Prolog
U nekom gostovanju na televiziji sam čuo kako prof. Milla Aličkovvić govori da je teoriji o seratoninu odzvonilo. Ovaj tekst je nastao kao komentar komercijalnog posta koji veliča Neurobiologiju i Neurobiologe a unižava astrologe.
Sva objašnjenja celovitosti ljudskog bića putem biohemije su užasno linearna. Kao imate ekvilajzer i dižete gore dole potenciometar za seratonin, dopamin, testosteron, šta god već i tako regulišete jedan po jedan aspekt svog postojanja (koji su usput međusobno potpuno nezavisni
). Mala digresija, u inžinjerskim naukama su zastupljeni ovakvi modeli a zovu se "Kontinualni linearni stacionarni sistemi sa koncentrisanim parametrima"
i oni su u top primeni zamenjeni otprilike pre 30 godina a danas se umesto njih za najzahtevnije primene korisne upravo gle čuda neuronske mreže, koje imitiraju biološki mozak a u neurobiologiji i njenoj primeni - kliničkoj psihijatriji pomenute linearne metode. Ispada da čovek vredi manje od robota. Avangarda nauke se strastveno daje mašinama gde čovek ostaje potpuno zanemaren.
Proces
Stvar nije linearna! Nedokučiva je al nešto što možemo zamisliti, ajde zamislimo kuglu i da možemo ići bilo gde po kugli što znači ako doživimo slom i probijemo zvučnike ne moramo da vraćamo potenciometar celim putem na početak već da se ukrug odšetamo još malo i nađemo smiraj na početku. Dalje možemo da bušimo tunel kroz kuglu, u opšte ne moramo ići po površini. Moguće je stvoriti se na bilo kom mestu u kugli odjednom (to mogu neki). Moguće je izvrnuti loptu kao izvrnutu rukavicu što znači u momentu se skroz promeniti - katarza (mogu neki).
Kako se krećemo kroz prostor celovitosti svoga bića? Pa lako: sa kamena na kamen. Kamenje je lepo veliko, oblo i malo viri iz vode. Svaki kamen je jedno naše uverenje, nešto u šta čvrsto verujemo celim bićem, prosto rečeno naše stajalište. Nemamo svi na raspolaganju jednako kamenja jer ne verujemo svi jednako. Sad ponavljam potpuno je svejedno u šta verujemo dok god verujemo iskreno i celim svojim bićem. Sva verovanja su ravnopravana svako stajalište je jedan novi kamen i potencijalna stanica na putu da se istraži celina svog bića.
E sad je vreme za probleme. Postoje oblici koji vire iznad vode i isto su veliki obli kao naše kamenje al nisu od kamena već od stiropora i nisu čvrsto oslonjeni već plutaju. To su zablude i kad na njih stanemo momentalno propadamo skvasimo se, i gubimo vreme jer se nužno moramo vratiti na poslednji pravi kamen. Zablude nastaju na razne načine a tipičan je kad u napred projektujemo putanju , kad želimo doći do određene obale i zamišljamo kamenje koga nema jer nama „baš treba“ da bude popločano u tom pravcu. To je pasji život, uvek nagaživanje petarde uvek vraćanje na početak, uvek mokri ko miševi a naslućujete da smo sami krivi! Da bi razlikovali kamen od stiropora treba nam iskustvo i vektori.
Vektora ima raznih a moć im je da :
Interakcija sa ljudima, prednost ovog vektora je što ne mora da se uči bukvalno je „knjiga pod jastuk“ sistem i daje brzo rezultate. Mana mu je što ne deluje kad ste na dnu , jer ljudi tada neće sa vama, tako da će te morati da posegnete sa nekim od narednih vektora.
Umetnost , vektor lak za korištenje. Drugi sve uradi za vas, on se oznoji vi se zabavljate. Mana je što često hvata sa zakašnjenjem (kao Plzenjsko pivo
). Možete da gledate Đurička kako u predstavi 1000 puta kaže „Ovo je najlepši od svih mogućih svetova“ i da vas energija koju on troši zabavlja i drži u dobrom raspoloženju tih sat vremena. I vi se tako raspoloženi stalno pitate zašto on to stalno ponavlja? Može da se desi da se posle 15 godina naprasno probudite u svetu najboljem od svih mogućih.
Filosofija, Establiširan brend, za ljubitelje kvaliteta i trajnih vrednosti. Treba da se čita, da se duma. Rezultati dolaze uglavnom stižu sporo a stečene istine se doimaju kao večne. Sa sigurnošću mogu reći da se počinje sa Platonovom Alegorijom pećine.
Psihologija Treba da se čita al ne mora da se duma. Rezultati brzo dolaze. Samomotivišuća je - liči na erotski roman sa kioska te se lako posegne za njom. Prava je džungla treba biti oprezan, može da se zaluta!
Antropologija Apsolutni hit ove dekade . Svi mi Šuarovci i ovi Bolonjezi prožeti smo Materijalizmom a naročito Darvinizmom. Grana Antropologije: Evoluciona psihologija povezuje Evoluciju i psihologiju te pravi most između Materijalističkog i Idealističkog, što nama otvara nove horizonte i brzo gradi stabilna uverenja u koja čvrsto verujemo.
Duhovnost (U sklopu je religija) Veoma moćan vektor može da skače između svih vektora ima moć telepatije. Stara je radnjica , ima dobar lager gotovih rešena koja treba znati kombinovati.
Definicija sreće:
Kakvi smo, zna Bog!
Mi imamo mišljenje o sebi.
Kakvi smo delimično možemo virnuti u vektorima , a posebno u odrazu sebe u bistrom oku ljudi. Možemo da sklopimo onoliko puzli koliko nakupimo.
Razlika između toga kakvi smo i mišljenja o sebi je ono što sreću kvari, što je razlika manja sreća je veća!
Epillog
Šta dalje? Koliko će da traje?
Nema dalje! Ne traje večno!
Proces je sam po sebi zanimljiv da zaokuplja, tako da je pitanje: Kad ću se vratiti svom životu? - suvišno. Proces neće uzeti vreme, odnosno više ga stvara nego što troši. Strah da neću znati kad je kraj je takođe izlišan. Jednostavno proces neće biti više zanimljiv i ti ćeš se naći 100% vraćen svom životu.
Ali to više neće biti isti onaj život, biće neopisivo bolji!
U nekom gostovanju na televiziji sam čuo kako prof. Milla Aličkovvić govori da je teoriji o seratoninu odzvonilo. Ovaj tekst je nastao kao komentar komercijalnog posta koji veliča Neurobiologiju i Neurobiologe a unižava astrologe.
Sva objašnjenja celovitosti ljudskog bića putem biohemije su užasno linearna. Kao imate ekvilajzer i dižete gore dole potenciometar za seratonin, dopamin, testosteron, šta god već i tako regulišete jedan po jedan aspekt svog postojanja (koji su usput međusobno potpuno nezavisni
). Mala digresija, u inžinjerskim naukama su zastupljeni ovakvi modeli a zovu se "Kontinualni linearni stacionarni sistemi sa koncentrisanim parametrima" i oni su u top primeni zamenjeni otprilike pre 30 godina a danas se umesto njih za najzahtevnije primene korisne upravo gle čuda neuronske mreže, koje imitiraju biološki mozak a u neurobiologiji i njenoj primeni - kliničkoj psihijatriji pomenute linearne metode. Ispada da čovek vredi manje od robota. Avangarda nauke se strastveno daje mašinama gde čovek ostaje potpuno zanemaren.Proces
Stvar nije linearna! Nedokučiva je al nešto što možemo zamisliti, ajde zamislimo kuglu i da možemo ići bilo gde po kugli što znači ako doživimo slom i probijemo zvučnike ne moramo da vraćamo potenciometar celim putem na početak već da se ukrug odšetamo još malo i nađemo smiraj na početku. Dalje možemo da bušimo tunel kroz kuglu, u opšte ne moramo ići po površini. Moguće je stvoriti se na bilo kom mestu u kugli odjednom (to mogu neki). Moguće je izvrnuti loptu kao izvrnutu rukavicu što znači u momentu se skroz promeniti - katarza (mogu neki).
Kako se krećemo kroz prostor celovitosti svoga bića? Pa lako: sa kamena na kamen. Kamenje je lepo veliko, oblo i malo viri iz vode. Svaki kamen je jedno naše uverenje, nešto u šta čvrsto verujemo celim bićem, prosto rečeno naše stajalište. Nemamo svi na raspolaganju jednako kamenja jer ne verujemo svi jednako. Sad ponavljam potpuno je svejedno u šta verujemo dok god verujemo iskreno i celim svojim bićem. Sva verovanja su ravnopravana svako stajalište je jedan novi kamen i potencijalna stanica na putu da se istraži celina svog bića.
E sad je vreme za probleme. Postoje oblici koji vire iznad vode i isto su veliki obli kao naše kamenje al nisu od kamena već od stiropora i nisu čvrsto oslonjeni već plutaju. To su zablude i kad na njih stanemo momentalno propadamo skvasimo se, i gubimo vreme jer se nužno moramo vratiti na poslednji pravi kamen. Zablude nastaju na razne načine a tipičan je kad u napred projektujemo putanju , kad želimo doći do određene obale i zamišljamo kamenje koga nema jer nama „baš treba“ da bude popločano u tom pravcu. To je pasji život, uvek nagaživanje petarde uvek vraćanje na početak, uvek mokri ko miševi a naslućujete da smo sami krivi! Da bi razlikovali kamen od stiropora treba nam iskustvo i vektori.
Vektora ima raznih a moć im je da :
- Uče nas da razlikujemo kamen od stiropora.
- Daju nam moć da stvaramo novo kamenje.
- Daju nam vetar u leđa dok koračamo sa kamena na kamen.
- Pružaju nam deliće slike o nama samima.
Interakcija sa ljudima, prednost ovog vektora je što ne mora da se uči bukvalno je „knjiga pod jastuk“ sistem i daje brzo rezultate. Mana mu je što ne deluje kad ste na dnu , jer ljudi tada neće sa vama, tako da će te morati da posegnete sa nekim od narednih vektora.
Umetnost , vektor lak za korištenje. Drugi sve uradi za vas, on se oznoji vi se zabavljate. Mana je što često hvata sa zakašnjenjem (kao Plzenjsko pivo
). Možete da gledate Đurička kako u predstavi 1000 puta kaže „Ovo je najlepši od svih mogućih svetova“ i da vas energija koju on troši zabavlja i drži u dobrom raspoloženju tih sat vremena. I vi se tako raspoloženi stalno pitate zašto on to stalno ponavlja? Može da se desi da se posle 15 godina naprasno probudite u svetu najboljem od svih mogućih.Filosofija, Establiširan brend, za ljubitelje kvaliteta i trajnih vrednosti. Treba da se čita, da se duma. Rezultati dolaze uglavnom stižu sporo a stečene istine se doimaju kao večne. Sa sigurnošću mogu reći da se počinje sa Platonovom Alegorijom pećine.
Psihologija Treba da se čita al ne mora da se duma. Rezultati brzo dolaze. Samomotivišuća je - liči na erotski roman sa kioska te se lako posegne za njom. Prava je džungla treba biti oprezan, može da se zaluta!
Antropologija Apsolutni hit ove dekade . Svi mi Šuarovci i ovi Bolonjezi prožeti smo Materijalizmom a naročito Darvinizmom. Grana Antropologije: Evoluciona psihologija povezuje Evoluciju i psihologiju te pravi most između Materijalističkog i Idealističkog, što nama otvara nove horizonte i brzo gradi stabilna uverenja u koja čvrsto verujemo.
Duhovnost (U sklopu je religija) Veoma moćan vektor može da skače između svih vektora ima moć telepatije. Stara je radnjica , ima dobar lager gotovih rešena koja treba znati kombinovati.
Definicija sreće:
Kakvi smo, zna Bog!
Mi imamo mišljenje o sebi.
Kakvi smo delimično možemo virnuti u vektorima , a posebno u odrazu sebe u bistrom oku ljudi. Možemo da sklopimo onoliko puzli koliko nakupimo.
Razlika između toga kakvi smo i mišljenja o sebi je ono što sreću kvari, što je razlika manja sreća je veća!
Epillog
Šta dalje? Koliko će da traje?
Nema dalje! Ne traje večno!
Proces je sam po sebi zanimljiv da zaokuplja, tako da je pitanje: Kad ću se vratiti svom životu? - suvišno. Proces neće uzeti vreme, odnosno više ga stvara nego što troši. Strah da neću znati kad je kraj je takođe izlišan. Jednostavno proces neće biti više zanimljiv i ti ćeš se naći 100% vraćen svom životu.
Ali to više neće biti isti onaj život, biće neopisivo bolji!
Poslednja izmena: