- Poruka
- 373.671
Koji je pozvat u Gospodu rob, slobodnjak je Gospodnji,tako i koji je pozvat slobodnjak, rob je Hristov. (I kor. 7, 22)
Velika novost, koju Hrišćanstvo svaki dan javlja svetu, jeste, da se ništa ne ceni punom cenom po spoljnjem izgledu, nego po suštini. Da se ne cene stvari po boji i obliku, nego po značenju. Da se ne ceni čovek po položaju i imanju, nego po srcu – po srcu u kome se sjedinjuje osećanje, um i volja.
Prema toj, za svet vazda novoj nauci, nije rob onaj ko je spolja zarobljen, niti je slobodnjak onaj ko ima spoljnu, telesnu slobodu. Po svetovnom poimanju rob je onaj ko što manje uživa od sveta, a slobodnjak je onaj ko što više uživa od sveta. Po hrišćanskom poimanju rob je onaj ko što manje uživa od živoga i slatkoga Hrista, a slobodnjak je onaj ko što više uživa od živoga i slatkoga Hrista. I još po svetovnom poimanju rob je onaj ko što manje tvori volju svoju a što više volju tuđu, a slobodnjak je onaj ko što više tvori volju svoju a što manje volju tuđu. Po hrišćanskom pak poimanju rob je onaj ko što više tvori volju svoju a što manje volju Božju, a slobodnjak je onaj ko što više tvori volju Božju a što manje svoju. Robovati Gospodu jedina je prava i čoveka dostojna sloboda, a robovati svetu i sebi, grehu i poroku, jedino je smrtonosno robovanje. Carevi na prestolu – čovek bi pomislio: ima li slobodnijih ljudi na zemlji? Pa ipak mnogi od careva bili su najniži i najnedostojniji robovi zemlje. Okovani hrišćani u tamnici – čovek bi pomislio: ima li bednijih robova na zemlji? Pa ipak hrišćanski mučenici u tamnici osećali su se slobodnim ljudima, i ispunjeni duhovnom radošću pevali su psalme i uzdizali blagodarne molitve Bogu. Sloboda, skopčana s tugom i žalošću, nije sloboda no ropstvo. Samo je sloboda u Hristu skopčana s radošću neiskazanom. A radost trajna znak je prave slobode.
O Gospode Isuse, jedini Gospodaru blagi, koji nam daješ slobodu kad nas što jače vežeš za Sebe, učini nas što pre robovima Tvojim, da bismo prestali biti robovima ljutih i nemilosrdnih gospodara. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Knjiga – Ohridski prolog
(izvor:Cudo)
Velika novost, koju Hrišćanstvo svaki dan javlja svetu, jeste, da se ništa ne ceni punom cenom po spoljnjem izgledu, nego po suštini. Da se ne cene stvari po boji i obliku, nego po značenju. Da se ne ceni čovek po položaju i imanju, nego po srcu – po srcu u kome se sjedinjuje osećanje, um i volja.
Prema toj, za svet vazda novoj nauci, nije rob onaj ko je spolja zarobljen, niti je slobodnjak onaj ko ima spoljnu, telesnu slobodu. Po svetovnom poimanju rob je onaj ko što manje uživa od sveta, a slobodnjak je onaj ko što više uživa od sveta. Po hrišćanskom poimanju rob je onaj ko što manje uživa od živoga i slatkoga Hrista, a slobodnjak je onaj ko što više uživa od živoga i slatkoga Hrista. I još po svetovnom poimanju rob je onaj ko što manje tvori volju svoju a što više volju tuđu, a slobodnjak je onaj ko što više tvori volju svoju a što manje volju tuđu. Po hrišćanskom pak poimanju rob je onaj ko što više tvori volju svoju a što manje volju Božju, a slobodnjak je onaj ko što više tvori volju Božju a što manje svoju. Robovati Gospodu jedina je prava i čoveka dostojna sloboda, a robovati svetu i sebi, grehu i poroku, jedino je smrtonosno robovanje. Carevi na prestolu – čovek bi pomislio: ima li slobodnijih ljudi na zemlji? Pa ipak mnogi od careva bili su najniži i najnedostojniji robovi zemlje. Okovani hrišćani u tamnici – čovek bi pomislio: ima li bednijih robova na zemlji? Pa ipak hrišćanski mučenici u tamnici osećali su se slobodnim ljudima, i ispunjeni duhovnom radošću pevali su psalme i uzdizali blagodarne molitve Bogu. Sloboda, skopčana s tugom i žalošću, nije sloboda no ropstvo. Samo je sloboda u Hristu skopčana s radošću neiskazanom. A radost trajna znak je prave slobode.
O Gospode Isuse, jedini Gospodaru blagi, koji nam daješ slobodu kad nas što jače vežeš za Sebe, učini nas što pre robovima Tvojim, da bismo prestali biti robovima ljutih i nemilosrdnih gospodara. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Knjiga – Ohridski prolog
(izvor:Cudo)
