"Neka od danas zna ko nije znao da Srbija nije ćilim iz ušaka, da Kosovo nije svileni jastuk iz brusa, da Srbi znaju za nešto skuplje od glave".
"Pusti sad Obiliću i vranu i pirinač. Šta je to kaži mi tako skupo, skuplje od glave?
Ове реченице се позивају на патриотска осећања, љубав према отаџбини, жртвовање за исту и слично. Тај чин жртвовања је кроз историју узиман за врлину над врлинама. Дати живот за домовину, има ли нешто лепше него умрети за отаџбину и слично. Таква размишљања су толико наивна и без основа да их могу оправдати једино "аргументом силе" која стоји иза њих, и која их намеће свима као нешто вредно.
Али, никакав аргумент силе не би опет био довољан да ту "врлину" провлачи тако дуго. Тако да ту има моћнијих темеља који дају живот бесмислици и оправдавају како ратовање, тако и жртвовање индивидуе у истом.
1) Праосновни разлог је интерес врсте наспрам интереса индивидуе. Неко овде је то изнео рекавши да му је важнија само глава његовог детета. Дакле, врста тражи своје право над индивидуом. То има своје метафизичке темеље који ипак и као такви нису ултимативни.
Врста је заробљени елан витал и очување врсте је као чување неког вира у потоку, несвесни самог потока. Дакле, има нешто што је скупље од врсте као и од индивидуе, а ако бисмо упоређивали вредност то двоје индивидуа је метафизички вреднија, јер пробијање Елан витала могуће је само кроз појединца, не кроз мноштво успаваних људи заробљених у вртлогу инертности а што чини врсту. Тако да позивање на узвишеност жртвовања за врсту нема много основа.
2) Други разлог је практичан. Или, ако суседно племе нападне његово племе са циљем да опљачка, убије, одведе у ропство, онда је "патриотизам" заправо мотив самоодржања самог живота. Или убиј да не будеш убијен. Као такав он има оправдања.
Овде долазимо до оног проблематичног.
На овим оправданим темељима опстанка сада су разне друштвене паразитарне групе а зарад очувања својих привилегија, претворили "жртвовање за отаџбину" у жртвовање за базен неког "вип" на власти, за увећање нечијег богатства и тај циљ аргументом силе прогласили су за врлину. И што је најгоре људи наседају. Мада питање је да ли стварно наседају на то? Приликом сваког јуриша у бесмисленим ратовима постоје они који стоје у позадини и убијају оне који се окрену на супротну страну. То је најбоље исказано у овим речима Милоша Обреновића.
"Ако неко јуриша, може да погине али може и да остане, али онај ко не јуриша погинуће сигурно од моје руке".
Тако да нема ту много јунаштва, све се своди на силу и принуду а ниједна идеја, поготову ако је вештачка и наметнута, не може да победи основне инстикте самоодржања и интуицију да је свет објеката идеалан а да је људска индивидуа станиште апсолутног духа, да се секундарно не може претпоставити примарном. Да се предност битисања не може тако лако жртвовати за материјалистичке баналности. Да ратови који нису апсолутно нужни и наметнути немају оправдања.
Градња кула од карата јесте управо то, а градња онога што наслућујемо у себи а што не настаје нити нестаје, циљ је који треба поставити на пиједестал вредности над вредностима.
Poslednja izmena:
Музика нема везе са патриотизмом, са војском, са бирокатијом, са корупуцијом и свим осталим "дивотама" које чине државу.