172,64 EUR);

- na osnovu kojih merila se Agencija odlučila da izmeni ugovor produženjem ugovornih rokova, tolerišući na taj način ugovornu nedisciplinu;

- zašto Agencija selektivno postupa kada se radi o neizvršenju ugovora od različitih kupaca naime, negde raskida ugovor posle ostavljanja samo jednog naknadnog roka za izvršenje ugovora, negde ostavlja i po pet i više naknadnih rokova, a negde toleriše neizvršenje ugovora bez ikavih posledica po kupca;

- zbog čega se Agencija poziva na revizorske izveštaje kada je Agencija u svojim izveštajima navela da postoji nesaglasnost između stanja nađenog od strane revizora (strana 17 i 19 izveštaja Agencije od 29.03.2006. godine).

 

[cikabosko]

završen izveštaj mup o pljački 100 miliona evra

Tužilaštvo istražuje privatizaciju „Beopetrola“

Inspektori MUP-a dostavili su prekjuče Tužilaštvu za organizovani kriminal izveštaj o privatizaciji “Beopetrola” utemeljen na podacima Saveta za borbu protiv korupcije po kojima je prodajom ove firme ruskom “Lukoilu” država oštećena za oko 100 miliona evra.

U Tužilaštvu su “Blicu” potvrdili da su primili predmet od policije i istakli da će ispitati navode iz izveštaja.


Savet je u svom izveštaju, koji je i objavio na svom sajtu kupac “Lukoil”, imao obavezu da u modernizaciju kompanije investira 85 miliona evra, u socijalni program osam miliona, kao i da ove obaveze obezbedi u celosti bankarskom garancijom. Po oceni Saveta, međutim, “Lukoil” nije uplatio 85 miliona evra za investicioni program.




Uz to, umesto da od ruske firme naplati predviđenu kaznu od 25 miliona evra zbog nesipunjenih ugovornih obaveza, Agencija za privatizaciju je “Lukoilu” odobrila naknadni rok da to učini.


Tužilaštvo sada treba da istraži da li je kupac “Beopetrola” ispunio obaveze kako je to u ugovoru bilo predviđeno, da li je Agencija za privatizaciju kontrolisala kako to “Lukoil” čini i šta je utvrdila prilikom kontrole.


U Agenciji za privatizaciju nisu želeli da komentarišu navode iz izveštaja Saveta za borbu korupcije, već su nas uputili na saopštenje koje su objavili na svom sajtu. U saopštenju se navodi da izveštaj Saveta “sadrži materijalno netačne činjenice i proizvoljna i pogrešna tumačenja” i da se ceo “bazira na pogrešnoj konstataciji da je subjekt privatizacije (‘Beopetrol‘) odobrio dva zajma ‘Lukoilu‘ za izvršenje investicione obaveze pod nepovoljnim uslovima...”.


Na tvrdnje Agencije Savet je takođe juče odgovorio saopštenjem u kojem ističe da njegov izveštaj “nije zasnovan na ugovorima o zajmu, jer Agencija nije omogućila Savetu da vidi te ugovore”. Savet dodaje da je ugovore na engleskom jeziku dobio tek posle tri dana od datuma kada je Vladi posla izveštaj o privatizaciji “Beopetrola”.

 

[sef gradilista]

...
- na osnovu kojih propisa i zbog čega je Agencija prihvatila da se obaveza kupca po osnovu investicionog, socijalnog i dodatnog socijalnog programa sa kupca prebaci na subjekta privatizacije, odnosno da ovu obavezu izvršava subjekt privatizacije iz sopstvenih sredstava;

- na osnovu kojih činjenica je Agencija konstatovala da je kupac izvršio u celosti ugovorne obaveze, kada je u izveštaju o kontroli konstatovano da mnoge obaveze kupca iz investicionog i socijalnog programa nisu dokumentovano izvršene. (Prihvatano je izvršenje investicionih obaveza na osnovu privremenih situacija, a ne na osnovu konačnih faktura);

- zbog čega Agencija garancijama nije obezbedila izvršenje obaveza kupca u celosti, jer se samo tako štite u potpunosti državni interesi;

- zbog čega Agencija nije aktivirala i realizovala garanciju kada je u kontroli od 17.03.2005. godine utvrdila da kupac nije izvršio svoje obaveze iz prve investicione godine (od 70 miliona evra, izvršeno je samo 879.172,64 EUR);

- na osnovu kojih merila se Agencija odlučila da izmeni ugovor produženjem ugovornih rokova, tolerišući na taj način ugovornu nedisciplinu;

- zašto Agencija selektivno postupa kada se radi o neizvršenju ugovora od različitih kupaca naime, negde raskida ugovor posle ostavljanja samo jednog naknadnog roka za izvršenje ugovora, negde ostavlja i po pet i više naknadnih rokova, a negde toleriše neizvršenje ugovora bez ikavih posledica po kupca;

- zbog čega se Agencija poziva na revizorske izveštaje kada je Agencija u svojim izveštajima navela da postoji nesaglasnost između stanja nađenog od strane revizora (strana 17 i 19 izveštaja Agencije od 29.03.2006. godine).

Potpuni sam laik u ovom slučaju,
ali na osnovu postavljenih pitanja zaključujem :

Beopetrol je imao sve,
materijalna sredstva, ljudstvo, bio kreditno sposoban
ali nije imao rukovodstvo !

A onda ga je dobio,
samo radnici nisu o tome obavešteni !

Ne znam kako će se ovaj slučaj rešiti,
ali je jasno :

sve treba privatizovati, baš sve !
Mora da se zna šta je čije, pa taj čije je nek svoje prodaje u bescenje !

Kao što je US Steel prodao železaru za 2 evra
i niko ih ne proziva zbog toga.
Njihova železara - njihova stvar.