Privatni fakulteti, privatno školstvo, ko plati, on kupi znanje ...

[Lagerta]

Kod privatnih je problem sto lepo izgledaju.

Jesi li hteo da dodaš "samo" ?

 

[Eternal Optimist]

Ja sam završio trogodišnje studije farmacije, šesti stepen. Sa tim mogu raditi isto što i farmaceutski tehničar, kao što postoji strukovna medicinska sestra.
Sad, postoji mogućnost da nastavim četvrtu godinu studiranja na privatnom fakultetu farmacije u Bijeljini, onda bih imao dve diplome, i integrisane studije farmacije i ove visoke škole(u pitanju je državna visoka škola koju završih).
Farmacija je svakako jedna privatna profesija gde gazde apoteka apsolutno ne zanima da li si farmaciju završio u Beogradu ili negde u Republici Srpskoj, jer se kod nas svodi apsolutno na trgovinu i zanima ih da li umeš da radiš sa ljudima. U suštini, to je obična trgovina, gde naravno, treba da se razumeš u lekove, ali je to daleko od znanja jednog doktora medicine, pa nije katastrofalno završiti privatnu farmaciju.

Problem je međutim novac, mnogo novca traže za prelazak, za priznavanje ispita, pa za dolazak na predavanja, vežbe vikendom(postoji vanredno studiranje na tom fakultetu, uz rad), no oni traže za 2 dodatne godine 10 hiljada evra, što je mnogo.

Pošto nemam taj novac i ne znam, šta bih morao da radim kako bih skupio taj novac i plaćao rate po nekih 400, 500 evra, preostaje mi jedino da upišem državnu farmaciju iz početka na jednom univerzitetu gde u prvu godinu primaju samo na budžet. U pitanju je FMN u kragujevcu. Čuo sam da se dosta popravio taj fakultet i da je na ok glasu, da su na šangajskoj listi u prvih 300 fakulteta. No Kragujevac je daleko od mene mnogo, mogao bih na budžet upisati, ako budem imao dovoljan broj bodova, sad ne znam koliko je život skup u tom gradu.

Tačnije, ne znam da li mi se isplati prolaziti kroz 30 istih ispita koje sam imao na visokoj školi, učiti nešto što sam položio, potrošiti 5 godina na studiranje, krenuti sve iz početka. To bi moglo kada bih našao nekog cimera, cimerku, nekoga sa kim bih živeo tamo i studirao.

Moram reći da mi je 30 godina. Znam da fakultete upisuju i mnogo stariji ljudi. Ali mi je farmacija želja, doduše ne rad u apoteci, ali rad u marketingu, time se bave i lekari i zubari, sklapanje dilova sa zdravstvenim ustanovama, dobre su pare tu, dobre plate. Pa opet razmišljam, što da ne, kad završim, imaću 35 godina, imam vozačku, lako se nalazi posao. Znam likušu koja je sto godina studirala farmaciju od svoje 19 do 31. godine. Pa danas je menadžer jedne kompanije, farmaceut u liliju i profesor u jednoj medicinskoj školi i lepo živi, a bila je krš student.

Ja ako bih upisao te studije, gledao bih da ih što pre završim, dosta toga mi je već poznato od gradiva, prolazio bih kroz opštu i neorgansku, organsku, fizičku hemiju što je dodsadno, farmakologiju, farmakognoziju, anatomiju i fiziologiju, kliničku farmaciju, farmaceutsku tehnologiju, ishranu.. Ali bih imao kozmetologiju, što nisam imao, toksikologiju, patologiju, patološku fiziologiju i ta neka sranja koja trebaju lekaru, a ne farmaceutu... I trudio bih se da to što pre završim sa što boljim ocenama...

Šta mi vi savetujete, da li se vredi upuštati u to...

Da napomenem da me sa druge strane zanima sve što je u vezi hemije, tipa prehrambena tehnologija... Tako da ne znam šta mi je činiti.