Problem (bes)kvasnih hlebova

M

Meliot

Elita
Poruka
23.248
Jedno od svetih tajni u hrišćanstvu je pričest koja se obavlja uz pomoć hleba i vina. Veruje se da je Gospod Isus Hrist na Poslednjoj večeri sa svojim učenicima jeo i pio ove namirnice. Katolička crkva na bogosluženjima koristi iskljuĉivo beskvasni hleb a Pravoslavna crkva koristi kvasni. Uz tumačenje ishodišta Svetog Duha, kao i o mnogim drugim dogmatskim pitanjima, ovo je velika tačka razdora između Katoličke i Pravoslavne crkve. Ko je u pravu?
 
Драги Константине, Господ је заповедио Јеврејима: „Првога месеца четрнаести дан увече почните јести пресне хљебове, па до двадесетпрвога дана истога месеца увече“ (Изласка 12, 18.) А у Јеванђељу се каже: „Приближаваше се пак празник бесквасних хлебова звани Пасха“ (Лк. 22, 1.) И „Бијаху још два дана до празника Пасхе и бесквасних хљебова; и тражаху првосвештеници и књижевници како би га на превару ухватили и убили. Али говораху: Не о празнику, да се народ неби побунио.“ (Мк. 14, 1-2) Из Јеванђеља се види да је Христос извршио Тајну вечеру пре него што је наступио јеврејски празник Пасхе. А као што се види из књиге Изласка, Јевреји су бесквасне хлебове почињали јести тек на Пасху, која се слави 14. дана првога месеца Нисана и то увече. У тексту Св. Писма, на грчком се од првих векова просфора – хлеб за Литургију, назива артос – квасни хлеб, за разлику од азимон – погача без квасца. Св. Симеон Солунски наводи јеванђеље од Луке, 22. глава 19. стих, где се каже: „Узевши хлеб (артос) заблагодари, преломи га и даде им говореħи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.“ И у Римокатоличкој цркви је све до 8. века био у употреби искључиво квасни хлеб. Више о томе имаш у књизи Патр. Павла „Да нам буду јаснија нека питања наше вере“ – треħи део, Београд, 1998. стр. 11. Поздравља те, о. Срба

Odgovor jednog svestenika
 
Brat: Prepodobni oče, ja sam čuo da rimokatolici tvrde da je Spasitelj naš IsusHristos na Tajnoj večeri praznovao judejsku Pashu, pa je dakle upotrebiobeskvasni, a ne kvasni hleb.Starešina: Nije istina, brate Jovane; Spasitelj naš Gospod Isus Hristos na Večerinije praznovao judejsku Pashu, jer još ne beše vreme za to, nego je on držaoposebnu Pashu, na kojoj je jeo kvasni hleb, a ne beskvasni.Rimokatolici potkrepljuju svoje mišljenje i praksu sinoptičkim jevanđeljima, pokojima bi izgledalo da je Spasitelj, na Tajnoj večeri, praznovao judejsku Pashu.Međutim, jevanđelist Jovan precizno kazuje da je Isus Hristos bio osuđen i raspetpre judejske Pashe. Protivurečnost između sinoptičara i Jovana je samo prividna,
https://www.scribd.com/subscribe-now









i ona nestaje pri pažljivom praćenju (Izlazak 12, 5; Levitska 22, 5; Brojevi 9, 1;Ponovljeni zakoni 16, 1); praznovanje Pashe, to jest klanje pashalnoga jagnjeta,obavljano je dana 14. nisana uveče, i trajalo je 7 dana, to jest do 21. nisana.Jevanđelisti sinoptičari (Mt 26,17-19; Mk 14,12-26; Lk 22,7-13) broje sve usvemu osam dana beskvasnih hlebova, računajući među tima i dan 14. nisana, ukoji se, uveče, praznovala Pasha.Dakle, jevanđelisti sinoptičari stavljaju Pashu u prvi dan beskvasnih hlebova. Ponjima, dan 14. nisana, budući dan beskvasnih hlebova (a, po judejskom običaju,počinjući od večeri prethodnoga dana, to jest od večeri 13. nisana), znači daPasha koja se praznovala dana 14. nisana uveče ne beše početak danabeskvasnih hlebova, nego se nalazila u njihovom toku.Tako prvi dan beskvasnih hlebova, u koji je, kako vele jevanđelisti sinoptičari, bilaTajna večera i uspostavljanje Evharistije, ne beše dan Pashe, nego predPashom, a upravo to pokazuje Sv. jevanđelist Jovan, kada postavlja Tajnu večeruna dan pre Pashe (Jn 13,1).Znači, Spasitelj nije praznovao judejsku Pashu i nije jeo beskvasni hleb naVečeri. Eto, kazivanje jevanđelista sinoptičara u svemu je skladno sa kazivanjem jevanđeliste Jovana, koji jasno kazuje da je Isus drugoga dana pošto bi uhvaćen,rano jutrom doveden k Pilatu, a Judejci nisu ušli u sudnicu, koja beše paganskomesto, da se ne bi oskrnavili, jer je trebalo da jedu pashu (Jn 13,28).Dakle, kao što vidiš, brate Jovane, dan nakon Tajne večere Judejci još ne behu jeli Pashu, dakle ne beše stigao praznik na kojem se jedu beskvasni hlebovi.Isto nam Svetitelj i jevanđelist Jovan kaže da suđenje Isusovo beše (u) petakuoči Pashe, oko šestoga časa (u podne) (up. sa Jn 19,14).Dakle, prividna protivrečnost između sinoptičara i jevanđelista Jovana proishodiiz nepažnje, jer prvi govore o danima beskvasnih hlebova, a Jovan govori oPashi, čiji se početak ne poklapa sa početkom dana beskvasnih hlebova.Uostalom, da je Spasitelj na Tajnoj večeri praznovao judejsku Pashu, ta trpeza bitrebalo da se naziva Pashom, a ne Večerom, na kojoj se jeo kvasni hleb, a nebeskvasni (Jn 13,28).


A evo sta kaze starac Kleopa
 
DarkMoon:
Put neba se zove knjiga.
Kliknite za proširenje...
Slažem se, Jevanđelje po Mateju:

17. A u prvi dan beskvasnih hljebova, pristupiše učenici Isusu govoreći mu: Gdje hoćeš da ti ugotovimo da jedeš Pashu?

18. A on reče: Idite u grad tome i tome, i kažite mu: Učitelj kaže: Vrijeme je moje blizu, kod tebe ću da učinim Pashu sa učenicima svojim.

19. I učenici učiniše kako im zapovjedi Isus, i ugotoviše Pashu.

20. A kad bi uveče, sjede za trpezu sa Dvanaestoricom učenika.
 
Meliot:
Slažem se, Jevanđelje po Mateju:

17. A u prvi dan beskvasnih hljebova, pristupiše učenici Isusu govoreći mu: Gdje hoćeš da ti ugotovimo da jedeš Pashu?

18. A on reče: Idite u grad tome i tome, i kažite mu: Učitelj kaže: Vrijeme je moje blizu, kod tebe ću da učinim Pashu sa učenicima svojim.

19. I učenici učiniše kako im zapovjedi Isus, i ugotoviše Pashu.

20. A kad bi uveče, sjede za trpezu sa Dvanaestoricom učenika.
Kliknite za proširenje...
Код Јована има тога да је скидање “свих тијела” затражено због предстојеће Пасхе:

А будући да бјеше петак, па да не би тијела остала на крсту у суботу, јер бијаше велики дан она субота, Јудејци замолише Пилата да им се пребију голијени, па да их скину.


По Јовану, 19:31
 
DarkMoon:
Код Јована има тога да је скидање “свих тијела” затражено због предстојеће Пасхе:

А будући да бјеше петак, па да не би тијела остала на крсту у суботу, јер бијаше велики дан она субота, Јудејци замолише Пилата да им се пребију голијени, па да их скину.


По Јовану, 19:31
Kliknite za proširenje...
Ja ovde vidim samo tvoje proizvoljno tumačenje i ništa više.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Sv. vladika Nikolaj: Beseda o tome kako smo svi slobodni samo kao robovi Hristovi
Odgovora
2
Pregleda
176
Nemoguća Могућност
Nemoguća Могућност

Back
Top