Pročitali, ocenili, preporučili

Izašao je prvi srpski priručnik za istorijske studije.

36619-500x700.jpg


Ova monografija, čija je osnovna namera da bude studentski udžbenik, ne donosi ništa posebno novo samo po sebi, a i izdanje ima više šamparskih grešaka, ali pri tome treba imati na umu da je prvo. Bilo kako bilo, velika zahvalnica ide Čedomiru Antiću, jer je izašao prvi srpski osnovni priručnik o istorijskoj nauci, a velika je sramota što je čekao tek 2017. godinu.
 
a002465.jpg


Đorđe Bubalo je objavio novu knjigu o ranim Nemanjićima, kako stoji u podnaslovu, od Sabora u Rasu 1186. do Sabora u Deževu 1282. godine, no naslov je u izvesnoj meri neprecizan jer je dobar deo knjige na početku posvećen sažetim prikazom istorije Srba do Stefana Nemanje, od prve pojave na ovim prostorima u VII stoleću.

Jedna od pozitivnih tačaka ove knjige jeste konačno uklanjanje pojma Srbija i ukazivanje na njeno strano poreklo. Autor u uvodu pojašnjava zašto je ime knjige dobilo ovakav naziv, a u celini studije (izuzev u uvodnom delu kada prepričava iskustvo doba dinastija Vlastimira i Stefana Vojislava, poznata skoro isključivo iz stranih izvora) insistira na pojmu Srpska zemlja kao nazivu za državu.

Sve u svemu, Bubalo pošteno osvežava i zaokružuje sva saznanja o prvoj polovini perioda nemanjićke istorije. U slučaju porekla Nemanje, on se opredeljuje za tezu da je Nemanja bio Vukanov unuk, kao i da je Nemanjina tetka bila dukljanska kraljica. Iako je osnovna namena knjige da bude studentski priručnik, svakome ko želi da se upozna predstavljeno je štivo na vrlo jasan i koncizan način.

Knjiga je samo prvi deo; u planu je i Knjiga II o poznim Nemanjićima.
 
17186210961829502271925516512_scan0134.jpg


Ubedljivo fenomenalan i ogroman istorijski projekat. Više od 250 karata iz tematike nacionalne istorije, od najranijih vremena.

Svaka čast Krešimiru Regan i Tomislavu Kašinskom na ovom projektu (u vreme Tomislava Ladana izdao Leksikografski zavod Miroslav Krleža) na jednom ovako sjajnom poduhvatu istorijskih razmera. Ovim atlasom Hrvati su ostvarili kod sebe položaj ubedljivo najjače nacionalne istorijske geografije na području bivše Jugoslavije.

Velika je tragedija što se paralelni projekat sa srpske strane prvo se našao u limbu, a nedavno u celini i potpuno ugašen.
 
crnogorski_separatizam_vv.jpg


Sjajni prikaz crnogorskog separatizma od početka raspada SFRJ do najnovijeg vremena. Knjiga se jednim manjim delom bavi onim što je prethodilo, u komunističkoj epohi (u njoj posebno) ali i ranije, no na dosta površniji način odnosno nije glavni akcenat stavljen na nešto raniju istoriju. U tom kontekstu možda nije slika na koricama bila najsrećnije odabrana.

Knjiga se u prvom redu bavi fenomenološkom analizom crnogorskog separatizma, a ne (ili barem ređe, sa izuzetkom u izvesnoj meri vrlo zanimljivog poglavlja o kroatizaciji Crnogoraca u Istanbulu, sa akcentom na Hrvat-baši) naučnim odgovorim na teme dukljanomontenegrinske pseudoistorije. Izbor naslova nekih poglavlja (Srbi u Crnoj Gori (Crnogorci)) je čudan. Nažalost, neće puno novih fanova dobiti ili neke drugačijeg mišljenja ubediti zbog toga što je pisana dobrim delom ostrašćenim rečnikom (delomice podseća na uticaje Rastislava Petrovića), zbog čega bi je u prvom redu trebalo preporučiti srpskom čitalaštvu.

Predstavlja najbolji do sada postojeći prikaz crnogorskog nacionalnog pitanja iz srpske perspektive za period od 1991. godine do danas. Zaključna poruka pisca jeste da su Hrvati imali ključnu ulogu u nastanku i formiranju crnogorske nacije.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top